Greška

Došlo je do greške.

Test: IBM ThinkPad T40

22.07.2003 15:22 | 0 Mobile

 

Saša Uzelac

IBM ThinkPad T40

Nakon testa Gericom notebook računara, na redu je ni manje ni više nego jedan IBM. Jedna u potpunosti drugačija filozofija sklapanja notebook uređaja u posebnu celinu, koja uvek izaziva divljenja IT zaluđenika (u pozitivnom smislu te reči) i kultni status IBM-ovih notebookova. Pri tome, IBM T40 je i prvi ThinkPad koji u sebi intregriše Centrino tehnologiju koja makar po rečima njenog tvorca, Intela, pradstavlja pravu revoluciju na tržištu notebook računara. Bez obzira na to da li ima ili nema novina na notebook sceni, da li je kompanija eventualno u finansijskoj krizi ili tržište stagnira, velika imena na IT sceni nikada neće posustati u inovacijama i impelentaciji istih u proizvode. IBM je svakako jedna od ovih, a mnogi će se složiti i vodeća kompanija kada su u pitanju inovacije. Tome u prilog govori i činjenica da IBM-u pripada više od polovine patenata u IT industriji, dakle IBM je "smislio" više nego sve ostale kompanije zajedno! 

Istorija IBM-a počinje, verovali ili ne, još u XIX veku, tačnije 1896. godine kada je Herman Hollerith osnovao kompaniju Tabulating Machine Co. 1915. godine lider kompanije postaje Thomas J. Watson a njegov slogan “Think” ostaje trajno vezan za kompaniju. Konačno, 1924. godine se kompanija konačno dobija ime koje će obeležiti 20 vek, International Business Machines ili kraće IBM. Neki od najvećih uspeha IBM-a su Mark I iz 1944. i IBM 701 iz 1952. I prvi “portabl” kompjuter je izašao iz ove kompanije, IBM 5100. Naravno, ovo portabl treba danas uzeti sa rezervom, jer je taj kompjuter bio težak preko 20 kilograma, ali je svakako za tadašnje pojmove bio neverovatno tehničko otkriće. Najzad, 1981. godine IBM lansira na tržište PC, standard po kome se i dan danas proizvode personalni računari. I danas mnoštvo softera i hardvera na sebi nosi natpis “for IBM PC and 100% compatible”

IBM ThinkPad

Pod ovim imenom, već dugi niz godina proizvode se jedni od najpoželjnijih notebook računara na svetu. Zašto je IBM toliko omiljen teško je reći, ali sigurno je da jednostavan i funkcionalan dizajn, vrhunske performanse i odlična softverska i postprodajna podrška imaju značajan uticaj. Još kada se sve to dobije u u "k'o mrak" crnom kućištu....:-)
Naravno, ni cena koštanja nije mala, međutim obzirom da se IBM poredi sa automobilima marke Mercedes ili Rollce Royce, jasno je da često ona i nije toliko bitna.
Kao i svaki proizvođač notebook-ova, i IBM ima nekoliko serija svojih notebook računara i to su: A, T, X, R i G. Upravo je prvo i često jedino slovo u oznaci modela oznaka kojoj seriji pripada dok je druga brojka "generacijsko" obeležje. Trenutno su najaktuelniji oni sa oznakom 40, tako da su se već pojavili modeli T40, G40 i R40, a X i A su trenutno još uvek na "31" (X31 i A31). Pomenimo i osnovne odlike svake serije.

Oznaku A imaju modeli kod kojih su performanse i mogućnosti u prvom planu. Ugrađeni hardware uvek spada u trenutni vrh svetske ponude pa notebook-ovi iz ove serije uvek poseduju najbrže procesore, velike hard diskove i TFT ekrane. DVD rezač i gibabitni Ethernet su često viđena pojava na ovim modelima. "Druga strana medalje" je težina koja često prelazi 3 kg i autonomija rada koja je daleko od zavidne. Ovi modeli su namenjeni ljudima koji su stalno na relaciji kuća-posao i ne koriste računar u međuvremenu ili to rade retko.

Serija X je sušta suprotnost, mobilnost i trajanje baterije je ovde primarno tako da su ovi modeli gotovo uvek lakši od 1.5kg, a vek trajanja baterije ide do šest ili čak preko deset sati kada se koristi posebna baterija koja se montira na donju stranu notebooka. "High-tech" delovi su i ovde prisutni ali je kriterijum potrošnja energije, a ne brzina. Koriste se mali TFT ekrani od 12.1” a procesori biraju tako da su dovoljno ali ne i previše brzi, a da u radu "vuku" što je moguće manje energije. CD/DVD uređaje je moguće naći samo u verziji za USB port ili (bolje rešenje) unutar docking stationa koji se često koristi uz ovakve notebookove. Ova serija "prenosnika" je namenjena ljudima koji računar koriste tokom celog dana u (gotovo) svakoj prilici i na svakom mestu.
 


