Bluestar i PQI DDR memorije

Nenad Akšić Bluestar i PQI DDR memorije Nakon više od 9 meseci koliko je proteklo od našeg prethodnog testa memorijskih modula stiže novi, pomalo specifičan test. Benchmark sajt je dobio ukupno 7 različitih memorija, direktno od dva proizvođača: Bluestara i PQI-ja, tako da smo želeli da predstavimo ove memorije kao ekskluzivne, kroz jedan poseban test. Obe kompanije spadaju u jako mlade, bar kada je u pitanju proizvodnja memorijskih modula, pri čemu je verovatno svima poznato da je Bluestar “naš brand”, dok je PQI još jedna u nizu firmi koje potiču sa Tajvana i čiji se proizvodi mogu pronaći na našem tržištu. Napomenućemo u startu par činjenica vezanih za ova dva branda : prvo, obe firme proizvode isključivo OEM memorije, za već unapred poznate distributere, tako da se teže mogu nabaviti (osim PQI DDR400 memorije, koja je prisutna već neko duže vreme); drugo, obe kompanije ciljaju ka što nižim cenama svojih proizvoda, što je svakako pohvalno. Naš reper na ovom testu je jedan vrlo poznati “retail” proizvođač – Kingston. Ako se pitate zašto smo odabrali Kingston za poređenje sa ostalim memorijama, odgovor je da ova kompanija ima uglavnom mnogo manje oscilacija među svojim modulima od većine drugih koji se pojavljuju na našem tržištu, a praktično spadaju u jedinu brand memoriju koja se “naširoko” može pronaći. Naravno, tu je povremeno prisutan i Corsair ali u krajnje zanemarljivim količinama, a on po svojoj ceni i performansama ni ne spada u ovu grupu testiranih memorija. JEDEC (Joint Electron Device Engineering Council) komitet i dalje drži kao zvanični sertifikat DDR memorija DDR 400 (ili PC3200) i ta brzina se već neko duže vreme (oko godinu dana) ne menja, a sudeći po tome kako napreduje, neće se ni promeniti. Zato smo i odlučili da prvenstveno napravimo test memorija koje su napravljene po standardima ovog komiteta, sa iznimkom jedne od PQI memorija, koja nam je stigla direktno od proizvođača, što se drastično razlikuje od uporednog testa “ekstremnih” memorija, rađenog u junu prošle godine. Na samom testu su se našle sledeće memorije : Bluestar 256 MB DDR 266, Bluestar 512MB DDR266, Bluestar 256MB DDR333, Bluestar 512MB DDR333, Bluestar 256MB DDR400, Kingston ValueRAM 256MB DDR400, Kingston HyperX 256MB DDR400, PQI 256MB DDR400 i PQI 256MB DDR466. Od navedenih memorija, samo PQI DDR466 memorija nema sertifikat JEDEC-a. Od navedenih 9 modela, 3 se mogu naći kod nas na tržištu (PQI DDR 400 i oba Kingstona), dok su ostali proizvodi potpuno novi za nas. Ako se zapitate zašto smo odabrali samo module ove dve kompanije za test, pored prave najezde jeftinih NCP, A-Data i V-Data, TwinMOS i sličnih modula, odgovor je da nismo hteli praviti veliki roundup, već je jedina namera bila da se uvide dostignuća ova dva proizvođača.

