Greška

Došlo je do greške.

Sprečite gubitak prostora na disku

08.02.2012 10:33 | 0 Software/Web
Sprečite gubitak prostora na disku

Postoji mnogo razloga zbog kojih je potrebna kontrola prostora na disku. Iako je kompletna situacija po pitanju potrošnje prostora na disku dosta transparentnija u odnosu na, recimo, doba Windows 98 ili prvih Windows NT operativnih sistema, i dalje postoje stavke koje umeju da zauzmu ogromnu količinu prostora, a da korisnici toga često nisu ni svesni. Želite da izbegnete gubljenje gigabajta i gigabajta? Nastavite sa čitanjem, uvereni smo da ćete saznati dosta to

Ivan Todorović

Mnogo je načina dostupno za kontrolu prostora na hard diskovima. Dolaskom SSD-ova, problem „misterioznog nestanka“ prostora na diskovima je postajao izraženiji, imajući u vidu da su SSD-ovi po pravilu dolazili sa značajno manjim kapacitetom, koji je onda bio značajniji, imajući u vidu da korisnici nisu prosto mogli da zaborave na prostor na disku zbog ogromnog kapaciteta i prepuste ga tek tako Windows menadžmentu. Sa druge strane, i hard diskovi nakon poskupljenja nisu tako bezazlena, ultra-dostupna i jeftina stvar. Konačno, organizacija prostora na disku i raspoloživost slobodnog prostora može značajno da utiče na performanse. Na kraju krajeva, jednostavno je dobro znati šta vam je gde u mašini, zar ne?



Sve ovo ne bi bio naročiti problem da slobodan prostor na diskovima nije sklon da se lako otme kontroli. Kao što većina korisnika, a naročito naprednih korisnika zna, sistem može da se „bloatuje“, što je nesrećni anglikanizam koji dosta nezgrapno, ali vrlo sublimirano objedinjuje sve ono što se dešava sa sistemom, gde vremenom njegove performanse opadaju, diskovi se pune što programima što nekom vrstom softverskog otpada, registar se puni novim unosima i tako dalje. Stoga smo rešili da skrenemo pažnju na one stvari koje najlakše jedu gigabajte, te vam ukažemo da njih, ali i na neke 3rd party softvere koji mogu dosta pomoći oko kontrole prostora na disku i čišćenja od neželjenih fajlova, zaostalih repova i sličnih stvari.



WinDirStat kao kontrolni centar

Pre nego što nastavimo, želimo da vam ukažemo na fantastičnu aplikaciju koja može biti veoma dobar osnov za kontrolu prostora na disku. Napomena: ne želimo da kažemo da je ovo jedina, ili čak najbolja aplikacija tog tipa, ali je svakako izuzetno dobra i korisna alatka, i što je najbolje – vrlo je jednostavna za upotrebu i odlična je osnova za dalji rad. Radi se o programu WinDirStat.



WinDirStat je težak svega 631 KB. Možete ga pronaći na sajtu http://windirstat.info, informisati se o njemu i skinuti ga odatle. Reč je o besplatnom softveru koji se objavljuje pod GNU General Public licencom, te je dostupan za korišćenje apsolutno svakome. Istovremeno, WinDirStat je u neku ruku srodnik KDE programa KDirStat, pisanom za Linux, a u međuvremenu je nastao i Disc Inventory X, analogna alatka za Mac OS X. Drugim rečima, metod koji ćemo ovde opisati je univerzalan i vrlo je sličan u svim pomenutim programima, te ga možete koristiti pod svim operativnim sistemima (razlika je samo u aplikaciji koju ćete skinuti za odgovarajući OS kojim raspolažete).



Šta nam nudi WinDirStat? Reč je o izuzetno dopadljivom programu koji praktično mapira vaše drajvove. Jednom kada instalirate aplikaciju, ona će skenirati vaše drajvove i mapirati njihov sadržaj. Nakon par desetina sekundi do par minuta ove operacije, otvoriće vam se grafički prikaz koji vam pruža puno informacija na više načina simultano.

