HTC Desire C

Dragoljub Radovanović Većina nas bi volela poseduje nešto najbolje u kategoriji prenosnih uređaja, ali se neretko desi da je budžet jedna od ograničavajućih okolnosti. Slušali ste toliko dobrih stvari o Android operativnom sistemu pa možda i sami želite da zamenite vaš ne tako pametni model mobilnog, ali niste spremni da napravite ogromnu rupu u novčaniku kako bi uplovili u Android vode. Postoji i drugi scenario gde nemate neke preterane zahteve po pitanju performansi telefona, tako da vam jeftiniji modeli takoreći “završavaju posao”. Bilo da se radi o jednoj ili drugoj pomenutoj situaciji, HTC Desire C može biti rešenje za vas.

Pogledajmo šta ovaj model ima da ponudi. Pre svega, ako ste ljubitelj manjih i samim tim više prenosivijih telefona, onda će vam HTC Desire C biti svakako zanimljiv. Dimenzije ovog telefona su jako male, telefon je dugačak tek nešto preko 10 i širok oko 6 santimetara, njegova debljina je oko 1.2 santimetara, dok je težak okruglo 100 grama. Svakako mali, dosta lagan i privlačan telefončić.

Hardver koji ovaj model poseduje svakako nije spektakularan, ali u low-end sekciji smartfona se to ne može ni očekivati. Dijagonala njegovog ekrana je 3.5 inča, a rezolucija koju isti poseduje je skromnih 480 x 320 piksela. Čipset koji se nalazi na HTC Desire C modelu je Qualcomm MSM7227A Snapdragon, tačnije kombinacija Cortex-A5 procesora na 600 MHz-a i Adreno 200 grafičkog čipa. Veličina njegovog skladišta je 4GB, dok količina RAM memorije iznosi 512 megabajta. Postoji i microSD slot koji dozvoljava upotrebu kartica do 32GB-a. Kamera koja je prisutna na ovom modelu ima senzor od 5 megapiksela. Više informacija možete pronaći u tabeli ispod.  
[modul]specifikacija=375[/modul]HTC Desire C je u našem slučaju došao u jarko crvenoj varijanti, ali u ponudi takođe postoje crni i sivi modeli. Dizajn telefona je simpatičan i privlačan, mada sa trendom povećavanja dijagonala ekrana telefona, nama se činio nekako maleckim. Naravno, postoje i osobe koje će manje dimenzije ovog modela dočekati sa više entuzijazma, ali barem po našem mišljenju veći ekrani stvarno nude više i čine upotrebu telefona lagodnijom.

Na prednjoj strani telefona kao i obično dominira ekran, iznad kojeg se nalazi HTC logo i iznad njega linija sastavljena od rupica iza kojih se krije zvučnik za razgovor. Ispod ekrana nalaze se senzori osetljivi na dodir, i to u Back, Home i Task switcher rasporedu.


.
Bokovi uređaja ne sadrže previše stvari. Na levom boku nemamo dugmiće i ulaze, a donji bok poseduje samo rupicu mikrofona. Desna bočna strana sadrži dugme za kontrolu jačine zvuka, dok se na gornjoj bočnoj strani nalazi 3.5mm džek za slušalice i Power dugme.



Zadnja strana uređaja je u našem slučaju kao i ostatak telefona crvene boje i izrađena je od gumirane plastike, tako da je držanje telefona bilo prijatno iskustvo. Na zadnjoj strani se takođe nalazi i kamera sa senzorom od 5 megapiksela.

Otvaranjem zadnjeg poklopca zatekli smo da je čak i unutrašnjost telefona crvene boje, a sa tim i njegova baterija od 1230 mAh. Ako ste ludi za crvenom bojom, ova varijanta je svakako za vas.
 HTC Desire C deli jako sličan softver sa HTC One V modelom koji smo testirali, tako da ćemo se pozvati na stvari koje smo napisali u njegovom testu. Dakle, ovaj model takođe dolazi sa Android Ice Cream Sandwich 4.0.3 verzijom operativnog sistema, koja je obogaćena Sense 4.0 korisničkim interfejsom.

Kada otključate telefon, pre svega zatičemo poveći časovnik widget, koji u sebi takođe poseduje vremenske uslove, temperaturu i datum. U dnu ekrana nalazi se Dock sa pet ikonica, koje možete sami menjati po želji. Postoji ukupno pet početnih ekrana, ali ono što smo takođe primetili da gestom pinch in, ne dobijamo njihov pregled, kao na HTC One X modelu. Još jedna od stvari koje su drugačije u odnosu na Sense UI 4.0 pomenutog modela, je pregled otvorenih aplikacija, gde su one kod Desire C modela one u duhu Stock ICS verzije, sa prevlačenjem levo i desno za njihovo gašenje.

Zadržavanjem prsta na početnom ekranu, slika se odzumira i dobijate mogućnost da na početne ekrane izbacujete prečice, widgete ili aplikacije, što nas pomalo vraća u vreme Gingerbread-a, jer odskače od klasičnog ICS-a, koji ima posebnu Widget sekciju u App drawer-u.

App drawer je klasičan za HTC, ima crnu pozadinu, pretragu aplikacija, prečicu ka Play Store-u, meni za sortiranje i upravljanje aplikacijama i njihovo deljenje. On poseduje tri podele – sve aplikacije, često korišćene i preuzete aplikacije. Kao što možda znate, HTC nudi veći nivo personalizacije, tako da možete menjati Scenu, Skin i klasične stvari kao što su pozadine. Postoji i personalizacija zvukova, biranje setova zvukova, melodija zvonjave, notifikacija i alarma.