Kako smo testirali… Test je rađen na dve platforme, bazirane na Intel Canterwood i VIA KT400A čipsetovima. Intel platformu je činio inžinjerski primerak Intel Pentium 4 računara sa Prescott jezgrom, Epoxova 4PCA3+ matična ploča sa i875P čipsetom, za kuler smo odabrali jedan od Thermaltake-ovih modela sa potenciometrom, napajanje je potpisano od firme Tagan i snage je 380W, a HDD je prava “zverka” – Hitachi Deskstar 250GB S-ATA. AMD platforma je bila u potpunosti drugačija – Epox 8K9A7I matična ploča sa KT400A čipsetom, Athlon XP T-bred 1700+ CPU koji je u ovom slučaju radio na 2 GHz (12 x 166 MHz), hlađen Speeze Raptorcool kulerom, sa istim Tagan napajanjem i Maxtor DM9+ HDD-om kapaciteta 80GB. Ostale komponente nećemo navoditi, jer nisu imale nikakvog uticaja na sam test. Test je rađen na matičnim pločama van kućišta. Razlog za tako nešto je naša želja da se uverimo u performanse memorija neopterećenih raznim interferencijama koje se mogu desiti unutar samog kućišta. Isto tako, želja nam je bila da se uverimo kako će se memorijski moduli ponašati bez uticaja dodatnog zagrevanja ostalih komponenti (na primer, izuzetno zagrevanje Prescott CPU-a i Hitachi HDD-a), ili eventualnog hlađenja od strane dodatnih ventilatora. Test na Intel platformi je rađen na nominalnim vrednostima za memoriju, kao i sa maksimalnim stabilnim overclockingom. Kako sama Epox ploča ima podešavanja za brzinu memorije 6:4 i 5:4, kao i 1:1, nije bilo problema sa testiranjem DDR 266 memorija (6:4 mod), kao i DDR400 memorija (1:1). Određene probleme smo imali sa DDR 333 memorijama, pošto 5:4 odnos podrazumeva DDR320 memorije, tako da smo iskoristili mali trik sa overclockingom – procesor je radio na 209 MHz magistrali (836MHz Quad Pumped Bus), dok je memorija radila na predviđenih 333MHz (DDR). Za testiranje DDR466 memorije, overclockovali smo procesor na magistralu od 233MHz. Zbog ovako komplikovane i specifične situacije, odlučili smo da testiramo samo protok memorije, bez drugih testova u vidu 3D Mark ili PC Mark serijala. Osnovni razlog za to je nevalidnost testova, zbog pomenutog o/c-a – jednostavno, memorija ima svoj radni FSB, i na protok podataka mnogo manje utiče sam takt procesora. U ostalim programima, svako podizanje FSB-a bi drastično poremetilo rezultate, pa smo od njih odustali. Intelova tehnologija PAT (Performance Acceleration Technology), karakteristična za Canterwood čipset je bila isključena, zato što utiče na latenciju memorija (iako je Intel tvrdio da nije tako), a to bi definitivno uticalo na dobijene rezulatete. Sve testove memorije su prolazile u paru, u dvokanalnom režimu rada memorijskog kontrolera, jer to smatramo sasvim realnom činjenicom današnjice. Memorijska setovanja su bila isključivo u “bySPD” režimu! Odgovor na pitanje zašto, leži u tome da smo hteli da se uverimo u performanse memorija na nominalnim latencijama – svako odstupanje od njih može onemogućiti rad memorija, što smo hteli da izbegnemo. Poenta se sastoji u tome da snižene latencije nekad deluju kontraproduktivno – recimo na setovanjima poput CAS2-3-3-6 jedna memorija može raditi na magistrali od 175MHz, što daje mnogo manji protok od nominalnih latencija na 200 MHz. “bySPD” latencije su bile od odsudnog značaja, jer su moduli na testu bili prilično šareni i kretali su se od CAS 2, preko CAS 2.5, do CAS 3. Neke memorije poput Kingston HyperX-a jednostavno nisu htele da rade na CAS 3, dok CAS 3 memorije nisu ni predvidjenje za rad na CAS 2. Zbog opšte zbrke koja bi onda nastala, izbegli smo bilo kakvo “igranje” sa latencijama. Da podsetimo, ovo su ipak memorije više namenjene širokom tržištu, a ne pasioniranim overclockerima. Sa druge strane, svaki proizvođač matičnih ploča ima svoje memorijske tajminge, tako da rezultati dobijeni na Epox ploči uopšte ne moraju biti isti sa onima dobijenim npr. na MSI ili ABIT matičnim. U razgovoru sa CEO-om Bluestara, saznali smo da su “najproblematičnije ploče” za memorije definitivno Epoxove, tako da smo se odlučili da radimo test baš na njima. Moduli su testirani u dva vrlo poznata programa – memorijskom testu SiSoft Sandra 2004 Pro aplikacije, kao i memorijskom testu nešto manje poznatog PC Mark 04 paketa. Nakon toga, svaki od njih je prošao overclocking test, a za proveru stabilnosti koristili smo MemTest86+ v1.11. Smatramo da je memorija stabilno radila na određenoj frekvenciji, ukoliko je 3 puta za redom prošla baterije testova ovog poznatog programa. Nakon uspešnog overclockinga, pristupili smo ponovnom testiranju u SiSoft Sandri, da bi se uverili kakvi se dobici u protoku podataka mogu dobiti o/c-om. Test na VIA platformi je imao potpuno različit pristup. Naime, poznato je da KT400A čipset podržava samo magistrale do 166MHz (DDR333), a sa prisustvom memorija koje rade daleko iznad tog takta, test bi se sveo samo na poređenje latencija modula, ne računajući tu i greške koje se dobijaju pri samom testiranju. Kako većina matičnih ploča sa ovim čipsetom ne može da radi na 200 MHz FSB-u (pri čemu je PCI magistrala 40 MHz!!!), odlučili smo se da test svedemo na prolaznost memorija na magistrali od 166MHz na najoštrijim mogućim setovanjima koje nudi Epoxova ploča. To znači da smo obratili pažnju na to da li modul može da radi kao DDR333 na najnižim latencijama ili ne. Poznato je da VIA čipsetovi podržavaju asinhron rad memorija (tj. da FSB procesora bude 166MHz, a memorije 200MHz), ali kako arhitektura memorijskog kontrolera to ograničava, često su rezultati neproduktivni, tj. sinhroni rad memorije i procesora daje veće rezultate nego asinhroni. Baš zbog te situacije, odlučili smo se isključivo za sinhronizaciju magistrale procesora i memorije. Test stabilnosti je ostao isti – ukoliko je memorija radila na opisanim latencijama, morala je da prođe bar tri baterije MemTest86+ testova.