U gornjem delu imate listu po količini prostora koji se koristi na drajvovima, zatim listu po tipovima fajlova, i konačno, u donjem delu imate mapu sa prostorom diskova raspoređenim u više boja, u zavisnosti od tipa fajla. Imajte u vidu da su svi delovi međusobno interaktivni. Ako kliknete na neki kvadratić na mapi, u gornjem delu će se proširiti tree lista i direktno vam pokazati o kom se konkretno fajlu radi. U stvari, čim uradite mouse over preko bilo kog pravougaonika ili kvadratića, u donjem levom ćošku će vam preview ispisati o kom se fajlu radi. Važi i obrnuto – kada u gornjoj listi odaberete direktorijum, u donjoj listi će biti selektirani blokovi koji odgovaraju tom sadržaju.



Zašto je ovo posebno značajno? Na ovaj način možete vizuelno ići po drajvovima i direktno ustanovljavati šta se gde nalazi i o kakvom se fajlu radi. Iznenadićete se koliko programa čuva nekakve rezervne informacije, keš, čak i slike ili video fajlove u svojim poddirektorijumima. A posebno šta se sve nalazi u C:\Users\vaše_korisničko_ime, gde vam toplo preporučujemo „posetu.“ Imate sve moguće varijante da se „zabavljate“ sa lociranjem foldera i fajlova koji postoje u vašem sistemu. Istovremeno, ovo je odlična alatka za uočavanje glomaznih fajlova koje treba obrisati, a o kojima možda i ne razmišljate ili nemate predstavu da postoje.

Sve u svemu, malo nas je toga oduševilo u poslednje vreme kao WinDirStat i naša je preporuka da ga instalirate pre nego što krenete u bilo kakvu operaciju čišćenja diska. Napominjemo vam i da sve što radite činite na sopstvenu odgovornost. Pre nego što se zaletite da obrišete fajl, dobro se informišite o čemu se zapravo radi.


Link za preuzimanje: http://windirstat.info/download.html
Veličina: 361 KB
Tip: Utility, besplatan




Aplikacije i žderači


Šta još od aplikacija?

Od korisnih aplikacija koje vam mogu pomoći u utvrđivanju putanje bekstva tih silnih gigabajta, možemo izdvojiti još i TweakNow PowerPack 2011 i legendarni CCleaner. U principu, o oba ova programa smo već pisali u drugim tekstovima i ne bismo se previše ponavljali, posebno imajući u vidu da su oni ipak daleko šire namene. CCleaner stiže sa mnogo alatki, od kojih je posebno korisno korišćenje Analyze tastera za skeniranje i prikaz liste sugestija za čišćenje. Ovo može biti keš vašeg browsera, ili informacije iz neke druge aplikacije. Ukoliko iskoristite desni klik, možete saznati dodatne informacije o onome što je izlistano, uključujući putanje, i tako dalje.



PowerPack 2011 je besplatni program koji, slično Windows 7 Manageru, osim štelovanja sistema nudi i dodatne komponente poput defragmentera diskova, brisanja fajlova bez mogućnosti njihovog povratka i slično. Ono što karakteriše ovaj paket jeste ponovo prisustvo brojnih funkcija, od kojih su za nas značajne one za brisanje „đubreta“ koje prave naknadno instalirane aplikacije, čišćenja i defragmentacije Registry baze i tako dalje. I ovde imamo mnoštvo drugih funkcija koje služe za druge vidove čišćenja i održavanja operativnog sistema, koje nas ovde manje interesuju jer smo fokusirani na „glomazne stvari“.

Osim pomenutih, postoji mnoštvo programa sličnog tipa. Ipak, nas je WinDirStat ubedljivo najviše oduševio. Možda je utisak malo subjektivan, jer smo tek odskora naišli na njega, ali mapiranje i izuzetno jednostavan, vizuelni način utvrđivanja rasporeda na vašem hard disku su fantastična stvar u praksi za svakog iole ambicioznijeg korisnika PC računara.

Hibernacija

Hibernacija je bila jedna od onih stavki koje smo svojevremeno obavezno isključivali u starijim operativnim sistemima, imajući u vidu da je rezervisala za sebe solidnu količinu prostora. I dalje je hibernacija tu, ali ako je ne koristite kao opciju, zašto biste je puštali da rezerviše ozbiljnu količinu prostora? Pogledajte, recimo, WinStatDir ekran (otvorite sliku za uvećanje) i uverite se i sami – čitavih 9 GB, koje rezerviše hiberfil.sys!



