Greška

Došlo je do greške.

Test: Intel Core i9 11900K

26.04.2021 11:23 | 0 Hardver
Test: Intel Core i9 11900K

Intel Core i9 11900K je pokušaj kompanije iz Santa Klare da se prekine dominacija AMD Ryzen 5000 Zen 3 serije. Mnogi će odluku da se smanji broj operativnih jezgara na "flegšip" modelima doživeti kao čist promašaj, ali sveukupno gledano bi pre moglo da se radi o opipavanju pulsa konkurenciji. Da li Intel ima vremena za tako nešto?

Intel je zvanično pustio u prodaju 11. generaciju svoji nadaleko čuvenih Core procesora za desktop PC računare. Dominacija i vreme kada su žarili i palili PC tržištem je definitivno iza nas , a u novonastaloj situaciji Intel grčevito pokušava da pristigne AMD Ryzen konkurenciju koja u verziji Zen 3 jezgara se čini više nego ikada nepobedivom. Dosta se pričalo i obećavalo pre izalaska Intel Core 11xxx serije procesora, a danas je njegov najjači primerak pred vama. Detaljno smo ga testirali, tako da smo puni utisaka i konkretnih brojki koje ćemo zajedno analizirati u grafikonima uporednih performansi.

Intel Core i9 11900K - karakteristike

Rocket Lake – S je drugo ime ovih procesora. Prvobitno je planirano da se proizvode naprednijom 10-nm tehnologijom izrade, ali je Intel na kraju odustao od tog koraka i zadržan je sigurniji 14nm proces proizvodnje tranzistora. Intel Core 11. generacije donosi novu i napredniju mikro-arhitekturu “Cypress Cove” u odnosu na modele prethodne Comet Lake 10. generacije. Prema obećanjima Intela, učinjena poboljšanja na organizaciji resursa, donose 19% bolje performanse.

Intel_11_Gen_1.jpg 

Međutim, lep početak kvari jedna druga činjenica, a to je da Core i9 “flegšip” model, raspolaže sa samo 8 fizičkih jezgara, što znači da istovremeno izvršava 16 “thread-ova”. Manje nego prethodna generacija iste linije procesora koja je imala 10 fizičkih i 20 logičkih jezgara. Potpuno neshvatljiv i iskreno, potez koji nas je pomalo razočarao.

Jezgra rade na baznih 3.6 GHz i uz pomoć Turbo Boost Max 3.0 tehnologije, pojedinačno ubrzavaju do 5.2 GHz. Ukoliko imate dobar kuler, procesor će prepoznati njegovo prisustvo i aktivirati Intel Thermal Velocity Boost funkciju i najbolja jezgra ubrzati do maksimalnih 5.3 GHz. Ovaj model procesora za razliku od ostalih iz nove serije, raspolaže i Adaptive Boost tehnologijom (ABT). Prethodno pomenuti Velocity Boost, ubrzava pojedinačna, tačnije dva najbrža jezgra u datom trenutku, dok ABT ubrzava sva jezgra kada oseti prisustvo vrhunskog rashladnog sistema tj kada vidi da ima prostora za dodatno podizanje frekvencije u vidu manje potrošnje i niže temeprature. ABT sa nekih standardnih turbo ubrzanih 4.6 GHz, u specijalnim situacijama, može do maksimalnih 5.1GHz na svim jezgrima – ali to je za običnog korinika vrlo, vrlo teško postići.

Intel_11_Gen_2s.jpg 

Rocket Lake u Core i9 verziji raspolaže sa 16 MB Smart Cache memorije i prosek potrošnje prema fabričkim podacima je 125W, a obzirom da ima konfigurabilni TDP, obaranjem frekvencije može se svesti na prosečnih 95W, ali isto tako u najbržem turbo modu može da “povuče” i celih 250W električne energije.

Memorijski kontroler je dvokanalni sa mogućnošću da adresira 128 GB sistemske memorije. Dobio je zvaničnu podršku za rad sa bržim DDR4-3200 MHz modulima prema JEDEC standardima, dok u overkloking režimu može značajno preko navedenih brzina, ukoliko imate takve memorije. Svedoci smo izlaska bržih modula od strane renomiranih firmi poput G.Skill-a koji je predstavio module sa efektivnom radnom frekvencijom od čak 5333MHz.

