Greška

Došlo je do greške.

Opis igre: Battlefield 3

02.11.2011 15:22 | 1 Games
Opis igre: Battlefield 3

Na punokrvni Battlefield nastavak čekali smo skoro punih šest godina, odnosno da se sa dvojke prebaci na trojku. Ipak, u međuvremenu su se pojavile i neke malo drugačije BF igre, kao što su Bad Company (2) i neki neuporedivo manje ambiciozni i ozbiljni, ali prilično zabavni izleti iz serijala - Battlefield Heroes, Battlefield 1943 i Battlefield Play4Free. Ipak “trojka“ je istinski nosilac Battlefield bremena i kao takva treba da donese sve ono po čemu je serijal prepoznatljiv, ali i da to isto podigne na viši nivo. EA i DICE su i više nego svesni ovoga i ono što su nam prikazali u vreloj, maratonskoj marketinškoj kampanji izgleda upravo onako kako priželjkujemo

Milan Jović

EA već neko vreme nagoveštava da će njihove dolazeće igre postati neka vrsta servisa, što verovatno i jeste budućnost (PC) gejminga (svidelo se to vama ili ne). Battlefield 3 prvi pravi primer ovog koncepta koji uglavnom funkcioniše dobro, ali krenućemo prvo od njegove loše strane. Za pokretanje igre neophodan je Origin softver, poznat po kontraverznim uslovima korišćenja koji, grubo rečeno, ovom gigantu (EA) daje pravo da prikuplja i raspolaže vašim ličnim podacima (ali to nije tema ovog teksta). Startovanjem igre pokrenuće se najpre Origin softver, a zatim i internet browser (koji će zatražiti instalaciju plugin-a), odnosno Battlelog servisi preko koga zapravo pokrećete igru. Odavde možete odabrati da li ćete igrati kampanju za jednog igrača, kooparativni mod ili multiplayer komponentu.
 


 

Međutim, Battlelog je mnogo više od toga. U pitanju je neka vrsta društvene mreže namenjena isključivo BF3 igračima. Tako vrlo brzo i lako možete pronaći prijatelje i pozvati ih da se pridruže vodu (platoon) koji ste oformili. Sa saborcima možete uvek biti u kontaktu bilo putem chat ili voice kanala. Isto tako vrlo brzo i lako možete videti koji prijatelja su u igri, kada jednim klikom možete da im se pridružite (pod uslovom da na serveru ima slobodnih slotova) ili ih pozvovete da se oni pridruže vama. Sve ovo funkcioniše zaista brzo i lako. Detaljno filtriranje i pretraga servera se takođe obavlja isklučivo iz browser-a, odnosno Battlelog-a i sa tim nismo imali nikakvih problema. Stvar u kojoj Battlelog briljira je detaljna statistika u kojoj možete videti apsolutno sve što vas zanima o vašem (ili tuđem) napredovanju, a tu je i detaljan uvid u oružja, opremu i gedžete koji čekaju da ih otključate.
 


 

Zaustavićemo se ovde i polako krenuti od moda za jednog igrača. Single player komponenta je u Battlefield igrama oduvek bila samo odskočna daska, odnosno priprema za multiplayer okršaje. Međutim, ovog puta EA i DICE su rešili to da promene i da na ovom polju konkurišu Call of Duty serijalu, što otvoreno i priznaju. Svi znamo da ako neka igra želi da konkuriše CoD igrama, onda mora da ima dramatične misije sa saborcima koji ginu, tenkovima, avionima, snajperima i jurnjavom za negativcima, sa sve saborcima koji umesto bojeve municije ispaljuju ćorke. Battlefield 3 je upravo jedna takva, što ima svojih prednosti, ali i mana. Igrač je u ulozi poručnika Blackburn-a koji se našao u centru konflikta u kome teroristička grupa planira da nuklearkama digne u vazduh par svetskih metropola. Blackburn je zbog svega što se desilo jedan od osumnjičenih koga tajna služba SAD-a drži u pritvoru i ispituje o dešavanjima koja su ga dovela tu gde jeste, a koja nagoveštavaju da će sledeća bomba eksplodirati u Njujorku u naredna 24 sata, zbog čega su svi na ivici živaca. Misije koje igrate su zapravo sećanja, odnosno prepričavanja događaja u kojima je Blackburn učestvovao (uz jedan ili dva ispada koja će vas staviti u ulogu potpuo nepoznatog lika).
 