Kako da to uklonimo? Za razliku od starijih operativnih sistema, ovaj put nema opcije za (de)štikliranje u Power Options stavci Control Panela, već je hibernacija integralni deo operativnog sistema. Stoga zahteva malo ekstravagantniji pristup. Da isključite hibernaciju, sledite sledeća uputstva:

- Kliknite na Start, pa u Search ukucajte cmd.
- Ne pritiskajte Enter još uvek, već kliknite desnim klikom na dobijeni rezultat (Command Prompt), pa odaberite Run as Administrator.
- Ukoliko niste isključili User Account Control, kliknite na Continue; ako ste ga isključili, nećete dobiti nikakvo pitanje, Command Prompt je već otvoren.
- Ukucajte POWERCFG -H OFF, i potom pritisnite Enter.



Gornja slika je, pretpostavljamo, dovoljno ilustrativna. Ukoliko želite da uključite hibernaciju, ponovite sve korake, samo u poslednjem umesto „off“ upotrebite „on“. Čestitamo, uštedeli ste dosta prostora na disku.

Pagefile

Fiksiranje pagefile-a je takođe jedna od stavki koje su se nekada smatrale obaveznim. Šta je zapravo pagefile? Najprostije rečeno, radi se o prostoru na disku koji se dodeljuje da se u njega smešta ono što pretekne iz RAM memorije. Međutim, RAM memorija je danas nikada jeftinija, a gigabajti su možda potrebniji za mali SSD ili jednostavno za bilo kakve druge potrebe. Ukoliko imate dvocifrenu količinu RAM memorije, što je vrlo moguće ukoliko koristite desktop računar, događa se interesantna stvar.



Naime, tradicionalno važi da za pagefile treba odvojiti otprilike 1,5 puta više u odnosu na RAM memoriju da bi sistem radio efikasno. Međutim, to pravilo je uspostavljeno poodavno, u vremenima kada smo imali 1 do 2 GB RAM memorije, a 4 GB se smatralo za raskoš. Danas, međutim, kada imamo po 8-12-16 GB sistemske memorije, niti ima potrebe za velikim pagefile-om, niti ima potrebe da se sistemu ostavi da rezerviše ogroman prostor na hard disku.

Daćemo vam konkretan primer desktop računara koji koristi 12 GB RAM memorije, što u praksi znači da sistem rezerviše minimum od još toliko gigabajta na hard disku, pa do 1,5 puta više, što znači čitavih 18 GB! Naravno, ne preporučujemo da ne dodelite nimalo prostora za pagefile, odnosno da ga spustite na nulu. Ovde stvari zavise od vaših potreba i vašeg znanja, u smislu da verovatno najbolje znate koliko intenzivno koristite računar. Svedete pagefile na nekoliko GB i mišljenja smo da je to najbolje, a možete i sami da eksperimentišete sa veličinom pa sagledate koja podešavanja vam najbolje odgovaraju.

Pagefile menjate na sledeći način:

- Desni klik na Computer, pa odaberete Properties
- Iz menija  sa leve strane odaberete opciju Advanced System Settings (ovo nije jedini način kako doći do ovih podešavanja, ali nam deluje najrazumljivije za većinu korisnika).
- U gornjem delu gde piše Performance (Visual effects, memory usage, virtual memory...) odaberete Settings.
- Odaberete tab Advanced
- U sekciji Virtual Memory kliknite na Change



Nakon što deštiklirate “Automatically manage paging file size for all drives”, zasivljene opcije će vam postati dostupne. Sada možete da odaberete da sistem automatski upravlja pagefile-om, da ga eliminišete u potpunosti, ili da mu zadate određene vrednosti preko polja Custom size. Već smo rekli da jedinstvenog odgovora nema. Mi nismo nikada imali nikakvih problema sa pagefile-om od 4 do 6 GB na 12 GB RAM memorije. Malo li je! Od 12 do 18 GB rezervisanih za ovakve potrebe, došli smo na 4 do 6 GB, čime smo uštedeli od 8 do 12 GB prostora na hard disku ili SSD-u (za potonji je ovakva operacija naročito značajna, zbog pretpostavljenog manjeg kapaciteta.