 Intel_11_Gen_3s.jpg

Integrisano grafičko jezgro pod oznakom Intel UHD 750 je unapređeno u smislu većeg broja izvršnih jedinica i činjenice da je bazirano Iris Xe arhitekturi koju koriste 10nm modeli procesora za mobilnu platformu. Uglavnom, grafičko jezgro je jedan od glavnih razloga zašto je silicijum Core i9 modela 11. generacije za trećinu veće od onog prethodne, iako ima par procesorskih jezgara manje – još jedna nelogičnost koja nam se nikako ne dopada, kada su u pitanju klasični modeli centralnih procesora za desktop PC visokih performansi. Za neke jeftinije kategorije Core i3 i i5 modela koji bi da konkurišu AMD APU modelima - da, ali u najjačoj Core i9 katogoriji,  integrisana grafika jednostavno - ne treba.

Intel pak drugačije gleda na te stvari navodeći da je njegovi veliki OEM partneri zahtevaju integrisanu grafiku zbog troškova integracije sistema, ali ko iole realan na Core i9 modelu koristi integrisanu grafiku? Logično je da se stavi jaka grafička karta u uslovima gejminga ili kreativnog rada na izradi zahtevnijih sadržaja, gde grafički akceleratori značajno ubrzavaju posao.

 Intel_11_Gen_4s.jpg

Pogledajte samo koliko je “bačenog” silicijuma na grafičko jezgro - ne da je mogao da bude 10 već i 12-jezgarni Core i9. Zbog toga i naslov kakav jeste...  ili je totalni promašaj sa prilagođavanjem 10nm dizajna realnosti  14nm izrade ili će možda Intel kasnije ponuditi u obliku Xtreme Edition modela klasični centralni procesor sa većim brojem jezgara. Ovako sve više liči na jednu “debelu stativu”, em je veći, em više troši i greje se, em ima manje jezgara, a dobici u performansama integrisane “grafike” su apsolutno nedostojni propuštene šanse da se napravi bolji i brži centralni procesor.

I onda, zbog navedenih osnovnih nedostataka sve ono novo i pozitivno koje donosi novi Intel Core, pada u drugi plan. Konačno je dobio podršku za brži PCIe 4.0 standard komunikacionih putanja prema grafičkoj karti i prvom M.2 PCIe konektoru tj SSD uređaju, ali i dalje ne koristi ove putanje za komunikaciju sa čipsetom. Zapravo sistemski kontroler u procesoru ima na raspolaganju 20 brzih PCIe 4.0 putanja koje deli za rad sa grafičkim procesorom i najbržim SSD modelima. Osim toga, pomenuto Intel UHD 750 grafičko jezgro je dobilo mogućnost da hardverski dekodira AV1 format videa. Novi procesor je dobio i mogućnost optimizovanog izvršavanja Intel AVX-2 seta instrukcija. Naravno, tu je i kompletan spisak podržanih optimizacija prethodnih generacija Intel Core familije procesora koje nećemo ponavljati ovog puta.

Intel_11_Gen_5s.jpg 

Procesor se izrađuje u LGA1200 pakovanju i radi na matičnim pločama Intel serije 500 i 400 čipsetova. Kod ovih potonjih uz prethodno obavezno ažuriranje BIOS-a.

Naš primerak je stigao u reklamno-promotivnom pakovanju koje ne uključuje rashladni sistem, niti bilo kakav kuler. Potrebno je obezbediti jedan kvalitetan poput boljih prekonfigurisanih sistema vodenog hlađenja, obzirom na veću površinu silicijuma i visoku radnu frekvenciju. U našem slučaju, da bismo uporedili situaciju sa prethodnicima 9. i 10. Generacije Intel Core procesora, izabrali identično hlađenje u vidu CoolerMaster MasterLiquid Pro AiO sistema.

O matičnoj ploči i čipsetu...

Ako već kupujete jedan od najbržih desktop procesora današnjice i želite da iz njega izvučete maksimum,  morate imati dobru matičnu ploču. Mi smo u slučaju Intel Core i9 11900K imali prilike da isprobamo trenutno najbolji Gigabyte Aorus Xtreme model izrađen oko Intel Z590 čipseta. Ova ploča je zaista posebna u pogledu detalja i dodatnih opcija kao i vanserijskih hladnjaka, a što već osećate od prvog trenutka susreta, kako vizuelno tako i “pod rukom”.