 

Ono što vas čeka su strogo linearne i skriptovane misije, u kojima vam velike, prostrane (uglavnom urbane) lokacije daju samo prividan osećaj slobode. Kada ste na nogama, sve se svodi na praćenje vođe tima i svaki bunt u vidu pokušaja odstupanja od ove predefinisane formule vodi ka nevidljivom zidu ili brzoj smrti niotkuda. Neprijateljski AI definitivno nije najpametniji, ali je đavolski precizan i vrlo brzo će vas razrešiti dužnosti ako ste duže od par trenutaka na otvorenom, pa je skrivanje iza zaklona ključ preživljavanja intenzivnijih okršaja, a ujedno i najbolji načina da izbegnete frustrirajuć sistem checkpoint-a.
 


 

Prava je šteta što je ogroman potencijal slobode u potpunosti eliminisan zarad “filmskog“ iskustva i skriptovanih momenata, čineći igru pravim “koridor šuterom“. Čini se da je igrač ovde bačen u drugi plan i da je tu samo da bi pratio uputsva vođe tima. Isto tako, čini se da je sve koncipirano tako da igrač ima dovoljno vremena da se divi fantastičnoj grafici i cinematic momentima kojih ima na pretek. Verovatno najbolji primer ove logike je misija sa nezaboravnim početkom, gde izlazite iz unutrašnjosti nosača aviona, kada se pruža fantstičan prizor uzburkanog mora sa flotom na pučini, a zatim i pista po kojoj vetar nanosi kišu uz neke neverovatno realistične efekte. Stavili smo kacigu (uz fenomenalan efekat izobličavanja zvuka), smestili u klaustrofobičan kokpit sa nestrpljenjem čekajući da upravljamo lovcem. Nakon provere ispravnosti krila dobili smo zeleno svetlo i suludom brzinom se vinuli u vazduh uz buru adrenalina, koji je isto tako brzo splasnuo kada smo shvatili da smo na mestu kopilota u ulozi topdžije koji je tu samo kako bi lock-ovao neprijateljske lovce i filovali bombama sitne ciljeve na zemlji (što smo do sada radili bezboroj puta).
 


 

DICE-u možda ne nedostaje inspiracije i entuzija, ali svakako nedostaje iskustva u “intenzivnom skriptovanju“ (za razliku od Infinity Ward i Treyarch timova). O tome svedoče neki tragi-komični bagovi poput ovog. Takođe, u par navrata nam se desilo da se neki neprijatelj uspava iza zida, kada naši saborci (misleći da je prostorija očišćena) samo prošetaju pored njega ignorišući ga, baš kao i on njih, sve dok ne ugleda vas. Napucavanje je povremeno prekinuto “brzo pritisni odgovarajuće dugme ili umri“ momentima koji nisu ni malo izazovni, ali su zanimljivi za posmatranje i uglavnom se aktiviraju u skriptovanim scenama bliskih borbi golim rukama.
 


 

Čak je i toliko najavljivana destrukcija u kampanji svedena na najmanju moguću meru zahvaljujući strogo linearnom dizajnu nivoa. Sve što smo uspeli da raznesemo su par betonskih ograda, nekoliko automobila i nešto kancelarijskog nameštaja, osim u nekoliko (da, pogodili ste) skriptovanih momenata sa nešto impresivnijim scenama masovnog razaranja. Ovo znači da možete da zaboravite na rušenje fasada i zidova u cilju otvaranja novog prolaza. Razlog ovome nije imit fantastičnog Frostbite 2.0 endžina, već pomenut dizajn i nedostatka potrebnog alata (čitaj eksploziva) za tako nešto. Čak je i Bad Company 2 nudio daleko više prostora za taktiziranje i dizanje u vazduh svega što poželite, bilo u cilju otvaranja alternativnog prolaza, zaobilaženja neprijatelja ili iz čiste zabave.
 


