Greška

Došlo je do greške.

Vremeplov: Od Windowsa 1.0 do Windowsa 10

13.04.2018 15:08 | 14 Software/Web
Vremeplov: Od Windowsa 1.0 do Windowsa 10

Windows 1.0, kodnog imena Interface Manager, objavljen je od strane Bila Gejtsa 1983. godine, ali nije počeo da se isporučuje pre 20. novembra 1985. godine. Njegova prva inkarnacija jer bila Microsoftova komandna linija DOS (Disk Operating System). Windows 1.0 je mogao da podržava samo tile-prozore, ali je imao desktop funkcije kao što su MS-DOS Executive file manager, Calendar, Cardfile, Notepad, Terminal, Calculator i Clock. Korisni dodaci su uključivali RAMDrive, Clipboard i Print Spooler, a tu je bila i igra Reversi. U specijalnoj ponudi Windows 1.0 je bio dostupan uz Windows Write i Windows Paint, po ceni od 99 dolara.

win1_1.jpg

Windows 2.0 verzija (9. decembar, 1987) je implementirala prozore koji se preklapaju i podršku za VGA grafiku od 16 boja. U ovoj verziji su debitovali Control Panel i Program Information Files (PIF) koji su Windowsu sugerisali kako da pokreće DOS aplikacije. Ovo je i prva Windows platforma za Microsoft Word i Excel aplikacije. Poput Windowsa 1.0 i verzija 2.0 je mogla da se pokreće preko dual-floppy diska, bez hard diska.

win2_20.jpg

Windows 3.0 (22. maj, 1990) je prvi Windows koji je imao široko rasprostranjenu upotrebu, a doneo značajne izmene korisničkog interfejsa, kao i poboljšanu upotrebu upravljanja memorijskim kapacitetima Intel 286 i 386 procesora. Program Manager i File Manager su se prvi put pojavili u ovoj verziji, zajedno sa redizajniranim Control Panel i Solitaire igrom sa kartama. Sve je izgledalo bolje zahvaljujući podršci za VGA grafiku od 256 boja.

win3_12.jpg

Windows 95 (24. avgust, 1995) je bio korisnički orijentisani hibridni 32-bit/16-bit operativni sistem, sa potpuno novim korisničkim interfejsom i modernim funkcijama kao što su Start taster i meni, taskbar i system tray, oblast za obaveštenja, kao i tasteri za maksimizovanje, minimizovanje i zatvaranje prozora.

win95.jpg

Windows 98 (25. jun, 1998) je još više korisnički orijentisana verzija operativnog sistema. Stiže uz veliki raspon poboljšanja korisničkog interfejsa, predstavljenih kroz Internet Explorer 4 Windows Desktop Update i uključuje Quick Launch toolbar, Active Desktop, mogućnost minimizovanja prozora klikom na toolbar ikonicu, tasteri za napred i nazad, address bar u Windows Exploreru. USB podrška, koja je prvi put predstavljena uz Windows 95 OSR2.1 je značajno poboljšana u Windowsu 98.

win98.jpg

Windows 2000 Professional (17. februar, 2000) je izgrađen na bazi Windows NT 4.0 koda i dizajniran je da zameni NT 4.0 i Windows 98, Windows 2000 Professional je doneo značajna poboljšanja, kao što je plug and play sa punom ACPI i WDM podrškom, kao i brojne funkcije iz Windows 98/98 SE proizvodne linije. Novine u čitavoj Windows 2000 liniji su bile: NTFS 3.0, Encrypting File System (EFS), Logical Disk Manager, LDAP/Active Directory-omogućeni Address Book i Microsoft Management Console (MMC). Windows File Protection je sprečavao neautorizovane programe da modifikuju kritične sistemske fajlove.

win2000.jpg

Windows ME (14. septembar, 2000) je poslednja DOS-bazirana Windows 9x linija. Millennium Edition se često opisuje kao jedna od najgorih Windows verzija ikada objavljenih. Operativnom sistemu je nedostajala prava DOS podrška, ali je implementirao korisnu System Restore funkciju koja je korisnicima omogućavala da sistem vrate na prethodno stabilnu konfiguraciju. Windows ME je prebrzo pušten u opticaj, a bio je poznat kao izuzetno bagovit i sklon rušenju sistema. Veoma brzo ga je nasledio XP.

winme.jpg

Windows XP (25. oktobar, 2001) je prvobitno stigao u Professional i Home verzijama. Sa nekoliko Service packova, koji su ga pratili, XP se pokazao kao jedna od Microsoftovih najuspešnijih Windows verzija ikada. Produžena podrška za OS se završila 8. aprila 2014, što je 12 i po godina nakon objave. Korisnički interfejs XP-a je nadograđen na Start meni u dve kolone, task-grouping podršku u task baru i mogućnost zaključavanja taskbara. Tu su bila i brojna druga poboljšanja, prikazana u podrazumevanom Luna vizuelnom stilu.

