Greška

Došlo je do greške.

Opis igre: Deadlight

01.11.2012 09:50 | 1 Games
Opis igre: Deadlight

Poslednjih par godina zombi manija se uvukla u sve pore gejminga u toj meri da je postala pravi fenomen igračke industrije. Jednostavno, igrači iz nekog razloga obožavaju da masakriraju hodajuće mrtvake, bilo da to rade timski (Left 4 Dead), bizarno (Dead Rising) ili u online, odnosno MMO svetu (DayZ, a od skora i WarZ). Ipak, malo je igara u kojima je cilj izbegavati zombije, a još manje onih koje to rade u pravom platformskom stilu. Deadlight je upravo jedna takva, što je čini naročito interesantnom.

Milan Jović

Deadlight pozajmljuje po malo od mnogih igara. Smeštena je u “2.5D“ svet sa vizuelnim stilom koji neodoljivo podseća na miks Shadow Complex i Limbo hitova. U ovoj igri zombi apokalipsa podrazumeva puko preživlajavanje, a ne iživljavanje nad hordama nemrtvih. Zato je atmosfera daleko bliža onoj iz The Walking Dead serijala i filma The Road.
 


 

Igrač je u ulozi čoveka po imenu Rendal Vejn, srednjovečnog muža i oca koga u životu jedino održava želja da pronađe porodicu od koje se razdvojio četiri meseca ranije, odnosno ubrzo nakon što je zombi epidemija počela munjevito da se širi Sijetlom, tokom1986. godine. Njegova jedina nada je Safe Point - bezbedno utočište o kome sluša na radiju i slepo veruje da zaista postoji, zbog nade da će tamo pronaći svoju porodicu, iako upozorenja i natpisi na zidovima ukazuju na suprotno. Priča je ujedno i najslabija tačka igre, jer je prepuna klišea, nekih nelogičnosti i predvidivih obrta.
 


 

Centralna priča se odmotavo preko “jeftinih“, stripskih slajdova, a narativnom aspektu u prilog ne ide ni u najboljem slučaju prosečna glasovna gluma. Naracija je svoje mesto našla i u samom gejmpleju, u susretima sa preživelima, unutrašnjim monolozima i momentima kada Vejn doživljava halucinacije u kojima svet na kratko dobija stari sjaj sa živim bojama, kao kontrast mračnom i uništenom urbanom okruženju u kome ćete provesti 99% igre. Tu su u stranice njegovog dnevnika koje prikuplja usput, što u određenoj meri popravlja utisak.
 


 

Tumaranje u dve dimenzije razorenim Sijetlom je jedinstveno iskustvo. Iako je igra delimično podbacila po pitanju naracije, sama mehanika, a pre svega atmosfera i prezentacija su stvari koje ovaj propust vrlo lepo maskiraju i svakako su nešto po čemu ćemo dugo pamtiti Deadlight. Igra je smeštena u 3D svet, ali sa klasičnim 2D “skrolujućim“ izvođenjem (otuda ono “2.5D“), koje se u srži ni malo ne razlikuje od drugih platformi. Randal može da trči, skače, provlači se kroz uske prolaze, visi sa ivica i pentra se po dalekovodima kako bi izbegao gladna usta koja ga prate na zemlji. Hvatanje zaleta kako bi razvalili vrata može biti pitanje života i smrti, ako je soba prepuna hodajućih mrtvaka koji proždiru leš na zemlji i brzo postaju svesni da je nešto sveže u blizini.
 


 

Pritom, zombiji nisu obične “Senke“ (kako ih preživeli zovu u igri), već fizičke prepreke od krvi i mesa, što znači da ne možete jednostavno proći kroz njih. Par zamaha sekirom nisu dovoljna da se rešiti više od dvojice, jer su velike šanse da pre toga ostanete bez daha i potpuno ranjivi. Sekiria je uglavnom samo rešenje da zombije na kratko oborite na zemlju kako bi sebi prokrčili put za bekstvo. Sačmara i pištolj su korisni isključivo ako im metak smestite među oči, ali konstantan manjak municije vam neće često pružati to zadovoljstvo. Zato je borba u ovoj igri samo nužno zlo.
 