Kingston ValueRAM Kingston ValueRAM spada u red “Retail” memorija, što znači da se ona isporučuje u kutijama (u ovom slučaju plastičnim). Uopšteno, ova kompanija izuzetno neguje svoj brend, tako da je osnova proizvodnje DDR memorije namenjena pomenutom retail tržištu. Sama ValueRAM serija je prilično široka, i tu se mogu naći moduli raznih latencija i kapaciteta (od 256MB do 2GB!!).U njoj se čak nalaze i moduli sa ECC sufiksom, kao i čuvena HyperX serija, verovatno najprodavanija “brza” memorija kod nas. Mi smo na sam test dobili najjeftiniji model iz ove serije – 256MB DDR400, sa zvaničnim nazivom KVR400X64C3/256. Sam zvanični naziv dosta govori, što nas poznajući Kingston, uopšte nije iznenadilo – KVR – Kingston ValueRAM; 400 – DDR400 memorija;X64 – magistrala od 64-bita; C3-CAS 3; 256 – 256MB. Pogledajmo kako izgleda ovaj modul :

Ako se malo bolje pogleda sam stiker na memoriji, videćemo oznaku memorije, logo firme i voltažu na kojoj ona radi :

Kao što se da videti, memorija radi na 2.6V, što je standardno za sve novije DDR memorije koje dolaze iz ove kompanije. Na samom modulu se nalazi 8 čipova kompanije Mosel Vitelic, izrađenih u TSOP (Thin Standard Outline Package) pakovanju, sa sledećom konfiguracijom izrade – 32M x 8-bit (8M x 4 bank x 8-bit), i tCK (Clock Cycle Time) vrednošću od 5 ns, što označava da su čipovi namenjeni radu na 200MHz magistrali (tj. DDR400). Takođe, obratili smo pažnju na primetno zlatnu boju konektora na samom modulu, i saznali smo kasnijim pregledom Kingstonovog sajta da se svi pinovi premazuju tankim slojem zlata radi ostvarivanja što boljeg povezivanja, i što manjeg otpora između dva metala koja se dodiruju. PCB na kome je izrađena memorija je osmoslojni, što smo od Kingstona i očekivali – zbog ovoga i zlatne boje na konektorima, memorije ove kompanije imaju nešto više cene od konkurencije koja često koristi šestoslojni PCB. Memorijske latencije možemo pogledati u tabeli :

Kingston ValueRAM KVR400X64C3/256

CAS Latency

3

Row Prechage Delay (RP)

4

RAS-TO-CAS Delay (RCD)

4

Row Active Delay (RAS)

8

Command Rate

1T

Na prvi pogled, ubedljivo najniže latencije koje se mogu naći, očigledno da je Kingston ove module namenio baš najjeftinijem segmentu tržišta. Tokom testa oba modula su bila mlaka, što govori da je izrada na vrhunskom nivou. Kingston HyperX
Iako zvanično ova serija memorija spada u ValueRAM brand, mi smo se odlučili da se držimo samo poznatijeg dela imena – HyperX. Ovo je takođe retail proizvod, ali za razliku od prethodnog opisanog modela, namenjen middle, pa čak i high-end klasi. Na test smo dobili najčešći modul iz ove serije, sa oznakom KHX3200A/256, što znači da je to Kingston HyperX memorija sa PC3200 sertifikatom, kapaciteta 256MB. Na slici ispod je memorija koju opisujemo :

Pogledajmo i stiker :

