Benchmark Redakcija
Branko Maksimović Nekako smo se vec i navikli da pojam brzog i kvalitetno implementiranog 3D-a u
igrama vezujemo za nVidia proizvode. GeForce familija je zasluzeno stekla epitet
najbrzeg, i to u skoro svim cenovnim razredima. Medjutim, vec godinu dana prisutni
Radeon cip koji proizvodi velika kanadska kompanija Ati Technologies, stekao je
veliki broj poklonika cak i uz relativno visoke cene. Naravno, veoma opravdano.
NVidia zatim izbacuje MX seriju cipova, snizava cene GTS modelima, izbacuje GeForce
2 Ultra i Pro kontra-proizvode. U svom stilu, bez velikih najava i reklamiranja
po hardware sajtovima, Ati predstavlja novi Radeon LE koji neke stvari menja iz
korena. O cemu se zapravo radi? Radeon LE nema Hyper – Z? Ati objasnjava da je Light Edition verzija Radeon-a namenjena prvenstveno Azijskom/Kineskom
trzistu i da nudi Radeon proizvod sa entry-level performansama koju prati odgovarajuca
cena. Zvanicno se navode karakteristike AGP4X, 32MB DDR 128-bitne memorije, kao
i RAMDAC na 350MHz. Kljucna stvar kojom je Ati zaobisao istinu je pitanje o nedostatku
opcija kod Radeon-a LE u odnosu na regularni Radeon. Jedna od kljucnih karakteristika
Radeon cipa, Hyper – Z se ne moze naci na Radeon-u LE. Svi smo upoznati sa tim
koliko ubrzanje u 3D aplikacijama ova tehnika daje T&L&C Charisma Engine-u koji
je prakticno i sve ono sto Radeon-a svrstava rame uz rame sa GeForce 2 familijom.
FAQ na Ati-jevom sajtu na pitanje “Da li Radeon LE podrzava Hyper-Z?”, odgovara
sa izricitim NE. Charisma Engine, Pixel Tapestry i FSAA, kao i full IDCT DVD podrska
je implementirana. Radeon LE : Hyper – Z enabled!!! Sada cemo da prestanemo da citamo “Najcesce Postavljana Pitanja” i da kazemo ono
sto zapravo predstavlja tehnicku istinu. Nas Bozza je po pojavi Radeon-a odradio odlican
test prve ovakve kartice kod nas (Radeon 64MB DDR). Tada su “korak po korak”
objasnjene sve one stvari koje Radeon familiju cine odlicnim izborom i cak alternativom
za jednog pasioniranog igraca. Tu je prikazano kako radi Pixel Tapestry, Keyframe
Interpolation, Vertex Skinning, kao i zbog cega je dodat Clipping u T&L engine.
Podseticemo da Radeon ima 2 pipeline-a, svaki sposoban da odradi 3 teksture po
pikselu. Pomenuta je i napredna multimedija, lajt-motiv svake Ati kartice. Svakako,
sve ovo podrzava i Radeon LE, ali u cemu je stvar sa Hyper – Z tehnikom? Hyper Z je tehnika koju je Ati predstavio sa Radeon familijom procesora. Ona optimizuje
rad sa Z-Baffer-om kroz tri odvojena ali medjusobno zavisna algoritma: Hierarchical Z je algoritam slican Tile Based Rendering tehnici koju smo
videli kod STM Kyro cipova. Razlika u odnosu na konvencionalan Z-Buffer je sto
je Hierarchical Z ‘per-pixel’ precizan. Naime, on informise Charisma-u o vidljivosti
svakog piksela na teksturi (ako nije vidljiv, rendering se ne vrsi). Naravno,
ovim se stedi na memory-bandwith-u kao i na potrebnom GPU processing-u, i to jos
efikasnije nego sa Hidden Surface Removal sistemom koji su u drajverima primenili
3Dfx i nVidia. Po efikasnosti, najbolje je resen TileBased Rendering – on informise
procesor o skrivenim delovima scene cak i pre nego sto ovaj “zahvati” deo tekstura
iz memorije za pokrivanje istih. Ne procesira se ni scene setup za taj deo scene
(wireframe). Hierarchical Z koji je po efikasnosti na drugom mestu, ima tu karakteristiku
da vidi cak i koji je pixel vidljiv na nekom delu povrsine i tacno utvrdi koji
se deo scene vidi, nezavisno od toga gde je pocetak odnosno kraj nekog trougla
ili povrsine. Kod HSR metoda, svaka povrsina, makar bila i 1% vidljiva, mora cela
da se renderuje – ne obradjuju se samo one koje su u potpunosti zaklonjene. Takodje,
HSR odlaze samo rendering scene dok se scene setup i priprema tekstura uvek odradjuje.
