Greška

Došlo je do greške.

Test: AMD FreeSync 2 HDR tehnologija

27.07.2018 11:43 | 0 Multimedija
Test: AMD FreeSync 2 HDR tehnologija

AMD je sa Freesync 2 napravio ne samo evoluciju svoje prethodne tehnologije pod ovim imenom, već i malu revoluciju, makar kada je u pitanju upotrebljivost HDR-a na Windows platformi. Gejmeri će uz Freesync 2 najzad imati priliku da uživaju u igrama uz doživljaj visokog dinamičkog opsega onako kako je to predviđeno da izgleda, bez osećaja da testiraju neki proizvod u alfa fazi.

Nova AMD tehnologija najavljena početkom 2017. godine je upravo stigla do nas u vidu konkretnih proizvoda sa AMD Freesync 2 sertifikatima.
 
Kratka istorija sinhronizacije
Kada je 2013. godine najveći AMD-ov rival na polju grafičkih tehnologija najavio svoj G-Sync, gejming svet je najzad dobio rešenje za mnoge probleme koje dobar deo gejmera nije ni znao da ima. Naime, efekti koje sinhronizacija osvežavanja monitora sa “frejmrejtom” igara ima nisu baš lako vidljivi, ali se svakako osete kada se nakon perioda korišćenja vratite na staro. Ipak, u pitanju je bio pravi korak napred, ali nažalost korak koji je za većinu gejmera previše skup i do današnjeg dana, obzirom na cenu implementacije uzrokovanu korišćenjem posebnog modula za skaliranje, kao i skupe sertifikacije. Naravno, ova tehnologija je bila i ostala rezervisana isključivo za vlasnike nVidia grafičkih karti, što je dodatno smanjivalo krug potencijalnih korisnika. 
 
 
U pokušaju da parira rivalu, AMD je 2015. godine predstavio sopstvenu Freesync tehnologiju, ali je u skladu sa svojom filozofijom otvorenih tehnologija, ovome pristupio na malo drugačiji način. Iako suštinski obe tehnologije rade istu stvar, čak i jednako dobro, Freesync je imao nekoliko bitnih razlika. Najpre, kako je baziran na VESA Adaptive Sync standardu, Freesync je bio besplatan za implementaciju svima, kako proizvođačima monitora, tako i najvećem rivalu, koji se naravno nije odlučio da svojim proizvodima doda i Freesync podršku. Odsustvo dodatnog hardverskog modula i besplatna implementacija su naravno imale pozitivan uticaj na cene Freesync kompatibilnih monitora, pa su oni pokrivali sve segmente tržišta, praktično od najniže do premijum klase, uz znatno bolje specifikacije za istu cenu (ili nižu cenu za iste karakteristike) od ekvivalentnih G-Sync modela. Praktično jedina negativna strana Freesync-a je što su pojedini proizvođači monitora nedostatak striktne sertifikacije koristili da podršku dodaju i nekim monitorima sa vrlo uskim opsegom osvežavanja i nedostatkom LFC (low frame-rate compensation) opcije, što je kupcima moglo dati utisak da je Freesync ustvari lošije rešenje nego što realno jeste.  
 
freesync1.jpg
 
Čemu to služi?
Pre nego što pređemo na Freesync 2, vredi objasniti šta i kako rade pomenute tehnologije.
U tu svrhu, uzećemo primer monitora koji poseduje osvežavanje slike od 60Hz, odnosno na svakih 16ms t.j. 60 puta u sekundi, monitor prikaže sliku koju dobije od grafičke karte. Frame-Rate igara, u zavisnosti od zahtevnosti igre, snage vašeg hardvera i nivoa izabranih detalja i rezolucije, konstantno varira i često može biti znatno ispod ili iznad granice od 60 slika (frejmova) u sekundi.
 
Standardni metod prikazivanja slike koristi Double-buffer metodu, sa dve memorijske lokacije koje skladište sliku, u kojoj grafička karta renderuje sliku (frejm) u Back-Bufferu, a prilikom osvežavanja baferi zamene mesta (Buffer Flip), pa Back-Buffer postaje Front-Buffer, a rendering se nastavlja u novom Back-Bufferu. Karta frejmove renderuje maksimalnom mogućom brzinom, a slika koja se nalazi u Front-Bufferu se prilikom svakog osvežavanja monitora prebacuje na ekran.  
 freesync2.JPG
 
Ukoliko se desi da baferi zamene mesta pre nego što je monitor prebacio kompletnu sliku iz prethodnog Front-Buffera na ekran, dolazi do problema koji se naziva “Tearing”, odnosno efekta koji izgleda kao kada fotografiju pocepate na pola, a zatim jednu polovinu pomerite malo u stranu (smaknuta). Ovo se dešava zato što je slika koju vidimo na ekranu sačinjena od dela slike iz prethodnog i dela slike iz trenutnog frejma. 
 
