Greška

Došlo je do greške.

Opis igre: Metro Last Light

28.05.2013 18:33 | 1 Games
Opis igre: Metro Last Light

Postoji nešto privlačno u konceptu apokaliptičnih okruženja, posebno nuklearnom katastrofom ili ratom zahvaćenih teritorija bivšeg Sovjetskog Saveza, nešto inspirativno što su mnogi poznati razvojni timovi pucačina iz prvog lica pronašli kao izvor svojih prilično uspešnih kreacija. Ta turobna, mračna atmosfera očigledno ništa manje ne „prija“ i igračima koji su pronašli odličan izvor zabave u naslovima kao što su S.T.A.L.K.E.R. ili Fallout a koji neosporno imaju dosta toga zajedničkog. Sada je red na nešto novo u sličnom stilu, igre Metro, bazirane na istoimenim romanima...

Nikola Branković

Pomenutom dvojcu komotno možemo pridružiti i igru Metro 2033 koja, iako se blago diferencira od potonjih u smislu mehanike gejmpleja i opštem pristupu izvođenja. Ona ostavlja isti onaj osećaj izolovanosti i latentne anksioznosti koji mogu razumeti samo oni koji su igrali igru. Metro 2033 je bio neka vrsta neočekivanog uspeha, postavši hit ubrzo nakon pojavljivanja, a njegova oštra i napeta atmosfera ispresecana jakim dozama intenzivne akcije dugo nakon toga bila je sinonim za kvalitetan postapokaliptični šuter.

Metro je igra za koju se ispostavilo da je odista „dublja“ nego što su i najokoreliji igrači pucaljki mogli da pretpostave a nadmašila je i najoptimističnija očekivanja kada je jedna pucačina iz prvog lica u pitanju. Za one koji se ne sećaju, ili nekim slučajem nisu odigrali prvi deo igre, Metro 2033 je zasnovan na istoimenom romanu ruskog pisca Dmitrija Glukovskog, dok drugi nastavak Metro: Last Light zapravo nije baziran na bilo kom konkretnom delu, ali definitivno nastavlja trajektoriju priče iz prvog dela.

Radnja Metro serijala smeštena je nekoliko godina nakon izbijanja globalnog nuklearnog rata koji je drastično izmenivši lice planete Zemlje označio i kraj civilizacije kakvu smo do tada poznavali. Ostatak preživelih, barem kada je u pitanju Moskva, povukao se u podzemnu metro železnicu i duboko pod zemljom u mreži gusto isprepletenih tunela nastavio život na jedini način na koji je to bilo izvodljivo prilagodivši se novonastalim uslovima i situaciji. Glavni protagonista je momak pod imenom Artiom koji je se u spletu mračnih improvizovanih podzemnih naselja prepunih inficiranih mutanata, zlonamernih bandita i svakakvih drugih spodoba, bori za sopstveno mesto pod “suncem”. Naravno, površina grada je potpuno uništena i pod smrtonosnom dozom radijacije, uključujući i čitav ekosistem krvoločnih mutiranih životinja, gde se izlazi isključivo u neophodnim situacijma i to nikako bez teškog naoružanja, gas maske i seta rezervnih filtera za vazduh o pojasu.

Radnja drugog dela direktno se oslanja na priču prethodnog, čija je okosnica konflikt baziran oko misteriozne rase “Dark Ones”, jezivih humanoidnih mutiranih bića koja poseduju specijalne telepatske moći i predstavljaju zastrašujuću pretnju stanovnicima Metroa. U drugom delu se pretpostavlja da je igrač odabrao opciju da kompletnu populaciju “Dark Ones” pošalje u zaborav na kraju prethodne igre, a zapanjujuće saznanje o postojanju jednog jedinog preživelog pripadnika ove rase zapravo predstavlja suštinu radnje aktuelnog nastavka. Naravno, glavni junak kao član organizacije “rendžera” ima glavni zadatak da ulovi i eliminiše to poslednje preživelo biće. Međutim, vrlo brzo Artiom postaje uvučen u čitav niz političkih mahinacija nacističkih i komunističkih struja koje prete da naruše stabilnost kompletne zajednice.

Ne bismo želeli da zvučimo negativno odmah na samom početku, ali Metro: Last Light predstavlja jednu vrlo linearnu pucačinu, koja umesto da pruži izbor i makar delimičnu slobodu otvorenog prostora konstantno ograničava pravac i smer kretanja postavljajući jasnu predefinisanu putanju pred igrača, pozicionirajući ga tačno tamo gde igra želi da on bude. Svet Metroa je diskretno podeljen po nivoima, a igrač će obilaziti jedan po jedan u odgovarajućem redosledom, ponekada sa NPC pratnerom, nekada bez, povremeno nailazeći na veća naselja i nazovimo ih gradove gde će eventualno biti čak i širih oblasti za istraživanje - ali to na žalost ne menja bitnije činjenicu da je ovo vrlo linearna igra.