Vidimo da je ovaj modul sklopljen u SAD, što nije tako česta stvar u IT industiji. Preko modula, sa obe strane, nalaze se aluminijumski hladnjaci, koje na žalost nismo smeli da skidamo da se modul ne bi kojim slučajem oštetio, i skinula termalna pasta nanesena između hladnjaka i čipova, tako da ostaje tajna ko je proizvođač čipova korišćenih na ovom HyperX-u. Što se tiče tehničkih specifikacija, radi se o potpuno istoj konfiguraciji cele ValueRAM serije – 32M x 8-bit (8M x 4 bank x 8-bit), i tCK (Clock Cycle Time) vrednošću od 5 ns, pri čemu je pakovanje čipova TSOP. Radna voltaža je takođe ista, i iznosi 2.6V, mada proizvođač dozvoljava oscilacije ± 0.1V. PCB je osmoslojni, a zlatni premaz 184 pina nas je dočekao opet. Slede latencije :

Kingston KHX3200A/256

CAS Latency

2

Row Prechage Delay (RP)

3

RAS-TO-CAS Delay (RCD)

2

Row Active Delay (RAS)

6

Command Rate

1T

Ubedljivo najoštrija setovanja sa kojima smo se sreli na testu, što normalno nosi i najvišu cenu za DDR400 standard.

PQI DDR400
Ovo je prva od dve memorije koje su nam stigle direktno od proizvođača i sertifikovana je kao PC3200 (tj. DDR400). Tajvanski PQI na svom sajtu uopšte nema u ponudi DIMM memorijske module (!!!), što smo shvatili kao potpunu okrenutost kompanije ka OEM tržištu – u praksi, to znači da je sva proizvodnja unapred plasirana velikim distributerima. PQI je već neko vreme prisutan na našem tržištu, što ne treba da nas čudi znajući da OEM memorije kod nas dolaze na razne načine. Pogledajmo šta nam je stiglo direktno iz kompanije :

Kao što vidimo na slikama iznad, radi se o jednostanoj memoriji sa TSOP čipovima potpisanim od same kompanije. Pošto nema informacija o PCB-u, poslužili smo se lupom, tako da smo izbrojali 8 slojeva. Nemojte nam uzeti za zlo ako se negde potkrala greška, ovo je prilično teško proveriti (memorija nije imala obeležene slojeve na jednom od uglova PCB-a).

Čip na žalost ne nosi nikavu informaciju o njegovoj konstrukciji, mada poučeni iskustvom možemo da kažemo da je to 32M x 8-bit, dok je Cycle Time nepoznat. Podatak da je konstrukcija 32M x 8-bit nam je nešto kasnije, tokom testa, otkrila SiSoft Sandra. Informaciju o radnoj voltaži smo saznali od matične ploče, koja je očitavala 2.6V kao nominalni napon. Pogledajmo latencije :

PQI DDR400

CAS Latency

2.5

Row Prechage Delay (RP)

4

RAS-TO-CAS Delay (RCD)

4

Row Active Delay (RAS)

7

Command Rate

1T

Kao i prethodni, i ovaj info smo saznali očitavajući vrednosti koje je dala matična ploča. Utisak je da je ovo jedna potpuno standardna memorija sa DDR400 sertifikatom, koja se malo više zagrevala tokom rada. PQI DDR466 DDR466 kao standard zvanično ni ne postoji. Razlog za to je što ga JEDEC komitet nije ni sertifikovao, jer je sadašnji maksimum DDR400. Kako je ova brzina odavno prevaziđena, interni dogovor proizvođača nezavisno od čuvenog komiteta je dodelila oznaku DDR466 memorijama koje stabilno rade na 233MHz magistrali. Naravno, znajući ogroman uticaj Intela, ne bi nas uopšte čudilo da ovaj standard zvanično nikad ni ne vidimo, ukoliko ta kompanija odluči da nikad ne napravi memorijski kontroler i sam CPU sa nominalnim magistralama na 233MHz, tako da se DDR466 može komotno staviti pod znake navoda. Naravno, u celoj toj priči se pitaju i druge članice JEDEC-a, ali njihov uticaj je često minoran prema čuvenoj “Chipzilla”-i. U svakom slučaju, predstavljamo vam “DDR466” memoriju kompanije PQI :

Prvi utisak je da je ovo vrlo slična konstrukcija slabijem modelu ovog proizvođača, dakle jednostrani modul sa 8 čipova proizvedenih u pogonima Mosel Vitelica, iste kompanije čije smo čipove videli na Kingston ValueRAM memorijama. Čipovi su pravljeni u TSOP pakovanju, a specifikacije opet nisu poznate, ali u tome je pomogla ponovo SiSoft Sandra, koja je otkrila da je konstrukcija kao i kod svih ostalih 32M x 8-bit. Ova memorija definitivno mora imati Cycle Time od 4ns (što odgovara DDR500 standardu), jer je jednostavno nemoguće da je PQI pustio na tržište dobre primerke DDR400 memorija i nazvao ih DDR466, koji još pri tome rade na samo 2.6V!