Intel_11_Gen_7.jpg

Šta je to što ovu ploču čini tako ekstremno dobrom? Ima zaista puno toga, ovo je jedna od onih ploča koja cenom i mogućnostima baca u senku i tako jak procesor kao što je najjači Rocket Lake S – jednom rečju, vanserijska ploča koja se kupuje jednom u 10 godina.

Krenimo redom. Obzirom da su Intel procesori izrađeni 14nm postupkom vpo nekom automatizmu su veliki potrošači energije, pa zbog toga ova ploča koristi natprosečno jaku VRM jedinicu za napajanje. U pitanju je potpuno digitalno kontrolisana jedinica sa 20+1 fazom čije ravnomerno opterećenje, radi bolje efikasnosti se postiže ugradnjom dablera. Preciznije izlazne vrednosti napona se postižu upotrebom tanalsko-polimerskih kondezatora, tako da su prelazi iz stanja mirovanja i male potrošnje u stanje punog opterećenja i maksimalne potrošnje, mnogo bolje peglaju sa manjim pikovima u oscilacijama vrednosti napona. Procesor zbog toga stabilnije radi i manje se greje, te lakše postiže veće turbo frekvencije.

Intel_11_Gen_6.jpg

Shodno strogim kriterijumima rada pod velikim opterećenjem i visokim radnim frekvencijama, ploča koristi specijalni sistem hladnjaka sa posebnim osvrtom onog na VRM jedinici. On je dizajniran kao G niz rashladnih rebara od kojih je svako pojedinačno presvučeno sa 38nm česticama grafenskog praha kako bi razmena toplote sa okruženjem bila efikasnija. To se odmah primeti pogledom obzirom da su rebra crne boje sa specifičnom hrapavo matiranom teksturom na dodir. Blokovi rebara su povezani 8mm debelom bakarnom toplotnom cevi radi ravnomernije distribucije i time boljeg oslobađanja toplote čitavom površinom rashladnog tela. Toplotna cev je u direktnom kontaktu sa Dr MOS tranzistorima tako da je proces prenosa toplote maksimalno ubrzan. Zbog specijalnog dizajna i upotrebljenih materijala,  VRM na ovom Aorus Xtreme modelu je i do 10 stepeni hladniji od sličnih rešenja na premijum matičnim pločama.

I ostale bitne funkcionalne celine ovog Aorus-a su pokrivene toplotno-reaktivnom zaštitom. Poput pozicija M.2 SSD uređaja i Z590 čipseta prekrivenih masivnim hladnjakom. Koliko se išlo u detalje govori i činjenica da su korišćeni specijalni materijali i termo podloge za što bolji kontakt i prenost toplotne energije između uređaja i hladnjaka - LAIRD 7.5 W/mK. Tu je i veliki hladnjak u vidu aluminijumske ploče na leđima štampane ploče koji pasivno prenosi toplotu sa elemenata i komponenti štampane ploče.

 Intel_11_Gen_8.jpg

Z590 Aorus Xtreme za brži rad sa memorijom koristi Xtreme Memory tehnologiju sa posebno zaštićenim vodovima kojima komuniciraju centralni procesora i RAM moduli, zatim tantalsko-polimerske kondezatore, a sve to kako bi signal bio jači i zaštićen od smetnji, i time se postigle visoke radne frekvencije i stabilnost u radu. Zbog toga ova ploča u startu ima podršku za rad sa DDR4-5100 i bržim modulima.

Posebno dobar detalj kod ove ploče jeste raspored i ugao konektora. Svi glavni konektori uključujući i 24-pinski ATX su okrenuti pod uglom tako da su u ravni štampane ploče, dakle više nema potrebe da “lomite” kablove i konektore pod pravim uglom. Čak 90% svih konektora na ploči su praktično izmešteni na desnu bočnu stranicu matične ploče, a oni preostali se bukvalno ne primećuju jer su prekriveni poklopcima osim jednog USB 3.2 Gen2 “header-a”. Ovaj potez sa konektorima ne samo da je praktičan, koristan i olakšavajući za one koji sklapaju računar, već je kao poručen za kabliranje i skrivanje mnogobrojnih kablova za lepši izgled konfiguracije u kućištima sa prozirnom stranicom.