“Tearing” nije problem na statičnim scenama, ali je vrlo primetan kada scena poseduje puno kretanja. Što je brže kretanje, to je i veći pomeraj „pocepanih“ delova slike, pa “tearing” naročito smeta u brzi FPS igrama. Iako je tearing najprimetniji kada je frame-rate veći od osvežavanja monitora, do njega dolazi kada god ova dva parametra nisu identična. 
 freesync3.jpg
 
Najpopularniji metod rešavanja “tearinga” je V-Sync, koji ograničava maksimalni frame rate u igrama na osvežavanje samog monitora, odnosno primorava grafičku kartu da nakon završenog frejma čeka naredno osvežavanje monitora pre promene “buffera”, omogućujući tako prikaz isključivo kompletno renderovanih slika, bez “tearing-a”.
 
Iako rešava “tearing”, ova metoda unosi dodatni “input-lag” zahvaljujući činjenici da je nekad potrebno sačekati i ceo ciklus osvežavanja od 16ms pre nego što frejm dođe na red za prikazivanje. Na monitorima sa višim osvežavanjem, ovo dodatno kašnjenje (koje se sabira sa prirodnim input-lagom monitora, odnosno vremenom obrade slike) je manje i iznosi npr. 6.9ms na 144Hz gaming modelima.
 
freesync4.jpg
 
Dodatni problem sa V-Sync opcijom je i Stutter, odnosno efekat zastajkivanja koji nastaje kada je frame rate manji od osvežavanja monitora. U tom slučaju se jedan frejm prikazuje više puta do naredne promene bafera, što dovodi do utiska nelinearnog kretanja, poput stroboskopa u klubu koji radi u nejednakim intervalima.
 
Od nedavno je u driverima grafičkih karti dostupna i dodatna metoda, koja umesto dvostrukog Double-Buffera koristi Triple-Buffer. Nvidia ovaj metod naziva Fast-Sync, dok ga AMD naziva Enhanced Sync, a možete ih pronaći i aktivirati u opcijama kontrolnog panela grafičke karte. U ovom slučaju, grafička karta maksimalnom brzinom renderuje kompletne frejmove u dva buffera, menjajući ih kao kod Double-Buffer metode dok treći buffer uvek sadrži najnoviji kompletno renderovan frejm koji se po potrebi prebacuje na monitor, u skladu sa njegovom frekvencijom osvežavanja. Zahvaljujući pametnom korišćenju dodatnog bafera, “tearing” u ovom slučaju ne postoji, a prednost ove metode u odnosu na V-Sync je neograničavanje maksimalnog frame-ratea, kao i znatno manji uticaj na input-lag, naročito kada je frame-rate viši od osvežavanja monitora. Iako ova metoda nudi znatno bolji odziv u igrama od V-Sync metode, “stutter” je i dalje prisutan u slučajevima  kada se frame rate i osvežavanje monitora razlikuju.
 
Tehnologije promenljivog osvežavanja poput AMD Freesync, nVidia G-Sync i VESA Adaptive sync, praktično rešavaju sve pomenute probleme prilagođavajući u svakom trenutku osvežavanje monitora trenutnom “frejmrejtu”, odnosno okidajući osvežavanje monitora pri svakom kompletno renderovanom frejmu. Ova metoda nudi potpuno glatku animaciju na bilo kom “frejmrejtu” (u podržanom opsegu) i eliminiše “tearing” i “stuttering” bez unošenja dodatnog input laga (kašnjenja ulaznog signala”.
 
Interesantno je i da „seckanje“ koje često asociramo sa niskim frejmrejtom zapravo ima više veze sa “stutterom” nego sa malim brojem slika u sekundi, pa je sa ovim tehnologijama čak i igranje na niskom fps znatno prijatnije i vizuelno tečnije. 

AMD FreeSync 2 - HDR, sertifikacija i manji input lag

Nakon objašnjenja šta i kako radi njegov prethodnik, dolazimo i do toga šta nam to novo donosi Freesync 2. 
 
