Greška

Došlo je do greške.

PS4 vs Xbox One - Prva runda

10.06.2013 12:03 | 0 Games
PS4 vs Xbox One - Prva runda

Uskoro ćemo znati mnogo više o video igrama za sledeću generaciju igračkih (da li samo igračkih?) konzola. Nakon što je Microsoft predstavio svoju konzolu Xbox One, možemo početi sa sumiranjem utisaka i uporediti šta su dva ljuta konkurenta spremila za kraj ove i početak naredne godine. Konzole Sony Playstation 4 i Microsoft Xbox One stižu, svaka sa svojim specifičnostima i osobenostima, koje ovog puta idu mnogo dalje od hardver

Ivan Todorović

PS4 vs Xbox One - Prva runda

U samom startu se moramo ograditi, pored toga što smo to učinili u uvodnom delu. Ovo je “prva runda”, iz prostog razloga što i dalje ne raspolažemo mnogim informacijama. Tačno je da je dosta toga poznato, ali mnoge stvari će tek biti otkrivene ili razjašnjene. Mnoge opcije konzola su u "to be explained" statusu, gde znamo da će neka karakteristika biti prisutna, ali ne tačno i u kojoj meri ili na koji će način biti implementirana. Ipak, ovo što do sada znamo o konzolama nam daje više nego dovoljno prostora za inicijalno poređenje njihovih karakteristika i mogućnosti.



Xbox One i Playstation 4 će se naći u središtu dešavanja na sajmu E3, i biti predmet nebrojenih diskusija ne samo dok se ne pojave na tržištu, već i dugo nakon toga, potpuno smo uvereni u to. Kompanije koje stoje iza ovih konzola, Microsoft i Sony, su u prethodnom periodu otkrili svoje inicijalne planove. Više nego dovoljno za načelno poređenje, posebno pošto su razlike jasno uočive. Playstation 4 će biti klasična igračka konzola, dok Microsoft potencira da će Xbox One biti kućni multimedijalni centar sa mogućnošću igranja. To je u samom startu najuočljivija razlika koja diferencira ove uređaje. Šta još konkretno treba očekivati?


Hardver

Polazimo od tačke u kojoj se konzole, paradoksalno, verovatno i najmanje razlikuju. U suštini, iznutra će konzole biti solidno jaki PC računari sa određenim arhitekturalnim doradama. Srce obe platforme će biti x86-kompatibilni procesori i to iz familije AMD APU (tj. procesori i grafička jezgra na istom silicijumu). Konkretno, to će biti osmojezgarni procesori kodnog imena Jaguar, s tim da će najverovatnije CPU u PS4 raditi na višem taktu. Sony navodi da će njegovo rešenje nuditi 1,84 Tflopsa procesorske snage, a Microsoft da će njegovo nuditi 1,23 Tflopsa. Naravno, to su samo teorijske brojke, a videćemo kako će to biti izvedeno u praksi.

Memorija je stavka kod koje je razlika najprimetnija. PS4 će imati 8 GB brze GDDR5 memorije koju dele CPU i GPU. Jasno, GDDR5 nam je dobro poznata sa grafičkih kartica današnjice i karakteriše je četvorostruko veći protok u odnosu na frekvenciju kloka (tj. klok od 2 GHz daje 6 Gb/s protoka). Sa druge strane, Xbox One će imati 8 GB klasične DDR3 memorije, koja povrh toga neće biti sasvim dostupna aktivnoj igri, već će prema sadašnjim informacijama 3 GB biti rezervisano za OS i aplikacije, što ostavlja svega 5 GB za igre. Nagađamo da će kompanije pribeći optimizaciji za "najmanji zajednički sadržilac", ali to ćemo još videti.



Ostatak hardvera je uglavnom sličan. Obe konzole će standardno imati hard diskove. Dok Sony nije precizirao kapacitet diskova u svojoj konzoli, Microsoft je naveo da će Xbox One imati disk od 500 GB. Dodatno, disk u Xbox One neće biti moguće zameniti i tako mu povećati kapacitet, kao što se moglo u prethodnoj generaciji. Pretpostavljamo da neće biti malo prostora, bez obzira što će se igre instalirati, i što je konzola izrazito orijentisana prema multimediji. Razliku među konzolama predstavlja i Kinect, koji će dolaziti uz svakih Xbox One, o čemu ćemo nešto više reći kasnije. Najzad, obe konzole će imati Blu-ray optičke drajvove.


