Aleksandar Božović
Nakon pojave CoolPad Max modela na tržištu, u ponudi CoolPad-a postojala je poveća praznina: između nekoliko modela uglavnom manjih ekrana sa po 1 GB radne memorije i Torina S, koji je ima 2 GB, nije bilo modela sve do Max-a, koji je sa ekranom od 5.5 inča i čak 4 GB RAM-a bio prilično „udaljen“ od pomenutih. Pojavom Torino i Modena 2 modela, ovaj prostor je popunjen, pa je portfolio CoolPad-a kvalitetno pokrio dobar deo segmenata tržišta, posebno onih popularnih u Srbiji, imajući u vidu naš (skroman) kupovni potencijal.
Torino je, stoga, u dobroj poziciji da nađe put do mnogih kupaca, među kojima možda i do nekih koje zanimaju “mutne” radnje… Nećemo baš da konstatujemo da bi se Torino mogao okarakterisati kao “švalerski” telefon, ali prisustvo Private Space aplikacije svakako može svašta da sugeriše… Bilo kako bilo, želimo da verujemo da će privatnost ličnih informacija biti osnovni uzrok upotrebe ove softverske stavke, imajući u vidu njihov rastući značaj. Srećemo se i sa mnogo drugih obeležja ovog telefona, a koja otvaraju razne mogućnosti, te ćemo stoga pokušati da opišemo o čemu se to sve radi. Pominjane radnje ćemo ipak preskočiti…
Raspakivanje i dizajn
Pakovanje CoolPad Torino telefona sadrži nešto više elemenata no što smo inicijalno očekivali. Konkretno, pored uputstava, iglice za otvaranje SIM slota, adaptera za struju i USB-kabla, koji su nekako neophodni, u kutiji zatičemo i slušalice, često rezervisane samo za skuplje telefone, ali i prozirnu, matiranu, plastičnu zaštitu za leđa telefona. Pored činjenice da, logično, savršeno naleže na telefon, ona ima i sasvim prijatan osećaj za ruku, prilikom držanja (možda i bolji od samog telefona), a pritom ne „sakuplja“ ni ostatke prstiju (što je još jedno polje gde se pokazala bolje od telefona). Stoga, verujemo da će je većina korisnika ovog uređaja rado koristiti.
No, ako se neko i ne odluči na to, verovatno će to biti zbog samog utiska koji ostavlja kućište telefona. Ram uređaja, iako deluje metalno, plastičan je kao i sve ostalo, ali srećom radi se o kvalitetnoj, čvrstoj plastici, koja u kombinaciji sa vrlo dobrim kvalitetom izrade (nema razmaka u spojevima, „cvrčaka“ prilikom jačih pritisaka, niti ičega sličnog) odaje utisak izdržljivosti i trajnosti. Istina, mogli bismo poželeti nešto prestižnije materijale, ali imajući u vidu cenu ovog telefona, svesni smo da se negde moralo uštedeti, a kako je izrada više nego korektna, nemamo realnih zamerki na ovom polju.
Dizajn telefona je još jedno polje na kom se određeni komentari mogu uputiti, ali generalno nema prostora za veće nezadovoljstvo. Konkretno, primerak sa testa (kako stvari stoje, za sad i jedini u ponudi) je bele boje, sa zlatnim okvirom i detaljima oko kamere i senzora otiska prsta, i ova kombinacija deluje nam prilično dopadljivom, kao i osobito ženskim osobama u našoj okolini. Ipak, jedini crni deo kućišta prisutan je u vidu „okvira“ oko ekrana, koji se ne uklapa preterano oku ugodno sa belim bezelima ispod i iznad njega…
Pritom, ni na ergonomiju ne utiče osobito dobro, imajući u vidu da povećava dimenzije telefona bez očitog razloga. A kada njih pominjemo, upravo i moramo zaključiti da je telefon malo povelik za veličinu ekrana koji poseduje (5.5), pa kad se na to doda i pominjani kejs koji smo koristili – jasno je da je za baratanje Torinom potrebno uposliti obe ruke, u velikoj većini slučajeva. Ako nam 154mm dužine i nije toliko smetalo, kao ni 8.7mm debljine – 76.5mm širine svakako su prepreka lagodnom korišćenju.
