Greška

Došlo je do greške.

SBB Video Zona: u teoriji i praksi

15.05.2011 17:04 | 0 Multimedija
SBB Video Zona: u teoriji i praksi

Svakako najveći i najpopularniji internet i kablovski operater u Srbiji je SBB, koji je pre izvesnog vremena pokrenuo i Video on Demand servis kod nas. Pošto je SBB kablovski TV operater i internet provajder, ne treba da čudi da se SBB Video Zona oslanja na već oprobanu infrastrukturu koju koristi digitalna televizija (D3). Za sada je, osim Beogradu i u gradovima u Vojvodini, VOD usluga dostupna i korisnicima u brojnim gradovima centralne i južne Srbije. Posetili smo

Uvod

Mnogo toga je rečeno i napisano o televiziji, ali se mnogo toga i promenilo od kako su širokopojasne komunikacije postale dostupne svakom pojedincu koji je deo moderne civilizacije. U jednom periodu, mnogi su joj predskazivali skori kraj, predpostavljajući da je Internet nešto što će je u potpunosti zameniti, ali televizija, čini se, upravo uzima ono najbolje od svog modernog, interaktivnog rođaka i postaje bolja nego ikad. Čak i na našem tržištu su u ponudi gotovo sve vrste digitalne i analogne televizije, pa je tako u većini zemlje dostupna kablovska (analogna i digitalna), satelitska i digitalna IP televizija. Provajderi koji nude prijem kanala putem “kabla” su najbrojniji i ta ponuda je prilično rasprostranjena što se infrastrukture i pokrivenosti tiče. Emitovanje kanala se vrši u standardnoj, PAL (576i) rezoluciji, a za standardne pakete nije potreban ni box risiver. Ako želite da doplatite i za neki od specijalnih paketa, morate instalirati i risiver koji će dekodirati i „otključati“ zaštićene kanale, koji postoje unutar kablovskog sistema, ali ih korisnici koji nisu doplatili za specijalne pakete, ne mogu pratiti. Putem kabla je moguće „pustiti“ i digitalni signal. Većina postojećih analognih TV prijemnika koji su se tokom prvih nekoliko godina 21. veka prodavali u Srbiji nema kompatibilan tjuner, tj. prijemnik, pa je za prijem signala potrebno imati i Set Top Box (STB). Ovo nije veliki problem jer će vaš kablovski provajder svakako obezbediti STB za korišćenje, jer je ono neophodno pošto su signali zaštićeni i neophodan je odgovarajući STB kako bi korisnik mogao da koristi digitalnu televiziju i njene pogodnosti, među kojima je i Video Zona, uprkos deklarativnoj kompatibilnosti sa standardima i posedovanja ugrađenog digitalnog tjunera u televizoru.

U Srbiji postoji više kablovskih provajdera koji nude i pakete sa pristupom za Internet putem istog kabla, a svakako najveći i najpopularniji među njima je i Serbia BroadBand, poznatiji kao SBB. Ovaj poznati operater kablovske televizije i internet servisa, kao i VoIP telefonije, osnovan je pre jedanaest godina u Kragujevcu. Danas, kompanija SBB - Srpske kablovske mreže najveći je operator digitalne i analogne kablovske televizije i širokopojasnog interneta u Srbiji i najznačajniji operator satelitske televizije u regionu, prisutan u šest zemalja svojom Total TV platformom. SBB, nastao integrisanjem kablovskih distributera širom Srbije tokom 2002. i 2003. godine, danas zapošljava više od 800 ljudi. U saradnji sa kompanijama Telemach u Sloveniji i Bosni i Hercegovini, sa kojima ima iste većinske vlasnike i predsednika uprave, čini jedinstven telekomunikacioni sistem na teritoriji nekadašnje države.



