Gaming na integrisanim platformama

Dušan Kovačević Vreme u kome su matične ploče sa integrisanim komponentama bile namenjene isključivo najnižim tržišnim segmentima je davno prošlo. Danas je gotovo nemoguće kupiti model bez integrisane zvučne karte, kao i makar jednog mrežnog adaptera, ali je situacija donekle drugačija kada su grafički čipovi u pitanju. Ploče najviše klase se, gotovo bez izuzetka, proizvode bez integrisanja ove komponente, iako se u poslednje vreme i to donekle menja, pa su vodeći proizvođači poput Asus-a, Gigabyte-a i MSI-a predstavili H55 i 790GX/890GX ploče sa daleko višim nivoima opremljenosti od uobičajenog.  

Naravno, trend integracije svega i svačega u CPU, koji je prisutan već neko vreme, je nezaustavljiv i sledeća generacija procesora će nam doneti potpunu integraciju grafičkog jezgra u sam centralni procesor. Intel je već predstavio hibridno rešenje sa poslednjom generacijom procesora kodnog imena Clarkdale, kod kojih je na istu pločicu smešten CPU izrađen u 32nm tehnologiji i GPU izrađen u 45nm, koji međusobno komuniciraju putem interne QPI konekcije. AMD i NVidia i dalje koriste mnogo standardnije rešenje, sa grafičkim čipom smeštenim na mesto nekadašnjeg NorthBridge-a, koji je „proteran“ sa ploča, a njegove funkcije je preuzeo centralni procesor.Odgovor je jednostavan – važno je da bi se cena zadržala na što nižem nivou, ali i kako ne bi ugrozili prodaju diskretnih grafičkih adaptera najniže klase, integrisani grafički čipovi AMD-a i NVidie su po specifikacijama njihovi najslabiji proizvodi, iako i kao takvi zadovoljavaju većinu potreba manje zahtevnih korisnika. Dok se Intel koncentriše na biznis primenu, akceleraciju video sadržaja visoke rezolucije (Blu Ray) i pokretanje starijih ili manje zahtevnih naslova (World of Warcraft je odličan primer), AMD i NVidia ipak nude nešto više mogućnosti, makar kroz bolje multimedijalne karakteristike – akceleracija „nestandardnog“ video materijala visoke rezolucije ili integracija zvučne karte u sam GPU. Sve aktuelne integrisane grafičke karte podržavaju makar DirectX 10 specifikaciju, dok AMD nudi i proširenu podršku za DirectX 10.1. Iako ovo na papiru može zazvučati kao znatna prednost, situacija je mnogo drugačija, jer ionako je količina softvera koji ga podržava prilično mala, i realno se svodi na par naslova. Još jedna očigledna prednost rešenja dve kompanije koje proizvode i diskretne grafičke karte je postojanje Multi-GPU tehnologije, kod koje je moguće upariti integrisano grafičko rešenje sa diskretnim najniže klase, kako bi se dobile nešto bolje performanse. NVidia ovu tehnologiju naziva Hybrid SLI, dok je kod AMD-a u pitanju Hybrid CrossFire.

Model

Intel GMA HD

Radeon 4200

Radeon 4290

GeForce 8200

Socket

LGA1156

AM3

AM3

AM2+

Procesor

Core i5-661

Phenom II X3 720BE

Phenom II X3 720BE

Phenom II X3 720BE

RAM Memorija

DDR3 1333

DDR3 1333

DDR3 1333

DDR2 800

Shaders

12

40 (8×5)

40 (8×5)

16

Frekvencija GPU-a (MHz)

900

500

700

500

Frekvencija shadera (MHz)

900

500

700

1200

Grafička Memorija (MB)

Ne

128

128

Ne

Ukupno Memorije (MB)

768

640

640

512

DirectX

10.0

10.1

10.1

10.0

Multi-GPU

Ne

Hybrid CrossFire

Hybrid CrossFire

Hybrid SLI

GMA HD je nova generacija grafičkog čipa kompanije Intel, zasnovana na GMA X4500 rešenju. Napredniji proces proizvodnje (45nm u odnosu na 65nm) omogućio je smeštanje dva dodatna šejdera, veću radnu frekvenciju, ali i manju potrošnju, što je svakako bio i jedan od najvažnijih uslova, budući da je sada GPU integrisan uz CPU, pa bi se njegova velika potrošnja direktno i nepovoljno odrazila na TDP Core i3/Core i5 procesora. Desktop verzije imaju fiksiranu frekvenciju, dok će se u mobilnim verzijama ona dinamički menjati u zavisnosti od opterećenja, kako bi se dodatno smanjila potrošnja.