 
 
Sertifikacija
Iako možda deluje kao najmanje bitna stvar za krajnje korisnike, ovo je nešto gde su desile jako bitne promene. Naime, AMD je pooštrio vrlo liberalne standarde koji su važili za Freesync, pa će proizvođači monitora koji požele da ponesu ovu oznaku morati da ispune određene zahteve, pre svega po pitanju podržanog opsega osvežavanja. Iako ne postoji zahtev po pitanju maksimalnog osvežavanja, novitet je da ono mora biti bar 2.5x veće u odnosu na minimalno. Pomenuli smo LFC, odnosno kompenzaciju niskog “frejmrejta”, koja nije bila podržana kod svih Freesync monitora. LFC radi tako što kada frame-rate padne ispod minimalnog osvežavanja monitora, isti frame se ponavlja nekoliko puta, a osvežavanje monitora se podešava da bude celobrojni umnožak broja frejmova u sekundi. Na primer, pri “frejmrejtu” od 16 osvežavanje može biti 48Hz, a svaki frejm se ponavljati 3 puta, čime se postiže sinhronizacija, čak i van podržanog opsega. Da bi ovo bilo moguće, neophodno je da maksimalno osvežavanje bude makar dva puta veće u odnosu na minimalno, pa 2.5x zahtev rešava taj problem.
 
freesync6.jpg 
Druga stvar je zahtev da input lag monitora mora biti nizak, kako u SDR, tako i u HDR modu. Takođe, za očekivati je da će modeli koji budu podržavali Freesync 2, obzirom na HDR podršku, ipak biti ograničeni na nešto viši cenovni rang, i pored toga što su najpovoljniji koji su se do sada pojavljivali ispunjavali relativno skroman HDR400 standard. Freesync 2 doduše nije predviđen da zameni Freesync, pa će dva standarda paralelno funkcionisati na tržištu, naravno namenjeni uređajima različite klase. 
 
Vredi napomenuti da Freesync 2 i dalje ostaje, makar za sada, besplatan za implementaciju, što će nadamo se doprineti njegovoj popularizaciji. Kao i kod prve verzije i ovde nema potrebe za dodatnim hardverom, a AMD je čak preuzeo i deo posla od samog monitora i prepustio ga GPU-u.
 
 
HDR
Svakako najuočljiviji novitet je podrška za HDR. Standard za prikaz sadržaja visoke definicije se praktično već odomaćio na 4K televizorima, uz mnoštvo dostupnih sadržaja i možemo reći da na njima izgleda i radi jako dobro, i što je vrlo bitno - jednostavno, uz automatsko prepoznavanje i aktivaciju od strane samog TV-a. HDR podrazumeva nekoliko stvari, pre svega visoko maksimalno osvetljenje koje omogućuje znatno veći kontrast između tamnih i svetlih delova slike i samim tim prikaz većeg dinamičkog opsega. Druga bitna stavka je širi gamut boja, pa se umesto uobičajenog sRGB spektra, koji pokriva oko 35% svih boja koje ljudsko oko može da vidi, koriste DCI/P3 (45.5%) i BT.2020 (75.8%) standardi. Sve ovo za rezultat ima življu i koloritniju sliku koja je znatno bliža onome što možemo videti u prirodi.  
 freesync7.jpg
 
Za razliku od televizora, HDR podrška na Windows platformi je bila blago rečeno katastrofalna. Iako monitora sa HDR podrškom na tržištu ima već duže vremena, sam operativni sistem je napravljen sa sRGB spektrom na umu, pa je zahtevao puno prerađivanja kako bi HDR bio makar delimično upotrebljiv. Iako je sa prethodnim velikim ažuriranjem za Windows 10 ova podrška znatno popravljena, moramo reći da je HDR na Windowsu i dalje jako problematičan, pa će vam se dešavati da nešto izgleda lošije nego u SDR modu, kao i da ne budete sigurni da li HDR uopšte radi, kako u igrama, tako i pri reprodukciji video fajlova.
 
Upravo zbog ovoga, AMD je odlučio da sa Freesync 2 stvar uzme u svoje ruke. Nova tehnologija poseduje podršku za HDR standarde, ali je u svrhu poboljšanja upotrebljivosti napravljen novi API, naravno otvoren za sve koji žele da ga koriste, koji preuzima kontrolu i komunikaciju između igre i monitora. Iako se obično svi, a naročito developeri, hvataju za glavu kada se pojavi još jedan API, smatramo da je on u ovom slučaju neophodan kako bi pružio stabilnu platformu za korišćenje HDR-a, makar dok Windows ne napravi neki krupan korak po tom pitanju. Srećom, implementacija je toliko jednostavna da ne bi trebala odvratiti developere igara, a svodi se na mapiranje boja i osvetljenja po specifikaciji za Freesync 2, što nije naročit posao, a developeri svakako moraju napraviti slične mape i za standardni HDR. 
 