S prednje strane, iznad ekrana je samo zvučnik za razgovore, „okružen“ selfi-kamerom i senzorima, dok su ispod, s leva na desno, Recents, Home i Back kapacitivni tasteri. Pozadi, zvučnik se nalazi blizu donje ivice, a tik iznad njega je CoolPad logo. Znatno iznad njega je čitač otiska prsta, koji leži ispod kamere, sa čije je desne strane LED-blic. Tu u blizini je i jedan od mikrofona. Modul same kamere blago strči u odnosu na ostatak telefona (ne i sa plastičnim kejsom), dok je senzor otiska prsta blago upušten u kućište.
Sa leve strane telefona su samo Volume dugmići, dok je desno isključivo Power Button. Dole se nalaze mikrofon i micro-USB ulaz, dok je gore i 3.5mm ulaz za slušalice, kao i SIM-slot, koji je zapravo kombo-slot: može da primi ili 2 sim kartice, ili jednu, praćenu memorijskom karticom – situacija koju srećemo vrlo često u poslednje vreme. Neko će, ipak, ovo uzeti kao još jednu zamerku CoolPad Torinu, mada ako se zadržimo na polju dizajna i ergonomije, i pored nekoliko ne-preterano-pohvalnih komentara, generalni utisak o telefonu ostaje pozitivan.Torino je u ponudi CoolPad-a pozicioniran tik ispod Max modela, o kom smo takođe pisali na našem sajtu, i shodno tome je i hardver odabran. Konkretno, pre svega, čipset je isti u oba telefona, i radi se o Snapdragon 617 jedinici, pogonjenoj osmojezgarnim procesorom frekvencija do 1.4 GHz, i Adreno 405 grafikom. Ipak, Max model je na sve to imao 4 GB radne memorije, dok Torino ima 3 gigabajta. S obzirom na cenovnu kategoriju ovog uređaja, ova postavka više je nego korektna, dok se ostatak hardverskih komponenata može videti u tabeli koju prilažemo uz test.
[modul]specifikacija=9059[/modul]
Jasno, iako je hardver sasvim prikladan za solidno korisničko iskustvo (što nagoveštavaju i rezultati postignuti u sintetičkim testovima), od implementacije i optimizacije softvera zavisi kakvo će ono zaista i biti. Srećom, u poslednje vreme smo svedoci sve korektnijih ponašanja raznih, često i teško skinovanih sistema zasnovanih na Androidu, a koji rade sasvim lepo, ponekad i odlično. Taj trend prati i CoolPad sa svojim CoolUI korisničkim okruženjem, verzije 8.0, koja dolazi “preko” 5.1 Lollipop verzije Androida. Definitivno nam se ne sviđa što verzija Androida nije nešto svežija (ipak je Marshmallow predstavljen pre više od godinu dana, a skoro godinu dana od predstavljanja Torino modela), i utehu ne nalazimo ni u tome što CoolUI praktično u potpunosti skriva tragove stock Androida, imajući u vidu da su baš svi meniji, Homescreen-ovi, sistemske aplikacije i vizuelni elementi zamenjeni CoolPad-ovim izvedbama.
Poznato je koliko Marshmallow donosi unapređenja za Android “ispod haube”, a manje onih vidljivih u samom interfejsu, pa se bar nadamo da stoga pitanje nadogradnje na 6.0 (što da ne i 7.0 nekom prilikom) neće predstavljati problem za CoolPad. Pritom, kad pominjemo buduće nadgradnje, nadamo se da će one biti “prostorno” umerenije – naime, sadašnji softverski paket na telefonu, od 16 GB interne memorije (mada znamo da se nikad i ne radi o toliko, već o nekih 14.5 – 15 GB) korisniku ostavlja svega nekih 7 GB! Ovo je zaista malo, i nadamo se da naredne verzije softvera mogu biti kompaktnije. Posebno to mislimo, imajući u vidu pojavu aplikacija u sistemu, kao što su Cool Manager, Clean i slične…
Kada na stranu ostavimo činjenicu o verziji Androida i ostalo, moramo primetiti da je u CoolUI uloženo dosta truda, i da je sistem lepo zaokružen po pitanju mogućnosti i performansi. Istina, nekada se na izvršavanje određene komande može desiti i nešto duže čekanje; pojedine animacije deluju ponekad usporeno; izvršavanje zahtevnih operacije ume da potraje (poput update-ovanja aplikacija sa Play Store-a). No, pomenute situacije nisu česte i ne pogađaju opšti utisak o upotrebljivosti preterano, posebno imajući u vidu da teža “seckanja” prilikom tranzicija u interfejsu i “smrzavanja” sistema nismo sretali.