Još jedan specijalitet Z590 Aorus Xtreme modela je prisustvo Thunderbolt 4.0 kontrolera sa kojim se veza ostvaruje preko dva prisutna USB-C konektora, a koji isporučuju transfer podataka od čak 40 Gbps, dvostruko više od USB 3.2 2x2 porta. Inače je Thunderbolt 4 kompatibilan sa USB 4 standardom pa je jasno koliko je prisustvo ove opcija korisna za sve one koji žele brzo prebacivanje velike količine podataka sa eksternih memorija. Možete ih koristiti i kao dva 4K Display Porta 1.4 sa osvežavanjem na 60 Hz ili kao jedan za povezvianje 8K ekrana. Inače Thunderbolt 4 preko USB-C interfejsa dozvoljava lančano povezivanje do 10 uređaja u nizu. 

 Intel_11_Gen_9.jpg

Za brzu vezu sa internetom tu je Aquantia 10Gbps eternet i još jedan specijalitet u vidu WiFi 6Extended bežične mreže sa povećanim opsegom pokrivanja i rada na 6 GHz, pomoću koje se ostvaruje još brži rad i veći transfer podataka pod uslovom da imate i odgovarajuće kompatibilan WiFi 6E ruter. Da bi osetili sve blagodeti brže bežične veze u pakovanju ploče stižu čak dve zasebne Aorus antene za dvostruko jači signal (2x 4 dBi) u odnosu na dosadađnje, slične modele.    

I, kada je praktično sve ekstra na ovom modelu morala je i zvučna sekcija da bude iznad proseka konkurentskih rešenja, čak i onih boljih. A da bi to bilo tako, na Z590 Xtreme Aorus zvučnoj sekciji pored standardnog Realtek codec procesora su dodali još jedan ESS Saber DAC, zatim posebna pojačala za analogni signal, potpuno odvojili levi i desni audio kanal, dodali TXC oscilator, “anti pop-up” kola, i naravno - pozlaćene analogne audio konektore. To nije sve, jer u pakovanju ploče među dodatnom opremom se nalazi USB DAC sa 3.5 mm izlazom. U njemu su takođe WIMA audiofilski kondezatori, razdvojeni audio kanali i ESS Sabre pretvarač digitalnog u analogni zvučni signal. Sve to kako bi se uklonio bilo kakav oblik distorzije i zvuk učinio što prirodnijim i kvalitetnijim. Najbolje je što ovaj dodatak koristi USB-C vezu tako da ga pored računara na bazi ove ploče, možete koristiti na bilo kom laptop uređaju ili mobilnom telefonu. Probali smo i uverili se da osim jačeg zvuka na boljim modelima slušalica dobijate čistiji i detaljima bogatiji zvuk uz primetno manje boom-boom “subwoofer” efekta.

Intel_11_Gen_10s.jpg 

Intel Core i9 11900K - performanse

Test sistem:

 Intel_11_Gen_11.jpg

 

Rezultati testova

Mislim da smo dovoljno pričali o tehničkim podacima i specifikacijama, red je da vidimo koliko od svega navedenog imamo koristi u najpopularnijim aplikacijama, naročito onim zahtevnim za koje je i pravljen jedan ovako jak centralni procesor.

Performanse u aplikacijama:

 BlenderPerformanceGraph.png


CinemaPerformancegraph.png


AdobeEffectsPerformanceGraph.png


AdobeLightroomPerformanceGraph.png


AdobePhotoshopPerformanceGraph.png


AutoCADPerformance.png

AutodeskMazai3dMaxPerformanceGraph.png

 

Poredeći ga sa 8-jezgarnim modelima prethondih generacija kakav je danas još uvek aktuelni Core i9 9900K, novi Rocket Lake-S je bez sumnje u prednosti kada je u pitanju 3D rendering i rad programima za modeliranje: U 3ds Max-u, Maya, Blender, KeyShot i sličnim programima ta prednosti znosi od 20-30%, međutim gubi truku sa najjačim Core i9 Comet Lake prethodnikom jer je u proseku 10% sporiji, a u nekim slučajevima Maya 2020 + Arnold “renderera”, zaostatak iznosi i čitavih 20%. Jedino je rendering zahtevne Cinema 4D scene sa dosta prozirnih, staklenih materijala - dala prednost od 8% novijoj verziji Intel procesora.

