Greška

Došlo je do greške.

Test: Intel Centrino

21.07.2003 05:41 | 0 Mobile

 

Saša Uzelac

Notebook uređaji o kakvima danas pričamo su nastali pre nešto više od 10 godina, u vreme kada je tehnologija konačno dozvolila da se jedan PC računar "sabije" u uređaj veličine kofera i težine oko 5 kg. Kao i svaka novina, u početku je konkretna upotrebljivost bila na prilično niskom nivou ali se i to naravno vremenom menjalo. Današnji notebook, ili laptop računari kako su ih neki ranije nazivali, mogućnostima pariraju desktop modelima, a u mnogo čemu ih i prevazilaze. Tako, danas nije neobično da se sretnete sa notebook računarom koji u sebi sadrži Pentium 4 3.06GHz HT procesor i Radeon 9000 ili GeForce 4 grafički čip, i kao takav je i i nekoliko puta brži od velikog broja "desktopa"...
 


Kako performanse više nisu "problematične", danas su glavni zahtev koji se postavljaju pred prenosnike bez kablova-malo-štedljivo. “Bez kablova” podrazumeva integraciju svih mogućih bežičnih rešenja koja će omogućiti što bolje ostvarenje glavne prednosti notebook računara, a to je mobilnost. Svima je jasno zašto malo, bez ovoga nema ništa od prenosivosti.
Ipak, ovo treće je veoma problematično i često se previdi prilikom odabira notebook-a. Jer nisu samo performanse bitne, šta vam čine procesori na nekoliko gigaherca, veliki ekran i recimo DVD rezač ukoliko baterija na takvom modelu ne može da "preživi" više od sat i po vremena prostog office rada ili vreme potrebno da se nareže jedan kompletan disk. Sa druge strane, ništa korisniji nisu ni modeli čije se baterije duplo sporije troše ako takav model ima slabiji procesor ili neku drugu komponentu koja otežava ili kompletno onemogućuje obavljanje posla zbog kojeg je notebook nabavljen. Tako ispada da je balansiranje između "koliko gigaherca, gigabajta i megabajta" ugraditi i koliko će brzo baterija izdahnuti pod pritiskom istih, postala glavna preokupacija proizvođača notebook računara.
Kada u jednačinu stavite sve ove promenljive (mobilnost, performanse, mala težina i niska potrošnja) pa na sve to dodate i želju da sve to vizuelno izgleda dobro i u skladu je sa savremenim ergonomskim standardima, dobijete jednu opštu zbrku koja je ozbiljan izazov i za najveće igrače na IT sceni. Pre nekoliko meseci, najveći od najvećih - Intel, nakon opsežnih testiranja i ispitivanja objavio je da ima rešenje za ove probleme! Javnosti je prestavljen Centrino.

Intel Centrino

Centrino je solucija novog doba notebook kompjutera koja menja način i prostornu dimenziju njihovog korišćenja. Iza ovog slogana, očigledno dobro smišljenog u nekom propagandnom odeljenju, krije se poseban tip notebook računara koji treba da omoguće slične performanse trenutno aktuelnim desktop kompjuterima uz značajno niži utrošak energije i naglaskom na mobilnost.
Konkretno, notebook-ovi koji nose ovaj logo poseduju poseban hardverski sklop koji je naravno proizveo Intel i koji gore navedeno treba da omogući. Da ne bude zabune, nije Intel taj koji proizvodi Centrino modele, “veliki beli” proizvodi samo delove i daje svoj brand na korišćenje svima koji te komponente ugrađuju u svoje proizvode.

Šta sačinjava Centrino?

Centrino je u suštini komplet sastavljen od tri hardverska sklopa i to su:
• Intel Pentium M procesor
• Intel 855 čipseta
• Intel PRO/Wireless 2100 mrežna konekcija.

Intel (Centrino) Pentium M procesor

Intel (Centrino) Pentium M procesor

Dugo razvijan pod kodnim imenom Banias, Pentium-M je prvi Intel mobilni procesor kod koga glavna ideja vodilja nisu bile maksimalne performanse, već štedljivost električne energije. Tako u konačnom proizvodu koji broji oko 77 miliona tranzistora prvo treba pomenuti novu “Enhanced Speed Step” logiku koja je značajno bolja od svega do sada viđenog na Pentium 3 i P4 procesorima sa dodatkom –M u svome imenu. Ovo je prvi procesor kod koga je moguće menjati brzinu i napon rada “u letu” a da od toga realno ima koristi. Poznato je da je još Pentium 3 a nakon njega i Pentium 4 imao mogućnost da radi na punom taktu ili na nekih 60% istog. Međutim za ovakvu promenu je trebalo oko 250ms pa je bilo potpuno neisplativo raditi to često. U principu, promene brzine rada kod ovih starijih Pentiuma su se svele na proces u kome je procesor radio punom brzinom kada je notebook priključen na napon napajanja, i u štedljivom režimu kada se koristi baterija.
 

 

Kod Pentiuma-M problematika je rešena na potpuno drugačiji način. Pre svega, sada procesor ima mnogo više mogućih brzina a i sam kontroliše na kom taktu radi, naravno u zavisnosti od opterećenja. Za “šaltovanje” je dovoljno minimalnih 10ms pa je omogućeno to da se promene frekvencija rada odvijaju stalno i bez mešanja korisnika. Naravno, moguće je “narediti” procesoru da radi u maksimalno brzom ili štedljivom modu; međutim, najbolje je ostaviti podešavanje na automatskom. Sledeća tabela pokazuje treutno raspoložive modele Pentium-M procesora i režime rada svakoga.
 

