Greška

Došlo je do greške.

Trendovi: tabletomanija

16.02.2010 16:01 | 0 Mobile
Trendovi: tabletomanija

Ukoliko pratite svetske trendove, sigurno vam nije mogla promaći pomama za tablet napravama koja traje već neko vreme. Vrhunac je dostigla sa izbacivanjem novog Apple iPad uređaja. Prisustvujemo li početku nove revolucije, ili projektu koji je osuđen na propast kao danas već zaboravljeni Apple TV? Sudeći da je Apple predvodnik nove generacije uređaja i iskustava koje su nam podarili svi njihovi uređaji u prethodnih nekoliko godina, uspeh ne bi trebalo da izostane. No nije ovde reč samo o iPadu, ni drugi ne miruju i spremaju novitete. Da li prisustvujemo nečemu što će u nekoj meri izazvati novu (mini) tehnološku revoluciju?

Filip Majkić

Apple ljudi mogu voleti ili mrzeti, ili biti potpuno indiferentni prema njemu, ali je sasvim sigurno da se radi o kompaniji sa biznis modelom koji po mnogo čemu odstupa od klasičnih biznis modela kojim se rukovode u drugim granama IT industrije. Pogrešno posmatrajući Apple kao još jednog prodavca računara, korisnici imaju običaj da zaborave da Apple nudi kompletnu platformu za savremenog korisnika, koja se proteže daleko od računara. Oni nude kompletno rešenje na relaciji hardver-softver kada se radi o računarima, ali i objedinjenu platformu za digitalne sadržaje, uz specijalizovane uređaje za korišćenje istih. To u praksi znači da Apple nudi računar, softver za njega, online servis za skidanje muzike i filmova, odnosno uređaje za uživanje u njima, uz ulazak na tržište telefona koji je praćen od strane kompletne infrastrukture koja je omogućila razvoj velikog broja sjajnih aplikacija. I sve to – legalno i pod kontrolom, san svake korporacije.

Dakle, radi se o uspehu koji potiče iz kompletne platforme, a ne o uspehu pojedinog uređaja. Stoga greše u startu oni koji misle da svoj uspeh Apple duguje “fensi gedžetima”, već ga duguje brižljivo osmišljenoj infrastrukturi koja radi u pozadini i koja omogućava korisniku da kupi Apple računar (to što se koristi Intel hardver umesto nekadašnjeg IBM-ovog je sitnica, sa tačke gledišta firme bukvalno promena dobavljača), koristi Apple softver, Apple telefon, Apple plejer, i sve to može da koristi aplikacije posebno pravljene za uređaje, da se koristi za skidanje muzike i filmova, bez potrebe da se ide prema drugima. Ovo je veoma važno, jer daje potpuno drugačiji smisao individualnim uređajima, odnosno objašnjava zbog čega baš iNešto, a ne UltraOvo ili HyperOno. To je zasluga Stiva Džobsa i ljudi koji vode Apple, jer su uspeli da svoju kompaniju nametnu korisnicima sa jedne strane, a sa druge uspeju da se izbore da ne zavise od ostalih tržišnih kretanja. Da problemi ostalih njih vrlo malo dotiču pokazali su i rezultati tokom recesije, kada je kompanija gomilala nove rekorde.
 


Podsetimo se šta sve ima Apple iPad. Predstavio ga je lično Stiv Džobs, rekavši da bi iPad trebao da komplementira ponudu smartfona i laptopova u sferi mobilnog tržišta, i ponudi jednostavan pristup u pokretu stvarima kao što su fotografije, muzika, elektronske knjige, igre, internet i tako dalje. Sam tablet je debljine od 1,27 centimetara, i mase od 680 grama. Raspolaže 9,7-inčnim IPS ekranom osetljivim na dodir, sa multi-touch podrškom, odnosno sa 16, 32 ili 64 GB flash memorije. Tu je i 1GHz Apple (koji je dizajnirao P.A. Semi) A4 čip, sa ugrađenim akcelerometrom, kompasom, te uz podršku za 802.11n WiFi i Bluetooth 2.1 (i 3G na određenim modelima), i uz bateriju koja omogućava do 10 sati rada (uz preko mesec dana rada u standby režimu). Novi iPad je u stanju da pokreće HD video i pokreće iPhone aplikacije. Tu je i aplikacija iBooks za čitanje elektronskih knjiga, sa pet provajdera sadržaja (HarperCollins, Simon & Schuster, Penguin, Macmillan i Hachette Book Group) uz pokretanje iBook Store prodavnice za prodaju knjiga.