Poredeći ga sa AMD konkurencijom, situacija nije dobra po Intel. Ryzen 7 5800X je od 3-10% brži u pomenutim aplikacijama, jedino je Cinema 4D na Intel strani sa 3% prednosti. Cenovno poravnati R9 5900X je najblaže rečeno “oduvao” Core i9 11900K sa prosekom od preko 50% prednosti!

Adobe aplikacije su generalno bolje reagovale na novi Rocket Lake i Cypress Cove arhitekturu. Adobe Lightroom, After Effects i Photoshop kažu daje je Core i9 11900K brži od 9900KF između 10-20% sa razlikom u najzahtevnijem Premijeru gde su potpuno izjednačeni. Očigledno je da u Adobw aplikacijama koje nisu zahtevne u pogledu iskorišćenja maksimalno raspoloživog broja jezgara, zbog delovanja Turbo Boost 3 i Adaptive Boost tehnologija visoke frekvencije, donele prednost Rocket Lake-u. Zato je procesorski zahtevan Premijer rekao da prednosti u slučaju novije verzije - realno nema tj da je apsolutno neprimetna. Kada poredimo 10 jezgarni Comet Lake u verziji Core i9 10900KF u pomenutim Adobe aplikacijama prednost je na strani novijeg 11900K, nešto je manja od 6-12% nego u prethodnom slučaju, ali je zato vidno sporiji Premijeru sa zaostatkom od 10%.

AMD Ryzen 7 5800X je brži u svim Adobe aplikacijama. U prve tri pomenute je prednost iznosila od 2%,4% i 6% dok je u Premijeru demontirao Core i9 11900K sa čak 26% prednosti. Šta tek reći za Ryzen 9 5900X koji je apsolutno nadmoćan sa 12-25% prednosti u Lightrrom, AfterEffects i Photoshop programima, dok je prednsot porasla na 30%  u Premiere Pro aplikaciji.

Kada je u pitanju konverzija muzike novi Core i9 11900K je 20% brži od 9900KF i 10% sporiji od 10-jezgarnog 10900KF modela. Sporiji je 12.5% od AMD Ryzen 7 5800X i čak 54% od Ryzen 9 5900X konkurencije. U AutoCAD-u nema nekih velikih, pomena bitnih razlika među konkurencijom, dok u WinRAR arhiveru je ista priča, brži od Core i9 9900KF za 10%, a od 10900KF je isto toliko sporiji. Ryzen 9 5900X ga je “spakovao” u ćošak sa 24% prednosti.

Dakle, kada je u pitanju rad u zahtevnim programima Core i9 11900K nije briljirao, bar ne onako kako smo očekivali od trenutno najjačeg i najmoćnijeg mejnstrim desktop centralnog procesora. Tamo gde je ostvario prednost je ona onako, tek da se kaže dok u većini aplikacija je sporiji od Core i9 10900KF prethodnika i osmojezgarnog Ryzen 7 5800X, Ryzen 9 ga je u ovoj rundi bukvalno deklasirao.

Gejming performanse:

ACOriginsPerformanceGraph.png


DOTA2GamingPerformance.png


FarCry5PerformanceGraph.png


GEARS5PerformanceGraph.png

 

Ono što vas jednako zanima su performanse u igrama. Skrećemo vam pažnju na jedan vrlo bitan detalj ukoliko ste gledali strane recenzije, a koje mahom koriste najjače grafičke karte u testovima poput RTX 3080 i RTX 3090 modela ili Radeon RX 6800XT i 6900 XT primeraka. Mi na žalost, takvu nismo imali zbog nestašice, ali smo testirali sa vama približnijim Radeon RX 5700XT i RX 6700 XT modelima.. dakle jake Full HD i 1440p grafičke karte i ono što je bitno u ovoj kategoriji nema neke bitne razlike tj one su minimalne čak i u onim naslovima koji su uslovno procesorski najzahtevniji. Intel je u igrama već poslovično odličan, ali ne i bolji od AMD Ryzen 5000 konkurencije.