Modeli serije T, su otprilike negde između ove dve krajnosti. Dimenzije i težina su nešto veći nego kod serije X (od dva kilograma na više), ali su performanse i količina ugrađenog hardvera mnogo bliže seriji A pa je ThinkPad T serija u principu optimalni izbor za većinu korisnika kojima trebaju i performanse i mobilnost. Nisu preveliki da se ponesu i koriste u recimo vozu ili avionu, a pri tome pružaju sve što je potrebno za ozbiljan rad. Najveća prednost u odnosu na seriju X je postojanje jednog Ultrabay slota što je IBM-ov standard za proširenje bilo koje vrste. Svi uređaji tipa CD/DVD, FDD, dodatne baterije i najraznovrsniji "mrežni" hardver se prave kako bi odgovarali ovom slotu pa se time funkcionalnost modela koji ga poseduju značajno povećava. Pomenimo i jednu zajedničku karakteristiju X i T serija, a to je magnezijumsko kućište koje je prema navodima IBM-ovih stručnjaka tri puta otpornije od ABS plastike kakvu koriste bolji notebookovi (i recimo ThinkPad A serija) i još nekoliko puta otporija od obične plastike koja se stadardno koristi za ostale notebook-ove (i G i R seriju IBM-a).

R je jeftinija varijanta serije T. Kod ovih modela, prvi prvi put se srećemo sa ozbiljnijim kompromisima koji su vezani za ugrađeni hardver a vezani su za cenu. Naime, tek u jednom ovakvom notebook-u možete sresti Celeron procesore, obične CD-ROM-ove i "grafičke kartice" integrisane u čipset. Razlog je naravno ukupna cena koja je uz ova rešenja znatno niža.

G je najnovija serija, koja je nastala dodatnim "gojenjem" modela A. Dakle, ovo je serija koju IBM naziva "desktop replacement", zamena za klasičan desktop računar. Sam pogled na veličinu i težinu ovo samo potvrđuje. Ovo je i jedini IBM koji nema mogućnost povezivanja na standardni docking station, a nije mu ni potreban obzirom da sve već ima na sebi :-). Težina se kreće oko četiri kilograma., a uz standardnu bateriju radni vek je uvek ispod 3 sata. Na sreću ili žalost, po ugrađenim delovima, G serija liči na R seriju, tako da je integrisana grafika standard na notebookovima ove serije. Drugi minus su procesori, naime, koriste se standardni procesori kakvi se ugrađuju i u obične stone računare i kao takvi se više greju i troše energije; nisu u pitanju "mobile" varijante kakve, opet ponavljamo, idu u X, A i T ThinkPad-ove.

U svakom slučaju poslednje dve serije nisu ni izbliza cenjene kao jedan T ili X, ali IBM ipak mora da ima proizvode i u nižem segmentu, da se takmiči sa jeftinijim proizvođačima poput Acera, Gericoma i Asusa. Toliko o tome šta znači prvo slovo u oznaci nekog ThinkPada, konačno dolazimo i do testiranog modela. Dakle, dame i gospodo, IBM T40...

IBM T40 - specifikacija

IBM ThinkPad T40

Kao što smo već to ranije rekli, IBM T40 je prvi IBM notebook sa implementiranom Centrino tehnologijom, a novi Pentium-M procesor mu je "zaslužio" oznaku 40. Počećemo sa specifikacijom:
 

General
Model name - 237319U
Description - ThinkPad T40
Width/Height/Depth - 312 x 255 mm x 31 mm
Processor - Intel® Pentium® M processor 1.30 GHz 400 MHz
Memory - 256 MB PC2100 DDR SDRAM
Hard drive - 30 GB ATA-100 (Enhanced IDE)
Optical Device - Matshita CD-RW/DVD-ROM Combo 16X/10X/24X/8X Max
Display / Graphics subsystem - TFT 14.1 inches, 1024x768, 16777216 colors.
External display supported, max resolution 2048x1536
Graphics subsystem - ATI Mobility RADEON 7500 32 MB DDR SDRAM
Audio - SoundMAX, stereo speakers integrated, 1.0W
Fax/modem - Agere Systems 56K V.92 designed modem
Infrared port - ThinkPad Fast Infrared port 4Mbps
Network card - Intel Pro/100 VE 10/100 Mbps Ethernet
Pointing device type - IBM ThinkPad UltraNav
A/C adapter - 72 watt
Keyboard type - Full size
Product approvals / certifications - BSMI, CB Report, CCC (China), CE MARK, CUL, FCC Class B - Part 15, MIC (Korea), MPR-II, NOM (Mexico), SMA, VCCI Class 2
Battery type(s) - 6 Cell Lithium-Ion
Charge time (on/off) - 4 hrs/ 3.6 hrs
Additional Expansion ports - Parallel, RJ-11, RJ-45, S-Video out, AC adapter, Docking/Port Replicator, External Display, Headphone/Line out, Infrared, Microphone, 2 USB 2.0
PC Card Support - 2 Type II or 1 Type III
Operating system provided - Microsoft Windows XP Professional
Communication / networking application - Access IBM, IBM Access Connections, IBM Access Support (English Models only), IBM Client Security Software (web-downloadable), IBM Rapid Restore PC, IBM Record Now
Device drivers / utilities - Norton AntiVirus 2003 OEM Version, PC Doctor Diagnostics
Productivity applications - Lotus Notes Stand-alone Client (license), Lotus SmartSuite Millennium (license)
Security features - IBM Embedded Security Subsystem 2.0, IBM Security Slot, Power-on password, Supervisor password, Hard disk drive password