Klaustrofobični svet mračnih memljivih tunela i mutantima naseljene površine koju je Glukovski opisao u svojom delu prilično je dobro i efikasno vizuelno ali i narativno dočaran u igri. To je svakako veliki plus ali, nažalost, gejmplej komponenta je ostala u senci ove fascinantne priče Metro univerzuma evidentno zaostajući za kvalitetom prvog dela.

 

Nastavak

Usponi i padovi naracije brižljivo su organizovani u jednu konzistentnu formu, a priča je isprepletena preokretima i u atmosferi i dešavanjima. Radnja će neočekivano skakati sa istraživački orijentisanih zadataka i stelt misija, preko naglih akcionih sekvenci puškaranja vatrenim oružjem, do jezivih hororom napumpanih momenata koji dižu malje na rukama. U jednom trenutku nalazićete se u fabrici prepunoj dobro naoružanih i obučenih vojnika planiraući strategiju napada, dok ćete već sledećeg momenta biti u močvari na površini grada gde će fobični zvuk teškog disanja ispod gas-maske i ubrzano lupanje srca biti propratni efekat stravičnog urlika mutiranog čudovišta.

Kao i u prethodnom delu atmosferični podzemni gradovi bukvalno vrve od sumornog života poludepresivnih izmučenih stanovnika, a svaka lokacija je dizajnirana sa neverovatno visokim nivoom detalja. Osim relativno zanimljivih razgovora lokalnih trgovaca i vojnika koje ćete često nesvesno osluškivati na ovakvim mestima u prolazu, zatim dopune municije i eventualno nadogradnje oružja ne postoji puno toga što je moguće raditi u gradovima.

Last Light je oplemenjen i nekim novim mutiranim protivnicima, a jedna od istaknutih vrsta koja iziskuje kombinaciju oružja i baterijske lampe predstavljena je u vidu džinovskih paukova sa čvrstim površinskim oklopom. Naime, ovi džinovski insekti poseduju neprobojan oklop tako da im zasipanje  vrelim olovom neće mnogo naškoditi, međutim njihova osetljivost na svetlost predstavlja ahilovu petu na koju treba igrati. Ukoliko su duže u fokusu baterijske lampe biće primorani da svoje mekše delove tela izlože van oklopa nakon čega postaju laka meta za bilo koje vatreno oružje. Naravno, baterijska lampa ima ograničen vek trajanja i treba je s vremena na vreme dopunjavati portabl dinamom, što može biti prilično riskantan momenat kada ste okruženi ovim bićima u nekom mračnom skučenom prostoru.

Kada je sistem naoružanja u pitanju Last Light se ne razlikuje mnogo od svog prethodnika pa tako Artiem na bojnom polju može nositi do tri vrste oružja odjednom u kombinaciji sa različitim setom noževa, granata i ostale opreme neophodne za preživljavanje u specifičnim podzemnim uslovima. Oružja dolaze u manje više standardnoj postavci u vidu pušaka, sačmara, mitraljeza, snajperskih pušaka i pištolja gde je kod svake vrste moguće nadograditi elemente kao što su prigušivač, optika, nišan, šaržer i dr. Vredno je pomena i to da su sva oružja dizajnirana sa velikom posvećenošću detaljima, tako da svako od njih ostavlja drugačiji osećaj prilikom upotrebe, ima drugačiju fiziku ponašanja kao i zvuk koji proizvode što daje jedinstven pečat igri.

Kao glavna monetarna jedinica u Metrou se koristi vojna municija koja predstavlja znatno kvalitetnije i očigledno skuplje, ali i ubojitije parče opreme za razliku od regularne municije koje ima u znatno većoj količini. Ovi meci se mogu koristiti na isti način kao i regularan novac, dakle za kupovinu druge vrste municije, dodataka za oružje i sl. Međutim, ukoliko prigusti tj. ukoliko vam zatreba nešto još ubojitije u borbi protiv moćnijeg neprijatelja ova municija se može upotrebiti isto kao i regularna. Na ovaj način ćete brzo ostati bez novca ali i preživeti kritičan napad koji bi verovatno značio sigurnu smrt. 

I drugi bitni elementi Metro univerzuma su i dalje prisutni, među najvažnijima gas maska koja igra važnu ulogu u preživljavaju na otvorenim deonicama, ali i kao bitan element gejmpleja i atmosfere u igri. U više navrata tokom kampanje Artiom će biti prinuđen da koristi gas masku kako bi preživeo predstojeću deonicu na otvorenom ili momente u toksičnim gasnim komorama. Ovaj detalj ostavlja gotovo neverovatno snažan i realan osećaj klaustrofobije koji će vas obuzeti svaki put kada protagonista sa zamagljenim staklom na masci počne otežano da diše zbog nedostatka kiseonika prouzrokono istrošenošću trenutnog filtera.