 

I pored brojnih zamerki i propusta, ovo je iskustvo koje ćemo definitivno pamtiti, pre svega zahvaljujući fantastičnoj grafici, atmosferi, zvuku i nekim neviđeno dobrim i prirodnim animacijama našeg tima marinaca. Tako smo uživali samo gledajući ih kako trče, skaču, preskaču prepreke, kotrljaju se i upadaju kroz vrata iznova i iznova. Atmosfera i neke misije iz kampanje su nas je podsetile i na holivudske hitove, kao što je Hurt Locker na primer. EA je definitivno zahtevao od DICE-a da kampanja bude što sličnija onima iz par poslednjih CoD igara, sa jedinim ciljem da preotme što je više moguće igrača od zlatne koke Activision-a. Na svu sreću, ova politika nije primenjena i na multiplayer komponentu igre, koja je ono što Battlefield serijal čini tako posebnim, a što će istinski fanovi znati da cene.
 


 

Co-op i multiplayer

Pre multiplayer-a prokomentarisaćemo i  kooperativni mod za dva igrača, sa šest misija koje morate postepeno otključavati hronološkim prelaženjem, jer su vam u startu dostupne samo prve dve. Ovo su zasebne misije od kojih se neke manjim ili većim delom odvijaju na lokacijama koje ste već posetili u kampanji, ali koje su prilično izazovnije i zahtevaju timski rad, pa je komunikacija sa drugim igračem poželjna. Problem sa ovim modom je u tome što vam ne dozvoljava da odaberete željenu ulogu u misiji, pa vas u jednoj može staviti za palicu helikoptera kojim neznate da upravljate, dok drugi igrač može biti iskusan pilot kome je dodeljena uloga topdžije. Takođe, ove misije mogu brzo postati repetativne, jer se neprijatelj uvek pojavljuje u isto vreme na istom mestu i u istom broju, pa će uspeh na većem nivou težine zavisiti od toga ko je koliko dobro zapamtio tajming i lokaciju sledećeg talasa neprijatelja. Dobra stvar je da su lokacije u ovom modu prilično otvorenije i pružaju daleko više slobode za taktiziranje od uskih uličica iz kampanje. Co-op mod je ujedno i odlična prilika da isprobate i otključate mnoga oružja koja će vam odmah biti dostupna i u multiplayer-u, pa se čini da je i ovaj aspekt igre tu pre svega kao poligon za pripremu za multiplayer.
 


 

U masivne online okršaje sa do 64 (na PC-u) možete ući kao Assault, Engeneer, Support i Sniper. Primetićete da nedostaje Medic koju je u Bad Company 2 bio izuzetno popularna klasa, a čiju ulogu je sada preuzeo Assault. Support klasa je verovatno pretrpela najveće promene, ali je zadržala istu ulogu. Tako i ovog puta ima na raspolaganju lake mitraljeze, pakete sa municijom za snabdevanje saboraca, ali i male robote (na daljinsko upravljanje) na gusenice, pa tako mogu poslužiti za kačenje eksploziva na M-COM stanice u Rush modu (koje je sada moguće uništiti iskključivo postavljanjem eksploziva). Isto tako, ove igračke uvek možete natovariti C4 eksplozivom i poslati ih pod noge (ili točkove) neprijatelju. Support klasa na raspolaganju ima i minobacač (mortar) koji može biti koban za grupe neprijatelja. Povratak prone-a (zaleganje) je većinu obradovalo, a neke i uplašilo zbog kampera. Ipak, DICE je ovo rešio vrlo jednostavno i inteligentno, pa će odsjaj vizira snajperiste otkriti njegov položaj, kada god cev uperi ka vama, što će ga verovatno primorati da se preseli nakon sam par ispaljenih hitaca.
 


 

