Greška

Došlo je do greške.

Test: AMD Ryzen 7 5800X i Ryzen 9 5950X (Video)

18.11.2020 18:07 | 0 Hardver

Prošla je skoro čitava dekada od pojave prvog 8 jezgarnog AMD Bulldozer procesora. Čip od koga je praktično sve počelo. Vodio sam nebrojeno puno polemika o hrabrosti poteza AMD-a da predstavi jedan ovakav procesor u klasi desktop računara, ali onaj ko je hteo da vidi potencijal progresa, znao je da AMD trasira put u pravom smeru, iako je na samom početku bio u nemilosti vrhunca slave koju je uživala Intel Core generacija. Oni koji su bili dovoljno promoćurni, znali su da AMD u rukama ima “materijal” za velike stvari, a koji se ispostavilo, daljim usavršavanjem i otklanjanjem nedostataka, prokrčio put današnjim Ryzen procesorima.

 

Sada je lako biti general posle bitke, jer Intel koji je tada imao preča posla i uljuljkan slavom Core arhitekture je sam sebi izmakao stolicu.  Danas je AMD Ryzen neprikosnoven, a izlaskom najnovije serije 5000, odagnao i poslednji argument koga su se držali skeptici iz Intel tabora – gejming performansi!

AMD Ryzen 7 5800X & Ryzen 9 5950X – zašto je tako dobar?

Mnogi se pitaju koja je tajna strelovitog uspeha AMD-a? Odgovor možda deluje jednostavno na prvu – potpuna posvećenost i višedecenijski fokus na PC tržište. Regrutovanje ljudskih i materijalnih potencijala u pravcu razvoja novih mikroarhitektura, procesa, tehnolgija. Rezultat nije izostao, danas je AMD preuzeo inicijativu, postao voideća kompanija na prvoj liniji inovacija i razvoja x86 arhitekture.

AMD_Ryzen_5000_1s.jpg 

AMD je samo u zadnje tri godine uspeo da potpuno transformiše tržište PC računara visokih performansi:

-          Intelova praksa da su četvorojezgarni procesori dovoljni je potpuno potučena i učinjena prevaziđenom bez obzira da li govorimo o desktop ili notebook računarima,

-          AMD jer realno danas jedina kompanija koja je sposobna da ponudi PC platformu najviših performansi i konitnuirano je unapređuje kroz odnos veće računske snage i manje potrošnje.

-          Desktop računari visokih performansi su se radikalno promenili i transformisali u istinski moćne mašine bazirane na 12 i 16-jezgarnim procesorima koji su praktično ušli u “mejnstrim” segment. To je do juče zvučalo gotovo neverovatno.

-          I konačno, izlaskom Zen 3 generacije odnosno Ryzen 5000 serije procesora, nestao je i poslednji argument o prednosti Intel Core procesora u oblasti gejminga. Iako je to iskreno već uveliko visilo u vazduhu i sa prethodnom generacijom Ryzen Zen 2 modela.

AMD_Ryzen_5000_2s.jpg 

Imajući sve ovo u vidu AMD je radio na razvoju novog Ryzen procesora koji vam danas predstavljamo. U pitanju je model na bazi Zen 3 mikroarhitekture i kodnim imenom Vermeer. Nakon testa slobodno možemo reći da je ovo najbolji centralni procesor današnjice namenjen PC računarima i to u svakoj oblasti rada: od gejminga, preko zahtevnih aplikacija za pravljenje sadržaja u viskoj rezoluciji, potrošnji, grejanju, kompatibilnosti i naravno, ceni u smislu uloženog i dobijenog - apsolutno svakom pogledu.

AMD Ryzen 7 5800X & Ryzen 9 5950X – karakteristike

AMD je izašao u javnost sa podatkom da Ryzen 5000 serija donosi 19% bolji IPC indeks (instrukcija u ciklusu) u odnosu na prethodnu Ryzen 3000 seriju procesora. Mi smo u mnogim računskim zahtevnim aplikacijama izmerili čak i više... ali ovde se radi o nekoj prosečnoj vrednosti ubrzanja na koju možete računati, a što u konkretnom slučaju može biti više ili manje, u zavisnosti od konkretne aplikacije ili igre. Zato ćemo detaljnije proći kroz rezultate nešto kasnije.