Kompanija AMD je nedavno predstavila novu generaciju čipseta sa integrisanom grafičkom kartom, pod imenom 890GX. Test ovih matičnih ploča ste imali priliku da čitate više puta, ali ni u jednom od njih naglasak nije bio na samom grafičkom čipu. On je zasnovan na sada već prilično starom RV620 rešenju, što znači da poseduje podršku za DirectX 10.1, 40 šejdera (osam grupa po pet) i frekvenciju od 700MHz, a integrisana je i zvučna karta. Čip nosi ime Radeon 4290 i predstavlja kombinaciju dve prethodne generacije – od 790GX je preuzeo radnu frekvenciju, a od 785G podršku za DirectX 10.1 i UVD dekoder druge generacije.

NVidia je poslednji proizvođač čipsetova sa integrisanom grafikom koji nam je interesantan u ovom trenutku. Ovo je ujedno i jedina kompanija koja nudi rešenja sa podrškom za procesore oba vodeća proizvođača, iako je u slučaju Intela ona ograničena na prethodnu generaciju procesora koji koriste LGA775 podnožje. Čipsetovi za Intel i AMD platformu nude veoma slične karakteristike, poseduju i identičan broj unificiranih šejdera, uz napomenu da su oni namenjeni Intelovim procesorima ipak nešto jači – sem više radne frekvencije poseduju i dvostruko veći broj jedinica za teksturiranje (8 prema 4).

Kompletno rešenje poseduje i gotovo zaboravljena VIA, koja je grafičke čipove dobila kupovinom dela kompanije S3, jednog od pionira 3D akceleracije na PC računarima, ali je cela ova platforma više namenjena multimedijalnoj primeni i SFF računarima nego igranju.  Već smo pomenuli da nam cilj nije bio puko merenje performansi integrisanih grafičkih karti na način kojim se one uobičajeno testiraju, sa starim igrama i u rezoluciji 800×600 piksela – mnogo važnije nam je bilo da procenimo da li je sa njima moguće pokrenuti i odigrati novije naslove, i ako da, sa kojim podešavanjima. Za potrebe testa pribavili smo Intel, AMD i NVidia integrisane platforme poslednje generacije. Tako smo Intel GMA HD testirali u njegovoj najbržoj verziji, sa Core i5-661 dvojezgarnim procesorom i frekvencijom grafičkog čipa od 900MHz, na H55M-ED55 matičnoj ploči kompanije MSI. AMD je bio zastupljen preko ploče čiji ste test već mogli nedavno da čitate, Asus M4A89GTD Pro/USB3 sa 890GX čipsetom i Radeon 4290 grafičkom kartom, modelom M4A785TD-M EVO zasnovanom na nešto starijoj verziji čipseta 785G (Radeon 4200), kao i procesora Phenom II X3 720BE. Poslednja ploča na testu bila je MSI K9N2GM-FIH sa GeForce 8200 grafičkim adapterom. Moramo pomenuti i da je obezbeđivanje ove platforme oduzelo i najviše vremena, budući da je matičnih ploča zasnovanih na NVidia rešenjima veoma malo na tržištu, i iako ova verzija (najslabija po specifikacijama) nije bila naš prvi izbor, ipak smo zaključili da je daleko bolje iskoristiti je nego nego objaviti tekst bez nje.

Procesor

Intel Core i5-661

AMD Phenom II X3 720BE

Matične ploče

MSI H55M-ED55

Asus M4A89GTD PRO/USB3

Asus M4A785TD-M EVO

MSI K9N2GM-FIH

Memorija

DDR3 1333 2GB

DDR2 800 2GB

HDD

Seagate SATA2 500GB

OS

Windows 7 Ultimate 64bit

Drajveri

Intel GMA 15.17.3.64.2104

ATI Catalyst 10.4

Forceware 197.13

Igre

Crysis Warhead

Far Cry 2

Resident Evil 5

DIRT2

H.A.W.X.

World In Conflict: Soviet Assault

Left 4 Dead 2

Dodatni programi

3DMark Vantage

Fraps 3.2.1

Tokom testiranja Intel i AMD platformi korišćena je DDR3 1333 memorija, dok smo, zbog ograničenja same ploče, za testiranje NVidia čipseta morali da koristimo DDR2 800. U oba slučaja koristili smo 2GB RAM memorije. U BIOS-u smo svakom grafičkom čipu dodelili maksimalnu količinu memorije koju može da alocira.

