Greška

Došlo je do greške.

Originali ili pirati ili - zašto igrati originalne igre?

15.03.2017 12:50 | 115 Games
Originali ili pirati ili - zašto igrati originalne igre?

U susret povećanju cena digitalne distribucije igara, postavljamo vam pitanje: koristite li piratski softver? Razdoblje koje je za nama je nametnulo određena razmišljanja i vrednosti koja nisu u skladu sa zakonima, pravilima, pa ako ćemo iskreno, ni vrednovanjem nečijeg truda. Softverska piraterija je naširoko rasprostranjena i nije problem samo Srbije, ali je svakako značajna pojava svuda gde blagostanje nije na nivou razvijenijih zemalja. Probaćemo da sagledamo problematiku iz ugla najpopularnijeg softvera - igračkog...

Filip Majkić

Da li se piraterija uvek isplati? To pitanje se dugo vremena nije uopšte postavljalo. Sa ekstremno niskim primanjima, kao i visokim stepenom nemaštine, mnogi jednostavno nisu ni imali izbora osim da koriste piratski softver. Mnogi ni danas nemaju izbor, da pričamo potpuno otvoreno. Međutim, danas mnoge stvari stoje drugačije. Postoje pretplatnički softveri, postoje razni servisi, a i igre su dosta drugačije od onih na koje smo nekada navikli, a koje su se uglavnom bazirale na jednostavnom konceptu "prelaska" nivoa.

Kada su igre u pitanju, stvari se dodatno komplikuju. Zapravo, počele su da se komplikuju odavno, jer stvar zaista nije tako jednostavna. Igre spadaju u zabavu, a poznato je da zabava košta - ali isto tako da je malo ko raspoložen da je plati. Promenio se i način na koji nabavljamo igre. Dragocene diskove, pa i druge oblike fizičke nabavke igara, vremenom su zamenili digitalni servisi i digitalno preuzimanje igara. Svakako se radilo o olakšanju i značajnoj novini u samom iskustvu nabavke igara, a sve je pratio veliki razvoj i podsticaj po više osnova. Vremenom su čak i konzole, "najtvrđi" predstavnici pristupa fizičkih medija, počele da ustupaju mesto digitalnim servisima.


pira8.jpg


Kupci, baš kao i kreatori igara, su dobili nove platforme i mogućnosti da kupe ili predstave igru onako kako im je to do tog momenta bilo nedostupno. Istovremeno, mnogi su shvatili prednosti digitalne platforme u smislu potencijala za uštedu i za borbu za tržišno mesto boljom cenom proizvoda. Sa druge strane, nije da DRM-ovi nisu bili bez zamki jer uvek postoji još jedan faktor u celoj priči, a to je kreator digitalnog servisa. To je uslovilo pojavu kakvu danas imamo...


Digitalne igre kao nosioci prodaje

Za kupca postoji dobra i loša strana cele priče. Dobra strana jeste što su na digitalnim servisima popusti česta pojava, pa su mnogi koji kupuju originale dobili mogućnost da za pristupačne iznose upotpunjuju kolekciju svojih igara. Neretko se igre mogu naći na popustima i do 50% svega koji mesec nakon početka prodaje, ili 75% (pa i više) nakon šest meseci do godinu dana. Sa druge strane, u proteklih par godina je došlo do fragmentacije digitalnih servisa, jer se mnogi bore za svoje mesto na ovom polju.


pira5.jpg


Iako je Steam dugo vremena bio sinonim za digitalnu nabavku igara, EA je kreirao svoj servis (Origin), baš kao i Ubisoft (Uplay), pojavio se i veći broj servisa specijalizovanih za neku oblast (recimo GoG, koji je ime stekao na prodaji zakrpljenih i funkcionalnih verzija starijih naslova), neki giganti kao što je Blizzard imaju sopstvene servise na kojima nude samo svoje naslove... Takođe, pojavio se ogroman broj servisa koji kupcima nude specijalne dilove, bundle kupovine i slično. Kako se snaći u svemu tome?


pira6.jpg


Digitalna igra ima brojne prednosti nad fizičkom kopijom. Pre svega, ne možete je izgubiti, niti se može oštetiti. Uvek je ažurirana na najnoviju verziju, a čitav proces je moguće precizno podesiti tako da se ažuriranja vrše bez ikakve vaše intervencije ili ometanja vašeg rada na računaru. Najzad, tu je uvek značajno pitanje cene.

Kupovina najnovijih naslova po cenama od 50-60 evra nije lak zalogaj ni za platežno mnogo izdašniija tržišta nego što je naše. Sasvim druga stvar je kada dođete u priliku da nabavite hit naslov - čija "upotrebna vrednost" nimalo nije opala - star 6-18 meseci za 7-15 evra. To je dostupno praktično svakome (naravno, izuzimamo one sa najtežom materijalnom situacijom) i toliko se može uštedeti pažljivijim odabirom namirnica prilikom kupovine, ili "odricanjem od nekoliko flaša koka kole", što samo po sebi nije tako loša stvar. Sada dolazimo do ključnog pitanja - ima li motiva za takvo postupanje? Koju vrednost dobijamo originalnim naslovima?

