Greška

Došlo je do greške.

Reč urednika: Kuda ide ovaj IT svet?

18.03.2013 14:46 | 0 Biznis IT
Reč urednika: Kuda ide ovaj IT svet?

Koliko smo samo tranzicija doživeli i preživeli u svetskom ITju u proteklih nekoliko decenija, ili otkad je PC postao mejnstrim. Bez obzira da li posmatramo sva dešavanja kroz prizmu evolucije PC računara kao kategorije, ili kao evoluciju naših potreba koje se menjaju - nekada iz korena, a nekada minimalno - sasvim je očito da smo u trenutku velikih promena koje se osećaju u čitavoj IT industriji. Štaviše, mogli bismo reći da su pr

Filip Majkić

Reč urednika: Kuda ide ovaj IT svet?

Koliko ste puta rekli sebi: "To više nije to," misleći na neki segment sadašnjeg IT-ja, ili uže gledano - računara? Bez obzira da li ste mislili na igre, softver, stanje na tržištu hardvera, neki segment korišćenja, ili samu filozofiju korišćenja, na čije prošlo vreme sada gledate sa nostalgijom? Još uvek se ne možete pomiriti sa činjenicom da toliku pažnju danas izazivaju neke naprave koje su u nekom smislu davno, davno prevaziđene od strane PC računara?

Nekada podstaktnuto željama korisnika, nekada potrebama industrije, nekada razvojem tehnologija koje manje ili više očekivano naprave ršum i dar-mar na svetskoj pozornici, računari dramatično evoluiraju, kao i sam pojam koji danas pokriva mnogo više nego što je pokrivao pre samo koju deceniju. Ono što danas sve podrazumevamo pod "računarima" ili "uređajima računarskih sposobnosti" danas pokriva širok dijapazon uređaja, od servera i radnih stanica, preko naših ličnih računara - stonih i mobilnih, pa sve do tableta i telefona. Samim tim, mnoge promene u korišćenju, doživljaju i očekivanjima su apsolutno razumljive i očekivane.

Uzmimo kao primer jedan mobilni telefon . Šta smo koristili kao mobilni telefon pre 5-10 godina, a šta danas koristimo? Šta uopšte podrazumevamo pod "mobilnim telefonom", koji je danas jedna sasvim nova vrsta gedžeta? To više nisu telefoni, samo su od njih evoluirali u jedno od osnovnih sredstava komunikacije. Danas su to naši digitalni asistenti u punom i pravom smislu te reči, multifunkcionalni uređaji sa mnoštvom mogućnosti i ogromnom raznovrsnošću.

Koliko smo samo svađa po forumima videli tokom ovih godina, gde se kritikovao ovaj ili onaj pravac u kome je PC tržište išlo, gde su se ljudi gložili, napadali, hejtovali, ne razumevajući neke od osnovnih obrazaca u ljudskom ponašanju. Ono što je meni dobra stvar ne mora biti dobra stvar i drugome. "Aleksandre, ja bih prihvatio ovaj sporazum, da sam Aleksandar." "I ja bih ga prihvatio, da sam Parmenion," čuvena je anegdota iz antičkih vremena koja opisuje ovaj fenomen, nastala kada su se Aleksandar Veliki i njegov verni, stariji general gložili da li ići kroz srce Persije ka Indiji, nakon što su već osvojeni Egipat, Mala Azija i Palestina.

Maslovljeva hijerarhija potreba je jednostavan etalon koji ne samo da na lak način opisuje naše doživljavanje računara, već i objašnjava otkud svi ovi koncepti koje danas imamo. Piramida se zasniva na objašnjavanju ljudskih potreba, samo što ćemo ih primeniti na IT. Po slojevima piramide se krećemo po principu: kada zadovoljiš jednu, bazičnu potrebu, onda ideš na narednu potrebu i korak.

Šta to za nas, "računarske veterane", zapravo znači? Kada zadovoljimo potrebu za snažnim i moćnim računarom (desktop) onda se pojavljuje nova - recimo, treba nam mobilni računar (laptop), koji smo u nekom trenutku bili spremni da platimo i više nego što je realno vredeo, samo da bismo dobili tu novu mogućnost rada i komunikacija u pokretu. Potom se pojavio smartfon, koji je doneo neke nove mogućnosti i postao neka vrsta "kompjutera u malom". Zatim smo shvatili da postoji nešto između, što nam može doneti neke sjajne stvari iz oba sveta, uz određenu dozu kompromisa (tablet). Tu su moguća i mini-grananja, pa nakon tableta od 10 inča shvatimo da nam je ipak bolja varijanta 7 ili 8 inča. Ne treba zaboraviti i varijacije poput "igram se na PC računaru, ali zašto se ne bih ponekada poigrao i u dnevnoj sobi dok ležim na trosedu ili sam udobno zavaljen u fotelju", što je pravac koji vodi ka konzolama. I tako dalje, i tako dalje. Jasno vam je šta hoćemo da kažemo.