 
Oko drugog dela ove jednačine, mapiranja između Freesync 2 API-a i samog monitora, brine se AMD putem svog sertifikacionog programa. Direktna posledica prethodno pomenutog je manje kašnjenje pri obradi signala, odnosno input lag. Naime, da bi mapirali HDR boje i osvetljenje na opseg podržan od strane konkretnog panela, monitori moraju obradu vršiti interno, što dovodi do kašnjenja usled ograničene moći procesiranja. Ovo je nešto što smo primetili i na HDR televizorima koji su u HDR Game modovima imali znatno veći input lag u odnosu na SDR Game modove. Iako podržani monitori i dalje mogu funkcionisati kao standardni HDR monitori čak i na nVidia grafičkim kartama i kroz Windows HDR API, Freesync 2 API podrazumeva “bypass” mod, koji obradu prepušta Radeon grafičkoj karti, koja je u stanju da je odradi značajno brže i na taj način smanji kašnjenje. Zbog pomenute sertifikacije, karta zna mogućnosti svakog Freesync 2 monitora i daje sliku u njemu odgovarajućem formatu. 

Gejming PC za potpuno FreeSync 2 užiivanje

Da bi uživali u svim čarima i prednostima dobre slike i glatke animacije u najnovijim 3D igrama, neophodno je ispuniti i određene uslove u pogledu prisustva dovoljno moćnog hardvera koji će podržati rad u naprednim režimima obrade slike. AMD nam je prilikom testiranja  FreeSync2 tehnologije pored odgovarajućeg monitora isporučio u našu redakciju jednu rasnu PC gejming stanicu, baziranu na najnovijoj desktop gejming platformi.
 
freesync11s.jpg
 
Već i letimični pogled na pakovanje podiže adrenalin jer je iskorišćen barebone MSI Dragon koncept koji uključuje MasterCase Maker 5 Dragon Edition, MSI X470 GAMING M7 AC matičnu ploču i odgovarajuću VEGA 64 Liquid Edition grafičku kartu. Koncept idealnog gejming računara izgleda prelepo u stvarnosti jer ilustracija crvenog MSI zmaja izgleda poput tribal tetovaže i daje poseban utisak agresivnosti koji i očekujemo do jednog ultimativnog gejming snagatora.
 
Procesorska platforma je bazirana na poslednjoj generaciji AMD Ryzen 7 2700X čipa sa unapređenom Zen+ arhitekturom U pitanju je 8-jezgarni primerak sa 16 aktivnih logičkih jezgara čiji detaljan test možete pročitati na sledećem linku. Podršku trenutno najjačem mainstream desktop primerku Ryzen tehnologije daje odlična MSI X470 GAMING M7 AC matična ploča. U pitanju je ploča sa trenutno najaktuelnijim čipsetom za AMD Ryzen CPU čipove koja nudi podršku za StoreMI tehnologiju. Ploča je “nabijena” najnovijim i najbržim opcijama pa svakako predstavlja jedno od najboljih premijum izdanja gejming matičnih ploča za poslednju generaciju Zen+ baziranih procesora.
 
Gejming optimizacija je prisutna na svakom koraku, počev od specijalnih portova za povezivanje periferija (tastature i miša) sa pozlatom radi bolje kontrole i preciznijeg upravljanja pokretima tokom igranja, do pozlaćenih audio konektora, specijalnog dela za procesiranje zvuka sa ugrađenim pojačalima u smislu boljeg gejming doživljaja kada koristite slušalice. Ploča je načičkana brzim USB 3.1 portovima za povezivanje eksternih uređaja, a tu je i specijalni ukrasni oklop ATX sekcije konektora sa nezaobilaznim gejming RGB svetlosnim efektima. Oni su prisutni uzdužnom stranicom ispod spoljne ivice pa dodatno daju atraktivne efekte pozadinskog osvetljenja u duginom spektru.  
 farcry1.jpg
 
Četiri memorijska slota sa podrškom za DDR4-3600 memoriju su ojačani čeličnim oklopom koji sigurno drže RAM module jer greške i slabljenje signala zbog loše ostvarenog kontakta prilikom rada na izuzetno viskom frekvencijama je nedopustivo. Slično je i sa pozicijama PCI Express x16 slotova za ugradnju grafičkih karti koji su pripremljeni da prime najjače modele 3D geming akceleratora. Ploča podržava rad uparenih grafičkih karti u AMD CrossFire i Nvidia SLi modu.
 