Broj korisnika ovog kablovskog i ISP operatera bliži se “magičnoj” cifri od jedan milion, što je više od 60% ukupnog broja korisnika KDS usluga. Kao dominantna firma na tržištu usluga putem “kabla”, država SBB-u  ograničava mogućnosti za dalji rast, bar na tržištu Srbije, zbog čega se kompanija i okreće tržištima u regionu, ali i drugim uslugama. Kako se mreži pristupa putem istog kabla kojim “putuje” i TV signal, najbolja opcija za sve korisnike SBB-a je upravo da se odluče za “paket aranžman” koji podrazumeva i pristup internetu, uz D3 digitalnu televiziju – najpre jer je takva ponuda i najpovoljnija. SBB, prema mnogim iskustvima pruža optimalan odnos uloženog i dobijenog jer nudi kvalitetnu sliku kako na analognom kablu, tako i putem digitalne, D3 televizije. Osim toga, drugi način pristupa “mreži svih mreža”,  ADSL, na mnogim lokacijama je ograničen kvalitetom parice ili udaljenošću od centrale, pa se teško dostižu i brzine od 8 Mbps, čak i sa novom ADSL 2.0 opremom. ADSL, sa nepovoljnim odnosom upstream-a u odnosu na downstream, nije omiljen među pravnim licima (firmama), pa je “kablovski internet” daleko primamljivija i povoljnija solucija. Vredi pomenuti da SBB i za fizička lica (pojedince, u privatnim stanovima i kućama) nudi i internet pristup sa protokom od čak 60 Mbps, dok firme imaju izbor i za daleko veće “brzine”.
 

 

Počev od 2006. godine, SBB je korisnicima u regionu omogućio da njihov program prati i putem satelita, što je najzanimljivije onima koji se sele ili nemaju kablovsku infrastrukturu SBB-a tamo gde stanuju. DTH (Direct to Home) ponuda je, zapravo „kablovska preko satelita“. TotalTV je satelitska Pay TV platforma koja sadrži više od stotinu domaćih, regionalnih i stranih kanala. Sastavljena je iz osnovnog paketa i više dodatnih, pretežno tematskih, paketa. SBB uslugu TotalTV satelitske televizije nudi u Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Sloveniji, Srbiji, Hrvatskoj i Crnoj Gori.


Video on Demand usluga

Usluga o kojoj se na razvijenim tržištima priča već gotovo čitave dve decenije, a u ponudi je već skoro deset godina u Japanu, Sjedninjenim Državama i Zapadnoj Evropi, od nedavno je dostupna i kod nas. Tu mislimo, naravno, na Video Zonu kompanije SBB. Ali, pre nego što vidimo šta sve SBB nudi u okviru ove usluge, objasnićemo šta je zapravo Video on Demand (Video na zahtev). Radi se o usluzi koja omogućava korisnicima da gledaju filmove, serije i TV program, ali i slušaju muziku, nakon što tačno izaberu šta žele i kada to žele. Najčešći oblik tehnologije kojom se VOD usluga korisnicima “dovodi” do televizora i računara je IPTV, ali je ovu uslugu moguće ponuditi i putem kablovske infrastrukture. Televizijski VOD sistemi streamuju sadržaj direktno na set-top box (STB) uređaj ili računar, a postoje uređaji koji direktno reprodukuju sadržaje, ili koji pak omogućavaju korisniku da ih posmatra kada on to poželi. Najveći broj provajdera nudi obe varijante, pa se tako program streamuje, uz opciju da se određeni programi (filmovi, emisije ili epizode neke serije) naruče i plate po principu “plati i gledaj”. Zanimljivo je da su i određene avio kompanije ponudile neku vrstu internog Video on Demand sistema koji se naziva in-flight entertainment i koji, zapravo, radi na sličnom principu kao i standardni VOD.

 

 

 

Uz mogućnost streamovanja i preuzimanja sadržaja za dalje gledanje, mnogi provajderi nude i opcije poput onih na koje smo navikli kod DVD i DivX plejera. Dakle, film se tokom gledanja može pauzirati, premotati, usporiti ili čak gledati “frejm po frejm”. Za ove opcije, filmovi se moraju preuzeti i puštati sa lokalnog DVR / STB uređaja, mada postoje i VOD sistemi koji nisu bazirani na uređajima sa lokalnim storage-om, već se pauziranje i premotavanje udaljenog sadržaja obavlja putem slanja komandi (od korisnika do servera) kroz mrežu (najčešće Wide Area Network tipa), što je i sistem na kome SBB koncipira svoju VOD uslugu.

