HTC One Max

Dragoljub Radovanović
Prvih meseci ove godine na testu nam se našao HTC One koji nas je svojom pojavom potpuno oduševio. To je telefon koji je takođe u našem dvoboju sa Samsung Galaxy S4 modelom – iako je generalno bila mrtva trka – ipak prevagnuo i odneo pobedu. U to vreme kada smo pisali tekst, One je dobio najvišu nagradu Benchmark sajta, tačnije Editor’s Choice. To ipak govori o tome kako je HTC uspeo da nas navede da po prvi put u poslednjih par godina promenimo mišljenje o top modelima ovog proizvođača, i pokaže nam da mogu da idu rame uz rame sa Samsungom. Da li je HTC One u to vreme bio savršen telefon? Svakako da ne, kao i svi telefoni, i on ima svojih nedostataka, ali uprkos njima, on je i dalje bio među najboljima na tržištu. Možda i najbolji, možda…ukusi su različiti
Danas pred sobom imamo skoro isti taj telefon koji je privukao našu pažnju, samo u nešto drugačijoj formi, drugačijem formatu, ali i sa nekoliko izmena; kao i sufiksom Max koji govori o njegovoj veličini. Ukratko, HTC je želeo da potrošačima po prvi put donese donese fablet, jednostavno uvećavši proslavljeni model One. Da li je to pametna odluka? Još uvek je rano reći, cifre prodaje nakon nekoliko meseci će ipak govoriti same za sebe. Nekako nam se čini da je HTC ovog puta hteo da igra na sigurno, a ne da nadmaši ono što konkurencija nudi. U prevodu, osobama kojima se dopao HTC One, za oko će svakako zapasti i One Max.
Što se tiče hardverske superiornosti, ovoga puta ne srećemo ništa što bi nas takoreći “oduvalo” kao što je to bio slučaj sa HTC-ovim, u to vreme vodećim modelom. Štaviše, ovde srećemo manje-više iste specifikacije u “većem pakovanju”, mada i ima par iznenađenja. Jedno od njih je to da je HTC napokon popustio pod pritiskom i uključio microSD slot za karticu. Drugi novitet je senzor za očitavanje otisaka prstiju, a koliko je on zapravo koristan ostavljamo vam da procenite sami. Pre svega, krenimo od glavne promene, a to je dijagonala ekrana. One Max je porastao za 1.2 inča, tačnije sa 4.7 na 5.9-inčnu dijagonalu, što ga čini svakako jednim od većih telefona na tržištu. HTC nije hteo da eksperimentiše, i ostao je na Super LCD3 tehnologiji, kao i na 1920 x 1080 rezoluciji, koja sa povećanjem ekrana ipak nudi nešto manji broj piksela po inču u poređenju sa One modelom.
Čipset takođe nije promenjen, što će nekim možda delovati kao razočarenje. Snapdragon 600 danas više nije najbrži na tržištu, ali i dalje ostaje poprilično moćan. On sadrži četvorojezgarni Krait 300 procesor na 1.7 GHz-a i Adreno 320 grafički čip – iako ne najbolja, ovo je kombinacija koja nastavlja da pruža jako dobre rezultate. Iznenađenja nema kada je u pitanju radna memorija – prisutno je 2GB RAM-a. Kamera je jedna od stvari koja se nije toliko primila kao što je verovatno HTC očekivao, te ovde i dalje imamo ne tako visokih 4MP sa Ultrapiksel tehnologijom, sada bez optičke stabilizacije. Sa povećanim ekranom, samim tim i dimenzijama ekrana, stvorio se prostor za veću 3300 mAh bateriju, koja međutim i dalje nije izmenjiva. Nažalost…

 
[modul]uporednaspecifikacija=3247,5187[/modul]Govorili smo o tome da je Max uvećana verzija One modela, a kada je u pitanju izgled, sa tim se nismo šalili. Da budemo tačniji, bolje poređenje je to da je Max uvećani HTC One Mini, pošto su bokovi kao i kod pomenutog Mini modela – izrađeni od plastike. U poređenju sa One-om koji je imao aluminijum sa strane, može delovati kao korak unazad, ali može biti i od izvesne koristi pri padu na ivicu, gde oštećenje neće biti (ne bi trebalo barem) toliko vidljivo kao kod aluminijuma. Ostatak metalnog tela je svakako nešto što će većini privući pažnju i to je prednost koja nas je između ostalog i toliko privukla pri prvobitnom konktaktu sa One modelom. Suštinski, One je svojom izradom i kvalitetom materijala doneo neki lep ukras u 2013. godinu, kada su smartfoni u pitanju.