Profili, System Restore


User Profile

Korisnički profili su stavka koja rezerviše prostor na hard disku kad god kreirate neki profil. Iako pretpostavljamo da oni koji kreiraju profil znaju tačno kako i zašto ga kreiraju, ne isključujemo da ima onih koji su malo eksperimentisali, pa zaboravili na tu stavku, prenebregnuvši da se (barem) nekoliko gigabajta prostora diska rezerviše po profilu. Stoga toplo preporučujemo da ostavite samo one User account-e za koje sasvim sigurno znate da su vam neophodni. Kao što možete videti na donjoj slici, profil zauzima određenu količinu prostora, a ona može biti i po nekoliko gigabajta, dok dobro održavan profil može biti sveden i na ispod 200 megabajta.



Za brisanje profila primenite sledeći postupak:

- Idite u Control Panel i kliknite na User Accounts.
- U meniju sa leve strane kliknite na Configure advanced user profile properties.
- Alternativno, kucajte u Search Box „User profile“ i stisnite Enter.

Odavde možete da menjate tip profila, ali i da obrišete suvišne profile. Prilično je jednostavno i nema puno opcija, ali uvek valja skrenuti pažnju na ovu stavku, jer se često dešava da su korisnici iz nekog razloga kreirali nalog, na koji potom posle potpuno zaborave, a nalog se ne koristi.

System Restore

Opcija System Restore je izuzetno korisna i ova alatka nam je bezbroj puta uštedela nerviranja i posezanja za reinstalacijama gomile aplikacija i softvera, ili čak čitavih operativnih sistema. Bez obzira da li se radi o sitnom bagu, konfliktu među nekim instaliranim aplikacijama ili drajverima, ili pak velikih problema za Windows, System Restore je tu da pomogne.



Ukoliko imate problema sa operativnim sistemom, a znate da je u nekom trenutku u prošlosti radio dobro, možete da ga vratite unatrag preko restore pointa koje ova aplikacija snima, bilo po vašem naređenju, bilo automatski. Sveukupno gledano, System Restore je veoma korisna alatka, međutim...

Pogađate – koristi prostor na hard disku i to ume da koristi pozamašnu količinu. Pre svega, možete generalno isključiti System Restore, mada to ne preporučujemo, čak i ako ga ne koristite – bolje ga ostavite za svaki slučaj, nikad se ne zna da li će i kada zatrebati. Međutim, za snimanje svakog restore pointa koristi se takođe određena količina prostora. Point po point, može da se ode u silne gigabajte i gigabajte. Stoga pogledajmo kako na efikasan način kontrolisati to.

Aplikaciji pristupate ili kucanjem njenog imena u Search Box. Međutim, za podešavanja ćemo odabrati tradicionalniji metod, imajući u vidu da je System Restore sada pomalo “razbijen” na više podsekcija koje se ne objedinjuju u istoj sekciji. Desnim klikom na Computer pa odaberete Properties, nakon čega kliknete na tab System Protection. Otvoriće vam se prozor kao na donjoj slici.



Najpre, isključite System Restore za sve drajvove koji nisu sistemski. Priroda ove aplikacije je da snima promene u sistemskim fajlovima, registru i instaliranim programima. Pretpostavljamo da sve ovo čuvate na sistemskom disku, bio on SSD ili hard disk. Ukoliko ste neke programe instalirali na druge drajvove, ostavite te drajvove uključenim, a sve ostalo isključite. Zašto biste snimali restore point za drajvove koji vam služe, primera radi, isključivo za bekap, i na taj način gubili prostor na disku.

Iz ovog istog prozora možete da kreirate restore point klikom na dugme Create. Međutim, nama je od interesa konfiguracija, koju otvarate – jelte – klikom na dugme Configure, nakon čega vam se otvara prozor kao na donjoj slici. Prethodno selektirajte drajv na kome je System Restore uključen.



Iz ovog prozora sada imate opciju da isključite System Restore, što već rekosmo da ne preporučujemo čisto zarad vaše udobnosti korišćenja i mogućnosti popravke, mada nikakve neposredne negativne posledice nećete imati ukoliko se opredelite za isključivanje. Istovremeno, ako ovo uradite, dalje čitanje ove sekcije vam nije potrebno.