Prema nekim procenama, ako je TileBased Rendering efikasan 100%, Hierarchical
Z ima 85% a Hidden Surface Removal samo 40% te efikasnosti. Nedavno predstavljen
Occlusion Culling kod GeForce 3 cipova ima slicno resen algoritam kao i Hierarchical
Z kod Radeon-a i zbog toga smo misljenja da je to zapravo “mala nVidia-ina pozajmica”
od Ati-jevih strucnjaka. Z-Compression – njegova uloga je, kao sto i ime kaze da kompresuje Z-Buffer
informaciju i sacuva mesto u memoriji za jos tekstura i efekata. Podatak o odnosu
kompresije nije dat iako u slucaju GeForce 3 kartica on iznosi 4 : 1. Fast Z-Clear ima ulogu da super-brzo ocisti Z-Buffer memoriju (verovatno
neka vrsta cache-a u procesoru) pre svakog novog frejma koji se obradi tj. prikaze.
Bez ovih “stvarcica” vas Radeon moze biti sporiji i do 30%. Medjutim, nije sve
bas tako. Proizvodnja Radeon cipova koji imaju hardveski nedostatak Z-Buffer-a
bila bi jako skupa za Ati Technologies, mozda cak i nemoguca (nismo upoznati sa
tehnologijom izrade ovog GPU-a na tom nivou). Zato postoji nacin da za nekoliko
trenutaka Radeon LE prakticno pretvorite u Radeon DDR sa 32MB memorije. Predpostavljamo
da koristite neke od novijih drajvera (Ati preporucuje 4.13.7075. pa smo ih i
mi koristili) a potreban Vam je jos i Radeon Tweak-er (nije neophodan). Zelite
da dovedete performanse Radeon LE kartice na nivo pravog Radeon DDR-a? Uradite
sledece: Iskopirajte tekst koji se nalazi ispod u notepad. Koristite copy i paste komandu REGEDIT4 [HKEY_LOCAL_MACHINESoftwareATI TechnologiesDriver
Radeon LE koji smo dobili na test nam nije stigao u full pakovanju.
Tu je bila samo antistatic kesica i CD sa poznatim Radeon softverom. Ipak, iznad
mozete pogledati kako izgleda kutija. Mi smo pozurili sa testom, a vec dok budete
citali ove redove, retail varijanta bi trebalo da bude u prodaji. CD koji je
prilozen nudi stare drajvere koji cak nisu u setup obliku i koji pri instalaciji
samoinicijativno naprave ATI direktorijum na disku. Tu je naravno i Radeon’s
Ark demo o kome sam Vam vec rekao svoje misljenje. Odlican je, ali ako ga uporedimo
sa demo-om koji dolazi uz STM Kyro i Kyro II karticu. U odnosu na predivne demoe
koje smo videli na demonstracionim diskovima iz GeForce (GTS) paketa, Radeon’s
Ark je isuvise prosecan.