Radi uštede u resursima ili izbegavanje pada sistema, provajder se može odlučiti i za dva alternativna načina Video on Demand servisa: NVOD (Near Video on Demand) i PVOD (Push Video on Demand). NVOD koriste sistemi koji raspolažu velikim propusnim opsegom, ali i velikim brojem aktivnih korisnika. U sistem se emituje više “kopija” istih programa sa različitim kašnjenjima, od 10 do 20 minuta ili više (na primer, SBB emituje HBO i HBO Comedy kanale i sa kašnjenjem od jednog sata), pa korisnici uvek mogu da “uhvate” početak i tako krenu sa praćenjem željenog sadržaja. PVOD je tehnika koja se koristi u sistemima koji nemaju mogućnost za pravu interaktivnost tj. brzu komunikaciju između korisnika i provajdera. Push VOD sistem koristi PVR (Personal Video Recorder) sisteme koji se mogu programirati na daljinu i koji će automatski snimiti određeni program ili emisiju, najčešće u momentima kada je intenzitet saobraćaja mali (rani jutarnji časovi, npr.), a onda taj isti program emitovati lokalno, ako i kada ga korisnik zatraži. Naravno, novi sadržaj se na pet do sedam dana menja novim, aktuelnim sadržajem, najpre zbog ograničenosti kapaciteta hard diskova u PVR uređajima.

SBB Video Zona - konkretnije

 Kompanija SBB ponudila je Video on Demand servis u Srbiji počev od 6. decembra prošle godine. Pošto je SBB kablovski TV operater i internet provajder, logično je da se SBB Video Zona oslanja na već oprobanu infrastrukturu koju koristi digitalna televizija (D3). Za sada je, osim Beogradu i u gradovima u Vojvodini, VOD usluga dostupna i korisnicima u brojnim gradovima centralne i južne Srbije. Set Top Box uređaj, zvani ”digitalni risiver” (koje imaju korisnici digitalne televizije) na daljinskom upravljaču ima poseban VOD (ili On Demand) taster koji poziva meni-a. Set Top Box uređaj je, naravno, obavezan i za korisnike SBB Video Zone. Korisnici D3 HD i DVR digitalnih prijemnika koji su se ranije opredelili da prate neke od High Definition kanala u D3 ponudi, ne moraju ništa dodatno da instaliraju, jer su već u startu spremni da prate i naruče sve sadržaje SBB Video Zone.

 



 

Korisnici koji imaju standardne (SD) D3 STB prijemnike mogu da prate sadržaje SBB Video Zone uz dodatnu instalaciju modema, što uz jednokratnu pretplatu od 2500 dinara donosi i tromesečni HBO + Klub Zona paket – gratis. U slučaju da se odlučite da se ugovorno obavežete na 12 ili 24 meseca, iznajmljivanje i instalacija modema su besplatni. Daljinski upravljač digitalnog risivera pristupa meniju Video Zone, koji je jako jednostavan i lako razumljiv, pa će se u njemu lako snaći i stariji korisnici, koji nisu radili sa računarima ili kompleksnijim mobilnim telefonima. Meni je podeljen u tri sekcije:

U Hit Zoni, korisnici će pronaći najrazličitije filmske hitove novije proizvodnje, kao i “klasike”, domaće i strane, ali i  „X-rated“ filmove. Neki od naslova, pogotovo oni noviji, dostupni su i u HD kvalitetu. Korisnici mogu da poruče i plate poseban film, čija cena iznosi od 150 do 250 dinara u SD i 350 dinara u HD kvalitetu, ili mogu da prate filmove koji dolaze u okviru standardne ponude nekog od paketa. Cene su uvek istaknute i lako vidljive u okviru svakog od naslova na meniju digitalnog risivera. Napomenuli bismo i da se u Hit Zoni nalaze aktuelni filmski hitovi, odmah nakon što prođe period emitovanja u bioskopima, a često se pojave u ponudi SBB Video Zone i daleko pre nego što stignu u prodavnice u vidu zvaničnih DVD ili Blu-ray izdanja.