Za Battlefield 3 se može reći da je pravi primer sandbox timski orjentisane pucačine, pre svega zahvaljujući ogromnim i pažljivo dizajniranim mapama koje pružaju mogućnosti svakoj klasi da ostvari uspeh na bojištu i doprinese pobedi. Bilo da se radi o (uslovno rečeno) klaustrofobičnoj Operation Metro mapi ili ogromnim prostranstvima Kharg Island, Operation Firestorm i Caspian Border mapa, uvek možete značajno doprineti pobedi, iako ste samo jedan pion u  okršajima velikih razmera. Sve što je potrebno je barem malo promišljanja i timskih, koordisanih akcija i uspeh protiv neorganizovanog neprijatelja je zagarantovan. Snabdevanje saboraca municijom, popravka oštećenog tenka, vraćanje palog kolege u život i “spotovanje“ neprijateljskih trupa su samo neke od sitnica koje značajno mogu uticati na ishod bitke, a koje klase čini tako distinktivnim i zabavnim. Pritom, pored pukog ubijanja neprijatelja igra bogato nagrađuje sve vaše aktivnosti koje podržavaju timsko igranje, pa za svaku klasu možete da očekujete brdo oružja, dodataka, opreme i perkova, čiji uticaj se itekako oseti u borbi. Za svaki komad otključanog oružja (od kojih su mnoga dostupna samo jednoj klasi) tu je prigušivač, taktička lampa (za zaslepljivanje neprijatelja), laser (povećava preciznost, ali takođe može da zaslepi), stabilizatori i nekoliko optičkih vizira koji itekako mogu poboljšati efikasnost oružja u različitim situacijama. Isto važi i za kopnena i vazdušna vozila, pa vas igra može nagraditi  nekim opakim gedžetima. Mi smo se pokazali kao prilično dobri u ulozi topdžije mobilne PVO jedinice za koju smo opremilii zemlja-vazduh raketama na navođenje i boljom optikom.
 


 

Avioni, sitnice, tehnikalije i zaključak

Povratak aviona u serijal dočekan je sa velikim oduševljenje. Tako ćete moći da uskočite u kokpit lovca i brzo se vinete u vazduh koji predstavlja potpuno novo, gotovo zasebno bojište. U početku ćete biti ograničeni na top na nosu aviona koji je efikasan gotovo isključivo protiv vazdušnih jedinica. Ako se  pokažete kao dobar pilot, igra će vas nagraditi i raketama na navođenje kojima možete da vladate i zemljom i vazduhom. Helikopteri su takođe prilično ubojiti, naročito ako se pametno koriste protiv oklopnih vozila i pešadije. Tastatura i miš verovatno nisu idealan hardver za piotiranje, pa će okoreli piloti možda poželeti da u ove svrhe koriste neki džojstik ili makar džojped. Pilotiranje je deo igra za koji definitivno važi “easy to learn, but hard to master“ moto i kao takav će pretstavljati izazov ljubiteljima ratovanja u vazduhu, dok će drugi poželeti da ih zaobiđu (što je zapravo još jedna pozitivna strana priče o avionima).
 


 

Ono što BF3 čini tako posebnim je gomila “random“ situacija koje iskustvo čine neverovatno zabavnim i pružaju snažan osećaj satisfakcije. Tako smo na primer u jednom delu mape, kao inženjer, postavili protiv tenkovske mine, da bi par minuta kasnije potpuno zaboravili na njih, jer smo se fokusirali na lock-ovanje protivničkog lovca, kada su iznenada, u dnu ekrana, krenuli da se nižu stotine poena obaveštavajući nas da smo digli u vazduh dva oklopna vozila i pritom pobili čitav neprijateljski vod na drugom kraju mape. Još jedna interesantna situacija odigrala se iznad centralnog dela Caspian Border mape, kada je naš avion bio onesposobljen raketom, naklon čega smo se katapultirali i iz vazduha zoljom digli u vazduh oštećen neprijateljski tenk sa dva precizna pogodka, da bi se na kraju spustili pored goruće hrpe metala i preoteli neprijatelju stratešku tačku. Sve to se odigralo u samo tridesetak sekundi. Ovakve i slične situacije su česte i upravo su one ono što Battlefield 3 čini tako jedinstvenim, vraški zabavnim i zaraznim.
 