Ova kartica se proizvodi u Kini, pod nadzorom Ati Tech. ali to
joj ni u kom slucaju ne smanjuje kvalitet izrade. Ati nikada nije mario za izgled
kartice, nije “sminkao” hladnjake i ventilatore a kutije su uvek bile standardnog,
neupadljivog dizajna. Ipak, kvalitetna stampa i elementi oko Radeon GPU-a govore
da Ati nece dopustiti da njihova kartica iz nekih razloga prestane da radi.
32MB DDR memorije rasporedjeno je po klasicnom ATI referentnom nacrtu. Cetiri
8MB modula cije je vreme 6ns potpisao je Samsung i oni izgledaju nesto drugacije
od onih koje vidjamo na nVidia karticama, verovatno iz razloga sto bas ovakve
zahteva Radeon shema. Naime, ako blize pogledamo, primeticemo da na GeForce
seriji kartica koje su uradjene po referentnom nVidia dizajnu, memorijski moduli
imaju pinove samo po duzini i da su dosta uzi. Radeon-ovi DDR memorijski moduli
su sa svih strana okruzeni pinovima. Ovo je jos jedan kuriozitet, ali red je
da napomenemo ono sto smo primetili a moze da bude interesantno. Instalacija i utisci I Radeon smo instalirali u sveze “ghost”-ovan sistem; pre njega su bili prisutni
10.80 nVidia drajveri koji mu nimalo nisu smetali (setili smo se koliko je bilo
problema sa instalacijom STM Kyro kartica). Instalirali smo 4.13.7075 drajvere
koje smo download-ovali sa zvanicne adrese: www.atitech.com . Zanimljivo je
da za Radeon LE nema drajvera na ovom sajtu, nego je pri izboru “vaseg modela
kartice” potrebno kliknuti na Radeon DDR koji Vas onda upucuje na stranu sa
nekoliko probranih drajvera. I posle velikog broja Kyro i GeForce kartica, ugledali smo Desktop sa Ati karticom…
Sta da Vam kazemo osim, predivna slika sa prelepo definisanim brightness-om,
contrast-om i zasicenoscu boja. Ako je razlika u odnosu na nVidia i posebno
Kyro kartice teze vidljiva u 1024*768, u 1600*1200 (sto je i fizicka rezolucija
za 900NF monitor) slika je odlicna, ali samo na Radeon kartici. Vlasnici nVidia
kartica, da li ste ikada probali da pustite DivX film u 1600*1200 i da konstantno
prebacujete iz full-screen-a u windowed mod? Pokusajte, a onda pogledajte negde
kako to radi na Radeon-u. Kvalitet DVD playback-a je jos jedna stvar koja odvaja ATI-jevu familiju cipova
od nVidia grafickih kartica. IDCT tehnologija obezbedjuje kristalno cistu sliku
u svim softverskim player-ima, a najbolje je naravno koristiti odlican ATI-jev
DVD Player (baziran na WinDVD-u) koji se dobija uz svaku ATI karticu. MPEG2
filmovi na GeForce karticama takodje rade odlicno ali se iz blizine moze primetiti
zrnasta struktura slike na svetlijim i bojom zasicenim delovima; nesto slicno
otisku Ink-Jet stampaca na obicnom papiru (koji vise upija mastilo nego photo
ili ink-jet papir).