IntelUHD750gamingperformance.png

A ona famozna integrisana UHD 750 grafika? Pa moram priznati performanse su definitivno unapređene i to dosta, toliko da je u većini popularnih “online” igara u Full HD rezolucijij pri Low detaljima, brža od Picasso Ryzen APU modela u verziji 6-jezgarnog modela sa VEGA 7 grafičkim jezgrom. Pljuska u lice AMD-u i još jednom potvrda da ulaganje u jači grafički podsistem ima smisla samop u APU segmentu i sličnih visoko integrisanih procesora ali ne i onih kada su u pitnaju radne stanice visokih performansi.

E, sad osokoljeni tom konstatacijom možete pomisliti – sigurno je još bolji i brži u pogledu HW akceleracije renderinga H.264 i H265 video  materijala u Premijeru, jer podsetićemo vas da je upravo Intel UHD 630 grafika donela prvi proboj po pitanju performansi u Adobe Premijeru, da bi tek krajem prošle godine konačno stigla unapređena verzija aplikacije koja upošljava moćne AMD i Nvidia grafičke procesore i njihove media akceleratore za kodiranje i dekodiranje. Istina je da novi IrisXe tj UHD 750 ipak zaostaje u Adobe Premiere Pro i to vidno u poređenju sa Radeon RX 6700 XT i eksportu 6K sirovog materijala u YT 4K H.264 format, zaostatak iznosi čak 47%. Dakle, ništa od iznenađenja. Konstatcija da se u slučaju jake radne stanice i dalje treba oslanjati na jači grafički akcelerator, a ne integrisano grafičko jezgro, ostaje na snazi i još jednom potvrda greške što je Intel insistirao na kompleksnijem grafičkom jezgru koje je “pojelo” silicijum za dodatna klasična procesorska jezgra.

I na kraju cena. Intel Core i9 11900K košta oko 650€, prethodnik 10-jezgarni 10900K je 100-tinak evra jeftiniji, dok je 9900KF 200€ jeftiniji. Istovremeno Ryzen 7 5800X je 200-250€ jeftiniji i ono što je bitno brži i bolji procesor, ako izuzmemo integrisano grafičko jezgro. A ukoliko se odlučite da potrošite 650 i više evra na nabavku jakog centralnog procesora, onda se potrudite da pronađete Ryzen 9 5900X. I njegove su cene otišle nebu pod oblake kao posledica opšte suše na tržištu silicijumskog materijala za proizvodnju procesora, ali se tu i tamo može pronaći cena “tray” primerka u rangu trenutno najnovijeg Core i9 modela. U tom slučaju nema dileme - Ryzen 9 je bolji i osetno brži procesor.

Intel Core i9 11900K - PCIe 4.0 SSD ubrzanje

Da li ima razlike u radu i to u konkretnim aplikacijama, a ne nekim idealnim sintetičkim testovima sa brojkama koje malo imaju veze sa realnošću? Ima i one nisu zanemarljive naročita zahtevnim korisnicima. Testovi kopiranja podataka pokazuju 10-34% prednosti kada SSD radi u PCIe 4.0 režimu. Isto tako i Premiere Pro pokazuje da se učitavanje i eksport renderovanih projekata brže obavlja na M.2 slotu sa aktivnom podrškom za PCIe 4.0 standard.

Intel_11_Gen_13s.jpg 

Dakle, vodite računa da vaš brzi M.2 SSD sa PCIe 4.0 podrškom instalirate u M.2 slot koji kontroliše sistemski kontroler u samom procesoru tj u ovom slučaj Intel Core 11. generacije. Ostali M.2 slotovi su pod kontrolom Intel Z590 čipseta koji nema podršku za PCIe 4.0 već 3.0 specifikacije.

Intel Core i9 11900K - utisci u radu

A kako se ponaša u radu? Da bi postigli performanse poput naših morate pre svega imati dobru ploču, nadprosečno dobar vazdušni kuler ili AiO vodeno hlađenje i naravno, brzu memoriju.

Vrhunsko hlađenje je ključno u nastojanju da postignete visoke radne frekvencije i obećanih 5.3 GHz za pojedinačna jezgra. Turbo Boost Velociti u slučaju našeg MasterLiquid Pro 240 sistema je ispunio zadate specifikacije i otišao korak dalje, međutim ABT smo jedva primetili jer treba nešto mnogo bolje za hlađenje ovog prilično toplog procesora.