Gledajući čipove jednostavno nikako nismo mogli da uočimo koji Cycle Time imaju, ali ostajemo pri našoj pretpostavci da se radi o primercima od 4ns. PCB je osmoslojni, što je sasvim logično gledajući brzinu ovog modula. Latencije glase :

PQI DDR466

CAS Latency

2.5

Row Prechage Delay (RP)

4

RAS-TO-CAS Delay (RCD)

4

Row Active Delay (RAS)

8

Command Rate

1T

Osim CAS stavke, sve ostale su na minimumu. Logično, tu ne gledamo Command Rate, koji je na Epox ploči fiksiran na 1T, a to je prilično oštro setovanje. Tokom testa, DDR466 moduli su se prilično zagrevali, što je sasvim očekivano obzirom na kojoj magistrali rade.

Bluestar 256MB DDR266 Bluestar memorije smo ostavili za kraj, pored toga što smo njih dobili prve na test. Šta reći o njima – namenjene su OEM tržištu a cena im nije poznata, bar nije formirana za naše uslove. Na žalost, Bluestar još nema neku posebnu nameru a ni potrebu da agresivnije nastupi na ovom tržištu, plasirajući skoro celu svoju proizvodnju inostranim distributerima. Zanimljivo je da su moduli koje smo dobili na testiranje napravljeni upravo onog dana dok smo mi bili u poseti, tako da su prošli samo osnovni test ispravnosti na aparatima, bez naknadne provere kompatibilnosti na matičnim pločama (kako se to inače radi). Situacija poput ove nas je u neku ruku i obradovala, jer je izbor memorija bio potpuno nasumičan i zaista nismo znali kako će se one ponašati u radu. Od proizvođača smo dobili po 4 ista modula, a koristili smo samo po dva, opet nasumično izabrana sa naše strane. Započinjemo sa njihovim najslabijim modulom, barem po specifikacijama :

Prava OEM memorija, koliko smo mogli da se uverimo. Naime, radi se o jednostranom modulu kapaciteta 256MB, sa 8 memorijskih čipova u TSOP pakovanju, sertifikovanih za rad na magistrali od 133MHz. Poznato je da je ove memorije odavno pregazilo vreme i da se kod nas sada jako teško mogu naći nove. Njihova namena su integrisani sistemi, poput bareboneova koji imaju ograničenje da koriste samo DDR266 memorije, a takvih slučajeva je u svetu mnogo. Ipak je jednostavnije dokupiti 256MB memorije, nego menjati kompletan računar…

Sa stikera se lepo može videti da je u pitanju DDR266 memorija sa 8 čipova na modulu čija je konstrukcija 32M x 8-bit, sasvim uobičajeno za 256-ce. Sami memorijski čipovi su Samsungovi, i nismo mogli otkriti nešto više o njima (Cycle Time). PCB je, kako nam se čini šestoslojan, ali to je utvrđivano golim okom, pa tu informaciju ne možemo potvrditi, dakle samo navodimo okvirno. Prilikom testiranja, ova memorija se ubedljivo najmanje zagrevala, prvenstveno zbog najniže magistrale. Na kraju, latencija :

Bluestar 256MB DDR266

CAS Latency

2.5

Row Prechage Delay (RP)

3

RAS-TO-CAS Delay (RCD)

3

Row Active Delay (RAS)

6

Command Rate

1T

Za jednu OEM memoriju koja radi kao DDR266 ovo su prilično prosečne latencije, mada u slučaju njihove namene (sada najčešće integrisani sistemi), to u glavnom nema nekog velikog uticaja.
Bluestar 512MB DDR266 Nakon čak 5 opisanih memorijskih modula od 256MB, konačno smo naišli na jedan od 512MB. Reč je o dvostranom modulu, sa 16 TSOP čipova na PCB-u (sa obe strane po 8). Pogledajmo :

Dvostrane memorije, bar kada je u pitanju kapacitet od 512MB, su mnogo češće od jednostranih, najpre zbog izuzetno komplikovanog procesa proizvodnje koji prati ove potonje. Nas nije čudilo što smo zatekli dvostrane memorije, jer Bluestar u svom portfoliu nudi jeftine memorije za velike distributere. Da je kojim slučajem ovo jednostran modul, teško da bi krajnja cena bila prihvatljivija.