… “broj 2” se i dalje nije promenila. Primetili ste da smo testiranje
GeForce 3 kartica radili na nasoj No.1 konfiguraciji koja je “obogacena” KT266
plocom, Athlon AXIA procesorom na koji je radio na 1.4GHz, DDR memorijom…
Posle leta bi trebalo da i test sistem br. 2 dozivi “pozitivne promene” – mozda
je ovako i realnije, ATi Radeon LE je svojom cenom dostupan mnogo sirem krugu
korisnika…
Test sistem – Windows Me
CPU
– AMD Duron o/c @900 MHz (9*100MHz)
Maticna ploca
– Abit KT7 (4Way, Turbo memory, Enabled AGP 4x, Fastwrites)
Memorija
– 256MB PC133 NCP SDRAM
Video-karte
-NVidia GeForce 2 GTS MSI Star Force 815 128-bit SDR
– drajveri 10.80 – NVidia GeForce 2 MX MSI StarForce 816 32MB 128-bit DDR – drajveri Detonator
10.80 – ATI Radeon LE 32MB 128-bit DDR – drajveri 4.13.7075
Hard-disk
– Quantum Fireball AS, 7200rpm, 2MB cache, ATA100
DVD
– Pioneer 116 DVD-ROM
Hladjenje
– Global Win FOP32
Monitor
– Samsung SyncMaster 900NF
Igre/bench programi
-idSoftware Quake III Arena 1.16n – Croteam’s Serious Sam (out of the box) – MadOnion 3DMark2001 Pro – Evolva Loop Demo (shareware)
Radeon LE smo testirali na default clock-u (148/148MHz), bez aktivne
Hyper-Z tehnike i sa default podesavanjima u drajverima (u kojima je ‘check’-iran
Performance setting) a zatim smo bateriju testova ponovili sa radeon_maxTM “tweak”-om,
ukljucenim Hyper-Z-om i memorijom koja je stabilno radila na 200MHz. Radeon
GPU je takodje bio podesen da radi na 200MHz, a misljenja smo da bi stabilno
radio i do 220MHz ako bi mu bilo obezbedjeno aktivno hladjenje. Temperatura
sistema se kretala izmedju 22 i 24 stepena celzijusa jer je kuciste bilo otvoreno
a njegovu unutrasnjost je konstantno i iz velike blizine hladio sobni ventilator.
Ovo smo sve morali da uradimo jer su temperature prelazile 35 stepeni u sobi
u kojoj je test masina. Dodavanje radeon_max.reg fajla u registry bazu Vam nece
postaviti Memory Latency i Memory Timing na vrednosti na kojima smo mi testirali.
One su podesene sa Low na Normal u Radeon Tweak-eru jer su vise vrednosti pokazivale
znake nestabilnosti. Zeleli smo da izvucemo maksimum iz ove kartice, kao sto
to radimo kada testiramo nVidia kartice – koristeci nVmax usluzni program. Ponasanje u igrama Evo i jedne situacije koja nas je prijatno iznenadila ali ne 100% kao ostale
stvari: igranje na Radeon LE kartici. Ne moze se reci da je njeno ponasanje
u novijim igrama lose ali ova kartica daje performanse na nivou ili nesto malo
iznad GeForce 2 MX modela dok je u testovima ipak nadmasuje. Verovatno se radi
o optimizaciji koja se zbog velike baze korisnika GeForce familije ipak kod
ovih kartica dovodi na visi nivo. Evo jednog primera. Igra Operation Flashpoint
koja radi pod Direct3D-om, ima podesavanja skoro svih mogucih parametara – LOD
Bias-a u vise nivoa, senki, velicine tekstura za sve povrsine ponaosob (jedinica,
terena, efekata) i sta sve jos ne… Normalno, da bi posteno namucili karticu,
sve ovo stavljamo na najvisi moguci nivo. Kada se na ekranu pojavi ogroman broj
objekata GeForce 2 MX kartica pri rezoluciji 1024*768 u 32-bit-a posustaje i
daje frame rate koji je ispod igrivih 24fps, ali ne ispod i dalje prihvatljivih
18fps. U istim situacijama (da budemo precizni – u istoj misiji) Radeon daje
verovatno duplo manji frame rate. Ovo nas navodi na zakljucak da Radeon malo
slabije podnosi veoma veliki broj poligona, sto se u manjoj meri potvrdilo i
u 3DMark 2001 testu. Quake 3 Arena benchmark Reci cemo opet da u Quake 3 direktorijumu imamo pointrelease 1.17 preko pocetne
verzije igre. Primenjen je standardni demo001, koji dolazi uz igru. Testirane
su samo ‘high quality settings’ rezolucije i to tako sto je u igri prvo izabran
“high quality” mod a menjana samo rezolucija. Vertikalna sinhronizacija je iskljucena
– a ukljuceni su ‘marks on walls’, ‘ejecting brass’, ‘dynamic lights’, ‘identify
target’, ‘high guality sky’. Teksture i geometrija, kao i mipmap nivoi su podeseni
na maksimum, a teksture, color depth same igre i Windows desktop su stavljane
u 32-bit-a kada je testirano u 32-bit-a, i u 16-bitne vrednosti kada je testirano
u 16-bit-a. Ovo je nesto sto uvek ponovimo – ima ljudi i koji nas prvi put posecuju.