Softver

Xbox One će, prema navodima Microsofta, pokretati čak tri operativna sistema. To će biti Xbox OS, operativni sistem baziran na Windowsovom jezgru, te još jedan OS koji će dozvoljavati ovim operativnim sistemima da komuniciraju putem virtualizacije. Ovakva integracija je osmišljena kako bi developerima omogućila da lako portuju aplikacije sa Windows platforme, ali ostaje da se vidi kako će se to pokazati u praksi.

Strahovi da će to rezultovati "bloatovanom" konzolom su verovatno neopravdani, ali svakako Xbox One deluje komplikovano po ovom pitanju u odnosu na Sony koncept lakog OSa koji ne opterećuje sistem i dinamički deli resurse, umesto da ih rezerviše za sebe. Sony je najavio da će eliminisati XrossMediaBar iz PS3 i da će njegov softver imati interfejs dosta nalik aktuelnom PSN-u.

Snimanje igranja

Obe konzole će imati ugrađene mehanizme snimanja igranja u letu. Sony je demonstrirao kako će se na konzoli PS4 u pozadini uvek vršiti snimanje "nekoliko proteklih minuta gejmpleja", koje igrači mogu direktno da pošalju na YouTube, podele sa svojim prijateljima na društvenim mrežama i slično. Saopšteno je i da će PS4 imati poseban čip zadužen isključivo u tu svrhu. Sa druge strane, najavljeno je da će Xbox One imati "mogućnost snimanja", te da će konzola dolaziti sa bazičnom alatkom za editovanje videa, kojom bi se video dodatno uredio pre slanja na internet i deljenja sa prijateljima.

Dizajn

Nažalost, Sony nije otkrio izgled svoje konzole. Međutim, teško da može napraviti nešto što će biti manje dopadljivo od Xbox One konzole. Microsoft je, moramo to reći, potpuno razočarao dizajnom svoje nove konzole. Ona izgleda poput velikog DivX plejera ili nekog video rekordera iz 90-ih godina. Treba reći i da je poznat dizajn oba kontrolera, koji ne odstupa previše od dizajna prethodne generacije, uz određene izmene i dodatke na njima, poput Share tastera i tačpeda koji su dodati na DualShock 4.

 


Nastavak


Servisi i kompatibilnost unatrag

PSN i Xbox Live servisi će doživeti brojne promene i unapređenja. Sony naveliko najavljuje opciju strimovanja igara preko Gaikai servisa, povezivanje sa Sony Vita ručnom konzolom i tako dalje. Prema navodima, na ovaj način bi se obezbedila i indirektna kompatibilnost sa PS3,koju PS4 nativno neće imati. Sa druge strane, Microsoft je očekivati i da će Gaikai moći da renderuje PS3 igre i strimuje ih na PS4, što je važno budući da PS4 ne podržava nativno PS3 naslove. Xbox One isto tako neće podržavati Xbox 360 naslove. Razočaranje za mnoge jeste i odsustvo kompatibilnosti za PSN i Xbox Live naslove, one "sitne igre" na koje mnogi izdvajaju novac i od kojih su neka prava remek dela. Sa druge strane, moramo konstatovati da je sve to logično, usled razlike u arhitekturama. Jedino što će biti kompatibilno su korisnički nalozi na ovim mrežama, ako tu ne bude bilo nekih problema u praksi da ih korisnici zadrže.



Kompatibilnost sa uređajima i dodacima je takođe bitna. Ne, i tu skoro ništa nećete moći da zadržite sa starih konzola. Nijedan dodatak za Xbox 360, prema sadašnjim planovima, neće biti kompatibilan sa Xbox One konzolom. Sony je napravio samo jedan izuzetak - i to vrlo pametan. Playstation Move kontroler osetljiv na pokrete, zajedno sa Playstation Eye kamerom, će biti kompatibilni sa PS4 konzolom. Kinect za Xbox 360 neće raditi na Xbox One konzoli, a nije ni potreban, jer će svaki Xbox One imati svoj Kinect.