Ne želimo da pišemo o stvarima koje su vam već dobro poznate, umesto toga želimo da vam prenesemo ono što vam je možda nepoznato. Jedna od tih stvari se tiče pozadine telefona. Dok je One izrađen u Unibody formi, One Max poseduje metalni poklopac koji je moguće ukloniti. Dugmence smešteno na levom boku vam dozvoljava da pre svega otvorite poklopac kao knjigu, a zatim i da ga izvadite iz predviđenih žljebova i potpuno uklonite. Koji je razlog iza ovoga? Prvenstveno  da biste pristupili microSD slotu, ali ne i bateriji koja i dalje ostaje nepristupačna, što je prava šteta. Ovakav telefon koji se inače vrlo lepo ponaša po pitanju autonomije, sa još jednom rezervnom baterijom u džepu – bio bi prava stvar. Pored slota za SIM karticu primećujemo još jedan identičan (prazan) prostor. Ovo je opcija za Dual SIM HTC One Max koji se međutim, neće pojaviti u Evropi već samo na tržištu Azije. Nemojmo zaboraviti još jednu stvar koja se ističe na poleđini, a to je senzor za otisak prsta. Po našem mišljenju, ne baš idealna pozicija.



Android je operativni sistem koji ne izgleda uvek isto na svakom uređaju, jer proizvođači na svojim uređajima mešaju prste i predstavljaju svoju zamisao korisničkog interfejsa i ubacuju dodatke. Dok ovo može delovati u nekim slučajevima korisno, u drugim je pomalo i štetno, jer se stvara fragmentacija koja ima negativnu posledicu konstantog kašnjenja u odnosu na datum izlaska originalne Google verzije. KitKat je izbačen pre nekih dvadesetak dana, ali on na HTC One i One Max modelima neće ugladati svetlost dana pre februara 2014-e. Dobra stvar je to da ovaj model dolazi sa jednom verzijom iza najsvežije, a to je Jelly Bean 4.3. HTC je u ovoj iteraciji uključio i neke izmene u Sense korisničkom interfejsu, predstavljenim kao Sense 5.5. Iz testa HTC One modela poznato vam je šta on sve sadrži, a bitnija stvar je to šta novo ima da ponudi?
Od noviteta izdvajamo sledeće. Čuli ste sigurno za BlinkFeed – HTC-ov način da vam donese društvene notifikacije u jedan pregledni početni ekran, u formi pločica sa kratkim tekstom i fotografijom relevantne vesti ili novosti sa društvene mreže. Ako vam iz nekog razloga ovako nešto nije privlačno, u ovoj verziji je moguće BlinkFeed kompletno isključiti. Sa druge strane, ako vam se ova mogućnost dopada i želite da je koristite, svideće vam se novitet prikazivanje RSS feedova, kao i označavanje članaka za kasnije čitanje.  




Neko vas uznemirava pozivima i porukama u nezgodno vreme, a ne želite da isključite telefon? Tu je sada Do Not Disturb režim sa mogućnošću isključenja zvona, zvukova notifikacija i ostalih stvari koje vas mogu ometati. Naravno, za osobe koje su vam bitne, postoji opcija da napravite izuzetak za određene kontakte koji se nalaze u vašem imeniku. Quick Settings, u padajućem notifikacionom panelu je dobio mogućnost uređivanja, tako da sada možete menjati položaj opcija, ili dodavanja novih, sa ograničenjem od 12 maksimalno prisutnih. Kako bi bila iskorišćena velika dijagonala ekrana, uključena je i Scribble aplikacija u kojoj možete crtati prstom, praviti kolaže i slično. Takođe, za Max postoji i dodatna olovčica (Stylus) koju možete dokupiti, koja dolazi sa specijalnim držačem, sadrži dodatnu bateriju i povezuje se sa uređajem pomoću tri pin-a koji se nalaze na poleđini. 