Pre toga postavlja se pitanje kako je AMD uspeo da Ryzen 5000 učini toliko boljim od ionako sjajnih Ryzen procesora serije 3000?

Pokušaću da vam objasnim na najednostavniji način uz samo nužno korišćenu terminoplogiju kako bi se zadržali na suštini, a što nas uostalom sve najviše interesuje.  

AMD_Ryzen_5000_3s.jpg 

Elem, Zen 3 arhitektura je iz temelja redizajnirana i to u svim ključnim oblastima rada jezgara i čitavog procesora. Prvo, to je učinjeno u delu dostave potrebnih podataka na obardu  procesorskim jezgrima, tako što su povećani baferi na svakom jezgru i unapređen deo koji predviđa potrebne podatke puneći keš memoriju. Optimizovano je izvršavanje instrukcija što se posebno odnosi na  instrukcije skoka i one koje zahtevaju više memorije.  Povećan je nivo paralelizma prilikom izvršenja instrukcija. Tu je i mogućnost da se skladišti više podataka i vrši njihova bolja priprema u cilju efikasnijeg izvršenje instrukcija.

Konačno, za običnog korisnika je možda i najrazumljivije unapređenje u delu čiplet dizajna. Ovde je smanjeno kašnjenje u pristupu podacima koji se drže u sistemskoj memoriji, zatim je smanjeno kašnjenje u komuniakciji samih jezgara, ali isto tako i u dobijanju podataka potrebnih procesoru  iz keš memorije. To je posebno ubrzalo neke igre koje izvršavaju jedan glavni “thread” sa potrebom učestalog preuzimanja podatka iz L3 trećestepene keš memorije.

 AMD_Ryzen_5000_4s.jpg

Glavna promena u okviru čiplet dizajna se desila na nivou dizajna (CCX) računskog kompleksa koji sadrži pojedinačna Zen jezgra. U slučaju prethodne generacije Ryzen 3000 procesora Dva CCX (Compute Core Complex) četvorojezgarna kompleksa čine jedno čiplet jezgro - CCD (Core Chiplet Die), dok u slučaju novog Ryzen 5000 procesora, čiplet jezgro sadrži jedan kompleks od osam Zen 3 jezgara i unificiranom L3 keš memorijom u kapacitetu od 32 GB. Upravo zbog ove promene je smanjeno vreme kašnjenja u komunikaciji između Zen 3 jezgara međusobno i prilikom pristupa podacima iz L3 keš memorije, plus igre sada vide i pristupaju većoj količni potrebnih podataka iz 32 MB umesto pređašnjih 16 MB L3 keš memorije.

Što se tiče samog sistemskog kontrolera, ostao je nepromenjen u vidu 12nm IOD čipleta koji obezbeđuje 24 PCIe komunikacione linije sa PCIe 4.0 specifikacijama, 16 za komunikaciju sa grafičkom kartom, jedan za komunikaciju sa prvim M.2 PCIe x4 slotom za SSD uređaje i četiri putanje za komunikaciju sa čipsetom.

 AMD_Ryzen_5000_5s.jpg

Karakteristika  rada Fabric magistrale i njene sinhronizacije sa frekvencijom memorijskog kontrolera i RAM modula, prema zvaničnim specifikacijama je ostala nepromenjena. Preporučena vrednost za maksimalne performanse prema fabričkim podacima, iznosi 1800 MHz - na koliko u sinhronom radu funkcionišu Fabric magistrala i memorijski kontroler tj 3600MHz kada su u pitanju RAM moduli. Nezvanično, u overkloking modu uz dobar primerak procesora, memorije i matične ploče, može se postići maksimalno 2000 MHz tj 4000 MHz u slučaju boljih RAM modula, dok je sa Matisse generacijom taj maksimum iznosio 1900MHz tj 3800 MHz sa DDR4 memorijom. Na delu je fina evolucija performansi.

AMD je očuvao i kompatibilnost sa matičnim pločama koje koriste čipsetove serije “500” (X570, B550 i A520), pa tako nove procesore možete koristiti na pomenutim matičnim pločama uz obavezno ažuriranje BIOS-a. Da bi se ploča probudila sa novim procesorima mora imati verziju BIOS sa AGESA 1.0.8.0 kodom, dok za maksimalne performanse Zen 3 jezgra je namenjena AGESA 1.1.0.0 verzija.