Kao što se da videti, testirani model je koristio Pentium-M procesor koji u ovom slučaju radi na maksimalnih 1.3GHz pri 1.388V i minimalno na 600 MHz pri 0,956V. Ovo je najslabiji "običan" Pentium-M procesor, sporiji modeli su takozvani "Low" i "Ultra Low Voltage" koji jesu sporiji ali rade na još nižim naponima i kao takvi na istoj frekvenciji troše nešto manje električne energije. No ipak, kada bi mi birali, verovatno bi izabrali upravo ovaj procesor obzirom da je osetno jeftiniji i tek nešto sporiji od ostalih. U svakom slučaju teško da bi išli na brži model, eventualno LV i ULV ukoliko bi se ukazala potreba za još dužom autonomijom. Kome je do brzine treba da pogleda notebookove koji koriste Pentium4-M procesore do 2.4GHz i kao takvi su ipak brži od bilo kog "Banias"-a.
 


Čip-set je i855PM, dakle nema integrisane grafike. Ništa drugo nemamo dodati što nije rečeno kada smo pričali o Centrino tehnologiji. 256 MB, naravno DDR radne memorije, nalaze se na jednom modulu tako da ostaje još jedan SODIMM ukoliko se ukaže potreba za dodatnom radnom memorijom. U pitanju je PC2100 memorija što je maksimum brzine, obzirom za i855 čipset.
 


Za grafiku je zadužen ATi i njegov Radeon Mobility 7500. Verujemo da su svi odavno upoznali mogućnosti ovog grafičkog procesora, a Mobility verzija se razlikuje samo po nešto nižoj potrošnji energije tj. "PowerPlay" mogućnosti koja je sposobna da poput Intelove SpeedStep tehnologije u procesoru menja radni takt i napon čipa ali i frekvenciju osvežavanja monitora. Automatski se uključuje kada notebook počne da radi "na bateriji". Nismo sigurni koliko se energije ovim štedi ali u svakom slučaju treba je držati uključenom jer se u "standardnom" Office-Internet radu ne primećuje smanjenje performansi ili pogoršanje kvaliteta slike obzirom da se i refresh rate smanjuje. Ukoliko se radi u 3D okruženju, priča je potpuno drugačija jer se grafičke performanse uključivanjem PowerPlay-a smanjuju za više od 75% kako je to pokazao test u 3D Marku 2001 SE. Očigledno su se u ATI-u malo preračunali i previše umanjili takt kada se PowerPlay koristi. S tim u vezi, ako koristite 3D aplikacije ne zaboravite da isključite ovu opciju jer bez nje Radeon 7500 će vam jako lepo poslužiti za sve 3D potrebe pa čak i da se ponekad poigrate.

Obzirom da se ove komponente prilično greju, IBM T40 poseduje i aktivno hlađenje koje je, naravno, bitno drugačije u odnosu na ona koja se sreću kod desktop računara. Naravno, kada se zna vrednost onoga što hladi, jasno je da se na "hlađenju" nije štedelo. Hladnjak je izrađen od čistog bakra i nalazi se uz levu ivicu kućišta. Putem "heat-pipe"-ova, istovremeno se do njega dovodi disipirana toplota i sa procesora i sa grafičkog čipa. Sve ovo u praksi radi jako dobro jer se ni u jednom trenutku kućište, u tom levom delu gde su smešteni ovi čipovi nije preterano grejalo. Čak šta više, u situacijama kada smo se bavili nezahtevnim radom, taj deo ThinkPada nije bio ništa topliji od desnog gde nema ovakvih "furunica". Očigledno, Enhanced SpeedStep tehnologija odlično radi svoj posao i usporava procesor kada god je to moguće i koliko god je to moguće. Zanimljivo, ali severni most tj. i855 memorijski kontroler nema nikakvo hlađenje. Očigledno je i855 kvalitetnije rešen i radi na nešto nižem naponu od desktop verzija tj. i845 modela.