Klub Zona obuhvata još veći broj različitih TV programa i podeljena je na serije, filmove, dečije i dokumentarne filmove, a treba spomenuti i muzičke sadržaje koji su takođe dostupni. Među serijama koje se mogu naručiti su i aktuelni hitovi kao što su CSI, Californication, Dexter i druge. Kroz mesečnu pretplatu od samo 450 dinara, korisnici imaju i neograničeni (flat rate) pristup TV programima koji se nalaze u ponudi, a SBB trenutno nudi više od 1000 naslova filmova, serija, muzičkih spotova...U ovoj sekciji se obično nalaze stariji holivudski blockbusteri, noviji televizijski ili straight-to-video filmovi (tzv. B-produkcija). Svi pretplatnici D3 digitalne televizije SBB-a koji koriste Cisco digitalne prijemnike, imaju i pristup besplatnom sadržaju, satima programa različitog tipa (dokumentarci, koncerti, serije, filmovi...) koji se nalaze u sekciji Dž Zona. Interesantno je da njih mogu da posmatraju čak i korisnici koji nisu pretplaćeni na SBB Video Zonu.


Aktuelnu ponudu i mini katalog programa i filmova možete pratiti i on-line. Websajt www.videozona.rs je posebno interesantan, najpre zbog interfejsa, koji je realizovan putem serije slide-show-a sa prozorima u kojima se nalaze osnovne informacije o svakom od programa i gde možete videti egzaktan spisak svih naslova raspoređen po zonama. Sajtom se “upravlja” putem daljinskog upravljača napravljenom u flash-u. Posebno nas je obradovala činjenica da je za jedan broj filmova ili programa u okviru Hit ili Klub Zone, SBB pripremio i preview u vidu YouTube klipa snimljenog posebno za potrebe ovog servisa. Video klipovi imaju naraciju na srpskom jeziku i to u stilu reklama koje smo do nedavno stalno pratili na televiziji, u vreme dok su bioskopi još uvek bili dovoljno posećeni, pa su reklame za skoro svaki film koji se daje ili će se davati bile češće od reklama mobilnih operatera koje danas, čini se i jedine gledamo. Ova “sitnica” će pomoći mnogim korisnicima da saznaju više o filmu za koji bi trebalo da plate, a svi znamo da stariji građani ne dolaze lako do YouTube “klipova” i zvaničnih stranih “trejlera”, niti barataju engleskim jezikom na tom nivou kao mlađa populacija. Pogledaćemo i odgovore na pitanja koja smo dobili iz kompanije SBB.



 

Benchmark: Koliko korisnika u Srbiji već koristi Video Zonu i da li ste zadovoljni kako su korisnici prihvatili ovu uslugu?

SBB: Pristup Video Zoni trenutno ima nekoliko hiljada korisnika D3 digitalne televizije. To su zapravo HD, DVR i Video Zona Express korisnici. Nisu svi pretplaćeni na Klub Zonu, ali svi oni imaju pristup Hit Zoni.

Benchmark: Kakve su cene za pakete Video Zone u odnosu na ponudu u regionu?

SBB: Na teritoriji Srbije jedino Telekom Srbije pruža nešto poput servisa VOD. U odnosu na našu ponudu, oni imaju samo TVOD, odnosno model Hit Zone. SVOD, model Klub Zone nemaju, a to je naša velika prednost, jer korisnik po fiksnoj ceni pretplate može svakog meseca gledati filmove, serije, dečiji i dokumetarni program, slušati muziku... Zbog pozicije i moći samog Telekoma, cene njihovih usluga nisu tržišne, tako da se ne mogu porediti sa našim cenama koje imaju komercijalnu osnovu.

Benchmark: Da li SBB planira da osim na tržištima Srbije, ponudi uslugu Video Zona na još nekim tržištima na prostoru Zapadnog Balkana?

SBB: SBB svoje usluge pruža samo na teritoriji Srbije.

Benchmark: U ovom tekstu smo objasnili kako funkcioniše digitalna kablovska televizija, a naše čitaoce će sigurno zanimati tehnički detalji. Da li se filmovi i TV programi koji se iznajmljuju „na zahtev“ nalaze na lokalnom serveru i kako to sve funkcioniše?

SBB: Svi sadržaji koji su dostupni "na zahtev" nalaze se u lokalu. Ceo proces počinje sa originalnim filmskim sadržajem iz neke filmske kuće. Sama ekipa iz filmske kuće, ili druga specijalizovana kompanija koja sa njima sarađuje, pripremaju video / audio / prevod u formatu koji je pogodan za korišćenje u SBB Video Zoni. Pored samog filmskog zapisa u ulaznom paketu sadržani su i tekstualni tzv. meta-podaci kao što su naziv filma, trajanje, opis, glumci i slično; kao i slika postera i opcioni trailer za film.