winxp.jpg

Windows Vista (30. januar, 2007) spada u one verzije Windowsa koje nisu preterano dobro prihvaćene, jer su delovale isforsirano i nedovršeno, a Vista je imala prilično kratak vek trajanja. Glavna zamerka je bila usmerena ka sigurnosnim funkcijama, upravljanju digitalnim pravima, hardverskim zahtevima i performansama i softverskom kompatibilnošću. I pored dugog beta perioda, generalna dostupnost Viste je došla nakon perioda praznika, što je značajno uticalo na prihvaćenost. Funkcije koje su se isporučivale u OS-u su uključivale Aero interfejs i redizajnirani Start meni.

winvista.jpg

Windows 7 (22. oktobar, 2009) se često opisuje kao operativni sistem kakav je Vista trebalo da bude, a brzo se pozicionirao kao dominantan i prigrabio je veliki deo XP i Vista tržišta. Glavne nove funkcije Windowsa 7 su uključivale redizajnirani taskbar, providni AERO izgled, thumbnail preview sa sadržajem uživo, Jump Lists nedavno otvorenih fajlova i Aero Peek za minimizovanje prozora otvorenih aplikacija za pregled na desktopu. Ostala ključna poboljšanja uključuju prerađeni Windows Media Player 12 sa integrisanom podrškom za streaming, Device Stage za upravljanje periferijama, manje User Access Control promptova, brže indeksiranje za bolju pretragu, poboljšane funkcije dodira i virtuelizovani XP Mode.

win7.jpg

Windows 8 (25. oktobar, 2012) je došao u 32-bitnim i 64-bitnim x86 verzijama: Windows 8, W8 Pro i W8 Enterprise, kao i Windows RT za ARM-bazirane sisteme. Enterprise edicija je bila dostupna samo Software Assurance korisnicima, a Pro i Enterprise verzije su bile poslovno orijentisane. Microsoftov primarni fokus sa Windowsom 8 je bio na touchscreen uređajima, kao što su tableti i laptop/tablet hibridi, koji su imali tile-bazirani interfejs poznat kao Metro. Tradicionalni desktop stil iz Windowsa 7 (minus Start taster) je i dalje bio prisutan, ali se sistem bootovao u Start ekran novog izgleda.

win8.jpg

Windows 8.1 (17. oktobar, 2013) je bio deo Microsoftovih ažuriranja kodnog imena Blue, a glavna funkcija ove verzije je delimično vraćanje Start tastera na desktop taskbaru. Nije bio u pitanju klasični Start taster, već vidljivi taster za pristup Start ekranu koji je bio više prilagodljiv. Nakon logina se išlo direktno na desktop, dok su Start taster i Windows taster mogli da se kopnfigurišu da vode ka Apps stranici umesto na Start ekran. Ostale nove funkcije, koje je Windows 8.1 uključivao su poboljšana pretraga, mogućnost prikaza i korišćenja do četiri aplikacije jedna do druge, dublja SkyDrive integracija i redizajnirani Windows Store.

win8.1.jpg

Windows 10 (29. jul, 2015) je aktuelna verzija Microsoftovog operativnog sistema. Kodnog imena Treshold, OS je imao veliki broj preview verzija od otkrivanja u septembru 2014. godine, a generalno je dostupan od 29. jula 2015 godine. Windows 10 je implementirao proširivi Start meni uz Live Tiles, koji se na touch-omogućenim uređajima prikazivao u punom ekranu podrazumevano. Uopšteno, Windows 10 je dizajniran kako bi bio objedinjeno rešenje za pokretanje univerzalnih aplikacija, sa odgovarajućim UI ponašanjem, a namenjen je širokom spektru platformi: ugrađenim sistemima, telefonima, tabletima, laptopovima, hibridnim uređajima, desktop sistemima i gejming konzolama, kao i novim hardverskim kategorijama kao što su kolaboracioni/prezentacioni sistemi velikih ekrana (Surface Hub) i AR/VR uređaji (HoloLens). Nove funkcije Windowsa 10 uključuju naprednu podršku za sisteme verifikacije i biometrijske tehnologije (Windows Hello), novi podrazumevani veb pregledač (Edge), Cortana personalni, virtuelni asistent i DirectX 12/WDDM 2.0 za poboljšane funkcije grafike i gejminga. Windows 10 je dostupan u nekoliko verzija za standardne i poslovne korisnike, a operativni sistem dobija redovna ažuriranja na godišnjim nivoima, sa novim funkcijama i ima prošireno delovanje preko svoje Insider Preview test varijante.