HTC One Max svakako nije mali telefon, štaviše, nije ni srednje veličine, već je o reč o povećem fabletu. On ipak nije najveći na tržištu, jer tu titulu drži Sony Xperia Z Ultra koji smo testirali mesec i po dana unazad. Autor teksta trenutno poseduje Samsung Galaxy Note 3 koji takođe važi za poveći smartfon, ali čak ni on ne deluje toliko masivno kao One Max. Takođe, aluminijum plus ova dijagonala ekrana ne idu u prilog težini uređaja, tako da je sa 217 grama ovo ipak nešto teži fablet. Sa druge strane, izrada je fenomenalna, pod tim mislimo prvenstveno na kvalitet upotrebljenih materijala. Ovako glomazan telefon definitivno nećete moći da koristite jednom rukom, ali osećaj hladnog aluminijuma i čvrstine koju pruža zaista ga čine jednim od boljih telefona koji smo držali, a isto je važilo i za HTC One.

Super LCD3 se pokazao jako dobro pri našem poslednjeg susretu sa One modelom, tako da HTC zaista nije imao potrebu da nešto posebno menja. Skok u dijagonali je itekako primetan, dok je rezolucija ostala ista. Mnogi će se pitati, “pa da li je onda prikaz manje oštrine?”. U teoriji jeste, matematika govori da je 469 ppi veće od 373 ppi, ali to je razlika koju je u realnom korišćenju svakako teško primetiti. Bolje je pričati o samom prikazu koji je odličan. Uglovi su dosta široki, maksimalno osvetljenje je dosta visoko, kontrast je odličan, boje su lepo zasićene, tačnije – sve je baš kako treba.



Mnogi kažu da je uključivanje Snapdragon 600 čipseta umesto moćnije Snapdragon 800 varijante greška HTC-a. To jednostavno znači da One Max neće biti na vrhu tabela po pitanju performansi, ali nemamo nikakve dileme da je ovo i dalje izuzetno brz smartfon. U direktnom poređenju sa Sony Xperia Z Ultra, Samsung Galaxy Note 3 ili nekog trećeg modela sa novim čipsetom, rezultati sintetičkih testova će naravno imati niže vrednosti, ali u realnom korišćenju One Max je i dalje izuzetno brz, jako gladak pri upotrebi, i veoma lepo reaguje na zadate komande. Nije najbrži telefon na tržištu, ali HTC-u to izgleda nije od preteranog bitnog značaja.
 

 
HTC One Max
Sony Xperia Z Ultra

Quadrant
12192
21359

Nenamark 1
61.3 fps
60.0 fps

Nenamark 2
61.3 fps
60.0 fps

Vellamo
2550
2962

Antutu
26682
32562

Linpack
282.267, 674.667
479.048, 1009.98

BenchmarkPi
129ms
115ms

CF-Bench
26689
34632

Sunspider
745ms
742ms

BrowserMark
2450
2408

Peacekeeper
795
848

Octane
1834
3538

SmartBench
7077
8706

GFXBench 2.5 Egypt
42 fps offscreen, 40 fps onscreen
60 fps offscreen, 52 fps onscreen

Epic Citadel 1920 x 1080
60.9 fps
59.8 fps

3D Mark Ice Storm 1080p
6896 Ice Storm 1080p, 10960 Ice Storm Unlimited
Maxed Out, 16710 Ice Storm Unlimited