Pozitivan deo opšteg utiska o uobičajenoj upotrebi telefona podstaknut je i ugrađenim opcijama i servisima koje je CoolPad dodao na postojeće stock Android mogućnosti. Tako, pored gestovnih podešavanja (od kojih je nekako najupotrebljivije DT2W, mada je još nekoliko opcija prisutno), mogućnosti uvođenja Float-Button-a (sličnog kružiću koji otvara chat na Facebook Messenger aplikaciji), kao i određivanja aplikacija koje se neće podizati sa sistemom, prisutna i opcija Spaces Management, predvođena ikonicom Private Space na Homescreen-u (imajući u vidu da App Drawer ne postoji).
Private Space upravo je i bio motivacija za par šaljivih rečenica uvoda u tekst o ovom telefonu – moguće je, naime, definisati zaseban odeljak telefona u koji može da zađe samo osoba koja ga je i definisala (ili već neko ko “provali” šifru). Da ne bi bio baš vidljiv na Homescreen-u, postoji opcija za njegovo skrivanje, koja ga kada se opet ugasi otkriva među ostalim aplikacijama. Sam ulazak u Private Space se izvodi prostim odabirom ikonice na ekranu, dok se u njemu nalazi nešto skromniji spisak aplikacija i mogućnosti od onog u glavnom sistemu, mada je tu sve što je potrebno za pohranjivanje poverljivih operacija, ili izvođenje skrivenih radnji…
Sam dizajn interfejsa je…pomalo šaren. Poznato je i od pre da prevashodno kineski proizvođači smartfona znaju da prilično šaroliko i mladalački oslikaju okruženje svog sistema, pa nekad čak i do pojave utiska blaže neozbiljnosti. Možda se to može pomisliti i u slučaju Torinovog inicijalnog tematskog prikaza: zatičemo tu mnogobrojna srca, mnoštvo pomalo neusaglašenih boja i opšti utisak je da se takva postavka najpre (možda i jedino) može svideti mladolikim osobama. Iako verujemo da će među njima i biti možda i najviše budućih posedovalaca ovog uređaja, mišljenja smo da polazna tema sistema mora biti malo konzervativnija, iako je, naravno, korisniku ostavljena mogućnost da postojeću temu promeni, prilagodi.
Upravo tu prilagodljivost ističemo kao jednu od prednosti CoolUI korisničkog interfejsa, koji nam je generalno ostavio dojam zanimljivog i opcijama napakovanog sistema, pa zaključujemo da bi uz manje izmene mogao da izjednači funkcionalnost i onih proizvođača koji su nešto prisutniji na tržištu.
Ekran
Pri prvom susretu sa specifikacijama Torino modela, dve stavke su nam izazvale određenu sumnju. Prva od njih bio bi ekran. Prosto, iako i dalje postoje modeli (čak i prilično renomiranih proizvođača) dijagonale 5.5 inča, a sa svega 720p rezolucijom, ova vrsta je u izumiranju i to jednom od retkih koje podržavamo. Jednostavno, Full HD je “way to go” na ovoj dijagonali, i veći broj proizvođača je do danas izbacio iz portfolia modele sa nižom rezolucijom.
Bilo kako bilo, tu smo gde smo, i nekako moramo da živimo sa 267 ppi… Pokazalo se da to i nije tako strašna “presuda”. Štaviše, iako nismo uopšte nezahtevni, niti preterano popustljivi po pitanju kvaliteta displeja jednog savremenog smartfona – u slučaju CoolPad Torina, bili smo prilično zadovoljni. Pre svega, nizak ppi i rezolucija, nisu se toliko primećivali u realnom radu, čemu je verovatno pomagala solidno odrađena kalibracija boja, koja je u kombinaciji sa solidnim osvetljenjem podiže generalni utisak o prikazu slike. Ipak, dve zamerke moramo da uputimo na ovom polju.