Stavka Disk Space Usage je izuzetno bitna. Možete dodeliti prostor za restore pointe na slajderu. Veličina samog restore pointa zavisi od mnogo faktora (količina na disku, broj fajlova za bekap, blotovanost registra...) ali se kreće od par desetina do par stotina MB, retko prelazeći više od toga. Međutim, vaš disk može koristiti od 1% do 100% svog kapaciteta za snimanje pointa. Naš savet je da dodelite do 5% kapaciteta i ne više od toga (možete slobodno i manje ako imate diskove od 1 TB i više) jer nema poente ostavljati stotine i stotine gigabajta za restore pointe. Na ovaj način ćete uštedeti prostor na disku ako koristite System Restore.

Konačno, na samom dnu ovog taba je opcija Delete, kojom brišete restore pointe. Važno je reći da ako npr. dodelite pomenutim slajderom određeni prostor na disku, kada se taj prostor popuni, prilikom kreiranja narednog restore pointa sistem briše najstarije i tako redom. Naš savet vam je da ili automatizujete u potpunosti kreiranje restore pointa, ili da s vremena na vreme navratite u ovu sekciju kada ste potpuno sigurni da vaš sistem radi bez greške i pobrišete stare restore pointe, ostavljajući mesta za nove.



Još neki načini uštede prostora


Aplikacije

Vodite računa da aplikacije mogu biti veliki žderači prostora. To naročito važi za sve aplikacije koje prave biblioteke na drajvovima, a najistaknutiji primer ove vrste su svakako media programi koji služe za multimedijalnu reprodukciju. Ovde se prosto radi o balansu – korisnik žrtvuje količinu prostora zarad dobro organizovane media biblioteke po kojoj će se lako kretati i lako pronalaziti stvari. Ipak, treba voditi računa da neki programi umeju itekako da se otrgnu kontroli. Najbolji primer ovakvog programa je dobro poznati iTunes, koji je možda odličan kada je organizacija biblioteke u pitanju, ali je zato prava katastrofa kada govorimo o zauzimanju prostora, pa ćemo kroz diskusiju o njemu ilustrovati probleme sa ovakvim programima. Stvar je potpuno analogna, ma koji drugi program ovog tipa da koristite (Winamp ili nešto slično).



Imate iPhone ili iPad? iTunes će sve bekape onoga što ubacujete na njih kopirati na vaš disk. Čak i da instalirate ovaj program na drugi drajv, iTunes iz nekog razloga “juri” vaš sistemski drajv, želeći baš njega da zatrpa. Vremenom ovi folderi mogu dramatično da narastu. Ipak, brisanje nije tako jednostavno, jer iTunes fajlovi imaju imena koja ne omogućavaju jasno razaznajanje, tako da je najbolje brisati iz same aplikacije (Edit/Preferences). Ovakvi programi imaju tendenciju da ostave na diskovima foldere sa čudnim fajlovima koje nije od zgoreg pobrisati ako se ispostavi da se folderima davno nije pristupalo, mada je za razaznavanje toga potrebno dosta pažnje.

Takođe, znajte da iTunes na vaš disk kopira sve što ste eventualno skinuli direktno svojim uređajem. Dakle, ako ste skinuli aplikaciju sa iTunes Store-a direktno u vaš smartfon, pa ga povezali sa računarom nakon toga, kopija te aplikacije će biti ubačena na hard disk. Sa jedne strane, ovo je zanimljiva opcija jer onda imate bekap i ne morate se više povezivati na Store da biste skinuli aplikaciju, ali sa druge – šta će vam aplikacija koja će sasvim sigurno ubrzo biti apdejtovana na Store-u pa ćete puniti disk i novom verzijom aplikacija, a ionako možete uvek da je skinete? Kopije mogu da “eksplodiraju”, zauzimajući značajan prostor, a korisnici po internetu prijavljuju i po nekoliko desetina gigabajta! I sad zamislite da imate SSD od 40-60 GB...



Imajte na umu da iTunes nije jedini ovakav program, ali je pogodan za demonstriranje onoga na šta upozoravamo. Media aplikacije su tipičan primer onoga što može biti problematično po kapacitet vašeg drajva. Međutim, nisu samo media aplikacije takve, pa o svemu tome treba voditi računa.