U merenju sa 16-bitnom paletom boja, nVidia se dobro drzi. GeForce
2 GTS pobedjuje i tweakovanog Radeon-a. GeForce 2 MX je i u 16-bita prepustio
vodjstvo karticama sa modernijom DDR memorijom.
Vrlo zanimljiva situacija, cak pomalo neverovatna. Znamo da Quake
3 vise ne smatramo High Polygon Count test-om pa se tako Default Radeon LE lepo
snalazi u bitci sa MX-om, a uz malo “MaX tweak-ovanja” i overklokovanja ista
kartica pobedjuje nVidia model vise klase – GeForce 2 GTS. Jasno je da 400MHz-ni
DDR kod Radeon-a ima najvece zasluge. Serious Sam test U nasem prvom GeForce 3
testu objasnili smo kako testiramo kroz Croteam-ov Serious Sam. Opet smo kartice mucili u ‘Memphis Suburb’
demo-u karakteristicnom po velikom broju poligona, objekata, tekstura… Nivo
je i fizicki ogroman uz ogroman broj neprijatelja koji dolaze sa svih strana
i napadaju (u nameri da nas upropaste :). Dakle, rezultati su nizi nego u Quake
3 testu ali sve zbog veceg broja detalja.
Slican odnos kao i u odgovarajucoj Quake 3 tabeli. NVidia kartice
malo prednjace, iako je u 1600*1200 MX ostavljen u prasini. To ipak nije “domaci
teren” za SDR memoriju.
Radeon je pokazao svoje pravo lice – koristi Hiearchical-Z do maksimuma i to se
posebno vidi u najvisem modu (1600*1200). Jeste da je DDR memorija na Light Edition-u
na nesto visem taktu, ali ovde se zaista radi o vrhunskoj implementaciji tehnike
“ne renderuj ono sto se nece videti”. U tom kontekstu pogledajte i rezultat Radeon-a
LE kada Hyper Z nije aktiviran: memorija efektivno radi na 100MHz nizem taktu,
ali to sigurno ne ucinilo da rezultat bude 2.5 puta manji.
3DMark 2001 test Poznati Direct3D benchmark softverske kuce MadOnion. Ne testiramo vise kroz
DirectX 7 verziju ovog programa (2000) iz razloga sto je namenjen karticama
prethodne generacije. Vise nas je zanimao test koji ima i dve osnovne vrste
bumpmapping-a: Enviroinment podrzavaju samo Kyro i Radeon ali ne i nVidia kartice
uz izuzetak koji pravi GeForce 3. Tu je intenzivni fillrate test sa single i
multiteksturisanjem, high polygon count koji se oslanja na T&L jedinicu, kao
i DirectX 8 testovi – Vertex i Pixel Shaders i Point Sprites. Vazni komentari u vezi sa 3DMark testom Ponasanje u 3D Mark testu nas je iznenadilo kada je Radeon LE u pitanju. Overklokovan
na 200/200MHz, Radeon u teoriji ima znatno veci memorijski propusni opseg jer
mu memorija efektivno radi na 400MHz dok ona na GTS karticama radi na 333MHz.