Iako je maksimalno osvetljenje vrlo dobro i omogućuje lagodno korišćenje telefona i na suncu, najniži nivo osvetljenja je povisok i telefon zna u mraku prilikom paljenja ekrana prilično da zabljesne, u negativnom smislu. I drugi komentar je vezan za osvetljenje, ali je (pretpostavljamo) više softverske prirode – naime, automatsko osvetljenje je preslabo. Na automatici, imali smo utisak da je osvetljenje skoro uvek na minimumu ili skoro minimumu, nebitno bili mi unutra ili napolju… Nadamo se da će ovo pitanje biti adresirano u nekoj od nadogradnji.
Iako crna boja pri višim nivoima osvetljenja ume da deluje kao tek tamnije siva, bela boja nas je prijatno iznenadila. Konkretno, poznato je da na većini panela modela ulazne kategorije bela ume da vuče na plavičastu. To ovde nije slučaj i bela je vrlo lepo izbalansirana, što je važno zbog učestalosti njene pojave u sistemskim menijima. Uglovi gledanja su sasvim u redu, što smo i očekivali od jednog IPS ekrana. Uostalom, iako se stiče utisak da je CoolPad i kroz njega pokušao da donekle smanji troškove produkcije svog smartfona, izraženi nedostaci ne postoje. Bez obzira na to, nadamo se da će naslednik doći “nagrađen” znatno većim brojem piksela.
Baterija
Druga stavka iz specifikacija koja se može smatrati diskutabilnom bila bi baterija. Prosto, 2500 mAh nisu nam ostavili razloga za preteran optimizam zbog velikog ekrana, i pored štedljivog čipseta, niske rezolucije i eventualne softverske optimizacije. Međutim, poslednjepomenuta je očigledno “izvadila” stvari maksimalno, te ako smo na ekran i imali pokoju zamerku – na bateriju nemamo nijednu!
Sa preko 5h upotrebe ekrana na čitavu obdanicu korišćenja telefona, Torino spada u red uređaja sa najboljim autonomijama u poslednje vreme. Iako je automatsko osvetljenje nešto niže i moguće da je i njime postignuta ušteda u potrošnji energije, svakako je evidentno da su „mere štednje“ integrisane i u sam sistem, i to na korektan način, imajući u vidu da oćigledno daju rezultata, a bez vidljivih uticaja na funkcionalnost i responzivnosti sistema.
Pritom, iako punjač nema nikakve deklaracije o brzom punjenju, uspeva da prilično brzo napuni telefon, od 0-100%: potrebno mu je svega nekih 110 minuta za ovu operaciju. Nije baš u pitanju Quick Charge, ali za klasu u kojoj je Torino, sasvim respektabilan rezultat, posebno znajući da utičnica neće često ni biti tražena.
Kamera na ovom modelu predstavljala nam je od starta određenu misteriju, u smislu da nismo znali šta da očekujemo. Sama aplikacija nam je odmah ulila nadu da bi i kvalitet fotografija i videa mogao biti dobar, imajući u vidu da je urađena prilično detaljno i sa očiglednom namerom da pruži korisniku što intuitivnije i lagodnije iskustvo.
U dnu, pored centralnog okidača fotografija, nalaze se prečice do galerije i izbora filtera, poput Sepie, FishEye, CoolColor i sličnih, dok su u gornjoj traci podešavanja prekidači za blic, HDR, prelazak na prednju kameru, ali i prečica do modova (SoundShot, PickZoom, GIF…) koja dalje vodi i do opštih podešavanja. Fotografije i video su razdvojeni u zasebne segmente interfejsa, i pored njih zatičemo i Night, Beauty i Pro, koji iako pomalo neočekivan na telefonu ovog ranga, ume da doprinese podizanju samog kvaliteta fotografija.
