Veliki test SanDisk memorijskih kartica

SecureDigital kartice u svom klasičnom obliku se najčešće koriste za fotoaparate i kamere, a SanDisk Extreme Pro SHDC je namenjen upravo napredim modelima pomenutih uređaja. Deklarisan je na zaista visoku brzinu čitanja od 280 MB/s i upis od 250 MB/s sa kojima može da posrami sekvencijalne brzine mnogih USB fleševa, pa čak i SSD-ova prethodne generacije.
 
Model koji nam je stigao na test raspolaže kapacitetom od 16 GB, što je prema rečima proizvođača dovoljno za 40 minuta 1080p video zapisa (50 Mbps birate), odnsno svega 4 minuta 4K video zapisa pri birate-u od 500 Mbps. Iako potonja vrednost deluje malo, verujemo da će većina uređaja za snimanje u 4K formatu imati na raspolaganju dva slota za memorijske kartice ukoliko se već ne oslanja na neki veći uređaj za smeštanje podataka.


Za one koji koriste microSD standard ili ga favorizuju zbog toga što koriste svoj smartphone kao “sve u jednom” uređaj SanDisk nam je na test poslao dva microSDHC proizvoda. Oba su namenjena onima koji žele velike brzine upisa i čitanja, a jedan pripada nešto pristupačnijoj Ultra seriji, dok je drugi pripadnik Extreme game.


SanDisk Ultra stiže u blister pakovanju zajedno sa SD adapterom.  Kartica pripada Class 10 modelima, ali prelazi minimalne specifikacije ovog standarda u velikoj meri.


Sa brzinom čitanja od 48 MB/s i nešto manje kada je upis u pitanju ova kartica zaista nudi odlične performanse u teoriji, što ćemo naravno i proveriti. Ovo je posebno bitno kada imate u vidu da kapacitet od 64 GB nije mala količina podaka koju treba upisati i prebaciti.
 
Model manjeg kapaciteta takođe dolazi u blisteru, a reč je o Extreme Plus verziji koji je ujedno i najelitniji u ponudi SanDiska. Ponosno istaknute su dve stavke, a to je kapacitet od 32 GB i, još bitnije, brzine od 80 MB/s što se odnosi na čitanje, dok je sasvim izvesno da upis bude čak i primetno manji. U svakom slučaju impresivni podaci bez dileme.

CompactFlash standard je prilično zanemaren i mnogi korisnici ni ne znaju o čemu se radi, jer kontakt sa memorijskim karticama se kod njih najčešće svodi na SD i microSD. Sa druge strane, mnogi profesionalni fotografi i dalje cene kvalitetnu CF karticu.

Proizvođači profesionalnih fotoaparata, posebno velikih DSLR-ova koji kod Canona počinju sa 7D modelom i Nikona koji i dalje u svom najvišem cenovnom rangu podržava upravo CF biraju ovaj format zbog njegove izdržljivosti i robusnosti u kojoj i dalje ima prednost nad manjim standardima.
 
CompactFlash se godinama dokazuje kao ultimativni standard kada je u pitanju sposobnost da preživi fizičku torturu što je jako bitno, posebno kada se bavite fotografijom u negostoprimljivim uslovima kao što su sneg, led, prašina, pesak itd. Uostalom, najskuplji DSLR-ovi su pravljeni tako da mogu da nastave da škljocaju i u najgorim uslovima, pa u skladu sa tim i memorijska kartica mora biti u stanju da isprati taj tempo, zar ne?
 

Nama su se na testu našla dva modela, a reč je o Extreme seriji koja važi za najbolje što SanDisk može da ponudi. Ove dve kartice nam stižu u blister u pakovanju, a razlika između njih je samo u kapacitetu. Manja verzija raspolaže sa kapacitetom od 16, a veća 32 GB.
 
Obe kartice su sertifikovane za UDMA-7 standard i dizajnirane su tako da zadovolje i najzahtevnije korisnike. Kao rezultat toga, upis je deklarisan na 60, a čitanje podaka na 120 MB/s što je jako visoka vrednost za CompactFlash kartice.

To ih čini idealnim za sve koji planiraju snimanje video zapisa sa svojim FullFrame aparatima, posebno ukoliko to čine u dugim sesijama. Osim toga, velike brzine skraćuju vreme potrebno za kasnije prebacivanje materijala na PC ili neki drugi uređaj. Naravno, imajte u vidu da će vam za pun potencijal biti potreban USB 3.0 kompatibilan čitač kartica.
Testiranje smo počeli sa SDHC Extreme Pro modelom koji obećava masivne performanse uporedive sa najbržim USB Flash diskovima. Da bismo proverili koliko je ova kartica brza upotrebili smo pouzdani Kingston FCR-HS3 čitač kartica koji koristi odličan kontroler i sve blagodeti koje donosi USB 3.0 interfejs.