Karakteristicni testovi su bili upravo High Polygon Count i Fill Rate. Hi Poly
Count se najvise oslanja na T&L jedinicu GPU-a, tako pokazujuci njenu moc. Tekstura
u ovom testu ima samo 50kb da bi se komunikacija sa memorijom svela na najmanji
moguci nivo. Dok su GTS pa cak i GeForce 2 MX cipovi ovu scenu u default testu
odradjivali sa makar 15-18 fps, Radeon LE je dao frame rate od jedva 10 fps.
Ovo moze da znaci dve stvari: ili da GeForce 2 kartice jednostavno imaju efektniji
T&L podprocesor ili se Radeon LE T&L&C unit vise oslanja na snagu centralnog
procesora. Sve ovo vazi za prvu High Polygon Count scenu koja ima jedan lightsource.
Sledeca, zahtevnija scena sa 8 svetlosnih izvora “stuca” i na GeForce 3 kartici.
Stvar je potpuno drugacija sa fillrate testom. Koliko brzo ce se on odraditi
zavisi od GPU-a ali ovog puta vise od memorijsog propusnog opsega, odnosno od
toga koliko pametno je isti iskoriscen. I Fill Rate test je “zahvalan” iz razloga
sto je “golim okom” moguce utvrditi koliko “tecno” je odradjen. Naime, na GeForce
2 MX 200 ove teksture jedva da se uopste pomeraju na ekranu (2 frejma u celom
testu) sto i ne iznenadjuje ako znamo da MX200 ima 64-bitnu SDR memoriju na
taktu od samo 166MHz. GeForce 2 MX pa cak ni GTS ne odradjuju te dve fillrate
scene na zadovoljavajucem nivou, a to je potvrdjeno i cinjenicom da GeForce
karticama najvise opada framerate kada prelazimo u vise rezolucije. Setite se
da su ove kartice uglavnom kraljevi brzine do rezolucija 1280*1024. Kyro II
i Radeon DDR mogu da prestignu GeForce 2 GTS kartice u 1600*1200 bez vecih problema,
a mogu da izgube i od GeForce 2 MX kartica u nizim rezolucijama. STM Kyro karticama
framerate od najnize do najvise rezolucije moze da opadne za samo 50% dok GeForce
familiji procesora (a u nju se ubraja i GeForce 3) rezultat u 1600*1200 moze
da bude i samo 10% od pocetne (640*480) vrednosti. Fill Rate test na Radeon LE kartici nas je odusevio. Ovaj test primetno brze
odradjuje jedino GeForce 3, ali njegova memorija radi na blizu 500MHz, a znamo
i koliko kostaju ove kartice. Pogledajmo sada kakve smo krajnje rezultate dobili
u 3DMark 2001 pro testu: Test na samom kraju – Point Sprites je Direct X 8 test koji Radeon radi jako
sporo i traljavo. Uocene su vizuelne anomalije koje ne bih pokusavao da opisem.
NVidia bez problema radi ovaj test, a vece ubrzanje se osetilo prelaskom sa
6.xx na 10.80 Detonator drajvere.
U 3D Mark-u situacija odgovara onome sto smo rekli u prethodnom
pasusu. Znaci, fillrate Radeon-u daje prednost u nizim rezolucijama dok GTS
preuzima vodjstvo u dve najvise. Napomenucemo i da odradjivanje Enviroinment
BumpMapping testa daju Radeon-u malu prednost.
Radeon kao da nije primetio da smo poceli sa testiranjem u 32-bita.
Sada je GTS ostavljen u prasini u svim grafickim modovima, a MX necu ni da pominjem.
Zaista sjajan rezultat za ATI-ja. Evolva benchmark U pitanju je ‘shareware’ loop demo koji u Direct3D-u meri brzinu rendering-a
rezimu 1024*768 32-bit i to u ‘Normalnom’ modu i ‘Bumpmapped’ modu. Nema preterano
veliki broj poligona i efekata i primer je za prosecno zahtevnu igru. Vise ga
koristimo da bismo se uverili u kvalitet implementiranog mapiranja neravnima.