MSI X470 GAMING M7 AC podržava rad dva M.2 SSD drajva čije su pozicije prekrivene specijalnim FROZR hladnjacima, vizuelno lepo dizajniranim i ukopljenim sa pozicijom hladnjaka čipseta. Pošto se radi o čistokrvnom gejming primerku ploče, obavezni deo spiska opreme je i namenski gejming Killer LAN. Kompletan spisak opcija povezivanja na internet dopunjuje i ugrađeni dvopojasni Intel WiFi/Bluetooth model. Uz MSI Click gejming BIOS sve je definitivno podređeno vrhunskom gejming osećaju.
 
Zbog toga je i posebna pažnja posvećena izboru RAM memorije. Upotrebljeno je 16GB trenutno najbrže G.Skill SNIPER DDR4-3600 memorije u dvokanalnoj konfiguraciji. Ovo su trenutno najbrži RAM moduli za AMD Ryzen platformu koju smo probali do sada.  
 farcry2.jpg
 
Jednako pažljivo je koncipiran i sistem hlađenja čitavog sistema. Za CPU je upotrebljen Cooler Master AiO sistem prekonfigurisanog vodenog hlađenja sa 240mm verzijom radijatora, dok je Radeon VEGA 64 grafika takođe hlađena vodom. Dodatnu promaju prave sistemski ventilatori u kućištu. Pogled na unutrašnjost ovako napredno konfigurisanog sistema pruža zatamnjena providna stranica od kaljenog stakla, tako da se možete čitavo vreme prepustiti vanserijskom užitku.
 
Sistem za čuvanje podataka je konfigurisan u naprednom StoreMi režimu koga čine jedan Toshiba M.2 SSD kapaciteta 240GB na bazi NVMe x4 interfejsa i 2TB mehanički hard disk WD Red “teškaš”. Za napajanje ovako jake konfiguracije izabran je vrhunski primerak napajanja u vidu Cooler Master V750 modela s aPlatinum specifikacijama. 
 farcry3.jpg
 
Jedan od najvažnijih delova gejming računara kada pričamo o FreeSync2 i HDR režimu prikaza, a što ste mogli naslutiti iz prethodnog teksta je svakako grafička karta. Obzirom da je  AMD sa novom generacijom drajvera priličan posao oko dodatne obrade HDR sadržaja prebacio pod okrilje samog GPU procesora, ne treba biti mudar pa naslutiti kako prelazak na HDR i FreeSync2 tehnologiju ima i određene penale po pitanju performansi. Otuda je poželjno da na raspolaganju imate što više raspoložive GPU snage tj. što bržu gejming grafiku. Sledeći tu logiku AMD je u primeru konkretnog sistema, ugradio trenutno najjaču verziju Radeon VEGA 64 Liquid Edition grafičke karte, sa trenutno najmoćnijim VEGA GPU procesorom i HBM2 video memorijom. Ovu vanserijsku kartu smo takođe testirali nešto ranije i možete ga pronaći na sledećem linku...
 
Dakle, MSI Dragon Vega je jedan maksimalno konfigurisan gejming računar poslednje generacije spreman da odgovori na najveće zahteve i najmodernije standarde kada govorimo o potrebi igranja u najvišem kvalitetu prikaza 3D gejming animacije.

AMD FreeSync 2 - Samsung C32HG70 Freesync 2 monitor

Priliku da proverimo kako Freesync 2 radi u praksi imali smo na Samsungovom monitoru sa oznakom CHG70. U pitanju je model prilično visoke klase, sa zakrivljenim SVA ekranom od 32”,  rezolucijom od 2560 x 1440 piksela i osvežavanjem od 144Hz. Zahvaljujući QLED tehnologiji, odnosno nano sloju za filtriranje pozadinskog osvetljenja, kao i panelu sa 10 bita (8bit+FRC) po kanalu boje, ovaj monitor je u stanju da prikaže deklarisanih 95% DCI-P3 spektra. Specifikacija navodi i statički kontrast od 3000:1, kao i prosečno osvetljenje od 350cd/m2. Ono gde ovaj monitor briljira je maksimalno osvetljenje koje smo izmerili na neverovatnih 1074cd/m2, što je najviše što smo do sada videli od bilo kog uređaja na testu i znatno prevazilazi HDR600 specifikaciju sa kojom monitor dolazi. 
 freesync9.jpg
 