 

Zašto originalni naslovi?

Zbilja, nije samo slovo zakona jedini podsticaj za igranje originalnih naslova, niti je cena najvažniji stimulans. Samo igranje se dosta promenilo u proteklim godinama. Zapravo, cena kao dominantan faktor, prema mišljenju autora ovih redova, figurira još samo u izrazito kampanjskim naslovima, orijentisanim (skoro) isključivo ka doživljaju za jednog igrača. No, ne mora se uvek igrati najnovija igra, jer novo nije uvek bolje, a tu je i pitanje kompjuterskog hardvera - za naslove koji ne spadaju u rang najnovijih uglavnom nije potrebna toliko snažna mašina.


pira3.jpg


Danas ogroman broj igara ima raznovrsne multiplej režime (igrači jedni protiv drugih) i kooperativne režime igranja (igrači skupa protiv AI-ja). Zapravo, može se reći da tek ti načini igranja donose pravo iskustvo. Nekada su se igre kreirale sa fokusom na doživljaj za jednog igrača, što bi onda bilo prošireno određenim multiplejom. Danas se brojne igre kreiraju i optimizuju sa fokusom na doživljaj u multipleju, pa se tek onda dodaje single play, često samo "odrađen".

Zbog toga smo skloni da kažemo da se danas protiv piraterije, makar i nesvesno, igračka industrija bori na tri načina:

1) Zaštitom

2) Free-to-play igrama

3) Gejmplejem koji obesmišljava pirateriju, sa naglaskom na multiplej

Izgleda da je industrija uspela da nakon toliko godina stvori sistem zaštite dovoljno dobar da onemogući pirateriju, ili makar da je "prikoči" na značajan vremenski period. Da li ste čuli za Denuvo? Ukoliko se igrate, i volite novije naslove, sasvim sigurno jeste. Ne želimo da se udubljujemo u problematiku koja nije predmet ovog teksta, ali ovaj anti-piratski sistem se pokazao izuzetno uspešnim. Čak i igre koje su razbijene su uglavnom razbijene mesecima nakon izlaska, kada je već ostvaren najveći deo zarade, samim tim i profita. Doom, Rise of the Tomb Raider, Just Cause 3, Star Wars Battlefront, Far Cry Primal, Total War: Warhammer, Mirror's Edge: Catalyst, Battlefield 1, samo su neke od igara sa dugačke liste naslova zaštićenim Denuvo sistemom. Definitivno brojni igrači širom sveta koji žele da igraju ove naslove ne mogu tek tako da računaju na piratske verzije popularnih igara...


pira1.jpg


Free-to-play sistem, uz mnogo štošta što mu se može zameriti, jeste nešto što pirateriju u potpunosti obesmišljava. Ovakve igre su uglavnom potpuno okrenute multipleju i privlače enorman broj igrača, koji onda mikrotransakcijama unutar same igre plaćaju na mostu ono što nisu na ćupriji. Naravno, samo neki, jer statistike pokazuju da ogroman broj F2P igara zapravo opstaje zahvaljujući jednocifrenom procentu igrača. Dota 2, World of Tanks, Path of Exile, League of Legends, Hearthstone su neki od naslova koji menjaju percepciju o igrama.


pira6.jpg


Najzad, gejmplej koji obesmišljava pirateriju jeste izuzetno važna stavka. Želite da tumarate Azeroth-om u Warcraftu loveći demone, da jašete svog dinosaurusa (odnedavno i zmaja) u ARK-u ili da se prepustite postapokalipsi gde nema nikakvih pravila u društvu više hiljada igrača u bici za opstanak po sistemu "svi protiv svih"? To je besmisleno bez drugih igrača. Još jedan dobar primer je Far Cry 4 sa fantastičnim kooperativnim režimom igranja. Single play iskustvo to jednostavno nije u stanju da ponudi, ni u smislu izazovnosti, ni u smislu dinamike koja neminovno nastaje kao posledica velikog broja igrača koji istovremeno bitišu u igračkom svetu. Jednostavno, za mnoge naslove je danas prisustvo mnoštva igrača prirodno okruženje. Igra je tu da igračima ponudi alatke, a na njima je da kreiraju raznovrsne sadržaje i dešavanja u samoj igri, ostvarujući ciljeve koje im igra zadaje ili koje sami smišljaju.