Tako pripremljen paket ubacuje se na VOD back-office servere. Operater, u skladu za ugovorenim zakupom autorskih prava, uređuje kako izgleda trenutni katalog koji je dostupan korisnicima.

Kada se neki sadržaj uvrsti u aktuelnu ponudu, iz back-office dela se i sam video zapis i podaci u njemu prebacuju u deo zvani Content Delivery System (CDS). CDS se sastoji od Vault uređaja (arhiva sa svim video sadržajima), Streamera (uređaja koji isporučuju sadržaj korisnicima) i Video Navigatora sa kojim komuniciraju korisnički STB uređaji (na Video Navigatoru stoji katalog, detaljniji podaci o filmovima, posteri i posreduje pri autorizaciji).

Korisnički uređaj (STB) koji upotrebljavamo je zapravo digitalni kablovski prijemnik, odnosno prijemnik DVB-C signala, te je logično da se odabrani video na zahtev sadržaj isporučuje  na isti ovakav način. Pojednostavljeno rečeno, određeni prenosni kapaciteti u kablu koji stiže do korisnika nisu popunjeni stalnim signalom neke TV stanice, već su rezervisani za isporuku video sadržaja na zahtev, a prijemnik ga dekoduje na isti način. STB ima ugrađen kablovski modem ili koristi poseban eksterni kablovski modem za "signalizaciju", kao što je pregled kataloga ili slanje komandi Play / Stop / premotavanje sistemu, dok sam video, odnosno audio signal dolazi drugim putem.

Za razliku od TV programa koji se u kablovsku mrežu emituju sa centralnog mesta, i isti signal stiže svim korisnicima, video na zahtev sadržaj se isporučuje samo u deo mreže gde se nalazi korisnik koji ga je zatražio. Uređaj koji je zadužen za umetanje VOD signala u jedan segment zove se RF Gateway (RFGW). Određeni sadržaji (filmovi, serije, dečiji programi, video spotovi) dostupni su po principu mesečne pretplate, neki su potpuno besplatni, a atraktivni sadržaji su dostupni principu iznajmljivanja kao u video klubu: Za iznos koji piše na ekranu, iznajmljujete odabrani film i sledećih 24 sata možete da ga gledate proizvoljan broj puta.

U zavisnosti od modela korisničkog uređaja, pritiskom na VOD odnosno OnDemand dugme na daljinskom upravljaču pristupa se katalogu i korisnik odabira sadržaj koji ga zanima. Ako se radi o sadržaju koji je dostupan po principu pretplate i korisnik je pretplaćen na ovu uslugu, ili se radi o besplatnom sadržaju, dostupno Play dugme. Ako se radi o sadržaju koji se iznajmljuje, prikazana je cena i period najma i dostupna je opcija "Iznajmi". Za iznajmljivanje se ne unosi broj kartice, niti se šalje SMS poruka ili nešto slično. Jednostavnim unosom PIN koda za kupovinu, korisnik potvrđuje da je saglasan da se njegov sledeći mesečni račun uveća za iznos na ekranu.

Nezavisno od tipa sadržaja, kada sistem povrdi da je korisnik autorizovan da pristupi odabranom sadržaju, počinje reprodukcija tako što se odabrani sadržaj sa Vaulta preko IP mreže prebacuje do Streamera. Streamer ga kešira tako da popularni sadržaj može direktno da isporuči sledećem korisniku. Streamer ga takođe preko IP mreže isporučuje do RFGW nadležnog sa segment mreže gde se nalazi korisnik, a RFGW pretvara audio i video zapis u modulisani RF signal i šalje kroz kablovsku mrežu do korisnika.

Iako zvuči komplikovano jer tako realno i jeste, krajnjeg korisnika to ne pogađa jer se sve dešava trenutno jednostavnim korišćenjem daljinskog upravljača.