Monitor smo probali u Far Cry 5, koji je prva igra koja je dobila podršku za Freesync 2 API. U standardnom HDR modu je slika delovala relativno obično, kao da ne koristi pune mogućnosti monitora. Da li je problem u pomenutoj Windows implementaciji HDR-a ili prilagođavanju mogućnostima monitora, nismo sigurni, ali razlika u kvalitetu prikaza kada se u podešavanjima izabere Freesync 2 u odnosu na standardan HDR mod je ogromna i igra koja inače izgleda odlično, u ovom modu izgleda prosto očaravajuće. Gledajući iz neke senke u prostoriji ka spoljašnjosti, osunčani delovi baš šljašte, detalji su vidljivi u oba dela, a boje su zasićene i žive. 
 
Jasno je da nas uskoro očekuju i modeli još više klase, sa pravim 10-bitnim panelima i još većim pokrićem boja, mada moramo priznati da je, pre svega zahvaljujući ovako visokom maksimalnom osvetljenju, ovaj monitor nešto najimpresivnije što smo videli do sada i da na pravi način pokazuje mogućnosti Freesync 2 i njegove HDR implementacije. 
 
Sve o ovom monitoru možete pročitati u posebnom testu koji smo njemu posvetili.

AMD FreeSync 2 - performanse

Test platforma:

MB:  MSI X470 GAMING M7 AC 
CPU:  AMD Ryzen 7 2700X
RAM:  2x8GB G.Skill SNIPER X 3466 CL16 
VGA:  AMD Radeon VEGA 64 Liquid Edition
HDD:  WD Red 2TB StoreMi
SSD:  Toshiba M.2 NVMe 240GB StoreMi
Cooler: MasterLiquid ML240L RGB
PSU:  Cooler Master V750 Platinum 

Performanse:

FreeSync 2 ( Far Cry 5 - 2560x1440px )
SDR
HDR
FreeSync 2
AMD FreeSync 2
0 30 60 90 120
veće je bolje (fps)
FreeSync 2 ( Battlefield 1 - 2560x1440px )
SDR
HDR
AMD FreeSync 2
0 30 60 90 120
veće je bolje (fps)
FreeSync 2 ( Final Fantasy XV - 2560x1440px )
SDR
HDR
AMD FreeSync 2
0 30 60 90 120
veće je bolje (fps)

AMD FreeSync 2 - zaključak

AMD je sa Freesync 2 napravio ne samo evoluciju svoje prethodne tehnologije pod ovim imenom, već i malu revoluciju, makar kada je u pitanju upotrebljivost HDR-a na Windows platformi. Gejmeri će uz Freesync 2 najzad imati priliku da uživaju u igrama uz doživljaj visokog dinamičkog opsega onako kako je to predviđeno da izgleda, bez osećaja da testiraju neki proizvod u alfa fazi. To je dokazano i u pokaznoj vežbi na Far Cry 5 nasloviu u šta smo se imali prilike i uveriti kako to stvarno izgleda i funkcioniše u praksi. Jednom rečju impresivno. 
 
  
Uz smanjeni input lag zahvaljujući GPU obradi, HDR gejming na PC-u baziranom na poslednjoj generaciji AMD platforme, najzad postaje ono što smo očekivali od ove tehnologije, prevazilazeći i njegovu implementaciju na HDR televizorima. Obzirom na AMD hardver na poslednjoj generaciji konzola, za očekivati je da će nas Freesync 2 implementacija uskoro dočekati i na konzolama, kao i na nekim (najpre Samsung) televizorima.
 
freesync10.jpg
 
Zahvaljujući pooštrenim kriterijumima za sertifikaciju, Freesync 2 proizvodi će praktično garantovati pravo iskustvo, što je svakako odlična vest za krajnje korisnike. Kako su kompatibilni monitori tek počeli da se pojavljuju, očekuje nas popularizacija ove tehnologije koja definitivno donosi razloga za radost svim ljubiteljima gejminga!

Komentari

0 Dodaj komentar

Test: LG 27GK750F-B 240Hz gaming monitor (Video)

Test: AOC Q2790PQU profesionalni monitor

10304
10305
10306
10307
10308
10309