Sve testove smo prvo radili u HD Ready rezoluciji, koja je danas i prilično popularna, budući da veliki broj korisnika poseduje LCD televizore, i često na njih priključuju računare namenjene kućnoj zabavi, pa nam je osnovna ideja bila da utvrdimo da li se ovi integrisani računari mogu iskoristiti za igranje u rezoluciji 1366×768 piksela. Sebi smo postavili i dodatni zadatak – da pronađemo maksimalna podešavanja na kojima su moderni naslovi u potpunosti igrivi na ovim integrisanim grafičkim kartama, a kao donju granicu igrivosti izabrali smo najmanje 24 sličice u sekundi. Svi testovi rađeni su pod 64-bitnom verzijom Windows 7 operativnog sistema, i sa poslednjim dostupnim verzijama igara u test bateriji.  Kao što smo već pomenuli, sva testiranja smo obavili u rezoluciji 1366/1360×768 piksela, uz najniži mogući nivo kvaliteta prikaza. Intel GMA HD iz nekog razloga nije uspevao da pokrene DIRT2, kao ni Far Cry 2 u DirectX 10 režimu, pa je tu ostao bez rezultata. Dodatna dva prazna mesta u tabeli primetićete u H.A.W.X. koloni, budući da samo Radeoni podržavaju DirectX 10.1.

Već letimičnim pogledom na tabelu sa rezultatima shvatićete da je jedan mit praktično razbijen – Intelova integrisana grafika u vidu GMA HD čipa postiže sasvim solidne rezultate, i ponekad čak prestiže GeForce 8200 i nešto starijeg Radeona 4200, zaostajući samo za Radeonom 4290 integrisanim u 890GX čipset. Moramo priznati da su nas ovi rezultati pomalo zatekli, ali je očigledno da je dodavanje dva šejdera, mogućnost brže komunikacije sa centralnim procesorom i (možda i najznačajnije) znatno podizanje radne frekvencije doprinelo znatnom napretku u odnosu na prethodnu generaciju. Naravno, nikako ne treba smetnuti sa uma da je ovo ipak najbrža verzija grafičke karte koju Intel trenutno proizvodi – u ostale desktop procesore zasnovane na Clarkdale arhitekturi integrisani su sporiji čipovi (533-733MHz), a frekvencija je još niža u mobilnim verzijama (500-766MHz). Ponovo ćemo pomenuti i probleme sa drajverima, jer nemamo drugo objašnjenje zašto nismo bili u mogućnosti da pokrenemo dva testa (DIRT2 i Far Cry 2 u DirectX 10 režimu). Na žalost, sumnjamo da će se mnogo šta promeniti po ovom pitanju, jer optimizacija drajvera za zahtevne igre teško da je pri vrhu liste prioriteta u ovoj kompaniji.
AMD je na testu bio zastupljen sa dva čipseta, a razlika među grafičkim čipovima je samo u radnoj frekvenciji – Radeon 4290 je za 200MHz brži u odnosu na Radeon 4200. Performanse su u znatnoj meri i očekivane, pošto je najnovija generacija daleko najbrže integrisano rešenje na testu, a 785G i dalje predstavlja solidno niskobudžetno rešenje. Naravno, znatnu prednost ovim Radeonima donosi i integrisanje 128MB SidePort memorije DDR3-1333 generacije, koju koristi isključivo grafički čip. GeForce 8200 je (pomalo neočekivano) stigao poslednji. Moramo napomenuti da je ovo po specifikacijama sporija verzija namenjena AMD platformi, jer u 8300 čipu shaderi rade na čitavih 300MHz više. Integrisani čipovi namenjeni Intel LGA775 platformi su još brži – 9400 poseduje isti broj shadera, ali dvostruko veći broj teksturnih jedinica (8 prema 4), kao i višu radnu frekvenciju. Ovaj čip bi svakako bio brži od Radeona 4200, a u pojedinim situacijama bi se možda i značajnije približio najbržem AMD-u. Još jedna stvar koja će zanimati korisnike kojima je HTPC primena na prvom mestu je kompletna podrška za dekodiranje HD materijala pomoću DXVA dekodiranja za sve GeForce karte, i ma koliko male šanse bile da u današnje vreme “pronađete” materijal koji Radeoni neće obrađivati kako treba, jedan krug korisnika ipak neće rizikovati. Pomenućemo i još jednu interesantnu činjenicu – i pored nesporno nižih performansi, i u ovu klasu se prenelo nešto o čemu se mnogo govori kada su najjači modeli grafičkih karti na tržištu u pitanju, budući da je minimalan FPS na NVidia platformi često bolji od nego u slučaju Radeona 4200. Razlike jesu izuzetno male, ali ipak postoje.
Kada je udobno igranje u pitanju, samo Radeon 4290 dovoljno jak da vam u većini situacija omogući ovakvo uživanje (koliko god to čudno zvučalo sa najnižim mogućim podešavanjima) u HD Ready rezoluciji. Najzahtevnije igre ćete morati da pokrenete u DirectX 9 režimu, a kada je Crysis Warhead u pitanju i dodatno da spustite rezoluciju na 1024×768 piksela. Radeon 4200 je taman na granici (ili nešto malo ispod nje) kada su HD Ready displeji u pitanju, ali će i on biti dovoljan za nešto nižih 1024×768. Sa Intel GMA HD grafičkiom kartom možete slobodno da zaboravite na DirectX 10 – sem problema sa drajverima, performanse su jednostavno previše loše za igranje. DirectX 9, sa druge strane, pruža sasvim dovoljan broj sličica u sekundi, ukoliko možete da podnesete rezoluciju od 800×600 piksela kada su zahtevniji naslovi u pitanju. Situacija je čak nešto gora sa GeForce 8200 čipom, koji će se sa većinom igara boriti i u toj najnižoj rezoluciji.