Stiker nam govori o kakvoj se memoriji radi, a posebno ćemo naglasiti konstrukciju čipa koja je u ovom slučaju 64M x 4-bit. Takođe, treba navesti da je SiSoft Sandra definisala ovaj modul kao 64M x 8-bit, mada mi ipak više verujemo proizvođaču, nego aplikaciji. Čipovi potiču iz tajvanske kompanije Smart Semicon, a specifičnost je da imaju Cycle Time od 4ns, što odgovara DDR500 memorijama – ovo je da podsetimo DDR266! PCB je, bar nam je takav utisak šestoslojan, ali to ne možemo potvrditi. Prilikom testiranja, moduli su se izuzetno zagrevali, što govori da je proces proizvodnje krajnje komplikovan.

Bluestar 512MB DDR266

CAS Latency

2.5

Row Prechage Delay (RP)

3

RAS-TO-CAS Delay (RCD)

3

Row Active Delay (RAS)

6

Command Rate

1T

Latencije modula od 256MB i 512MB su iste, mada nisu korišćeni isti čipovi.

Bluestar 256MB DDR333 Bluestarov modul sertifikovan na DDR333 se ne razlikuje mnogo po izgledu od modula sa nižim sertifikatom koga smo već opisali, osim po čipovima. Kao i sve 256-ce do sada, i ova ima 8 čipova sa jedne strane, sa već očekivanim TSOP pakovanjem.

Pogledajmo stiker i kako izgledaju sami čipovi :

Sticker donosi informacije za koje smo već imali pretpostavke – konfiguracija čipova je 32M x 8-bit, a CAS latencija je 2.5. Memorijski čipovi se razlikuju od onih sa DDR266 memorije samo u oznakama – na sporijim se nalazi oznaka “313”, a bržim “322”. Nama te oznake ne donose mnogo potrebnih informacija, ali smo ovu razliku definitivno morali navesti. PCB je, po pretpostavci, šestoslojan (karakteristično za Bluestar memorije). Za vreme testiranja modul se prosečno zagrevao, tako da ovde nismo imali zamerke. Na redu su, po običaju, latencije :

Bluestar 256MB DDR333

CAS Latency

2.5

Row Prechage Delay (RP)

3

RAS-TO-CAS Delay (RCD)

3

Row Active Delay (RAS)

7

Command Rate

1T

Primetno je da je latencija različita u odnosu na DDR266 memorije samo po RAS stavci, koja je u ovom slučaju nešto viša. Bluestar 512MB DDR333 Poput nešto sporijeg modela istog kapaciteta, i moduli od 512MB PC2700 memorije imaju Smart Semicon čipove na sebi, kao i potpuno identičnu konstrukciju – 64M x 4-bit, sa TSOP pakovanjem memorijskih čipova. Na slikama ispod se nalazi memorija koju predstavljamo :

Prvi utisak je da su DDR266 i DDR333 memorije identične, uostalom, pogledajte sticker i čipove :

Kada se bolje zagledaju sami čipovi, dobije se utisak da se memorije kapaciteta 512MB razlikuju samo po stikerima jer su memorijski čipovi identični, pa ih nećemo ni opisivati. Naša procena je da Bluestar proizvodi 512MB module bez definisanog sertifikata, dok se kroz testiranja ta stavka kristališe – da li memorije mogu da rade kao DDR333 ili ne (što ih odmah stavlja u DDR266 sektor). Toj našoj proceni pomaže i činjenica da se ovi moduli zagrevaju mnogo više nego što bi to trebalo, što smo iskusili i prilikom dodira prstom – memorija je bila “usijana”. Pošto nismo bili lenji, iskoristili smo termalnu sondu koja stiže uz Thermaltake Volcano 12 kuler koji se baš tada zadesio na testu, i sonda je očitala 46 stepeni na nominalnoj voltaži od 2.6V, i čak 61°C pri overclockingu i 2.9V!!!

Bluestar 512MB DDR333

CAS Latency

2.5

Row Prechage Delay (RP)

3

RAS-TO-CAS Delay (RCD)

3

Row Active Delay (RAS)

6

Command Rate

1T

Dakle, iste latencije kod DDR266 i 333 modula, kapaciteta 512MB, idu još više u prilog naše tvrdnje da su ovo iste memorije. Bluestar 256MB DDR400 Za kraj ovog našeg testa, ostavili smo najbržu Bluestarovu memoriju, definisanu kao PC3200. Njen izgled nas ni najmanje nije iznenadio, izgleda isto kao i DDR333 modul, samo je različit stiker.