Dakle tih pojedinačnih 5.3 GHz se postižu na trenutak i od njih je slaba vajda. Procesor prilikom 100% opterećenja pojedinačnih jezgara, tačnije kada su aktivna jedno do četiri, jezgra nešto duže rade u intervalu od 5-5.1 GHz, dok kod dobro optimizovanih aplikacija koje pokreću ogroman broje tredova i angažuju kompletne procesorske resurse, frekvencija iznosi 4.7 GHz. U trenucima hladnijeg okruženja kada malo bolje “luftirate” prostoriju i početku rada sistema dok se platforma još nije zagrejala, ABT sistem zna da podigne jezgra do 4.8 i na kratko do 4.9 GHz, ali više od toga nismo uspeli. Dakle za 5.1 GHz na svim jezgrima koliko Intel obećava sa ABT, morate imati vanserijski sistem hlađenja – možda nešto poput nedavno predstavljenog MasterLiquid 360 SUB Zero kulera na bazi Intel CryoCooling tehnologije.

Intel_11_Gen_14s.jpg 

U slučaju rada pod 100% opeterćenjem jezgara pri frekvenciji od 4.7GHz, jezgra rade na naponu od 1.185V-1.225V, Procesor troši 175W, a maksimalna izmerena temperatura iznosi 74 stepeni Celzijusa.

Jasno vam je kako u ovim uslovima i korišćenju toliko aktivnih mehanizama automatskog overklokinga, teško je dodatno ručno ubrzati ovaj procesora sa trenutno dostupnim rashladnim rešenjima koje možete kupiti na tržištu. Fabrički overkloking je mnogo napredovao jer procesor koristi Turbo Boost 2, zatim Turbo Boost 3, Turbo Velocity Bost  i konačno Adaptiv Boost tabele. Primećujemo da je granulacija koraka i time efikasnost OC turbo mehanizma kod Intela u ovom trenutku manje efikasna od AMD-ove. Ryzen granulirano menja takt jezgara u koracima po 25MHz dok Intel to čini sa korakom od 100MHz.

Pokušali smo da povećanjem Turbo limita potrošnje na 250W koliko inače iznosi neki teoretski kapacitet našeg rashladnog rešenja, dodatno ubrzamo sistem. Računar se podigao, a prilikom renderinga CInema 4D scene jezgra su otišla na 4.95 GHz i pod opterećenjem vukla napon od 1.3V sa pikovima koji su dostizali čak 1.67V uz zadatu potrošnju od 250W. Uprkos temperaturi od 94 stepeni Celzijusa procesor nije “trotlovao” ali nije bio ni stabilan, pa je pred završetak scene “srušio” sistem.

Ulazimo u BIOS i smanjujemo Turbo Power linit na 240W. Procesori pod opterećenjem rade na 4.9 GHz sa povremenim izletom na 5GHz za sva jezgra. Evidentno je da za sprint do 5GHz zahteva 1.4V u kontinuitetu. Temperatura 94 stepeni. Dobitak po jednom renderovanom kadru iznosi 30 sekundi što je nekih 3.6% ubrzanja. Jasno je da se ne ispalti na ovakav način mučiti procesor sve dok , ponavljam ne obezbedite vanserijski dobro hlađenje!

 Intel_11_Gen_15s.jpg

Inače, imali smo prilike na delu da se uverimo koliko je 14nm silicijum prevaziđen i koliko se 7nm Ryzen bolje ponaša u tim krajnjim ekstremnim situacijama. Imam lično utisak da je 7nm prilično efikasniji tj razlika je primetna nekom ako se iole bolje razume u praćenje radnih karakteristika procesora i traženje idealnog setup-a. Intel 14nm je neefikasniji na visokim temperaturama, traži veći napona kako bi postigao veće vrednosti radne frekvencije, neprekidno je gladan struje i pri tome rasipa energiju i vidno se više greje, dok kod Ryzen 3 jezgra i 7nm TSMC tehnologije u borbi za frekvencije preko 5GHz vi idete suprotno, obarate napon, procesor troši isto i manje jer je hladniji i efikasniji u iskorišćenju energije ima više termičke i energetske rezerve, pa lakše postiže veće frekvencije. Definitivno, Intel mora što pre da pređe na 10nm ukoliko želi ozbiljnije da parira AMD Ryzen procesorima.