TFT ekran ima dijagonalu od 14.1” a rezolucija je naravno fiksna i iznosi 1024x768. Postoji i mogućnost izbora modela sa jednako velikim ekranom ali sa rezolucijom od 1400x1050 tačaka što treba da razmotre samo korisnici koji imaju savršen vid. 1024x768 je optimalna vrednost za 14” ekran, 1400x1050 je već previše sitno, slova su previše mala i potrebno je znatno više napora da se pročita nešto što je kucano manjim fontom. Na primer, ovaj tekst bi bio vrlo teško čitljiv da to radite na 14” ekranu u SXGA rezoluciji. Kvalitet prikaza je izuzetan i jedva zaostaje za onima koji imaju kvalitetni “stoni” TFT monitori. Ugao vidljivosti je velik pa je savršeno moguće da više osoba prate isti sadržaj i da vide iste boje na ekranu što nije moguće na jeftinijim notebook računarima.
Posebno nam se dopada što je za vezu monitora i ostatka kućišta računara korišćen metalni mehanizam. Razlog tome je što je ovo jedan od najosetljivijih delova notebook-ova koji se stalno "haba" otvaranjem notebooka. Korišćenjem metala, znatno je smanjena mogućnost da se deo u koji je smešten monitor nenamerno odlomi ili da vremenom počne da odbija da stoji u položaju u koji ga korisnik namesti, kada jednom otpor u "šarkama" oslabi.

Ugrađeni hard disk je proizvod IBM-a tj. sada već Hitachija koji je na samom kraju prošle godine kupio ovaj deo IBM-a. Oznaka je Travelstar 40GNX IC25N030ATCS05-0 ATA-5 što znači da ima 30 GB, vrti se na 5400 obrtaja i ima 8 MB internog keša. Za notebook, ovo je hard disk vrhunskih specifikacija obzirom da je za 2.5”-ne hard diskove standard 4500 obr/minuti i 2 MB keša. Kapacitet od 30 GB je po našim kriterijumima i više nego dovoljan da se nađe mesta za sve potrebne aplikacije i podatke. Performanse su vrlo dobre, a veliki plus Travelstar dobija i na bučnost i vibracije koje (ne) proizvodi. Obe ove karakteristike su vrlo bitne za male 2.5” modele obzirom da se oni u notebook-ovima nalaze odmah ispod tastature tj. dlanova korisnika. Ukoliko je bučan, jedan sloj plastike teško da će ga ućutkati, a ukoliko proizvodi veće vibracije može da bude vrlo neprijatan obzirom da se one lako prenose na dlanove.

Zvuk je poveren AC’97 komatibilnom SoundMax AD1981A čipu koji "goni" dva zvučnika smeštena sa prednje strane, ukupne snage 1W te dobija signal od mono mikrofona smeštenog gore levo iznad tastature.

Tastatura, touchpad...


Ultrabay slot koji se nalazi na desnoj strani kućišta je popunjen sa Matshita CD-RW/DVD 16X/10X/24X/8X combo uređajem koji obične diskove čita brzinom do 24X a DVD-ove do 8X. Kada snima, obične diskove može da "nareže" brzinama do 16x a RW diskove do 10X. U notebook svetu, ovo je vrlo dobra specifikacija. U radu, nismo imali nikakvih problema, čitao je sve što smo smo mu tokom testa ponudili,i snimao na nekoliko različitih vrsta medijuma. Kao ni hard disk, ni ovaj uređaj nije proizvodio neprijatne vibracije dok je nešto bučniji u “Performance” modu.
 


Način rada je moguće podesiti u Control Panelu operativnog sistema tj Power sekciji. Druge dve mogućnosti su “Normal” i “Quiet” u kojima je brzina čitanja nešto niža ali je tišina apsolutna.
 


Tastatura. Pored dizajna i crne boje, ovo je sigurno još jedan od zaštitnih znakova svakog IBM notebook-a. Jednostavno, bolje od ovoga ne postoji na niti jednom drugom notebooku, slobodno možemo reči da ni mnoge klasične desktop tastature, ne pružaju komfor u radu koji imate sa IBM-om. 86 tastera odlično dimenzioniranih omogućavaju bezbolno prebacivanje sa klasične na ovu tastaturu. Lično nam se dopada veliki backspace i enter taster u dva reda. Iz nepoznatog razloga, nedostaju Windows tasteri kojih nema ni na jednom IBM-u tako da je očigledno u pitanju neki "problem" između IBM-a i Microsofta. Brzo smo se navikli da umesto Win tastera koristimo Ctrl+ESC međutim ipak bismo više voleli da su Alt i Ctrl nešto manji i da se među njima, makar sa leve strane našao jedan sa Windows logotipom. Oko kursorskih tastera koji su nešto manjih dimenzija, svoje mesto našli su "Back" i "Forward". Od dodatnih tastera, u gornjem levom delu tastature primećujemo još i "IBM Access", Volume Up, Down i Mute tastere. Kada ste u Windowsu, IBM Access poziva meni iz koga je posle moguće pokrenuti bilo koji prateći program koji IBM daje uz ThinkPad računare, dok je za ostala tri jasno čemu služe.
 


Lampice za Caps, Num i Scroll Lock se nalaze se u dnu "poklopca", ispod TFT ekrana. Pored njih, tu su i lampice koje govore o aktivnosti "Wireless mreže", hard diska, CD uređaja, jedna koja signalizira da li se koristi mrežni napon ili baterija, kao i da li je baterija prazna tj. "u crvenom polju". Poslednja lapmica signalizira stand by i suspend stanje računara tj. da li se uključio neki od "Power management" modova.
 