Brojač na ruci u svakom momentu meri preostalo vreme do neophodne zamene filtera, a poslednjih nekoliko desetina sekundi Artiomovo disanje se pretvara u borbu za dahom što će izazvati latentnu paniku i posezanje za novim filterom čak i kada trenutni još uvek nije potpuno istrošen.

Metro: Last Light ističe stelt komponentu gejmpleja i ohrabruje igrača da u fokus stavi šunjanje i tiho eliminasnje ljudskih protivnika, ali ovo nažalost ne funkcioniše na adekvatan način. Naime, problem leži u tome što ovaj mehanizam skrivanja zapravo suviše dobro radi, pa će tako Artiom biti bukvalno nevidljiv osim ukoliko nije direktno izložen snopu svetlosti, što blago obesmišljava misije u “urbanim” zonama. Na svakom koraku su prisutne sijalice koje je moguće neprimetno odviti i time ih isključiti, kao i bilo koji drugi izvor svetlosti ( vatra ), i potom potpuno bešumno eliminisati protivnika bilo stelt prilazom s leđa bilo bacanjem noža iz daljine što takođe donosi trenutnu smrt oponentu. Osim toga, moguće je i u potpunosti prekinuti dovod električne energije određenom objektu jednostavnim povlačenjem ručice na kontrolnoj tabli, što neće izazvati ni najmanju pometnju kod neprijatelja jer je nestanak struje česta i uobičajena stvar.

 

Zaključak

Last Light ne predstavlja poslednju reč tehnologije kada su vizuelne karakteristike endžina u pitanju, ali zato dobro odmerenom kombinacijom svetlosnih efekata i senki kao i visokim nivoom detaljnosti scena u ukupnom skoru pruža priličan stepen realističnosti prikaza. Nažalost, igra dolazi i sa priličnom količinom bagova koji će se tokom kampanje ispoljavati na različite načine i u različitim situacijama. Najveći problem ipak predstavlja hardverska zahtevnost odnosno prilično loše performanse na pristojno snažnom hardveru. U pitanju je definitivno neoptimizovanost, što će verovatno biti regulisano nekim skorijim zakrpama ( ako već nije ).

Ukratko, Metro: Last Light ne predstavlja ništa spektakularno niti će bilo šta bitnije promeniti kada su pucačine apokaliptičnog okruženja u pitanju, ali je istovremeno i daleko od loše igre u bilo kom realnom aspektu. Pojedini elementi predstavljaju pravi uspeh kao na primer fantastično odrađeno oružje sa ralističnim zvučnim efektima i fizikom ponašanja, zatim robustan sistem nadogradnje i modifikacije istog koji omogućava konfigurisanje po želji i potrebama. No, u kontekstu čiste igrivosti tj. kvaliteta gejmpleja ovo je ništa više do prosečan šuter.

Ipak, od svih pomenutih prednosti i mana do sada, Last Light je najviše uspeo na polju atmosfere i stvaranju osećaja kod igrača da svet u kom se nalazi njegov alter ego zaista postoji, do te mere da možemo reći da Metro predstavlja jedinstveno iskustvo koje ne treba propustiti. Metro: Last Light ne uspeva da dostigne onaj nivo tenzije koji je svojevremno postavio Metro 2033, ali svakako dobija našu preporuku kao odličan survival horor šuter koji će vas lako uvući u svoju priču i poznati podzemni svet metro železnice.

Ocena: 80

Kvaliteti:

- Atmosfera za pamćenje
- Jezivo realistično okruženje
- Odlična priča
- Bogat izbor oružja i mogućnost modifikacije istog
- Adekvatan miks akcije, horora i šunjanja

Nedostaci:

- Neujednačen gejmplej
- Loše performanse, pogotovo na pojedinim ATI grafičkim kartama


Sajt: http://enterthemetro.com/

Platforma: PC, Xbox 360, PS3

Minimalni hardverski zahtevi:

OS:  Windows: XP (32-Bit), Vista, 7 ili 8
CPU: 2.2 GHz Dual Core
GPU: DirectX 9, Shader Model 3 kompatibilna ( NVIDIA GTS 250 ili HD Radeon 4000 serije)
RAM: 2 GB RAM-a
HDD/SSD: 7,5 GB

Preporučena konfiguracija:

OS: Windows Vista, 7 ili 8
CPU: 2.6 GHz Quad Core ( Intel Core i5 )
GPU: NVIDIA GTX 580/660 Ti ( ili AMD Radeon 7870)
RAM: 4GB
HDD/SSD: 7,5 GB

Test konfiguracija:

OS: Windows 8 64-bit
CPU: Intel Core i5 750
GPU: NVIDIA GeForce GTX 560 Ti 1GB
RAM: 4GB
Internet konekcija: ADSL, 5 Mbit/s

Komentari

0 Dodaj komentar

Opis igre: Far Cry 3 Blood Dragon

Opis igre: Call of Juarez: Gunslinger

  • Povezane teme:
10404
10405
10406
10407
10408
10409