C drajv i još ponešto

Iako naizgled deluje vrlo naivno, i ovu stavku treba spomenuti. Gomila fajlova će biti kreirana na vašem hard disku. Programi će se po difoltu ubacivati u Program Files direktorijum. Sejvirani fajlovi će verovatno biti razasuti po vašem hard disku, prevashodno C drajvu. Postojaće tendencija da svaki program smešta u neki prostor na disku, pa ih treba čekirati redovno. Da li je to C:\Downloads folder ili pak Documents folder, sigurno je da ćete imati mnoštvo istih, ma koliko se trudili, i da nije nemoguće da će vas često iznenaditi prisustvo nekakvog fajla ili foldera.



Istovremeno, ako radite sa velikim fajlovima (rad sa slikama ili videom) obavezno se starajte o tome da brišete višak. Par gigabajta bude pojedeno očas posla. Proveravajte direktorijume iz Documents foldera jer mnogi uređaji koje povezujete na PC automatski sinhronizuju svoje sadržaje sa istim.

Igrate se? Danas se (de)instalacija igara vrši dosta kvalitetnije u smislu čišćenja prostora za sobom i korišćenja istog. Ipak, igre danas traže i do 20 GB prostora za instalaciju, i lako je moguće da za sobom prilikom deinstaliranja ostave velike fajlove koji mogu ići i do nekoliko gigabajta. Ipak, prava opasnost leži u – sejvovima, odnosno sačuvanim pozicijama. U određenim igrama oni mogu biti takvi da im veličina bude progresivno veća što više odmičete u igri (npr. u RPG igrama je ovo tipičan primer) i možete ih imati i po nekoliko desetina, ili čak stotina. Posebno je važno da znate da neretko sejvovi uopšte ne idu u direktorijum igre, već  danas češće idu u Documents folder – da li u Games podfolder ili neki drugi podfolder koji igra kreira, ali obavezno preporučujemo povremenu posetu Documents-u sa ciljem sortiranja onoga što vaše igre ostave za sobom. Obrišite ono što vam ne treba – folderi gde se čuvaju podaci o davno deinstaliranim igrama, nepotrebni sejvovi (sačuvajte poslednje sejvove a starije odstranite) – gigabajti i gigabajti mogu biti u pitanju.



Takođe, postoji jedna vrlo interesantna opcija na koju bismo vam skrenuli pažnju, a koju će mnogi prepoznati kao nešto što ih nervira u Autorun funkciji. Kada se uređaj poveže na vaš računar putem USB porta, ponudiće vam se više opcija, između ostalih i “Import pictures and video using Windows”. Da, znamo koliko bežite od te opcije. Međutim, ukoliko kliknete na nju i potom brzo odaberete Import settings iz procedure importovanja, zapravo možete da fino podesite i kontrolišete gde i kako će informacije biti sinhronizovane, kao na donjoj slici.

Istina, verujemo da mnogi korisnici žele da eksplicitno kontrolišu sinhronizaciju, ali oni koji vole ili žele da koriste jednostavni metod i ne zanima ih previše “pozadina” na ovaj način mogu i da ga koriste jednostavnim putem u par klikova, ali i da kontrolišu gde se, šta i kako sinhronizuje, pa da posle budu u mogućnosti da lako i brzo obrišu viškove i uštede prostor na disku. Istina je da je nekada prava muka sinhronizovati gomilu slika, muzike ili videa odvojeno i pešački. Možda je ovo metod koji će vam pomoći da proceduru dovoljno kontrolišete da ne ispustite nadzor, a opet da ne morate svaki put sve da radite ispočetka


Na kraju

Toliko od nas za ovaj put. Nadamo se da smo vam uštedeli silne gigabajte na diskovima. Postoje i neke stavke koje nismo pokrili, kao što su keširanja i indeksiranja raznih programa, određene sistemske operacije, browseri i njihova tendencija kao bloatovanju, i tome slično. No, to je ipak suviše široka tema, a i diskutabilno je koliko biste prostora uštedeli sve i da obrišete kompletan keš Chrome-a ili Firefox-a. Sa druge strane, pokrili smo najbitnije i potencijalno najveće proždirače prostora na diskovima. Koliko vam znače stavke koje smo ovde spomenuli, i da li ste već znali za njih ili ih možda ionako koristite, najbolje ćete znati da procenite sami. Nama će biti drago ako smo imali makar mali udeo u održavanju vašeg računara.



 

How to: SSD optimizacija u Windows 7 OS-u

How to: Defragmentacija hard diska i korisne alatke

  • Povezane teme:
10504
10505
10506
10507
10508
10509