Pentium-M 1.60HGz
Pentium-M 1.50HGz
Pentium-M 1.40HGz
Pentium-M 1.30HGz
Pentium-M 1.10HGz LowVoltage
Pentium-M 900MHz Ultra Low Voltage
1,6GHz-1,484V
1,5GHz-1,484V
 
 
 
 
1,4GHz-1,420V
1,4GHz-1,420V
1,4GHz-1,452V
1,4GHz-1,484V
1,1GHz-1,18V
 
1,2GHz-1,276V
1,2GHz-1,356V
1,2GHz-1,436V
1,2GHz-1,356V
1GHz-1,164V
 
1GHz-1,164V
1GHz-1,228V
1GHz-1,308V
1GHz-1,292V
900GHz-1,1V
900MHz-1,004V
800MHz-1,036V
800MHz-1,116V
800MHz-1,108V
800MHz-1,26V
800MHz-1,02V
800MHz-0,988V
600MHz-0,956V
600MHz-0,956V
600MHz-0,956V
600MHz-0,956V
600MHz-0,956V
600MHz-0,844V

 

U tabeli su navedeni i naponi na kojima procesori rade u svakom pojedinom režimu što je još jedna velika prednost u odnosu na starije Pentiume koji nisu imali mogućnost promene napona. Konačni rezultat jeste takav, da je maksimalna potrošnja oba Pentiuma na 1.6GHz oko 25W, međutim dok P4-M “vuče” oko 18W u najštedljivijem režimu, “novi M” se zadovoljava sa svega 6W. Low Voltage i Ultra Low Volgate modeli su još štedljiviji i oni silaze ispod cifre od 5W.
FPU i ALU jedinice, standardni delovi procesora su u principu pozajmljeni od Pentiuma 3 procesora što je logičan potez Intela obzirom da je P3 “u takt na takt” poređenju uvek izlazio kao pobednik. Poboljšani su algoritmi za predviđanje grananja koji treba da još više umanje mogućnost “rada u prazno”. Tu su još neke “sitnice” poput Dedicated Stack Manager koji omogućavaju brže pokretanje procesa uz manju potrošnju struje, zatim Advanced Instruction Prediction koji poboljšava performanse i Streaming SIMD Extensions II tehnologiju koja omogućava Banias procesorima kompatibilnost sa Pentium 4 optimizovanim softverom.
Keš memorija je organizovana po ugledu na P3, s tim što je je ima u količinama od 64kB (Level1) i 1MB (Level2). I ovde su primenjena posebna rešenja za uštedu energije tako da veliki drugostepeni keš ne troši ni blizu koliko “zvuči”. Intel je podelio ovaj megabajt na 32 sektora po 32kB i namestio tako da se samo jedan od njih koristi istovremeno. Dok se u jednom od ovih sektora upisuju ili isčitavaju podaci, ostali su u “stand-by” režimu.
Jedina stvar koja je u potpunosti preuzeta sa Pentiuma 4 jeste brzina "magistrale", tj, veza sa northbridge čipom, tako da i P-M koristi 100MHz-ni QuadPumped bus.
U svakom slučaju, lepo je što Intel nije imao problema da prizna superiornost Pentium 3 arhitekture u odnosu na NetBurst koji koristi P4 i iskoristi pojedinačne prednosti koje svaka od njih nudi. Uz dodate mogućnosti koje se sve zajedno zovu Enhanced SpeedStep napravljen je jedan jedan zaista revolucionarni procesor kada je u pitanju potrošnja el. energije.

Intel 855 čipset

Intel 855 čipset

Svaki procesor prati odgovarajući skup čipova, a za Pentium-M to je i855. Postoji u dve varijante, i855PM i i855GM koji se razlikuju u (ne)prisustvu integrisanog grafičkog jezgra, U principu, ovo je blago modifikovani i845 čipset tako da su specifikacije identične (do 2GB DDR2100 memorija, AGP 4X.)
 

i855GM
i855PM

 

Intel Extreme Graphics 2 je najnovije Intelovo grafičko jezgro koje je DirectX8 i OpenGL 1.1 kompatibilant i omogućava rad sa dva izlaza istovremeno. Južni most je Intel ICH4-M, iz samog imena vidi se da je ovo "mobilna" verzija poznatog Intelovog ICH4. Specifikacija je opet dobro poznata, ATA 100 IDE interfejs, 10/100 Mb LAN, USB 2.0 port, AC97 audio i modem codec, 32bit 33MHz PCI bus itd..

Intel PRO-Wireless 2100

Intel PRO-Wireless 2100
 

 

Ovo je Intelovo viđenje bežične mrežne "kartice" po 802.11b standardu. Poseduje rešenja za uštedu energije kao što je Intelligent Scanning, koja vodi računa o frekvencijama skeniranja access point-ova. Međutim, slična rešenja poseduju sve 802.11b kartice pa se Intel PRO-Wireless 2100 može smatrati sasvim standardnim rešenjem. Međutim, ovo je i deo Centrino paketa koji stvara i najviše problema proizvođačima notebook-ova.. Naime, ako želite Pentium-M, morate uzeti i i855 jer jedno bez drugog jednostavno ne ide, međutim Intel PRO-Wireless 2100 nije neophodan. A kada se uzme u obzir da Intel ceni svoje bežično rešenje znatno više nego konkurencija poput Philipsa i 3Com-a čiji su proizvodi često i kvalitetniji, eto dileme. Jer, ako se ne kupi i Intel Wireless-PRO 2100, ništa od Centrino nalepnice na notebook-u, ali ni dela Intelovog fonda za reklamiranje koji svaki proizvođač dobija kada reklamira neki od Intelovih brandova kao što je i Centrino ili Pentium procesor (poznati “Intel Inside” logo).
 

Test: Fujitsu-Siemens Stylistic ST4121 - Tablet PC

Test: IBM ThinkPad T40

10104
10105
10106
10107
10108
10109