Navigacija kursora na ekranu poverena je IBM UltraNav Pointing Device-u koji je kombinacija TouchPada koji se nalazi ispod tastature i TrackSticka, malog crvenog "džojstika" između tastera G, H i B na tastaturi. Ovim je na najbolji način rešen problem mnogih prilikom odabira notebook-a, za koje se od ovih dva rešenja odlučiti jer su korisnici podeljeni koje je rešenje bolje. Lično nam se mnogo više dopada "crvena tačkica" ("u narodu" postoje čak i neka sexy imena :-)), pa smo TouchPad čak totalno isključili tokom rada jer se dešavalo da se u radu i palcem dodirne pad što bi dovelo do neželjenog pomeranja kursora ili nepotrebnog "klika".

Baterija je sastavljena od šest Lithium-Ion čelija ukupnog kapaciteta 4400mAh i daje napon od 10.8V. Montira se na pozadinu notebooka i savršeno prati liniju kućišta. Postoji i jača baterija koja ima 9 ćelija i ukupan kapacitet od 6600mAh; ona se međutim doplaćuje. Ona povećava autonomiju rada preko 50%, međutim i to rešenje ima svoj nedostatak - nešto je veća pa viri dva centimentra izvan kućišta.

Kada pričamo o amperima i voltima, pomenimo da je punjač koji se dobija uz notebook standardni IBM-ov kakav se dobija uz ThinkPadove već više od dve godine. Standardizacija, pogotovo kod ovako specifičnih stvari je dobra stvar. Može se priključiti na bilo koji napon od 100 do 240V naizmenične struje, 50 ili 60 hz a na izlazu daje 16V pri 4.5A (72W).

Izrada...


Sve ovo je upakovano u izuzetno kvalitetno crno kućište od plastike pojačane magnezijumom, bez punjača naravno :). Lepo ili ne, mišljenja su vrlo podeljenja. Neki smatraju da je dizajnom IBM još u prošlom veku, da su Sony i Toshiba lideri na ovom polju, međutim sve je to subjektivna kategorija. Lično mislimo da za ozbiljan look, odelo i kravatu nema boljeg izbora od IBM-a, dok su za mlađe i "veselije" korisnike srebrnkasti modeli zaobljenih ivica kakvi su modeli Sony-ja i Compaqa na primer, verovatno bolji izbor.
 


Sa svih bočnih strana kućišta se nalaze različiti konektori. Sa desne strane je VGA konektor, odmah iznad CD/DVD combo uređaja. Njegova uobičajena pozicija je na zadnjoj strani notebook-a, međutim na T40 veći deo zadnje strane je zauzet baterijom. Sa zadnje strane se tako nalazi samo AC konektor za punjač i paralelni port. Sa leve strane je najzanimljivije, tamo su dva USB 2.0 porta, S-VHS TV-Out konektor, mrežni i telefonski priključak za spoljne zvučnike i mikrofon. Levo od njih je «izduv» ventilatora zaduženog za hlađenje centralnog i grafičkog procesora. Na kraju, tu su PCMCIA slotovi koji poštuju 2.1 specifikaciju. Standardno, moguće je ubaciti dve Type I ili II kartice ili pak jednu Type III.
 


Na prednjoj strani je svoje mesto našao samo IR port. Nemamo primedbi na raspored svih ovih konektora, ništa nije pozicionirano ni preterano dobro ni preterano loše pa da imamo poseban komentar.

ThinkAdvantage, Software

ThinkAdvantage, Software

IBM je vrlo dobro poznat po velikoj količini i upotreboj vrednosti softvera koji dolazi uz njegove računare. Međutim, uz IBM nećete dobiti niti jedan kompakt disk, sve je smešteno na hard disku ThinkPada. Dakle, iako raspolaže kapacitetom od 30 GB, moguće je koristiti oko 26 GB, jer je približno 5 GB prostora na disku rezervisano za IBM Servisnu particiju. Ovoj particiji nista ne može da priđe, ni operativni sistem, ni korisnik, niti bilo kakvi štetni programi poput virusa. Na njoj se dakle nalazi instalaciona verzija Windowsa XP i svih pratećih programa. U slučaju totalnog kolapsa operativnog sistema sa nje je moguće vratiti ThinkPad u početno stanje.
Dovoljno je prilikom paljenja pritisnuti Access IBM taster i pojaviće se meni iz koga je pored nekoliko manje bitnih opcija, moguće pozvati BIOS, dijagnostički program za hardver takođe smešten unutar EEPROM čipa ili uraditi potpuno "svežu" instalaciju operativnog sistema i svih pratećih programa. Ipak, ovo treba koristiti samo u situacijama kada ništa drugo ne pomaže, jer ovim postukom se gube svi podaci sa upotrebljive particije tj. u ovom slučaju onih 26 HB hard diska. Dakle, sve što ste ko zna koliko dugo radili odlazi u nepovrat, stoga budite izuzetno oprezni. Na primer, ovo smo mi uradili kada je notebook bivao vraćan vlasniku tj. firmi koja nam ga je ustupila na testiranje. Za kreiranje backupa kopija koje spašavaju i podatke i sve ostale korisne fajlove snimljene nakon instalacije postoji drugi program o kome ćemo nešto više reći kasnije.
Pomenuli smo BIOS koji je vrlo jednostavan i ne raspolaže nikakvim naprednim mogućnostima. Svi parametri rada su unapred podešeni i ne mogu se menjati. Dakle, ovde ćete moći da podesite sat, sa kojeg uređaja želite da se računar pokreće, lozinke potrebne za pokretanje računara. Na ovom polju je IBM vrlo jak, tj. ove šifre je prilično teško zaobići. Posebnu pažnju obratite na "Supervisor password" jer ukoliko ga zaboravite nećete moći da pokrenete računar, a "Clear CMOS" jumper ne rešava problem. Ova šifra je zapisana u posebnom EEPROM-u i nije je moguće zaobići. "Najslađe" je što IBM u uputstvu koje se dobija uz svaki Thinkpad eksplicitno navodi da nije dužan da vam pomogne u slučaju da zaboravite Supervisor password. Dakle, ne dopustite sebi ni u kom slučaju da zaboravite ili ne zapišete ovu lozinku.
 