Apple će prodavati iPad i u sklopu AT&T paketa na području SAD-a. Očekuje se da će dalji dilovi biti najavljeni tokom juna ili jula. Modeli sa 3G podrškom će biti u startu otključani, tako da će u njima moći da se koristi bilo koja SIM kartica. Što se cena tiče, modeli bez 3G podrške (samo WiFi i Bluetooth) od 16, 32 i 64 GB će koštati 500, 600 i 700 dolara. 3G modeli će koštati 630, 730 i 830 dolara. Apple će početi sa isporukama na svetskom nivou u roku od 60 (obična), odnosno 90 dana (3G verzija). Naravno, na ovakve cene na našem tržištu možete odmah da zaboravite, ali one i nisu predmet ovog razmatranja, pa – paradoksalno – ni karakteristike samog uređaja. Recimo, na prvi pogled, iPad-u fali kamerica. Tačnije, frontalna kamerica pomoću koje bi se obavljali video pozivi ili koja bi omogućila video čet, kakvom ljudi sve više pribegavaju. Ali, ne želimo da se udubljujemo u to. To je sitnica koja će se vremenom ispraviti, nas uređaj uopšte ne interesuje. Zanima nas trend.
 


Jedno od mesta na kojima se vode usplamtele diskusije je i naš forum, gde se naširoko diskutuje o upotrebljivosti iPad-a i njegovim svakodnevnim primenama. Učesnici u diskusiji idu od krajnosti (“Ništa to ne valja”, “To je samo veliki iPhone”, “Ne vidim mu svrhu”...) u krajnost (“Sve što radi radi bolje od laptopa”, “Super je uređaj, to je Apple”...), i iskreni da budemo, nije da su u krivu. Pogledajmo ukratko kakav je istorijat cele ove priče, da bismo potom sagledali industrijske trendove i videli gde nas ovo sve vodi.

Šta nas čeka...

Tablet PC računari su svojevremeno zamišljeni kao “mobilniji od mobilnih računara”, tako da donesu novu funkcionalnost tamo gde je notebook kao “punokrvan mobilni računar” nepraktičan. U praksi, to je rezultovalo velikim brojem modela koji su imali ekrane koji su se mogli obrtati, uz kontrolu pomoću dodira – olovkom. “Konvertibilni” računari su koštali puno, a funkcionalnost, softver i mogućnosti im se nisu previše razlikovale, osim što su korišćeni u zdravstvu, školstvu, i na terenskom radu. Međutim, mnogi su smatrali da “to nije to”. Faktor cene je dodatno uticao na odbojnost tržišta, pošto su ovakvi računari bili veoma skupi. No, koncept je tu, nije nov, godinama unazad postoji.

Pogledajte sada kako par hardverskih inovacija, prevashodno u vidu čipova male potrošnje, može dati potpuno novi zamajac staroj ideji i učiniti je neuporedivo praktičnijom i, zašto ne reći, dopadljivijom. Najpre je tu Intel sa Atom platformom, koja je stvorila praktično celo novo tržište mobilnih računara – netbook. Zatim je tu mnoštvo kompanija koje ciljaju smartbook i tablet tržišta, od Qualcomm-a, preko PA Semi-ja koji dizajnira čipove za Apple, do ARM-a, pa i Nvidije, koja stoji iza Tegra i Tegra 2 platforme, a očekuje se da će potonja naročito dati zamajac tablet inicijativi. Nemojte se zbuniti što će se, na primer, isti ili slični čipovi naći u različitim uređajima. Jedna od osnovnih grešaka jeste posmatrati uređaje na osnovu hardverske snage. Ne, uređaje treba posmatrati na osnovu toga za šta su najpogodniji u običnim, svakodnevnim primenama, koje ne moraju da obuhvataju samo rad, ili samo slušanje muzike.
 


Vratimo se tabletima. Oni će, ovako kako su zamišljeni, sami za sebe činiti posebnu kategoriju proizvoda koji će ići po granici lifestyle užitka i funkcionalnosti. Šta to u praksi znači? Imaćete na raspolaganju veoma tanak računar malih dimenzija, pogodan za nošenje u ruci i kojim će se upravljati na dodir. Bez obzira da li će vam služiti kao priručna sprava, da li ćete ga koristiti na poslu ili kod kuće, na njemu ćete moći da pretražujete internet, čitate mail poruke, koristite ga da pročitate neku elektronsku knjigu, izveštaj, možda pustite muziku dok dremkate. Pri svemu tome, radiće se o proizvodu koji će se po dizajnu uklapati u vaše okruženje, koji vas neće specijalno opterećivati, i koji će služiti da nabrzaka proverite nešto što ste maločas videli na televizoru ili ustanovite ko je u pravu u diskusiji koja se u okupljenom društvu ili na sastanku razvila brzom proverom preko interneta. Ne želite da palite notebook ili da odlazite u drugu sobu u takvim situacijama, zar ne?