 
Senzor za prepoznavanje otisaka deluje kao zanimljiva stvar, zar ne? Naravno, pod uslovom da radi kako treba. Pre svega, imamo zamerku na položaj za koji se odlučio HTC, jer se nalazi na po nama, neadekvatnom mestu. Potrebno je prevući prst preko njega, a ne zadržati ga, što je pomalo teško izvesti dok korisnik drži telefon jednom rukom. Često smo okretali telefon na stranu, gledali gde se on nalazi i tek onda uspevali da ga koristimo. Što se tiče samog korišćenja, prepoznavanje nije baš idealno izvedeno. U dosta slučajeva se dešava da otisak uopšte nije prepoznat, koliko god sporo prevukli prst preko senzora, u toj meri da smo često morali da koristimo šifru u slučaju uzastopnog neuspešnog prepoznavanja. Apsolutno ne vidimo nikakvu prednost u odnosu na regularne načine otključavanja.
Veće dimenzije koje HTC One Max donosi su dozvolile uključivanje veće baterije, tačnije radi se o Li-Po tipu baterije kapaciteta 3300 miliamper časova. To znači da bi trebalo da pruži veoma dobru autonomiju, i kao što smo očekivali, upravo je tako i bilo. Autonomijom koju smo dobili smo veoma zadovoljni, jer nam je pružila čitavih 6 sati i 6 minuta surfovanja na maksimalnom nivou pozadinskog osvetljenja ekrana. Jako dobar rezultat, za koji se ispostavilo da je vrlo približan onom kojem smo dobili u testu Samsung Galaxy Note 3 modela.
HTC je prvi proizvođač koji je primenio filozofiju “megapikseli na kameri ne moraju da znače bolji kvalitet fotografije”. Koliko god njihova Ultrapiksel tehnologija delovala zanimljivo i pružala bolje rezultate u nešto mračnijim uslovima, rezolucija senzora od 4MP im se ipak obila o glavu. Imamo sve što smo imali kod One modela, tačnije ne sve – iz nepoznatog razloga izbačena je optička stabilizacija. Samo ćemo istaći da nismo previše oduševljeni fotografijama koje kamera pravi, jednostavno im nedostaje detalja. Boje barem našem oku deluju kao da trebaju biti nešto više zasićene, šum je i dalje prisutan, ali u nešto manjoj meri nego što je to bio slučaj kada smo testirali HTC One. Video je zapravo i dobar, sa solidnom količinom detalja i visokim 29.930 FPS-om i 21 Mbps bitrate-om.
 

Vreme je za novitete. Video Highlights opcija koja donosi mogućnost kombinovanja fotografija i video klipova koje ste napravili na nekom događaju sa vašom odabranom muzikom, tako da možete napraviti kratak klip i podeliti ta dešavanja sa vašim prijateljima. Ograničenje kod ove opcije je bilo to što su klipovi mogli trajati samo 30 sekundi, dok je sada to ograničenje uklonjeno. HTC Zoe opcija je takođe dobila jedan novitet, a to je da možete kombinovati veliki broj fotografija koje ona napravi i od njih napraviti animirani GIF. HTC je malo prepisivao od Samsunga, tako da je na One Max modelu sada dostupan i Dual Shot režim, u kome možete istovremeno prednjom i zadnjom kamerom beležiti fotografije i video.













Iznenađenja kod HTC One Max-a modela nema previše, tačnije sve smo to već videli kod njegovog manjeg brata. Da li je to loše? Pa i ne mora da znači, jer iako nema previše izmena, i dalje ostaju sve one lepe stvari koje su nam se dopale kod One modela. Tu spadaju odličan kvalitet izrade i upotrebljenih materijala, sjajan ekran, interesantan Sense korisnički interfejs koji nam nije zadavao nikakvih problema, kvalitetan zvuk sa prednjih stereo zvučnika i slično. Odličan potez od strane HTC-a je uključivanje microSD slota, dok neku preteranu korist od senzora za čitanje otisaka baš i nismo videli.
 

Odluka da se u srcu One Max modela nađe danas nešto slabiji Snapdragon 600 čipset nije toliko loša kao što svi misle, telefon je i dalje veoma brz i moćan. Problem je to što u očima kupaca neće biti jedan od najbržih na tržištu, a svi znamo koliko korisnika na tome insistira. Kamera nije faktor koji nas je impresionirao kod One modela, a takav je zaključak i u ovom slučaju; smatramo da ne može da se nosi sa konkurencijom koliko god Ultrapikseli bili magični. Baterija je jedna od stvar koja nam se veoma dopada na ovom modelu, tako da sa njim nećete imati previše problema kada je u pitanju autonomija. Zaključak je jednostavan, ko želi HTC One u većem pakovanju i nema problema sa ogromnim ekranom, tu je One Max. Naše mišljenje je da HTC ovog puta nije uspeo da pobedi konkurenciju, kao što su Sony Xperia Z Ultra, ili Samsung Galaxy Note 3… 
 
Prednosti
– Jako kvalitetna izrada – Kvalitetan 1080p ekran – Odličan kvalitet zvuka sa prednjih zvučnika – Napokon prisutan microSD slot – I dalje dosta dobre performanse Mane
– 4MP kamera i dalje ne pruža dobre rezultate – Bateriji i dalje onemogućen pristup – Senzor za otiske ne radi baš kako treba
Cena: oko 700 evra u slobodnoj prodaji
Uređaj na test ustupio HTC.