Operativni sistem koji stiže uz T40 je Windows XP Professional, preinstaliran tj. kada prvi put uključite T40 sačekaće vas OS i zatražiti samo da ukucate svoje ime i po želji registrujete Windows na Microsoftovom site-u, odnosno svoj novi ThinkPad kod samog IBM-a.

Iza reči ThinkAdvantage krije se desetak programa i nekoliko hardverskih rešenja kojim IBM vrlo uspešno distancira svoje proizvode od konkurencije, posebno one jeftinije. Softverski deo ovog paketa čine aplikacije kao što su Access IBM, Battery Maximizer Wizard, IBM Rapid Restore PC, PC Doctor, ThinkPad configurator itd. Obzirom da ih ima zaista mnogo, koncentrisaćemo se samo na one najbitnije.

Access IBM
 


U pitanju je jedan veliki i vrlo detaljan pomoćni program koji će maksimalno olakšati rukovanje ThinkPad notebook-om manje iskusnim korisnicima. U principu, za veliki deo poslova on poziva eksterne programe, ostatak IBM ovog paketa, ali igra veoma važnu ulogu u procesu odlučivanja šta želite i koji program će vam rešiti taj problem ukoliko niste sigurni. Urađen je poput web prezentacije pa je moguće kliknuti na gotovo svaki naslov koji se pojavi. Jedini nedostatak za nas je što je na engleskom, međutim, ukoliko vam jezik nije prepreka, ovaj program će vam biti od velike pomoći ukoliko nista dovoljno iskusan korisnik.

Battery Maximizer Wizard
 



Ovaj čarobnjak će omogućiti maksimalno iskorišćenje baterije preporukom koju od desetak unapred definisanih šema treba koristiti. Šeme su dobro odmerene pa nismo imali potrebu da napravimo dodatnu, iako za tako nešto postoji mogućnost. Takođe, BMW omogućava i stalni uvid kako se troši baterija (koliko vati se troši) te koliko je energije ostalo do kraja. Vrši takođe i predviđanje, koliko je vremena ostalo pre nego što će se ThinkPad ugasiti što radi i Power Managment samog Windowsa ali praksa je pokazala da IBM-ovo rešenje daleko bolje radi taj posao.

IBM Rapid Restore PC
 



Ovaj program smo pominjali kada smo pričali o back-up-u podataka tj. spašavanju nakon problema sa operativnim sistemom i sličnih manjih havarija. Razlika u odnosu na onaj u BIOS-u jeste u tome što Rapid Restore PC for Windows omogućava da uradite backup u svakom trenutku. Na primer, u trenutku kada instalirate sve potrebne programe, podesite ih i Windows kako vam odgovara. Ukoliko se nakon toga desi neki problem kao što je napad virusa na primer, možete stanje vratiti na isto ono kakvo je bilo prilikom pravljenja backupa. Iskusniji korisnici će ovde prepoznati ghost, ali Rapid Restore PC ima jednu prednost. Naime, pored kopije celog stanja, RR podržava i nešto što IBM naziva ongoing protection. Ovaj mehanizam omogućava da se jednom rezerviše nešto više mesta a da onda program sam, automatski pronalazi promene i dodaje ih u ranije napravljeni back-up image tj. zamenjuje stare fajlove novima. Ovo je dosta bolje i brže rešenje od onoga koje nudi Nortonov Ghost i slični programi.

PC Doctor
 


Ovo je aplikacija koja će proveriti svaki hardverski deo ThinkPada na kome se pokrene. Prednost u odnosu na programe tipa SiSoft Sandra i slične jeste što je dodatno pisan posebno za svaki ThinkPad, tako da mnogo bolje "zna" kako treba da radi i reaguje svaka hardverska komponenta od programa poput SiSoft Sandre koja je pisana univerzalno za sve računare i kao takva je mnogo manje specifična.