Primenjuje samo Emboss i Dot 3 bumpmapping, dok je Enviroinment BM izostao,
iako se uredno prijavljuje u tabeli. Hajde da vidimo rezultate:
Komentar o Evolva testu i konacni zakljucak o Radeon i GeForce
2 cipovima Evolva je pokazala da je i GTS brza kartica, i ona ovoga puta nadmasuje Radeon-a
LE. Ovo se desava pre svega sto je ovaj test memorijski neintenzivan, tako da
Hyper Z iako aktivan, nema potrebe da stedi ‘memory bandwith’ koji nije zaposlen
do krajnih granica. Memorija ovde nije faktor ogranicenja, vec je to GPU i snaga
T&L jedinice. Tako dolazimo do zakljucka da je GeForce 2 GTS ipak malo mocniji
cip ako pogledamo njegove ciste 3D performanse. Neka druga resenja u internoj
arhitekturi, tacnije – trikovi za racionalnije koriscenje resursa kod Radeon-a
imaju znacajnu ulogu. Kada bi iskoristili sve trikove koje ima Hyper Z, uneli
skeletal animation i vertex skinning u GeForce 2 GTS cip, i dali mu 400MHz DDR
memorije, siguran sam da bi on (GTS) bio pobednik na ovim merenjima performansi.
To je i ucinjeno pa tako GeForce 3 na nizim taktovima za GPU ubedljivo pobedjuje
GeForce 2 Ultra modele kartica. U prilog cinjenici da je sirovi T&L na GeForce
2 cipu nesto mocniji i efikasniji od onog na Radeon-u ide i High Polygon Count
test u 3D Mark-u 2001, sto je Evolva samo potvrdila. Ipak, kao krajnje korisnike,
nas zanima zavrsen proizvod, njegova cena i sta za nju nudi.
Da li je Radeon LE prava kupovina? Odgovor je i definitivno potvrdan. Svesni smo toga da ovim nismo rekli nista
novo, poznato je jos od prvih testova na internetu da ATI Radeon LE ima neverovatno
dobar odnos cena-performanse. Ipak, ovakav rasplet dogadjaja nismo ocekivali.
Sve vreme poredimo karticu od 200DM sa nVidia-inim GeForce 2 GTS-om koji u najmanju
ruku kosta barem 50% vise. Naravno, nece svako izvuci maksimum iz ove kartice,
te bi trebalo obratiti paznju i na rezultate za ‘No Hyper-Z’. Ipak, korisnici
koji se vise igraju mogu da se posluze nasim podesavanjima koje smo dali na
prethodnim stranama i tako dosta ubrzaju svoju karticu. Necemo zaboraviti jos
jednu prednost koju ova ATI kartica ima nad nVidia proizvodima a to je kvalitet
slike i svih video formata. Gledanje DVD filmova je ipak lepse na Radeon-based
video karticama a moramo pohvaliti i kvalitet veoma popularnih DivX filmova
u kojima je razlika u odnosu na nVidia kartice jos primetnija. Ostrina i kolorit
na ATI karticama jednostavno nemaju konkurenciju, te slika izgleda za klasu
bolje od ostalih resenja (uz izuzetak koji se zove Matrox) koje mozete naci
na trzistu. Da ne bismo samo hvalili ovu karticu, navescemo i jednu veliku manu
a to je nepostojanje bilo kakvog video izlaza. Cak i uz 20% visu cenu (a ona
ne bi bila toliko visa) TV-out bi podigao all-around vrednost ovog izuzetnog
proizvoda. Pa ipak, bila bi to krajnja nepravda kada ne bismo od srca preporucili
ovu karticu. Za korisnika koji hoce da se igra, gleda filmove i koji zaista
ceni beskompromisni kvalitet slike, a pogotovo u ovom cenovnom razredu, jednostavno
nema boljeg resenja.
Karticu za potrebe testiranja ustupio “PC
Centar“