win10_1.jpg

Izvor: ZDNet

calexx Član postova: 5904
Откуд знам шта си мислио али бих и у тој варијанти ставио NT 4.0 на прво место, за мене најлепши windows, не превише захтеван па још у конкуренцији са 98 или Мееее ... нисам имао дилему.
Мада ни он ни 2000 нису много добро прошли код масе јер нису били добри за игре, тек је ХР ту имао успеха. Игрице су и данас битне јер би без њих линух имао шансе, овако тешко.
enterthevoid Novi član postova: 278
Mislio sam na Windows za siroke narodne mase, Win2000 je bio namenjen svima za razliku od starijih verzija iz NT serije.
calexx Član postova: 5904
Citiram korisnika: enterthevoidWin2000 je prvi Win sa NT kernelom
Што би се рекло у овој теми, потпуно погрешно. Први NT је био 3.1 али није био превише употребљив јер је био презахтеван. Мислим да му је минимум био 32MB меморије што је било углавном недоступно, тада су кућни рачунари имали 1 до 2МВ, ретко ко је имао више. Неке фирме су могле то да приуште (отприлике је 1МВ био реда 100 марака) па су то користиле само веће фирме. После је био 3.5 а тек је 3.51 постао доступан, захтеви су смањени на 16МВ па сам успео да га испробам пошто сам у фирми имао толико меморије. Први и последњи ОС који нисам успео да оборим иако сам покушавао. Није дозвољавао ни да обришем неки битан фајл или директоријум уз поруку да то може да га угрози и да не дозвољава. Тада сам успевао да оборим чак и OS/2 али овога нисам успео.
Citiram korisnika: enterthevoidXP je pokusaj da se serverski OS (Win2000) prilagodi sirokim narodnim masama preko sminke i nekih opcija koje nisu postojale, nisu bile bitne za NT familiju operativnih sistema.
Win2000 није био серверски ОС иако је имао и серверске серије. То је био побољшан WinNT 4.0 са додатим PnP функцијама али је млатимудијални део био танак па је био слабо употребљив за игре и слично. Зато је ХР имао успеха, то је практично 2000 са додатком мултимедије па је био употребљив за играње али очајно нестабилан прилично дуго.
Citiram korisnika: enterthevoidWin2000 je prvi Windows koji je radio kako jedan operativni sistem treba da radi, ono pre njega je bila sprdnja i jako nestabilni sistemi. Secam se da kada sam radio u servisu kao klinac da mi je jedan isto klinac dosao sa zahtevom da mu stavim Win98SE umesto XP koji je stigao sa kompjuterom jer su bolje radile igrice na njemu. To govori sve o operativnom sistemu Win98SE sto treba da znate.
За мене је Win 2000 био можда највећи напредак и дуго сам га користио. ХР сам дуго избегавао али је млатимудија постајала све више потреба па сам на крају прешао на њега, најкраће што је било могуће.Пре ХР-а је решење за играње био 98(SE) који је иначе био солидан. Слично је и сада, ко хоће игрице и слично, користи (било који) windows а кога то не занима, има довољно избора. Зна се шта побеђује.Иначе сам користио windows од верзије 2.1, свака нова верзија је била напредак за своје време, први пристојан је био 3.1 (или за озбиљнију употребу 3.11 WfW) а први озбиљан је био NT, било који. Оно између је било како-тако, једино Millenium нисам могао да користим јер је доста брљао и трајао је кратко, тада сам већ користио 2000 (после NT4) и није ме занимало да се враћам.
enterthevoid Novi član postova: 278
Win2000 je prvi Win sa NT kernelom, WinME je poslednji Win sa Win95 kernelom. Win2000 se mogao zvati i WinNT 5.0 jer je to zapravio i bio. XP je pokusaj da se serverski OS (Win2000) prilagodi sirokim narodnim masama preko sminke i nekih opcija koje nisu postojale, nisu bile bitne za NT familiju operativnih sistema. Win2000 je prvi Windows koji je radio kako jedan operativni sistem treba da radi, ono pre njega je bila sprdnja i jako nestabilni sistemi. Secam se da kada sam radio u servisu kao klinac da mi je jedan isto klinac dosao sa zahtevom da mu stavim Win98SE umesto XP koji je stigao sa kompjuterom jer su bolje radile igrice na njemu. To govori sve o operativnom sistemu Win98SE sto treba da znate. Svi kojima je kompjuter sluzio za nesto ozbiljnije od igranja igrica su presli na Win2000 cim se za to ukazala prilika. Win98SE + IE4.x je bio kao Android web browser bez adware filtera, konstantno gusenje u pop up reklama koje cesto nisi mogao ni da ugasis kao covek. WinME je nista drugo do Win98SE sa gomilom new millennium sminke, nekakvih tupih ekstra programa i zezancija. Super im je dosao prelazak u novi milenijum kao razlog da objave jos jednu verziju istog OSa i da za to uzmu pare dok su radili na sledecoj verziji.
Gandalf_Kg Neregistrovan korisnik
Bravo za tekst, lepo je prisetiti se.

Sony PlayStation 5 možda nećemo videti pre 2020. godine

Policija koristi hacking alate za za pristup iPhone uređajima

10504
10505
10506
10507
10508
10509