ThinkPad Configurator
 


Ovaj program se može posmatrati i kao BIOS koji se pokreće iz Windowsa. Pomoću njega se može uključiti ili isključiti svaki pojedinačni hardverski sklop poput modema, LAN kartice, promeniti I/O adresa COM porta ili podesiti osvetljenje ekrana. Sve je predstavljeno lepo i jasno bez ikakvih nepotrebnih komplikovanja.
 


Još nekoliko programa čini ThinkAdvantage, međutim njihovo detaljno opisivanje ne bi stalno ni na još deset stranica testa. Pomenućemo još samo jedno vrlo korisno rešenje koje se naziva ThinkLight i sreće se samo na IBM notebook-ovima. Naime u srednji deo gornje ivice poklopca notebook-a gde je smešten i TFT panel, montirana je mala sijalica koja se poli kombinacijom tastera Fn i PageUp. Izuzetno simpatično rešenje koje se pokazalo vrlo korisno u prostorima gde je osvetljenje slabo ili nikakvo. Uz ThinkLight cela tastatura dobija dovoljno svetla da je kucanje i normalno korišćenje ThinkPada savršeno moguće. Eh taj IBM ...:)

Utisci u radu, testovi...

Utisci u radu

Obzirom na sve do sada rečeno, ne verujemo da će vam biti teško da poverujete da su utisci u radu odlični. Sve funkcioniše savršeno i bez čekanja, čak i kada se izabere najštedjliviji mod tj. kada procesor konstantno menja frekvenciju rada od 600 do 1300 MHz. Performanse su uvek na visokom nivou i gotovo da nema zastajkivanja u radu koje smo sretali na starijim modelima (potpisnik ovih redova je ranije posedovao IBM T23 i A30 notebook-ove). Hard disk, kao što smo već rekli, radi tiho i brzo, CD/DVD uređaj ispujnjava sve zadatke a TFT ekran je prosto fenomenalan. Pravo je uživanje bilo poneti T40 u krevet i gledati DVD na njemu. Kad smo već kod gledanja filmova, minus bismo stavili na račun nepostojanja kabla koji bi ovaj Thinkpad povezao sa televizorom, i za tako nešto će se kupac sam morati snaći.
Modem i 10/100 Mb Ethernet kontroler su funkcionisali odlično dok Wireless rešenje nismo imali gde da isprobamo.Međutim, sve ovo je radilo tek kada smo ih pravilno instalirali. Otkud sad instaliranje drajvera kada smo gore naveli da se i prilikom sveže instalacije sa servisne particije instaliraju OS, svi programi i drajveri? Na žalost, sve se instalira lepo sem drajvera za modem i Wireless adapter. Tj. još gore, instaliraju se drajveri, ali neka posebna verzija koja potpuno isključuje ova dva uređaja. Ukoliko odete u Device Manager, uopšte nećete naći modem i 802.11b adapter, jednostavno ih nema!
Sve ovo se rešava skidanjem drajvera koji se instaliraju prostim pokretanjem .exe file-a kada se dolazi na svoje mesto. Ipak, lako je reći "skinite" drajvere sa www.ibm.com i instalirajte ih, jer to je vrlo teško uraditi u situaciji kada vam ne radi modem. Zaista potpuno nepotrebno komplikovanje, stvarno treba imati jak razlog pa korisniku ovako zagorčati život. U svakom slučaju, problem smo rešili skidanjem potrebnih fajlova na drugom računaru i snimanja istih na CD koji smo posle ubacili u T40. Rekli smo, nakon ovoga sve je lepo radilo ali je pitanje dokle, do ponovnog "restora" operativnog sistema kada ćete opet imati problema sa ovim drajverima? Ok, tada se već može imati pri ruci CD iz prethodne rečenice ali zar se od IBM-a očekuje da u torbi pored Thinkpada nosite i potrebne drajvere za slučaj nužde?

Testovi

Testiranje performansi notebook-a se naravno bitno razlikuju od testiranja desktop računara tj. njegovih pojedinačnih delova. Koristili smo nekoliko najstadardnijih testova tek toliko da se pokaže koliko je računar kao celina brz. Poenta je više na tome kolika je razlika kada se ThinkPad koristi “na punjaču” i bateriji nego na to koliko jedan ovakav računar ima 3D Markova ili koliki mu je memorijski transfer u SiSoft Sandri. Merenja su dakle vršena u dve krajnosti, kada je T40 na punjaču i u “Maximum Performance” modu i kada je na bateriji u “Maximum battery life”. Naravno, postoji još nekoliko među mogućnosti tako da niste osuđeni na ove dve krajnosti, moguće je podesiti ThinkPad i da ima performanse i vek trajanja baterija negde između.
 

 
SiSoftSandra 2003
3DMark2001 SE
 
CPU
MMX
Mem
HDD
640x480
A/C
4238
7362
1957
15486
6599
2564
8558
1970
 
 
Baterija
1944
3391
1655
15331
4274
1179
3941
1809
 
 

Jasno se primećuje pad performansi kada T40 radi "na baterijama". Najviše biva pogođen procesor što je i očekivano dok se memorijski podsistem usporava za nekih 15%. Hard disk ni ne oseća da se nešto dešava...
 