Kinect i Always On kontroverza

Dve velike kontroverze su spomenute na Xbox One prezentaciji. "Always On" zapravo predstavlja glasinu da će Xbox One morati biti stalno povezan na internet. Kompanija je te glasine samo delimično porekla, rekavši da će konzola sasvim sigurno "tražiti povremenu konekciju na internet". Međutim, nije objašnjeno da li to znači da se mora u nekim vremenskim intervalima povezivati na internet, niti zbog čega. Stoga to ostaje predmet brojnih nagađanja.



Kinect takođe donosi svoj deo problematičnih koncepata. Naime, prema objašnjenjimakompanije iz Redmonda, novi Kinect stiže sa unapređenim senzorom koji omogućava daleko bolju preciznost i viši stepen upotrebljivosti od prethodnika. Takođe, mikrofon će biti stalno aktivan, kako bi Xbox One primao glasovne komande od korisnika. Na kraju krajeva, konzola neće raditi ukoliko Kinect senzor nije povezan i aktivan. Međutim, da li to znači da Kinect stalno snima ukućane? Hoće li slike biti slate na neki centralni server putem "ne stalne, ali česte" internet konekcije? Svakako da Kinect nije podmukla varijanta "Velikog Brata" ali svakako da nije dovoljno učinjeno od strane Microsofta da se ovi problemi razjasne do kraja. Pretpostavljamo da će više biti urađeno na tom polju u narednom periodu.


Igre?

Primetićete da tek sada dolazimo do igara. Tek tu postoji mnoštvo kontroverzi, od samog koncepta novih konzola, pa do razlika u filozofiji razvoja. Dok Sony poseduje više studija na raznim svetskim kontinentima, Microsoft igra na neku drugu taktiku. Nažalost, opšti je utisak da se priča seli od samih igara. Nekoliko je razloga za to. Objektivno, objedinjavanjem hardvera, uklanjaju se mnoge prepreke za objedinjavanje platformi. Razvojni timovi će moći lakše nego ikada ranije da portuju konzole i sele ih sa platforme na platformu. Uostalom, ispod svih hauba će sada biti x86. Drugim rečima, razvojni timovi će imati ozbiljnih motiva da ponude igre na svim platformama, eliminišući (sa strane igrača) glavne razlike među njima.



Drugi bitan razlog jeste što je razvoj igara počeo da košta enormno. Budžeti se mere desetinama miliona dolara, a cifre dostižu i trocifrene brojeve miliona. Ne ulazeći u diskusiju kako se taj novac troši i da li se pametno ulaže, koliko toga ide na razvoj same igre a koliko na marketing, svakako ostaje činjenica da ta igra mora da se proda u enormnom broju primeraka da bi se isplatila. Samim tim, očekujemo da prvi talas igara bude razvijan i za PS3 i Xbox 360, a ne samo za PS4 i Xbox One (i PC). Multiplatforme su, stiče se utisak, odnele trijumf.



Međutim, Sony će se sigurno postarati da to ne bude baš tako. Kompanija je najavila veliki broj ekskluziva, i to u poodmaklim stadijumima razvoja. Sasvim je sigurno da će Sony ulagati i u nove IP-jeve, tj. nove franšize. Microsoft sa druge strane priča o količini novca koju će uložiti u ekskluzive (spominje se milijardu dolara), ali za sada nema jasnih indikacija o samim igrama. Najzad, ako u nešto možemo biti sigurni, to je da će Microsoft marketinški dominirati. Spominje se da ima dva puta veći budžet od Sony-ja za te svrhe...


Muke sa polovnjacima

No, priča o igrama ima i svoju tamnu stranu. Polovne igre i njihov tretman su postale predmet brojnih kontroverzi. Dok se Sony o tome nije izjašnjavao previše, Microsoft je najavio nekoliko zabrinjavajućih novina. Naime, igre se instaliraju na konzole i vezane su za Xbox Live naloge, slično kao kod Steam sistema na PC računarima. Svako ko želi da igra igru na nekom drugom nalogu - što će reći, ako želite da prijatelju pozajmite disk ili ako želite da prodate polovnu igru - će morati da plati dodatnu "registraciju igre" na drugom nalogu, tj. na drugoj konzoli. Prema nekim glasinama, ova "doplata" će praktično iznositi koliko i cena igre.