AMD_Ryzen_5000_6s.jpg 

U našem slučaju koristili smo dve vrhunske ploče: ASRock X570 Taichi i MSI MEG X570 Godlike. Koristili smo GSkill 3600 CL16 Trident Z memorijske module, možda i najbolje ove vrste za novu generaciju AMD platforme.

Tokom današnjeg testa imaćemo prilike da vam prikažemo performanse dva primerka iz nove Ryzen 5000 serije. U pitanju su Ryzen 9 5950X najjači primerak nove serije sa 16 jezgara i 32 “thread-a”, koji radi na baznoj frekvenciji od 3.4 GHz i dostiže maksimum pojedinačnih uz pomoć Precision Boost Overdrive 2 tehnologije na 4.9 GHz. Raspolaže sa 64 MB L3 keš memorije, dok mu je TDP postavljen na 105W što bi trebalo da je neki prosek potrošnje. Cena mu je oko 800€. Nešto slabiji i nama pristupačniji je naslednik R7 3800X modela u vidu procesora sa oznakom R7 5800X sa 8 jezgara i 16 tredova, radi na početnih 3.8 GHz i “boostuje” do maksimalnih 4.7 GHz. Direktno nišani Core i7 10700K, dok mu je cena oko 450€.

AMD_Ryzen_5000_7s.jpg 

Opseg radnog napona i grejanja zavisi od radnog scenarija i tipa rashladnog rešenja koje koristite. Tipična vrednost napona se kreće od 0.2V do 1.5V. Tokom pokretanja svakodnevnih aplikacija kao što su internet pretraživači, Steam i slični on-line servisi, vrednost napona ide do maksimalnih 1.35V. Kod aplikacija koje izvršavaju mali broj tredova, aktivan je PBO 2 sistem na najboljim jezgrima, pa napon ide do 1.5V kako bi se postigla maksimalna frekvencija, dok kod aplikacija koje upošljavaju maksimalan broj jezgara i tredova napon ne prelazi 1.35V. U igrama koje pokreću umereni broj tredova takođe je akcenat na maksimalnoj frekvcenciji pojedinačnih jezgara, tako da napon ide do granice maksimuma od 1.5V. Zanimljivo je da “undervolting” trenutno nije podržan na procesorima Ryzen 5000 serije, ali AMD planira u najskorije vreme da vrati ovu opciju.

U tom kontekstu se kreću i maksimalne temperature pa ćete tako sa jeftinijim kulerima prilikom maksimalnog opterećenja imati 80-95 stepeni Celzijusa, sa nekim srednje skupim i dobrim kulerom od 75-85 stepeni, a sa najboljim od 60-80 stepeni. Sve ovo shvatite uslovno, više kao neki orijentir jer je praksa pokazala da je bolje koristiti što efikasnije rashladno rešenje. Ipak su frekvencije podignute, dok je proces izrade i litografija ostala na 7nm. Dakle, bolje hlađenje se podrazumeva. U suprotnom ćete imati više radne temperature.

AMD Ryzen 7 5800X & Ryzen 9 5950X – performanse

Konačno, dolazimo i do onog najvažnijeg - rezultata u programima i aplikacijama tj igrama.

Test sistem:

AMD_Ryzen_5000_1.jpg

Performanse:

Workstation ( Autodesk MAYA - Arnold Renderer )
vreme izvršenja testa
Ryzen 9 5950X
Ryzen 7 5800X
Ryzen 9 3950X
Core i9-10940X
Ryzen 7 3800X
Ryzen 7 2700X
Ryzen 7 1800X
0 50 100 150 200
manje je bolje (min.)
Workstation ( KeyShot - Watch Scene, 600 Passes )
vreme izvršenja testa
Ryzen 9 5950X
Ryzen 7 5800X
Ryzen 9 3950X
Core i9-10940X
Ryzen 7 3800X
Ryzen 7 2700X
Ryzen 7 1800X
0 13 25 38 50
manje je bolje (min.)
Workstation ( Adobe Premiere Pro CC )
indeksirana vrednost
Ryzen 9 5950X
Ryzen 7 5800X
Ryzen 9 3950X
Core i9-10940X
Ryzen 7 3800X
Ryzen 7 2700X
Ryzen 7 1800X
0 300 600 900 1200
veće je bolje (pts)
AutoCAD 2015 ( Overall Performance )
Poeni
Ryzen 9 5950X
Ryzen 7 5800X
Ryzen 9 3950X
Core i9-10940X
Ryzen 7 3800X
Ryzen 7 2700X
Ryzen 7 1800X
0 200 400 600 800
veće je bolje (pts)
Workstation ( Blender - Gooseberry Production Benchmark Scene )
Blender - Gooseberry Benchmark Scene
Ryzen 9 5950X
Ryzen 7 5800X
Ryzen 9 3950X
Core i9-10940X
Ryzen 7 3800X
Ryzen 7 2700X
Ryzen 7 1800X
0 20 40 60 80
manje je bolje (min.)
Workstation ( 3ds Max - Nissan ProRender CPU )
vreme izvrsenja
Ryzen 9 5950X
Ryzen 7 5800X
Ryzen 9 3950X
Core i9-10940X
Ryzen 7 3800X
Ryzen 7 2700X
Ryzen 7 1800X
0 25 50 75 100
manje je bolje (min.)
Workstation ( Adobe After Effects )
indeksirana vrednost
Ryzen 9 5950X
Ryzen 7 5800X
Ryzen 9 3950X
Core i9-10940X
Ryzen 7 3800X
Ryzen 7 2700X
Ryzen 7 1800X
0 300 600 900 1200
veće je bolje (pts)
Lame ( FLAC to MP3 Encoding 192-bitrate )
Vreme izvršenja
Ryzen 9 5950X
Ryzen 7 5800X
Ryzen 9 3950X
Core i9-10940X
Ryzen 7 3800X
Ryzen 7 2700X
Ryzen 7 1800X
0 113 225 338 450
manje je bolje (sec.)
Workstation ( CINEMA 4D - Standard Renderer 4K Scene )
vreme izvršenja testa
Ryzen 9 5950X
Ryzen 7 5800X
Ryzen 9 3950X
Core i9-10940X
Ryzen 7 3800X
Ryzen 7 2700X
Ryzen 7 1800X
0 10 20 30 40
manje je bolje (min.)
Workstation ( Adobe Photoshop CC )
indeksirana vrednost
Ryzen 9 5950X
Ryzen 7 5800X
Ryzen 9 3950X
Core i9-10940X
Ryzen 7 3800X
Ryzen 7 2700X
Ryzen 7 1800X
0 300 600 900 1200
veće je bolje (pts)
Workstation ( Adobe Lightroom PS )
indeksirana vrednost
Ryzen 9 5950X
Ryzen 7 5800X
Ryzen 9 3950X
Core i9-10940X
Ryzen 7 3800X
Ryzen 7 2700X
Ryzen 7 1800X
0 325 650 975 1300
veće je bolje (pts)

Games WS ( 1080p - Assassin’s Creed Origins, Ultra )
frejmrejt
Ryzen 7 5800X
Ryzen 9 3950X
Ryzen 7 3800X
0 23 45 68 90
veće je bolje (fps)
Games WS ( 1080p - Far Cry 5, Normal )
frejmrejt
Ryzen 7 5800X
Ryzen 9 3950X
Ryzen 7 3800X
0 38 75 113 150
veće je bolje (fps)
Games WS ( 1080p - DOTA 2, High, DX11 )
frejmrejt
Ryzen 7 5800X
Ryzen 9 3950X
Ryzen 7 3800X
0 63 125 188 250
veće je bolje (fps)
Games WS ( 1080p - Division 2, Ultra, DX12 )
frejmrejt
Ryzen 7 5800X
Ryzen 9 3950X
Ryzen 7 3800X
0 28 55 83 110
veće je bolje (fps)
Games WS ( 1080p - Gears 5, Ultra )
frejmrejt
Ryzen 7 5800X
Ryzen 9 3950X
Ryzen 7 3800X
0 38 75 113 150
veće je bolje (fps)

Temperature ( C )
Load
Idle
Core i9-10940X
Ryzen 9 5950X
Ryzen 9 3950X
Ryzen 7 3800X
Ryzen 7 2700X
Ryzen 7 1800X
Ryzen 7 5800X
0 25 50 75 100
manje je bolje (Celsius)
Potrošnja ( W )
Load
Idle
Core i9-10940X
Ryzen 9 5950X
Ryzen 9 3950X
Ryzen 7 3800X
Ryzen 7 2700X
Ryzen 7 1800X
Ryzen 7 5800X
0 75 150 225 300
manje je bolje (Watt)

Kada je u pitanju kreiranje zahtevnih sadržaja poput 3D modeliranja i renderinga Rzyen 5000 je brži od Ryzen 3000 prethodnika za 5-40%. Kao što vidite ta razlika tj prednost ide od minimalnih 3-5% u 3ds Max, 28 % u Maya Arnold rendereru, Blender daje čak 40-49% prednosti, dok Cinema 4D beleži 35% ubrzanja. Kada je u pitanju poređenje sa intel Core i9 10940X procesorom, razlika u korist najjačeg R9 5950X je ubedljiva i iznosi  35-45%.