Kao što na primerima vidimo, kvalitet je u svakom slučaju vrlo solidan. Detalja možda nema na nivou 13 MP, ali to se primeti tek ako se slika zumira do na prirodnu veličinu, kada je primetno i da je softverska obrada nešto jača, pre svega oversharpening, iako je sve ipak u granicama kontrole. Ono što nas je obradovalo, iako je tmuran dan u startu najavljivao da će Torino imati težak zadatak, je to da su boje u svim situacijama ispale sasvim verno, uz više nego solidan dinamički opseg. Pritom, HDR mod popravlja situaciju dodatno: izvuče određenu količinu detalja iz senki, ali pritom ne preeksponira svetlije delove kadra. Sve u svemu – iznenađujuće uverljiv nastup zadnje kamere.
Selfi kamera, očekivano, ne poseduje mogućnosti zadnje, ali je za svoju namenu pristojnog kvaliteta. Fiksni fokus je odmeren za pravljenje selfija, dok pozadinski deo slike ne izgleda loše, s tim da je nivo šuma prilično visok, a dalji delovi kadra (prevashodno nebo) nekad izgledaju iznenađujuće dobro, a nekad budu koloritno potpuno promašeni. No, istini za volju, selfi kamera i ne postoji radi pozadinskih detalja. Uz to, Beautification mod ten očuvava u smislu prirodnosti, dok smo više puta mogli da vidimo kako ovaj mod učini izgled lica potpuno neprirodnim.
Video snimci, za razliku od kamere, nisu na nas ostavili preterano pohvalan utisak. Upotrebljivi su za povremeno snimanje nečega na šta korisnik naleti, ali to je manje-više to. Pre svega, nivo detalja je prilično nizak, što u kombinaciji sa slabom stabilizacijom ne obećava… Boje su solidne, kao i frejmrejt, no to utisak čini tek prihvatljivim. Srećom, kako je sačinjavanje fotografija znatno češći vid upotrebe kamere jednog smartfona, opšti utisak Torino modela na tom polju nam je prilično pozitivan.
Kako smo to na početku teksta pomenuli, prošli su dani kada je CoolPad bio egzotika za korisnike smartfona na ovim prostorima. Kada je Torino u pitanju, njegove pomalo neujednačene hardverske specifikacije (npr. obilje RAM memorije, a sa druge strane ekran niske rezolucije), kao i prilično šarolik interfejs sa vrlo neuobičajenim opcijama, predstavljaće iznenađenje za korisnike, ili, ako ništa drugo – osveženje.
Uostalom, Torino S model, o kom ste već mogli čitati na našem sajtu, nismo kroz tekst praktično ni pominjali kao prethodnika Torino modela. Prosto, iako im je spoljašnji dizajn sličan, „mlađi brat“ Torino porodice u svemu nadmašuje prethodnika (jači čipset, više RAM memorije, bolja kamera, kapacitet baterije), dok je zbog veličine ekrana (5.5 vs 4.7) praktično nemoguće porediti ih. S druge strane, posmatrajući modele Modena 2 i Max, jasno se vidi gde je Torino zapravo pozicioniran.
U tom delu tržišta – gužva je neopisiva. Sve više proizvođača praktično za najučestaliju dijagonalu displeja uzimaju 5.5 inča, kako za flegšipe, tako i za mid-range modele. Ponuda je ogromna, izbora ima mnogo, ali CoolPad Torino ima čime da se pohvali i pokuša da nađe svoje mesto na tržištu. Telefon je dopadljiv i kvalitetno izrađen, velikog i svetlog ekrana iako nešto niže rezolucije, baterija je odlična, dok softverskih opcija ima podosta, čak i za one sa potrebama koje uključuju nešto više tajnovitosti od proseka… Kada se na sve to doda vrlo konkurentna cena ovog modela, predviđamo da bi mogao da zabeleži lep uspeh među korisnicima – skrivali oni nešto ili ne…
Prednosti:
– Posebne opcije zaštite privatnosti korisnika- Odlična baterija- Korektna cena
Nedostaci:
– Preslabo automatsko osvetljenje- Niska rezolucija ekrana
Telefon na test ustupio CoolPad.