Logično, to je izazvalo veliku buru nezadovoljstva u javnosti i među igračima. Mnogi smatraju da bi u ovakvom slučaju kompanije morale da inicijalno naplaćuju igre manje od standardnih 60-ak dolara. Uostalom, na spomenutom Steam PC servisu retko koja igra košta toliko.Međutim, očito je igračka industrija umešala prste i želi da maksimalno profitira u svakom pogledu. Praktično, korisnici nisu vlasnici igara koje su kupili, već su ih iznajmili od izdavača na neodređeno vreme samo za sebe.

Sony se nije oglašavao ovim povodom. Međutim, strahujemo da Sony teško može da se izvuče od pritiska izdavača i igračke industrije, ako je Microsoft već rešio da popusti. Verovatno će izdavači reći "u redu, onda nećemo na vašoj platformi da prodajemo igre" ili "na vašoj platformi će onda igre koštati 20 dolara više", i tu bi bio kraj svakog otpora koji bi Sony eventualno pružio ovoj ideji. Uteha je da se do sada nisu oglašavali tim povodom. No, ta tišina je i povod za strepnju...

 


Koncepti i zaključak


Razlike u konceptima

Prezentacije Xbox One i Playstation 4 konzola su se dramatično razlikovale. Dok je Sony predstavljao igre, karakteristike igračkih sistema, kako igrači mogu raditi jednu ili drugu stvar, na Microsoft konferenciji se o tome pričalo otprilike petinu vremena, ako i toliko. Fokus Xbox One konzole je na servisima, TV sadržajima, muzici, strimovanju, kupovini ili iznajmljivanju videa, filmova, aplikacijama koje će se naplaćivati i svemu onome što donosi dodatne izvore prihoda za Xbox Live. Naravno, i Sony toga ima u obilatoj meri, ali ne toliko koliko Microsoft. To će imati posledice i na tržišno plasiranje, gde će Microsoft sasvim izvesno nuditi popust na cenu konzole ukoliko se korisnici obavežu na pretplatu i slično.

Sa jedne strane, jasan nam je poslovni potez. Microsoft želi da njegova konzola bude središte dnevne sobe. Sa druge strane, jednostavno nismo uzbuđeni konceptom amerocentrične Xbox One konzole, baš kao što nismo bili uzbuđeni DivX plejerima i sličnim stvarima, ma koliko se one prodavale. Naročito zbog toga što smo sasvim uvereni da gomila tih servisa i dodataka, koji prave razliku na najrazvijenijim tržištima, u Srbiji neće značiti ništa, ili neće biti dostupno. Xbox One je uređaj za svakoga na kome se može igrati. Playstation 4 je uređaj za igranje i za igrače. Možda razlika nije tako drastična, ali tako deluje nakon inicijalnih priča matičnih kompanija.



Primedba urednika Filipa Majkića: PS4 i Xbox One u Srbiji?

Najzad, šta možemo očekivati od novih konzola u Srbiji? Nažalost, verovatno će se ponovo ovi uređaji nabavljati iz inostranstva, preko individualnih ili grupnih izleta u Mađarsku, dok će im cena u Srbiji biti držana na višem nivou iz nama nejasnih razloga. U stvari, iz jasnih razloga. Konzolama se u Srbiji niko ne bavi. Sony predstavništvo je fokusirano na mobilne telefone i televizore i ne razmišlja o konzolama, koje su potpuno drugi segment firme. Slično važi i za Microsoft, koji uopšte nije ni nudio Xbox 360 zvanično u Srbiji, pa ne treba očekivati da će se stanje promeniti. Slično važi i za naloge na mrežama. Nažalost, time se u Srbiji jednostavno ne bave kompanije za koje se očekuje i za koje je logično da se time bave.

Napravićemo analogiju. Da je sreće i agilnosti, recimo Microsoft bi pozvao SBB ili Telekom pa napravio dilove, dao korisnicima povlašćene cene konzole uz određenu pretplatničku obavezu, pristup raznim servisima i tome slično. Sa druge strane, SBB ili Telekom bi došli u priliku da steknu nove korisnike, naročito tamo gde nema njihove infrastrukture. Međutim, pretpostavljamo da će za domaće firme ovo biti suviše kompleksan zadatak, a ovakav besplatni poslovni savet će ostati mrtvo slovo na našem papiru. U drugim zemljama, na zdravijim tržištima bi bio zlata vredan. Nažalost, ne i u Srbiji.