Nuspojave ovakvog odnosa jesu da kada zadovoljimo potrebu nižeg reda i pređemo na narednu, stara nas više ne zadovoljava toliko. Na nju praktično i ne mislimo, sve dok eventualno ne ostanemo bez nje pa nam to zasmeta. Kada ne bismo imali klasičan PC da radimo na njemu svakodnevno, svakako bi nam puno smetalo to što na tabletu ne možemo udobno da radimo brojne poslove koje bismo inače radili na PC računaru, pa bismo tablet gledali drugim očima, kao uređaj prepun nedostataka.

Druga nuspojava nije psihološka, već tržišna. Kada se nešto omasovi onda više nije "in". Kada svako ima laptop, onda laptop više nije tako ekskluzivan uređaj kao ranije. I kada nešto nije "in", onda gubi svoju "magiju". Tržišna posledica? Kada nešto više nije "in", ne želimo više da toliko puno plaćamo za takve uređaje. Dobrodošli u ciklus večitog traganja za novim potrebama/računarskim uređajima i stalnim zadovoljenjem novih i novih potreba: treba mi jača grafička karta za igranje, treba mi 7-inčni tablet, treba mi smartfon većeg ekrana čiji je interfejs odzivniji...znate već o čemu govorimo.


Nastavak

Pravo pitanje je kako gledamo na taj ciklus i njegove intervale, čak i u trenucima kada su intervali toliko kratki da sve nalikuje na nezasiti tržišni cirkus? Iskreno rečeno, mi na to sve gledamo vrlo pozitivno. Sve što smo do sada opisali jeste nešto sasvim prirodno i, da se tako izrazimo - dobro. Ne samo da su evolutivni koraci nešto što drži tržište, već se u tom grananju kao posledica javlja izrazita raznovrsnost. Istina, ona može biti problem nekome ko želi da koristi sve, i na sve moguće načine - takav korisnik se pre ili kasnije "izduva". Međutim, za ogroman broj običnih ljudi, to znači ogromne mogućnosti izbora načina na koji će koristiti nove tehnologije, odnosno svoje računarske uređaje.

U prevodu, svako može naći nešto za sebe dok luta u moru gedžeta i PC uređaja, sve u skladu sa svojim potrebama i željama. I to je danas tako izraženo, očiglednije nego ikada pre. Imamo mogućnosti izbora po horizontali i vertikali. Želite moćan PC koji će vam služiti i za zahtevne radove poput modeliranja i renderinga, ili za igranje? Nema problema. Hoćete puno prostranih hard diskova kako biste smestili brda podataka? Odlično, za vas je pravo rešenje desktop PC, kome za takve zadatke i dalje nema ravnih. Neko ko nema takvih potreba će se opredeliti za laptop, koji će mu ispuniti zahteve po pitanju mobilnosti. Sa treće strane, korisnici će intenzivno koristiti tablet, koji itekako zadovoljava i nezahtevni surf, i nezahtevno igranje, ali i omogućava da se neke aktivnosti vrše na ubedljivo najudobniji način, kao što je, recimo, čitanje knjiga i stripova.

Ili, ako se zadržimo na raznovrsnosti po horizontali, da li ćete koristiti 7-inčni ili 10-inčni tablet? Android ili iOS? Kada se opredelite za smartfon, da li vam je dovoljan ekran od 4 inča? Treba li vam veći ekran, ili brži telefon, model sa boljom kamerom ili tečnijim interfejsom? Pa onda čak i u okvirima jednog ekosistema, način na koji koristimo telefon i naše potrebe uzrokuju da na uređaju imamo drastično različite aplikacije i da nam upotrebna vrednost tog gedžeta bude drugačija, samim tim i naš doživljaj. Sve to doprinosi da svako od nas nađe nešto za sebe, nešto po svojoj meri - i to ne jedan uređaj, nego više njih, koji će skupa činiti svojevrstan "lični ekosistem" svakoga od nas.