 

U susret povećanju cena na digitalnim servisima

Da li se menjaju stvari? Definitivno. U pravom smeru? Pitanje je. Međutim, beležimo razne sitne pomake u odnosu na doskorašnju situaciju. Recimo, regioni i izdavanje igara po regionima se polako prilagođavaju platežnoj moći jer su pojedini izdavači uvideli da dosadašnji sistem nije racionalan. Square Enix je jedan od takvih izdavača, koji je nedavno svrstao Srbiju u CIS region (Rusija i Zajednica Nezavisnih Država), te je stoga njihove igre moguće nabaviti po veoma pristupačnoj ceni. Recimo, Rise of the Tomb Raider i Deus Ex: Mankind Divided su se odmah po izlasku mogli nabaviti po ceni od 12-15 dolara. Nadamo se da će biti više ovakvih primera.


pira10.jpg


Stvari se komplikuju novim porezom - ili, preciznije rečeno, proširenjem domena važenja poreske politike na digitalne servise. Prostim jezikom rečeno, od 1. aprila (ne, nije šala) cene raznih proizvoda dostupnih putem digitalnih servisa će biti više za 20%. To je prilično uvećanje koje će se najdirektnije manifestovati na cenama igara, kao recimo na Steam servisu, osim ukoliko u međuvremenu ne dođe do nekog posebnog dogovora gde će se Steam platforma, izdavači i developeri, a možda i naša država, međusobno dogovoriti da se kolač drugačije preraspodeli tako da cene ne porastu za 20% za kupce iz Srbije, već da ostanu iste ili da povećanje bude nešto niže.


pira11.jpg


Hoćemo li izbeći linearno povećanje cena digitalnih igara na najvećim servisima od 20%? Iskreno, sumnjamo da će se to dogoditi, kao što sumnjamo da će to povećanje išta naročito izmeniti. Ne verujemo da će se prodavati veći broj fizičkih kopija, jer će one uglavnom i dalje biti skuplje od digitalne distribucije, a pri tome digitalna distribucija sama po sebi ima veliki broj različitih prendosti i pogodnosti.


pira14.jpg


Želimo da kažemo da ne podržavamo pirateriju, ali vidimo razloge za njeno postojanje jer ne možemo zabiti glavu u pesak i izolovati se od okruženja. Želja je bila da ovim tekstom objasnimo da mnogi koji igraju samo piratske naslove zapravo gube na jedinstvenom iskustvu i sadržajima koje im mogu pružiti CS: Go, StarCraft 2, World of Warcraft, Rust, Elite Dangerous, ARK i mnogi drugi naslovi orijentisani prevashodno ili isključivo prema multipleju. Budite svesni toga prilikom naredne kupovine ili preuzimanja igre. Nekada je bolje platiti nešto, pa uživati u tome maksimalno, nego po svaku cenu juriti besplatnu zabavu koja će se ispostaviti prilično plitkom i oskudnom u odnosu na ukupno iskustvo.

Zanima nas vaše mišljenje i gledište o objektivnoj situaciji. Ostavite svoje mišljenje, komentar, na sajtu ili na našoj Fejsbuk stranici, gde ćemo kao po običaju linkovati ovaj članak. Naravno, molimo vas da odgovori budu iskreni, ali istovremeno i pozivamo da situaciju sagledate iz raznih uglova. Stoga, dajte nam svoje viđenje stvari!

Jake Blues Neregistrovan korisnik
Tesko je danas naci igru koja ce te na duze vreme zadrzati i oduseviti a da to nije Multiplayer. A jos je teze naci igru koja je toliko dobra a piratska i moze da se igra multiplayer. Jednostavno forsiraju nas da kupujemo, doduse danas postoje mnogi posrednici kao G2A ili Kinguine pa se uvek moze naci dobrih igara za male pare. Ja iskreno potrosim 30ak eura mesecno na igre na steamu sam vec nabacio preko 2 000 (nisam odigrao ni 50), u svakom slucaju ima mesta i pored ovako bednih plata i svega ostalog i za igre, da se razumemo svako od nas ode u kafic potrosi 20 eura i posle ne zna gde su mu. Odreknes se jedne pijanke i dobar si par igara.
sasa Neregistrovan korisnik
ko moze - treba da plati, kome mesecno zadovoljstvo izadje 10 posto plate
ili dzeparca.
kod nas tesko , radis za 250 - 300 evra mesecno. skrpis neki polovan komp
i da dajes 150 -200 evra mesecno.
nema a i da ima - odakle
vddutina Član postova: 622
Citiram korisnika: slavisajZnam da nisi to rekao, ali te podrzavam Pa mene ne interesuje sta ce oni uraditi sa CD. Bitno je to da oni svakako ne bi kupili taj CD isto kao sto ti neki koji skidaju pirate ne bi kupili taj materijal. Tako da nema kradje.
Pa nebi ni ja nikad kupio zlatnu polugu ali bi je drpio da mogu.
slavisaj Član postova: 2612
Znam da nisi to rekao, ali te podrzavam Pa mene ne interesuje sta ce oni uraditi sa CD. Bitno je to da oni svakako ne bi kupili taj CD isto kao sto ti neki koji skidaju pirate ne bi kupili taj materijal. Tako da nema kradje.
alfaunits Član postova: 38819
Ja uopste nisam to rekao Slavisa
Ali davanje cda na slusanje nikako ne bi smelo biti nelegalno. Sve dok se ne kopira da oboje mogu slusati u isto vreme.

Ekskluzivno: HTC Vive demonstracija u Benchmarku, dan treći

Steam rasprodaja: Naši favoriti cene do 5 evra

  • Povezane teme:
10404
10405
10406
10407
10408
10409