Notifikacije dobijate standardnim prevlačenjem ka dole sa vrha ekrana i na ovom baru možete naći Settings i Clear dugme koje uklanja sve notifikacije, kao i ime operatera ubačene Sim kartice.

 
Utisci u radu
HTC još jednom dokazuje da Ice Cream Sandwich ne zahteva toliko dobar hardver da bi funkcionisao bez problema. Naravno, od procesora sa frekvencijom rada nismo ni očekivali super glatko iskustvo animacija i kretanja kroz menije, ali je iskustvo korišćenja HTC Desire C i dalje bilo relativno dobro. Ne treba očekivati čuda od budžetnog modela telefona, tako da zaista ne možemo naći neku veliku zamerku u performansama.

Ekran skromne rezolucije od 480 x 320 na ovoj dijagonali od 3.5 inča izgleda pristojno, mada opet njegova svetlina i kontrast su mogli biti veći. Uglovi gledanja su bili u redu, mada je situacija i mogla biti bolja, ali opet se osvrćemo na cenovnu kategoriju u kojoj se nalazi.


Surfovanje na ekranu sa ovom dijagonalom i rezolucijom vam svakako neće biti “vau” kao na modelima sa dijagonalama preko 4 inča i HD rezolucijama, ali će i dalje biti upotrebljivo. Slabašni procesor od 600 MHz-a takođe ne pomaže pri surfovanju, tako da će vreme učitavanja stranica biti duže i samo kretanje po stranicama će biti malo sporije. Bitna stvar je da će vam HTC Desire C zadovoljavati potrebe interneta kada niste u svom domu, ali opet ne sa preterano dobrim performansama.

Quadrant Advanced je popularna benchmark aplikacija, sa kojom ste verovatno upoznati. Ona pokreće seriju CPU, I/O 2D i 3D testova, za koju dodeljuje određen broj poena i na kraju ih sabira u konačan rezultat.

NenaMark 1 je OpenGL ES 2.0 grafički benchmark, koji opterećuje GPU grafičkim elementima kao što su refleksije, dinamičke senke, parametrične površine, čestice i različiti modeli svetla.

Vellamo je benchmark aplikacija koja testira performanse browser-a Android mobilnih uređaja. On testira stabilnost, networking, JavaScript, rendering i korisničko iskustvo, tako da je dobrim delom baziran na realnim testovima i situacijama sa kojima se srećemo tokom pretraživanja interneta.

Antutu je benchmark alatka koja provodi vaš uređaj kroz performanse memorije, CPU integer-a, CPU floating point, 2D i 3D grafičke performanse, brzinu upisa/čitanja SD kartice i I/O performansu databaza.

Linpack je isključivo CPU benchmark aplikacija. Ona meri brzinu vašeg uređaja tako što meri koliko miliona floating point operacija u sekundi (MFLOPS) vaš uređaj može da uradi za što kraće vreme. Poseduje dve opcije Single Thread i Multi Thread.

BenchmarkPi je jednostavan benchmark koji računa koliko je vašem uređaju potrebno milisekundi da izračuna Pi (3.14…) vrednost.  

CF-Bench je alatka koja između ostalog meri performanse memorije i procesora, a ona je specifično namenjena uređajima sa više jezgra, tako da nije baš reprezentativna za jednojezgarne modele.

BrowserMark nije aplikacija, već se ovaj test pokreće direktno iz Browsera uređaja. Ukratko, BrowserMark je namenjen da ispita koliko je brz vaš Browser.

Sunspider je takođe još jedna alatka, koja nije aplikacija, već se takođe pokreće iz Browsera. Sunspider je JavaScript benchmark koji testira JavaScript jezik, tako da je takođe vezana za brzinu Browsera.

Electopia je ujedno igra i OpenGL ES 2.0 benchmark, koji testira performanse GPU čipa. Kod uređaja koji to podržavaju, poseduje dve rezolucije, Fullscreen, gde se benchmark odvija preko celog ekrana, i WXGA, gde je benchmark smešten u manji prozor, kod kojeg su naravno bolje performanse.

 U potrazi za vašim budžetnim Android telefonom HTC vam daje još jednu alternativu u vidu Desire C modela. Opet napominjemo kome bi kupovina ovog modela imala smisla – korisnicima koji traže da zakorače u Android teritoriju za malo novca, ili nezahtevnim korisnicima kojima je Android zanimljiv i nemaju potrebe za većim ekranom visoke rezolucije, naprednim mogućnostima i visokim performansama. Dakle, u HTC Desire C modelu dobijate veoma kompaktni i lagani smartfon, koji poseduje privlačan dizajn.

Ekran od 3.5 inča sa rezolucijom od 480 x 320 je nešto što je očekivano u ovoj cenovnoj kategoriji. Njegov kvalitet prikaza je solidan, sa nešto manjim nivoom osvetljenja, kontrasta i slabijim uglovima gledanja, ali svakako da smo videli i gore slučajeve. Ono što je svakako ključna stvar kod ovog modela je prisustvo Android Ice Cream Sandwich verzije operativnog sistema, a tu je i novi Sense 4.0 interfejs. Performanse vas svakako neće zadiviti, ali ne možemo očekivati više od starijeg Cortex A5 procesora na 600 MHz-a. Bilo kako bilo, ako ste u potrazi za telefonom iz Low-end klase, bacite pogled i na HTC-ov Desire C model, jer se može desiti da je to model koji vam najviše odgovara…
Prednosti
– Ice Cream Sandwich – Sense 4.0 korisnički interfejs – Mali, lagan i vizualno zanimljiv – Pristupačna cena
Mane
– Slabašan procesor – Ne tako kvalitetan ekran – Nedostatak prednje kamere
Cena: 1 din – 14990 din u zavisnosti od paketa Uređaj na test ustupio HTC.