Veliko upozorenje sa naše strane - nemojte da dozvolite - pre svega sebi - da trend diversifikacije zamenite za halapljivost i "marketing", jer ćete pre svih sebi uskratiti određena iskustva za koja ćete pogrešno percipirati da su nametnuta sa strane. Kompanije utiču da se ovaj, u suštini pozitivan trend, blago zamaskira jer kada osete da je trend prodaje rastući, onda nagrnu na neku kategoriju svom snagom, pa promovišu, prodaju, a nije retkost da ni sami nemaju jasnu predstavu čemu to služi, a uz to i radi.

Koliko smo samo "hejta" doživeli prema tabletima, recimo, a i dan danas postoji gomila korisnika koji će sa prezirom da odbace ovaj uređaj za koji smo čim se pojavio ustvrdili da je fantastičan koncept, ali da ga ne treba doživljavati kao zamenu za računare, već kao dopunu digitalnog doma. I bili smo itekako u pravu, čak i kada su brojne kompanije potpuno bez osnova i pogrešno najavljivale da će ti uređaji potpuno eliminisati potrebu za računarima, što zapravo za jedan manji broj korisnika i može biti tačno, ali u globalu sigurno ne važi.

Takođe, vidimo da se u poslednje vreme sve više forsira pojam pristupa servisima. Međutim, razmislimo bolje i zapitajmo se - da li je ikada bilo drugačije? Svi uređaji koje danas imamo postaju samo naprave za pristup servisima, i uređaji će se međusobno razlikovati po tome koliko nam udobno korišćenje servisa omogućavaju. Ovo nije tako stran niti sulud koncept ni kada se osvrnete unatrag, samo što smo ga doživljavali na drugačiji način i razvrstavali "komponentu po komponentu" u nekim sada već davnim PC vremenima. Šta je bila kupovina većeg monitora, ako ne kupovina uređaja koji omogućava udobniji pregled sadržaja? Šta je kupovina snažnijeg procesora, ako ne hardver koji će brže i bolje obavljati zadatke koje pred njega postavimo?

Uređaji će se i dalje razlikovati po tome koliko udobno korišćenje nekih servisa omogućavaju. Ne zaboravite: jedno je imati pristup, nešto sasvim drugo je koristiti. Primera radi, ko uopšte želi da "gleda" TV na telefonu ili možda tabletu ako može na televizoru osim ako ne mora? Ali ako mora usled određenih ograničenja ili potreba (na primer, veoma često putuje), ili ako baš tako želi, zašto ne bi imao tu mogućnost? Uostalom, to je sloboda izbora koja će korisnicima omogućavati da se najbolje prilagode digitalnom svetu u kome svi živimo, jer bez obzira da li ćemo se mi baviti njim, on će se svakako baviti nama, svo vreme pokušavajući da nas privuče na jedan ili drugi način, generišući potrebe koje imamo za njim.

Zaključak

Ogromna diversifikacija, dok se ne nađe koncept koji dobro funkcioniše. Kada se nađe koncept koji dobro funkcioniše, sledi maksimalna eksploatacija, dok ne naiđe sledeća velima stvar - to je pravac kojim ide IT u ovim vremenima. I to je savim OK. Svako može naći nešto za sebe. Istovremeno, ne zaboravite, puno je koncepata koji ne prođu, mnogo je onih koji krenu pa stanu. Međutim, i to je OK, i ne treba dramiti ili gubiti nadu da će IT nastaviti da nam pruža ono što je najbolje za nas. Puno je slepih ulica, ali nekada ćete i u takvoj ulici otkriti neki svoj magični kutak. I uvek možete napraviti polukružno, pa natrag na veliki put.

Ljudska potreba je bezgranična. Stoga nas tera da stalno izmišljamo i smišljamo nešto novo. Inovatori tu vide svoju šansu da promovišu svoje koncepte, industrija vidi šansu da zaradi. Svako od nas, običnih smrtnika, treba da u tome vidi mogućnost da na novi, svežiji, bolji, kvalitetniji način zadovolji neku svoju strast ili potrebu korišćenjem svega onoga što svetska IT scena ima da ponudi. Složićete se da ima da ponudi više nego ikada, bez obzira da li ste pasionirani "old skul" korisnik glomaznih kompjutera ili ste naklonjeniji mobilnim uređajima, bez obzira da li IT volite, ili samo volite da ga koristite. Na sveopšte zadovoljstvo.

Elektronske knjige: Prihvaćene koliko i štampane

Predstavljamo: novi Gigatron sajt

  • Povezane teme:
10604
10605
10606
10607
10608
10609