Takođe, treba obratiti pažnju i na opciju u BIOS-u koji se tiče režima rada RAM modula. Dodate su dve opcije Gear 1 i Gear 2. Pojednostavljeno, u pitanju je parametar koji reguliše da li RAM moduli i memorijski kontroler funkcionišu u sinhronom 1:1 režimu rada, kada im je frekvencija identična. Gear 1 radi u sinhronom modu i odgovara modulima sa manjom deklarisanom frekvencijom do nekih 3600MHz. Tada kao što je i u našem slučaju GSkill Trident Z NEO memorije, RAM moduli i memorijski kontroler rade na 1800 MHz. Ukoliko pređete dotičnu vrednost frekvencije, memorijski kontroler će prepoloviti radnu frekvenciju što je praktično Gear 2 režim, pa ukoliko imate neku od novijih memorija na 4266 ili još bolje vidimo da ovih dana pomenuti GSkill i drugi proizvođači predstavljaju DDR4-5333 module, tada će Gear 2 mod pokazati svoju prednost. Uglavnom, u tim situacijama je poželjno imati module na što većoj deklarisanoj frekvenciji, jer u spuprotnom će rezultati biti lošiji.

Intel_11_Gen_16s.jpg

U slučaju DDR4 3600 MHz modula na našem testu, Gear 1 mode pokazuje prednost od 10-16% u performansama aplikacija koje se oslanjaju na rad bržih RAM modula poput arhivera podataka, dok takođe neke igra pokazuju 5-7% veći fps. Pa ukoliko naksimalno “zatežete” performanse platforme, obratite svakako pažnju i na ovaj detalj. Još jednu stvar smo primetili, koju smo zapravo znali i od ranije, a koja se tiče zatezanja parametara kašnjenja u radu procesora i memorije. Memorijski kontroler radi i na neparnim vrednostima tako da smo naše module bez problema zategli na 3600MHz CL15-15-15 36 uz 1T Command Rate bez ikakvih penala u pogledu stabilnosti rada.  

Intel Core i9 11900K - zaključak

 
Nakon svih ovih reči, nadam se da ste zadovoljni detaljnošću kojom smo analizirali novi Intel Core 11. generacije. Možda nakon svega imate gorak osećaj u ustima kao i ja uostalom. Očekivao sam više, rezultati to nedvosmisleno potvrđuju. Imam lično utisak da je Intel podbacio u slučaju novog Intel Core i9 11900K modela. Dizajniran za 10nm proizvodnju da bi u poslednjem trenutku inženjeri morali da ga ubace u za broj manje odelo i to pogotovo on veliko grafičko jezgro – jednostavno organizacija resursa u kontekstu dizajna Core i9 rešenja kao procesora visokih performansi je definitivno korak unazad u poređenju sa Comet Lake-S modelom 10. generacije. 
 
Intel_11_Gen_17.jpg
 
Ipak, ma koliko to čudno zvučalo u ovom trenutku, Rocket Lake-S ima materijala. Da je Intel izbacio integrisanu grafiku i dodao najmanje 2 jezgra sa praktično 4 dodatna logička tj HTT procesora bio bi već mnogo ozbiljniji procesor, a bilo ju tu i silicijuma za verovatno još 4 jezgra i dodatnih 8 “tredova”. Ukoliko se ovo u nekom budućem periodu potvrdi kao tačno, onda je ova serija promašaj. Ukoliko se pak obistine pretpostavke izlaska Core i9 Xtreme varijatne bez grafičkog jezgra, ali ne KF verzije sa njegovim neispravnim iGPU silicijumom već pravi samo sa Cypress Cove jezgrima, to onda može biti pravo opipavanje pulsa AMD Ryzen konkurencije!
____________________________________________________________
 

Prednosti:
- Visoke vrednosti radne frekvencije
- PCIe Gen4 podrška
- Podrška za DDR4-3200 memoriju

Nedostaci:
- Smanjen broj jezgra za “flegšip” modele u odnosu na prethodnu generaciju
- Veća potrošnja i grejanje u odnosu na Ryzen konkurenciju
 
CENA: oko 700€

Test: AMD R5 5600X i B550 Aorus Elite AX (Video)

Test: AMD Ryzen 7 5800X3D

10203
10205
10206
10207
10208
10209