Za momenat bih se, ako dozvoljavate, prebacuo u prvo lice jednine i, iskreno, pošao od sebe. Oduvek sam želeo neku spravu – potpuno nebitno kog brenda – A4 (ili makar A5) formata, koja bi mi omogućavala da lako i sa uživanjem čitam elektronske knjige. Drugim rečima, da mogu lepo da se zavalim u fotelju ili legnem na trosed i čitam “knjigu umesto knjige”. Smartfon za to nije pogodan sa svojim malim ekranom, laptop takođe – pretežak je, a i ne može se držati u ruci. Netbook? Ne, to nije rešenje. Em mora da se “otvara”, što ostavlja donji deo sa tastaturom (i celom mašinom smeštenom unutra) kao višak, em ekran nije pogodan jer nije “uspravan”. Naravno, može se to obrnuti i rotirati, ali kako to držati? Ovako, jednodelni tablet sa ekranom na kome se sve vidi, male mase, i – uživancija! Knjige, ili pak skenirani stripovi? Samo je nebo granica...Pa još ako mi padne na pamet da proverim da li je izašlo nešto novo na omiljenom sajtu, ili da posetim interenet stranicu o kojoj se u tom trenutku govori na TV-u...Uređaj koji će se, pri svemu tome, paliti i gasiti za koju sekundu. Koji je tanak, nije nezgrapan, koji je lak za korišćenje. To sve ne znači da nije bilo naprava koje su imale ambiciju da to ponude, ali nijedna od njih nije “privukla” autora ovih redova, ili se pak radilo o ultra-skupoj stvari.
 


Sve ovo ne znači da će tablet zameniti bilo šta. Naprotiv, radi se o napravi koja bi mogla (namerno se izražavamo u potencijalu) doneti novi kvalitet korišćenja. Da li će i u kolikoj meri, zavisi i od samog korisnika i njegovih navika, ali ne zaboravite da se i navike vremenom menjaju, baš kao i potrebe. Ipak, da nam je neko rekao pre samo koju godinu da će se notebook u Srbiji birati u zavisnosti od boje i izgleda, gledali bismo ga kao ludaka. Bilo je još spravica koje su imale sličnih ambicija, poput UMPC računara, ali se ispostavilo da nisu zaživele u ozbiljnijoj meri. Međutim, tableti uz odgovarajuću pozadinsku inicijativu i infrastrukturu, kao što je početak značajne, organizovane prodaje knjiga u elektronskom formatu, imaju itekako podlogu za dalji rast i “napad” na naše domove.

Ne radi se ovde samo o Apple-u, ali cenimo da će Apple “pokupiti kajmak”, ponovo. U dogledno vreme će uslediti gomila uređaja drugih proizvođača (Asus i MSI su to već potvrdili, na primer, a i Sony je istakao da je veoma zainteresovan za ulazak na tablet tržište), koji će ponuditi možda i funkcionalnije, i bogatije opremljene naprave, ali će oni svoje učešće bazirati samo na tome – na hardveru. Sa druge strane, Apple će privući daleko veći broj onih koji su raspoloženi da ove mogućnosti koriste na za njih funkcionalan način, odnosno koji žele da koriste mogućnosti njegovih pratećih servisa i prodavnice digitalnih sadržaja.
 


Zašto smo uopšte počeli sa Apple-om? Da bismo pokazali kako velike firme razmišljaju, ne zato što je njihov uređaj ovakav ili onakav. Verovatno neće biti revolucije u smislu da će tableti promeniti naše poimanje digitalnog doma ili korišćenja računara, ali će sigurno uticati na njega, i nastaviće da se razvijaju. To nema nikakve veze sa time kako rade pojedinačni tableti. Korisnici shvataju da “bolje” ne znači uvek “više”, “brže”, “jače”, premda potonje svakako ne škodi. Jedan broj korisnika će to shvatati brže, drugi sporije, treći se neće nikada odreći nekih stanovišta, baš kao što će četvrti pohrliti zbog brendova. Međutim, ovde se ne radi o tome “šta može jedan uređaj”, već o kompletnoj inicijativi koja se gura, kao što su se i iPodovi gurali ne kao nešto što je samo naprava, već samo krajnji korisnički uređaj iza koga postoji cela platforma i koji korisniku omogućava korišćenje iste.  Jedno je sigurno – tableti su po drugi put među nama (tačnije, biće uskoro, kada se još veći broj kompanija u skladu sa najavama uključi u čitavu priču). Ovaj put, deluje nam, tu su da ostanu, što ne znači da će tako i biti.

 

Vodič za kupovinu tableta, oktobar 2012.

Tablet i(li) smartfon

  • Povezane teme:
10104
10105
10106
10107
10108
10109