Kao što smo naveli, čipovi su identični slabijem modelu, samo je sticker drugačiji :

PCB je šestoslojan, i tokom rada ovaj modul se nešto više zagrevao, mada to i nije čudno s obzirom na radnu frekvenciju. Radna voltaža je standardna, 2-6V. Pogledajmo latencije :

Bluestar 256MB DDR333

CAS Latency

3

Row Prechage Delay (RP)

4

RAS-TO-CAS Delay (RCD)

4

Row Active Delay (RAS)

8

Command Rate

1T

Latencije izrazito podsećaju na one koje ima Kingston ValueRAM moduli, mada nam se čini da je ovo u praksi DDR333 memorija sa oslabljenim setovanjima, što doprinosi stabilnosti rada.

Rezultati Na početku testa smo naveli da smo testiranje vršili na dve platforme, tako da ćemo rezultate tako i predstaviti : Intel platforma
Testiranje je vršeno na memorijskim testovima poznatih programa – SiSoft Sandra 2004 Pro i PC Mark04, a posebno smo obratili pažnju na overclocking i dobitak koji se dobija upravo ovom opcijom. Pogledajmo najpre tabelu iz rezultata dobijenih testiranjem u SiSoft Sandri :

Sasvim očekivano, pobednik je PQI DDR466 memorija zbog svoje dominantne magistrale. Odmah za njom sledi Kingston HyperX memorija, koja je zbog svojih najnižih latencija dominantna u odnosu na ostale DDR400 memorije. Primetili smo malo bolji rezultat i Kingston ValueRAM-a u odnosu na Bluestarovu DDR400 memoriju, iako one imaju iste latencije. Ova razlika nas je prilično zbunila, pa smo obe memorije proverili na VIA platformi, gde su se rezultati razlikovali za nekih 0.2%, što je zanemarljivo. Jedino logično objašnjenje je da je sama Epox 4PCA3+ ploča jednostavno dodelila nešto oštriji tajming Kingston memoriji u odnosu na Bluestar model. Generalno, JEDEC prilikom propisivanja standarda daje vrlo koncizna uputstva proizvođačima, tako da bi memorije trebale da daju iste rezultate (ili ekstremno slične), ma ko ih proizvodio. Zanimljivo je da su moduli od 512MB sporiji na istim frekvencijama od modula sa 256MB, iako su latencije potpuno identične. Očigledno da je konstrukcija čipova od 64M x 4-bit sporija od kombinacije 64M x 8-bit. Pogledajmo dobijene rezultate u PC Mark 04 testu :

Rezultati postaju sve zanimljiviji – opet je PQI DDR466 dominantan, prati ga Kingston HyperX, dok su recimo rezultati Kingston ValueRAM-a malo bolji u odnosu na PQI DDR400 memoriju, iako je latencija ove druge niža. Još zanimljivije je da je Bluestarova DDR266 memorija pokazala da je u ovom slučaju modul od 512MB nešto brži, mada su to jako simbolične razlike i mogu se pripisati greškama u merenju koje daje sam test. Naravno, kao i svi fanovi overclockinga, jedva smo čekali da dodje do ovog dela testa, gde se praktično vidi čija je memorija zaista kvalitetnija. Radna voltaža je u ovom slučaju kod svih memorija bila 2.9V. Tabela je, upozoravamo, više nego šokantna…

Ubedljivi šampioni na svojim bySPD setovanjima po pitanju visine magistrale su PQI DDR466 i Bluestarova DDR400 memorija. 243MHz zaista nije malo, mada primetićemo da su latencije PQI memorije nešto više, mada je ona sertfikovana na 233MHz magistralu, a ne 200! Zaista neviđen rezultat je postigla i Bluestar DDR266 memorija sa skokom u magistrali od frapantnih 101MHz!!!! Poučeni mogućnošću ranijih DDR266 memorija, pravo iznenađenje je bilo da su radile kao DDR400, ali ovaj rezultat je zaista za pamćenje. Sa druge strane, sumnjamo da se za ove memorije koriste čipovi od 4ns, jer je tako jedino moguće postići ovaj FSB. Memorija od 4ns na DDR266 memoriji? Čudno… Ostale memorije su postigle očekivane rezultate, Kingston memorije jednostavno nisu mogle više, mada ćemo ovde dodati da je HyperX modul komotno radio kao DDR530 na potpuno opuštenim latencijama, ali kako smo testirali u bySPD modu, ovaj rezultat ostaje informativan i nezvaničan. Pravo razočarenje smo doživeli od Bluestar modula kapaciteta pola gigabajta, jer su se ili minimalno clockovali, ili se nisu pomerili ni za jedan MHz, u slučaju DDR333 modela. Očigledno je da je to krajnji domet ovih memorija, a DDR266 primerci su samo oni koji ne mogu da rade kao DDR333. Ako se prisetite da smo rekli da se puno zagrevaju, potpuno su jasni njihovi dometi. Na kraju, vredi pogledati i rezultate u SiSoft Sandri na maksimalnim magistralama :