U programima za obradu fotografija kao što su Adobe Photoshop i Lightroom prednost je 15-25%. Zahtevna obarada 4K i 8K video materija u Adobe Premiere 2020 verziji, daje prednost novom Ryzenu od 25% u odnosu na najjači Intel Core i9 10940X. Adobe After Effects takođe pokazuje 10-12% prednosti u odnosu na Matisse i 23% u odnosu na Intel Core i9.

Ako pak govorimo o najpopularnijem CAD/CAM softveru, AutoCAD-u Ryzen je konačno potukao Intel u njegovom dvorištu, ali i značajnije odskočio od Ryzen 3000 serije sa 10-20-ak % prednosti.

Kada je u pitanju gejming. Ryzen 5000 nanosi težak i bolan udarac Intel konkurenciji, dok je od Ryzen 3000 serije uočljivo brži u pojedinim naslovima i ta razlika ide od u nekim igrama od 5% pa do 30%. U najvećem broju naslova dobitak je u proseku 20-ak % što je fenomenoalan dobitak. Zbog unifikacije jezgara i L3 keša uticaj isključivanje opcije simultanog Multithreadinga je manji, ali i dalje postoji u pojedinačnim slučlajevima CPU zahtevnih igara poput Assassin Creed franšize gde iznosi nešto preko 13%, tako da realno i ne morate stalno da ulazite u BIOS ili gasite opciju u Ryzen Master alatu.

Tokom višečasovnog rada i benchmarkinga u uslovima pokretanja zahtevnih aplikacija i gejminga, maksimalno smo zabeležili temperaturu od 64 stepena za R7 5800X i koji nas je častio rasponom frekvencija od 4.5 – 4.7 GHz čak i kada je većina jezgara bila uposlena sa 90-100% resursa, a što rezultat vredan pažnje. Jači R9 5950X je još impresivniji sa 66-68 Celzijusa na 100% “load-u” i maksimalnom Boost frekvencijom od 5050MHz. Potrošnja je tek neznatno veća sa 137W, a ukoliko imate lošiji kuler može se desiti da slabiji procesor troši više nego jači primerak. “Boost” mehanizam deluje tako da čim oseti rezervu u nižoj temepraturi, autiomatski diže vrednost radne frekvencije, čak i više od deklarisanih fabričkih vrednosti kao u našem slučaju. Shodno tome i planirajte odgovarajući kuler.

AMD Ryzen 7 5800X & Ryzen 9 5950X – zaključak

Nakon ovako detaljnog testiranja slobodno možemo reći da je ovo najbolji centralni procesor današnjice namenjen PC računarima i to u svakoj oblasti rada od gejminga preko zahtevnih aplikacija za pravljenje sadržaja u viskoj rezoluciji, potrošnji, grejanju, kompatibilnosti i naravno ceni u smislu uloženog i dobijenog, apsolutno svakom pogledu.  
 
 
I to nije sve kada se radi o mogućnostima nove serije AMD Ryzen 50000 serije procesrora, jer uskoro stiže AMD Radeon RX6000 serija grafičkih karti koje će imati ekskluzivnu mogućnost Smart Access memory pristupa Ryzen 5000 procesora direktno podacima u video memoriji grafičke karte što će imati dodatni uticaj na podizanje gejming performansi.  
 
Prednosti:
- Performanse u računski zahtevnim aplikacijama,
- Gejming performanse
- Kompatibilnost sa starijom generacijom AM4 ploča,
- Potrošnja, grejanje
- Više radne frekvencije od prethodnika
 
Nedostaci:
- Osetljive nožice na mehaničko oštećenje
 
CENA: Ryzen 9 5950X 800€, Ryzen 7 5800X 450€

Test: Intel Core i9 10940X (Video)

10203
10205
10206
10207
10208
10209