 

Zaključak

Ko je dobio prvu rundu? Teško je reći direktno, i dosta zavisi od ugla gledanja. Među igračima, nema nikakve sumnje, pozitivnije reakcijedoživeo jePlaystation 4. Među izdavačima i ljudima koji "obrću pare", verovatno je bolji utisak ostavio Xbox One. To opet ne znači da se situacija uskoro neće promeniti, odnosno da nakon nekih dodatnih informacija (ako se ispostavi da će Sony takođe uvesti neku varijantu nepopularnih mera, ili ako bude pod pritiskom izdavača da to učini). Takođe, ne znači da će nešto što je bolje po igrače automatski biti prodavanije i uspešnije na tržištu.



Prema prvim informacijama, Microsoft namerava da u marketing svoje nove konzole uloži duplo više od kompanije Sony. Svakako se radi o ogromnoj količini novca. Pritom, potpuno je jasno da će “target” konzole Xbox One biti daleko šire tržište nego što je to slučaj sa Playstationom 4. Microsoftova konzola više nije "konzola" u klasičnom smislu te reči. Ona definitivno cilja da postaje multimedijalni centar interaktivne zabave za sve ukućane, bez obzira na interesovanje i starosnu dob. Rečeno se ne izražava samo u opcijama konzole ili softveru, već će vrlo jasno biti izraženo i u opcijama nabavke, gde će kupcima biti nuđene pretplate na Xbox Live servis, zatrpan multimedijom, u kombinaciji sa daleko nižom cenom konzole. To će biti praćeno raznim dilovima sa raznim izdavačima muzike, filmova, serija, digitalnim distribucijama i slično, kako bi se korisnici stimulisali da što više troše novac i na tim stranama.



Dok to može biti dobitna kombinacija za Microsoft, pitanje je koliko znači igračima i koliko će podstaći gejming. Sa jedne strane, sigurno neće biti loše "uvući" za konzole do sada nezainteresovane ciljne grupe u čitavu priču, sa nadom da će se ponekada poigrati (na ovaj način su svojevremeno “uvučeni” kupci PlayStationa 3, koji inače ne igraju igre ali su se za konzolu odlučili jer je nekoliko godina predstavljala najjeftiniji Blu-ray plejer na tržištu). Sa druge strane, da li će gejming promeniti njihove navike, ili će njihove navike stečene na drugim stranama modifikovati igračke konzole? Strepimo da će se dogoditi ovo drugo.Kontroverze sa privatnošću, “always on” konceptom ili polovnim igrama samo dodatno podstiču strahove od smera u kome se ide.



Kada podvučemo crtu, zaključak je sledeći - Sony je trenutno bliži igračima i onome što nazivamo  "hardkor” igračkom populacijom, dok je Microsoft bliži izdavačima i sistemu gde je središtu vizije akcionar, a ne korisnik. Nismo ubeđeni da će ove kompanije biti prepoznate kao takve, zajedno sa svojim proizvodima. Dodatni strah jeste što u pojedinim potezima koji su (za sada) povučeni u domenu Xbox One možemo prepoznati trendove za koje nikako ne bismo voleli da postanu praksa.

Premda smo u prethodnoj generaciji bili sasvim neutralni, moramo priznati da smo trenutno naklonjeniji pristupu koji donosi Playstation 4, budući da je on za sada više u skladu sa svim onim aktivnostima koje zajedno nazivamo igranjem, odnosno više u skladu sa samim igračima. Svakako, obzirom da ovaj tekst objavljujemo u susret E3 sajmu koji će se tokom ove nedelje održati u Americi, nije nemoguće da se sve okrene za 180 stepeni kada i ukoliko Sony i Microsoft daju odgovore na pitanja koja muče igrače, odnosno kada budemo videli dolazeće igre, o kojima će na E3 svakako biti više reči.

Ekskluzivno: Fnatic tim u Srbiji, intervju

Vikend u znaku gejminga - ASUS Gaming Challenge 2013

  • Povezane teme:
10404
10405
10406
10407
10408
10409