Benchmark:  Hvala na ovako iscrpnom odgovoru! Znamo da će Vam naši čitaoci biti zahvalni. Kada sve ovo znamo, nameće se i logično pitanje: koliko servera trenutno opslužuje servis Video Zona i ako možete, prokomentarišite njihovu konfiguraciju?

SBB: Back-office za servis video na zahtev se sastoji od 4 servera. Content Delivery System se sastoji od 2 Vaulta (redundansa), trenutno 3 Streamer uređaja i još tri prateća servera. Serveri tipično imaju 4-16 GB memorije, dva dual / quad core procesora, hardverski RAID i dvostruko napajanje.

Ceo sistem za video na zahtev se oslanja na postojeće komponente za emitovanje i prenos analognog i digitalnog TV signala, za rad sa korisnicima kablovskog Interneta i za finansijsko poslovanje, tako da funkcionisanje zapravo ima dodirne tačke sa mnogim delovima koji su od ranije u funkciji.

Benchmark: U kom video formatu su filmovi i serije koji se isporučuju za VOD u standardnoj rezoluciji, a u kom formatu su HD verzije?

SBB: SD sadržaj se emituje kao MPEG 2 u standardnoj PAL rezoluciji (720x576) sa bitrate-om od 3.75 Mbps. HD sadržaj se emituje kao H264 u rezoluciji 720p (1280x720) sa bitrate-om od 7 Mbps. Bitno je napomenuti da H264 omogućava mnogo kvalitetniju sliku nego MPEG 2, pri istom bitrate-u.

Benchmark: Da li prilikom slanja ovih „fajlova“ ka korisniku dolazi do nekakve rekompresije (radi uštede bandwidth-a) ili se video fajlovi šalju u izvornom obliku? Da li je ista situacija i kada se program redovno emituje za D3 korisnike?

SBB: Svi video sadržaji su enkodovani sa fiksnim bitrate-om, kako se i emituju, što omogućava najveći kvalitet emitovanog materijala. Ista situacija je i sa ostalim video sadržajima koje SBB emituje preko D3 digitalne platforme.

Rezime


Nakon nekoliko sati koje smo proveli uz ono što SBB nudi u okviru VOD servisa Video Zona, moramo reći da su naša očekivanja i nadmašena. Najviše nam se dopada to što komande reaguju trenutno i što je sadržaj dostupan gotovo istog trenutka kada ga poželite; čekanje ne postoji, a čak i premotavanje funkcioniše kao da se sadržaj nalazi „u lokalu”. Zapravo, videli smo veliki broj standalone video plejera koji pristupaju audio i video fajlovima preko USB ili Wireless mreže koji su tokom sličnih manipulacija sadržajem pravili daleko veće zastoje. Osim toga, postoje i brojna podešavanja za aspekt slike, pa tako prikaz možete prilagoditi modernim HD televizorima, ali i starim CRT modelima, uz mogućnost gledanja u punoj widescreen širini ili nekoj od crop varijanti (letterbox, pan & scan).

 

Druga stvar koja nam se dopala je svakako kvalitet slike. HD Video u rezoluciji 1280 x 720 izgleda izuzetno dobro, kompresija se ne primećuje ni u brzim scenama, a ni tokom tamnijih scena, sa uniformnim površinama koje imaju blag gradijentni prelaz između boja. Sve ovo nam govori da je u SBB uložio dosta trud da njihov video-na-zahtev sistem ponudi veoma visok kvalitet i da će potencijalna konkurencija morati prilično da se pomuči kako bi mogla da im parira.



 

Tehničkom osoblju kompanije SBB se zahvaljujemo na odgovorima, a pošto smo Video Zonu imali prilike i sami da vidimo i da se uverimo da zaista funkcioniše baš onako kako se navodi u reklamnim i promo materijalima, našim čitaocima ćemo utiske preneti u vidu snimka koji smo napravili u sedištu kompanije SBB. Preporučujemo da na YouTube-u pogledate HD snimak, kako biste videli kvalitet prikaza sportskih i naučnih kanala, kao i HD filmova iz Hit i Club Zone.

Zahvaljujemo se kompaniji SBB na pomoći koja je ukazana tokom realizacije ovog teksta.

 

Telekom Srbija: Open IPTV usluga, Telekom 3D kanali

  • Povezane teme:
10304
10305
10306
10307
10308
10309