 

U Deadlight platformsko izvođenje preovladava kao dominantna mehanika, koja zahteva brzo razmišljanje i reflekse kako ne bi završili u dubokoj vodu (Rendal ne zna da pliva) smrtonosnoj zamci ili rukama hodajućih mrtvaka. Zato je od ključne važnosti iskoristiti svet oko sebe u svoju korist, kao i inteligenciju zombija koja je na nivou jednog crva, baš kao što od njih i očekujemo. Zapravo, najkorisnije oružje koje Vejn ima na raspolaganju je njegov zvižduk.
 


 

Dovoljno je da se uhvatite za ivicu, zazviždite i posmatrate kako zombiji srljaju ka vama i padaju kroz prozor ili okno lifta. Skrenite im pažnju vkom, kako bi ušetaili u baru sa električnim kablom, što će ih trajno zadržati na zemlji uz prelepe, plavičaste svetlosne efekte elektriceteta koji obasjava mračan svet. Vrlo elegantan, efikasan i zabavan način da se rešite pretnje.

Manipulisanje zombijima, dizajn, prezentacija i zaključak

Mogućnost manipulisanje zombijima može biti deo rešavanja problema, kao što je deonica u kojoj ih je potrebno navesti na oslabljene daske na podu koje će popustiti pod težinom i otvoriti vam prolaz do krova zgrade, gde vas čeka veliki vodeni rezervoar koji morate gurnuti na zapaljenu cisternu ukoliko planirate da nastavite dalje. Sve zagonetke su vrlo jednostavne i logične i obično zahtevaju premeštanje kutija, a povremeno i gađanje prekidača praćkom, kako bi aktivirali neki mehanizam ili otvorili vrata ka sledećoj scenografiji.
 


 

Tu su i neki vrlo dinamični i napeti nivoi u kojima morate bežati od helikoptera, a u kojima Vejn u holivudskom stilu uskače i iskače kroz prozore, prolazi kroz vrata u naletu i beži od zgrada koje mu se urušavaju pod nogama, dok pritom morate vodite računa da se ne saplete o neku kutiju. Sa druge strane, celo jedno poglavlje koje je smešteno u kanalizaciji, zahteva da dobro osmotrite okruženje i pronađete način da prevarite zamke na svakom koraku. Ovo povremeno podrazumeva navođenjem zombija na iste, ali pre svega dobar tajming i brze prste.
 


 

Ovaj deo igre je prilično frustrirajuć zbog činjenice da smo nebrojano mnogo puta bili primorani da učitamo checkpoint zbog glupih grešaka koje smo bili prisiljeni da iznova pravimo. Dobar deo krivice za ovo svaljujemo na loš dizajn pojedinih delova nivoa. Nije nam se dopalo ni to što u velikoj većini slučajeva postoji samo jedan način da nastavite dalje, što je još jedan propust koji prilično smanjuje replay vrednost (i pored toga, imamo želju da je odigramo još jednom).
 


 

Zapravo, ovo je toliko izraženo da igra u potpunosti diktira tempo i način rešavanja problema, u toj meri da možete naleteti na neke bagove ukoliko pokušate nešto što dizajneri nisu predvideli. Jedan primer je deonica u kojoj pištoljem ili sačmarom treba razbiti visok prozor. Ovo je moguće uraditi samo sa spoljne strane zgrade gde vas zombiji lako mogu saterati u ćošak. Ukoliko pokušate da to uradite iz unutrašnosti, samo ćete nepotrebno potrošiti municiju.
 