Cena (€)

Ukupno FPS (average kroz sve igre)

FPS/€

Intel Core i5-661

173

MSI H55M-ED55

90

263

251.83

0.958

AMD Phenom II X3 720 BE

97

Asus M4A785TD-M EVO

77

174

234.64

1.349

AMD Phenom II X3 720 BE

97

Asus M4A89GTD Pro/USB3

126

223

311.6

1.397

AMD Phenom II X3 720 BE

97

MSI K9N2GM-FIH

47

144

185.48

1.288

Stvari se ipak menjaju ukoliko kao faktor uračunamo i cenu. I po tom kriterijumu Radeoni vode (poredak je isti, budući da Radeon 4290 ipak daje nešto malo veći frame rate za svaki uloženi evro u odnosu na 4200), ali GeForce tek nešto malo zaostaje za njima. Intel se ovde našao na dnu liste, budući da ploča i procesor u paketu koštaju ~260 evra, odnosno praktično 120 više u odnosu na NVidia platformu. To je više nego dovoljno da se kupi i veoma dobra zasebna grafička karta, uključujući i najnovije mejnstrim modele sa podrškom za DirectX 11 (Radeon 5750 je smešten u tu cenovnu klasu). Iako NVidia trenutno ima šta da ponudi korisnicima, uopšte se ne bi iznenadili da sledeća generacija čipsetova ove kompanije namenjenih desktop računarima i ne ugleda svetlo dana. U prethodnom periodu nisu uspeli da se dogovore sa Intelom oko licence za novu generaciju procesora, što znači da će aktuelna rešenja potrajati dok LGA775 konačno ne ode u penziju.  Početkom naredne godine očekujemo prve verzije AMD Fusion procesora, i ukoliko se poslednje najave ispostave kao tačne, kompanija će lestvicu performansi integrisanih grafičkih rešenja jednostavno postaviti previsoko za sve ostale takmičare. Planiranih 400 stream procesora i podrška za DirectX 11 API trebalo bi da donese performanse bolje Radeona 4670, i čak relativno blizu 5670 kartama poslednje generacije. Pojava ovih procesora dodatno će ugroziti prodaju najjeftinijih grafičkih karti (Radeon 4300/4500, 5400, NVidia 8400, GT210/220 i slični modeli), što bi moglo i značajnije da se odrazi na poslovanje NVidia-e koja je realno u najlošijoj poziciji, jer ne poseduje x86 licencu i stoga ne može proizvoditi centralne procesore.

Sa nestrpljenjem čekamo i najavu Intelovog odgovora – GMA HD u svakom pogledu jeste poboljšanje u odnosu na prethodnu generaciju, ali i dalje zaostaje za Radeonima, uz tendenciju da se razlika u performansama dodatno poveća. Ipak, ne verujemo da su u Intelu previše zabrinuti, jer je profit koji kompanija ostvaruje ogroman (čak veći po kvartalu od ukupnih prihoda kompanije AMD), ali otkazivanje Larrabee projekta govori da Intel još neko vreme neće moći da se uključi u trku kada su grafički čipovi većih performansi u pitanju. Iako ih opravdano svrstavamo u najnižu klasu, sa kojom svakako nećete moći da uživate u punoj raskoši poslednje generacije igara, sve danas testirane integrisane grafičke karte su više nego dovoljne za pokretanje starijih naslova. Ko do sada nije bio u prilici da odigra Half Life, Far Cry, DeusEx, FEAR i druge hitove stare 5-10 godina, moći će to da učini bez ikakvih problema i na ovakvim računarima. Uživanje se, naravno, podrazumeva. MSI matičnu ploču na test ustupio MSI Balkan. ASUS matičnu ploču na test ustupio ASUS. AMD procesore na test ustupio AMD.