PCMark 2002
CPU
RAM
HDD
A/C Power
5011
4286
527
Battery
1799
2675
521

PC Mark 2002 je pokazao slična razlike u performasama kada se koristi najštedljviji mod.
 

3D Mark 2001 SE default test
A/C Power
4101
Battery
3511
Battery + PowerPlay
975

Nešto preko 4000 poena u ovom testu jasno pokazuju da T40 nije pravljen za igranje, ali uostalom koji notebook jeste? Ipak, ovaj rezultat garantuje sasvim solidne 3D pefromanse za neke manje zahtevne aplikacije. Poslednja tabela u grafikonu, ona koja pokazuje rezultat kada je uključen PowerPlay, jasno pokazuje da ATI-jev SpeedStep u Radeon čipu nije preterano dobro dizajniran. Možda smanjuje potrošnju energije ali previše degradira performanse grafičkog procesora.
 

Trajanje baterije
2:44
3DMark2001
3:06
DVD
3:37
"rad"
4:15
"mirovanje"

Za proveru koliko baterija može da izdrži, uradili smo četiri testa. Prvi i najzahtevniji je bio "vrtenje" 3D Mark 2001 SE u krug, dok se računar ne ugasi. Nakon novog punjenja baterije probali smo koliko dugo je moguće gledati DVD. Rezultat od preko tri sata je i više nego impresivan posebno kada se uzme u obzir da je film bio na DVD disku, dakle sve vreme je radio CD/DVD combo drive, što je mnogo zahtevnije od recimo gledanja DivX-a sa hard diska. Pod "rad" smo zaveli jednu večernju sesiju dolepotpisanog znači malo rada na ovom testu (Word, Excel), pa red čitanja/pisanja po forumu pa onda red IRC-a :). Poslednja kolona u tabeli nam govori koliko računar može da izdrži a da pri tome ne radi ništa. Isključeni su svi vidovi gašenja bilo kog dela računara, dakle ni u jednom trenutku računar nije ušao u Hibernate, Stand-By ili Suspend stanje. Preko 4 sata, stvarno je dosadio :)
Svi rezultati govore da je Centrino tehnologija očigledan pomak napred obzirom da baterija na ovom ThinkPadu ne spada u red većih, mislimo na kapacitet, a vremena trajanja su vrlo impresivna. Na nekom ne-Centrino notebooku, teško da bi ovakva baterija trajala više od dva i po sata...

Završno

Zaključak

Da li posle svega gore napisanog uopšte postoji mogućnost da konačna ocena bude loša? Naravno da ne, jer IBM je od ThinkPad T40 modela napravio zaista odličan notebook. Mali i vrlo prenosan, ali izuzetno brz i napakovan svim mogućnostima koje vam trebaju. Pri tome je autonomija rada više nego imprsivna. Moguće je ugraditi još bolje komponente, pa i "perverzije" kao što su Bluetooth i ekran od 1400x1050 tačaka, međutim ovakav kakav je bio na našem testu je baš po našem ukusu. Vizuelni utisak koji ostavlja takođe impresionira, pri čemu ne mislimo samo na izgled. Nema osobe koja ga je videla a da nije usledio komentar tipa kako je dobar ili tanak. A oni malo iskusniji su bili impresionirani TFT ekranom i toplotom i tišinom koju (ne) proizvodi. U svakom slučaju T40 je notebook kakav se samo poželeti može.
Tokom svog vremenja testiranja "nismo smeli" da kontaktiramo distributera i pitamo za cenu, da bismo "strah" konačno prevazišli budući da smo morali da je znamo kada smo ovde sumirali konačne utiske. Stisli smo zube, pogledali cenu i oduševili se! :) Cifra je tek nešto viša od 2000 evra što je svakako veliki novac, ali kada se pogleda šta IBM nudi za uzvrat, ovo nam se čini kao vrlo povoljna kupovina, naravno za one kojima nešto ovako treba i mogu da ga plate.
Da se pisac ovih redova pita, ovaj notebook bi dobio i Editors Choice, stvarno je impresivno šta je i na koji način IBM ubacio u T40. Ne bi ni pogledao šta nudi Sony, HP/Compaq i Toshiba koji spadaju u ovu visoku klasu sa IBM-om, da ima novca za ovaj model. Dobro, ima tu malo uticaja i činjenica da je za njega IBM generalno omiljena kompanija, međutim verujem da bi sličan zaključak doneo i neki ljubitelj drugih marki. Sem problema sa instalacijom drajvera za modem i Wireless LAN, koji se mogu rešiti, ovom Thinkpadu se ne može naći ni jedna loša strana.

IBM ThinkPad T40 na test ustupio "Pin Computers"
 

Test: Intel Centrino

Test: ASUS M2400N

  • Povezane teme:
10104
10105
10106
10107
10108
10109