 

Deadlight stvara neverovatan osećaj horora i usamljenosti, što je samo po sebi još impresivnije kada se ima u vidu da je u pitanju jedna platforma. Manjim delom za to je zaslužna priča i Vejnovi monolozi, a daleko većim fantastična grafika, vizuelni stil i količina detalja. Genijalan je način na koji se u prvom planu tamna silueta glavnog protagoniste i zombija, stapaju sa neverovatno detaljnom pozadinom. Svaki pedalj scenografije obiluje detaljima poput vetra koji pomera tkaninu i kablove, kišu koja se sliva niz bander i munjama koje sve to obasjavaju. Zamislite scenu u kojoj se penjete po zgradi u ranoj zori, iznenada čujete škripu guma, a zatim sa visine ugledate preživele kako kombijem panično beže u daljini.
 


 

Ništa manje interesantan nije ni način na koji se zamračuju delovi scenografije koje Rendal ne može da vidi, zbog čega nikada nećete znati šta vas čeka iza sledećih vrata, što dodatno podiže tenziju. Vejn je na neverovatan način oživljen brojnim prirodnim animacijama, bilo da zamahuje sekirom, visi sa ivice ili razvaljuje vrata u naletu. Isto važi i za nepredvidive zombije koje su u vizuelnom smislu (za razliku od fizičkog) prave “Senke“ crvenih očiju, koje se teturaju, sapliću i povremeno srljaju na vas, što ih čini prilično nepredvidivim.
 


 

Teško je doneti nešto novo u moru igara sa hodajućim mrtvacima. Ipak, survival horor u 2.5D svetu, sa mračnom pričom i još mračnijim okruženjem svakako zvuči dovoljno drugačije, a time i primamljivo. Deadlight je miks nečega što niko do sada nije stavio u isti lonac. Kombinovanje intenzivnog platformisanja, rešavanja problema, pripovedanja priče i survival horora, a zatim umotavanje svega u fantastičan vizuelni stil, ispostavilo se kao pun pogodak. Za desetak evra koliko košta na Steam-u i 5 do 7 sati odlične zabave koju će vam sigurno pružiti, Deadlight je nešto što ne smete propustiti i pored navedenih nedostataka.

Napomena: Utisci su zasnovani na PC verziju igre koju smo igrali na džojpedu.

Ocena: 84

Kvaliteti:

- Fantastična atmosfera,animacije, grafika i vizuelni stil (kompletna prezentacija)
- Izražena tenzija i survival horor kakav nismo očekivali od jedne platforme
- Zabavan gejmplej i mogućnost manipulisanja zombijima
- Jednostavne i logične zagonetke
- Cena

Nedostaci:

- Plitka na momente nebulozna i previše predvidiva priča
- Nekonzistentan kvalitet dizajna nivoa
- Prevelika linearnost, odnosno premala sloboda za rešavanje problema
- Sitni, ali upadljivi bagovi

Sajt / Steam

Platforma: PC, X360

Minimalni hardverski zahtevi (PC verzija):

OS: Windows XP (SP3) / Vista / 7
CPU: x86 procesor na 2.0 GHz
Video karta: DirectX 9.0 i Shader Model 3.0 kompatibilna sa 256 MB
RAM: 2 GB
HDD: 5 GB prostora

Optimalni hardverski zahtevi (PC verzija):

OS: Windows 7
CPU: Intel Core 2 Duo na 2.0 GHz
Video karta: NVIDIA GeForce 8800 GT ili AMD Radeon HD 2900 sa 512 MB
RAM: 4 GB
HDD: 5 GB prostora

Igrano na:

OS: Windows 7 x64
CPU: Intel Core i5 2500k na 4.2 GHz
Video karta: NVIDIA GeForce GTX 460 1GB
RAM: 8 GB
Konekcija: Cable, 10 Mbit / 1 Mbit

Komentari

0 Dodaj komentar

Opis igre: Torchlight II

Opis igre: Need For Speed Most Wanted

  • Povezane teme:
10404
10405
10406
10407
10408
10409