Očekujući ekstremne performanse, našli smo se prilično iznenađeni činjenicom da iz ove kartice nismo uspeli da izvučemo više od maksimalni 45 MB/s bez obzira na test. Ovo nas je prilično začudilo i šta god da smo pokušali, nismo uspeli da dobijemo ništa bolje brzine. Čak i klasično kopiranje nije prošlo brže od onoga što je sintetika izmerila. Prvo smo pomislili da je reč do našeg čitača kartica, ali se kasnije pokazalo da smo neopravdano sumnjali u njega. Na kraju, možemo samo da kažemo da je najverovatnije stvar kompatibilnosti u hardveru, te da nismo mogli nikako da izmerimo brzinu na pravi način kada je Extreme Pro u pitanju. U našem slučaju se pokazala samo kao obična SD kartica kakvu možete da nađete u cenovnicima za 20-ak evra.



Nastavljajući sa testiranjem, dolazimo i do dva microSD modela koja smo uporedili sa trećim koji je potpisan od kompanije Sony i koji pripada “High Speed” seriji sa kapacitetom od 32 GB. Krenimo sa CrystalDiskMark testom.
SanDisk Extreme Plus microSDHC 32 GB

SanDisk Ultra microSDHC 64 GB

Sony High Speed microSDHC 32 GB

U ovom testu možemo da vidimo izuzetne performanse koje nudi Extreme Plus model i možemo da kažemo da zaista sa opravdanjem nosi svoju oznaku. Brzina koju ostvaruje sa 90 MB/s pri čitanju i čitavih 60 MB/s upisa je zaista impresivna. Sa druge strane, Ultra se nosi adekvatno i rame uz rame je sa pristupačnijim Sonijevim rešenjem.
 
SanDisk Extreme Plus microSDHC 32 GB
 
SanDisk Ultra microSDHC 64 GB
 
Sony High Speed microSDHC 32 GB

U HDTune-u Extreme Plus nastavlja sa odličnim rezultatima, a Ultra popravlja dodatno sliku o sebi i pokazuje zašto je skuplji od Sony alternative. Iako su prosečne brzine čitanja vrlo slične, SanDiskova kartica ima stabilnije performanse kroz ceo kapacitet, dok Sony u startu ima primetan pad brzine.
 
 
 
 

Na kraju, došlo je vreme da vidimo kako su se CompactFlash modeli pokazali. Da bismo imali neku tačku za poređenje, izvadili smo naš dobri stari Kingston Ultimate 600X kapaciteta 16 GB koji već dugo vremena koristimo i koji se pokazao kao izuzetno pouzdana kartica. Pređimo na testove.
SanDisk Extreme CompactFlash 16 GB

SanDisk Extreme CompactFlash 32 GB

Kingston Ultimate 600X CompactFlash 16 GB

Obe CompactFlash kartice jasno pokazuju da je reč o elitnim proizvodima koji prikazuju fantastične peformanse, kao i da je reč o daleko modernijim karticama u hardverskom smislu u odnosu na naš vremešni Kingston Ultimate. Dok su sekvencijalne brzine kod sve tri kartice odlične, SanDiskovi modeli se daleko bolje nose sa sitnim fajlovima što je u krajnjoj liniji možda i najbitnije za fotografe kojima je potrebno da kartica što brže zapiše fajlove kada krene rafalna paljba koja u današnje vreme dolazi do i prelazi 10 fps-a.
 
 
SanDisk Extreme CompactFlash 16 GB
 
SanDisk Extreme CompactFlash 32 GB
 
Kingston Ultimate 600X CompactFlash 16 GB

HDTune potvrđuje da je nova generacija CompactFlash kartica iz SanDiska sjajna, grafik brzine čitanja je monoton kroz ceo kapacitet obe kartice bez bitnih oscilacija.
 SanDisk je na naše tržište ponudio preko potrebnu egzotiku za zahtevne korisnike koji žele nešto bolje od konfekcije na kakvu smo nažalost navikli. Nova generacija memorijskih kartica je istinski impresivna i ukoliko zanemarimo pomalo čudne rezultate sa SDHC karticom, svi drugi modeli briljiraju.

CompactFlash modeli su takvi da ih fotografi samo mogu poželeti. Besprekorne performanse, pet godina garantnog roka i na kraju krajeva odličan dizajn. Treba pomenuti i da se uz sve Extreme modele isporučuje RescuePro softver za spašavanje podataka koji je svakako koristan. Iako cena nije u kategoriji povoljnog, ovi modeli su namenjeni korisnicima kojima kompromis nije opcija.

MicroSDHC modeli su takođe sjajni, ali za razliku od CF modela njihova upotreba u profesionalnim okolnostima je daleko više ograničena, tako da ove kartice ipak predstavljaju više luksuz nego potrebu. Nema dileme da su hardverski gledano sjajne i da imaju odlične performanse.