Opet je dominantna DDR466 memorija zbog boljih latencija od Bluestarove DDR400 memorije. Kingstoni su bili praktično identični, što je dobar pokazatelj da je par MHz više sa višim latencijama, veći dobitak od niže frekvencije sa utegnutim latencijama. Možemo reći da su rezultati svih memorija potpuno očekivani, s obzirom na radni takt. Informacije radi, ni jedan od prisutnih modula nije mogao da radi kao DDR400 sa najoštrijim setovanjima koje nudi Epox ploča. Imali smo nameru i taj deo testa da odradimo, ali kako su sve memorije odbile da rade na tako niskim latencijama, jednostavno smo odustali od daljih pokušaja. AMD platforma Pošto smo već opisali kako je test vršen, okrenućemo se samo dobijenim činjenicama :

Memorije
Latencija 2-2-2-6-1T, 166MHz FSB

Bluestar 256MB DDR266

prošla

Bluestar 512MB DDR266

računar se nije “probudio”

Bluestar 256MB DDR333

prošla

Bluestar 512MB DDR333

računar se nije “probudio”

Bluestar 256MB DDR400

prošla

Kingston ValueRAM

računar se probudio, ali nije prošla MemTest86

Kingston HyperX

prošla

PQI PC3200

prošla

PQI PC3700

prošla

Ovaj minitest je bio više informativnog karaktera, ali je i pokazao kako se memorije ponašaju na najoštrijim setovanjima na VIA platformi pri 166MHz FSB-om. Jedino razočarenje nam je priredio Kingston ValueRAM, mada se stekao utisak da je skok od CAS3 na CAS2 ipak previše za Mosel Vitelic čipove.

Zaključak
Kraj svakog testa podrazumeva da iznesemo naše krajnje impresije o proizvodima. U svakom slučaju, gledajući po kompanijama, Bluestar nas je oduševio svojim 256MB modulima, ali i potpuno razočarao sa onima dva puta većeg kapaciteta. Očigledno je da će ova naša kompanija morati još dosta da poradi da bi stigla do neke stabilne i kvalitetne 512MB DDR400 memorije, pošto sadašnji modeli prilično “škripe” u svom radu i izgledaju kao da su na krajnjim granicama svojih mogućnosti. PQI memorije su dale potpuno očekivani rezultat, ova kompanija važi za sasvim solidnu, tako da su im se tako pokazale i memorije – solidne, pouzdane, zagrevanje u granicama normale, sa dobrim overclockingom. Kingston nam je pokazao da nisu toliko skloni overclockingu sa ValueRAM memorijama, dok je HyperX pokazao zašto je jedna od cenjenijih memorija na našem tržištu, jer je zaista teško postići velike magistrale sa onako zategnutim setovanjima. Nagrade nismo hteli da dodeljujemo iz više razloga – prvo, poredili smo memorija iz sasvim različitih kategorija (DDR266/333/400/466); drugo, jako se često dogadja da memorije iz iste serije potpuno drugačije rade (praktično zavisi od modula do modula); treći i finalni razlog je da je ovo ipak bio prikaz kvaliteta rada dve relativno male kompanije – PQI-ja i Bluestara, praćene “reperom” u vidu vrlo poznatih Kingston memorija.
Neki će se verovatno zapitati zašto test nije rađen na NForce 2 platformi. Odgovor za to je da nismo želeli bespotrebno da rastežemo test, pošto je njegova namena prvenstveno istraživačkog i informativnog karaktera o PQI-ju i Bluestaru i njihovim priozvodima, nego pravi roundup, koji bi podrazumevao mnogo veći i konzistentniji izbor memorija. Dobar deo ovih memorija će se tek naći na našem tržištu (Bluestar i PQI DDR466), tako da bi tek tada sveobuhvatni roundup imao mnogo više smisla. Ovako, impresije koje su nam ostavile memorije obeju kompanija mogu se smatrati više nego povoljnim.