 

Battlefield 3 je apsolutno prelepa igra (ali to već znate) i pored Crysis igara verovatno i nema konkurenciju. DICE je iz Frostbite 2.0 tehnologije izvukao maksimum na PC-u, pa možete da očekujete neverovatno detaljne i žive vojnike, oštre teksture, bogate svetlosne efekte i senke, prelepe ekplozije i gust crni dim koji se diže iznad raznetih vozila. Tu su i neki interesantni efekti disperzije svetlosti koji oponašaju objektiv kamere, a koji izgledaju fenomenalno (ali ne i prirodno, jer ipak vodite lika koji ima glavu, a ne kameru na ramenima). Deonice po noći su priča za sebe, sa prelepim neonski svetlima koja se presijavaju na mokrom asfaltu. Očekivano, sve to ima svoju cenu, ali Quad procesor u kombinaciji sa 4 GB memorije i GeForce GTX 560 kartom će biti dovoljni da igru u kampanji ukrotite na 30+ frejmova na Ultra podešavanjima (sa isključenim AA modovima). Međutim, osetno zahtevniji multiplayer će vas primorati da svaku stavku spustite barem jedan ili dva stepena niže, što zbog prostranih mapa i velikog broja igrača, tako i zbog želje za još boljim performansama. Čak i tada igra šije konkurenciju uzduž i popreko. Ipak, DICE ne bi bio to što jeste da ne izbaci Battlefield igru sa gomilom sitnih grafičkih bagova, kao što su džakovi peska, tela i ostaci krhotina koji stoje zamrznuti u vazduhu. Čest je i čuveni "no clip" problem, koji se uglavnom manifestuje kada se igrači u prone položaju guraju uz neki objekat, kada će zid ili stena (ili šta god) progutati polovinu njihovog tela. Ovo su samo sitnice koje ne kvare užitak dovoljno da bi im pridodali veliki značaj i verujemo da će ih DICE brzo ukloniti. Zvuk u igri je podjednako impresivan i verovatno najbolji koji smo čuli. Battlefield 3 je igra koja će vam najbolje dočarati sve one gromoglasne i zaglušujuće zvuke modernog ratovanja, pružajući vam priliku da pametno odreagujete na njih.
 


 

Kratka "Call of Battlefield" kampanja sa solidnom i po malo konfuznom pričom (6 do 8 sati igranja) je na nas ostavila prilično mlak utisak, pre svega zbog do bola sužene sloboda izbora i interakcija igrača sa okolinom. Zato, ako vam je kampanja ono zbog čega planirate da kupite igru, predlažemo da novac potrošite pametnije. Kooperativni mod će vam pružiti barem još toliko sati nešto intenzivnije i izazovnije akcije, a ujedno je i dobra prilika da se dokopate boljeg oružja pre ulaska u masovne online okršaje. Iako je kampanja kopija CoD formule, multiplayer iskustvo je (na svu sreću) njen negativ i pravi je dokaz da su EA i DICE ostali dosledni onde gde je to najpotrebnije. Na kraju, neki će se zapitati da li je ovo Call of Duty ubica. Odgovor je definitivno ne. Iako spadaju pod isti žanr, u pitanju su dve potpuno drugačije koncipirane igre, namenjene drugačijem soju igrača. Battlefield je pravi biser žanra i jedna masivna igra koja će mesecima imati čime da nagrađuje igrače i timski rad za uspehe na enormnim bojištima.

 

Ocena: 90

 

Kvaliteti: 

- Dubok, bogat, raznovrstan i vraški zabavan multiplayer
- Gomila vojnog hardvera (oružja, opreme I svih vrsta vozila) na raspolaganju
- Ogromne, prelepe i odlično osmišljene mape
- Next-gen grafika, zvuk, animacije i destrukcija
- Battlelog


Nedostaci: 

- Zakomplikovana procedura startovanja igre (Internet, Origin , Battlelog,…)
- Kratka kampanja je blago razočaravajuć CoD klon
- Izrežirane co-op misije (iako zabavne) brzo postaju dosadne

- Sitni (uglavnom) grafički bagovi


Sajt / Origin

Platforma: PC/PS3/X360

Minimalni hardverski zahtevi (PC verzija):

OS: Windows Vista SP2
CPU: Intel Core 2 Duo 2.0 GHz / AMD Athlon X2 2.7 GHz
GPU: NVIDIA GeForce 8800 / ATI Radeon HD 3870 sa 512 MB
RAM: 2 GB
HDD: 20 GB prostora

 

Preporučeni hardverski zahtevi (PC verzija):

OS: Windows 7 64-bit
CPU: Quad Core
Video karta: NVIDIA GeForce GTX 560 / ATI Radeon HD 6950 sa 1 GB
RAM: 4 GB
HDD: 20 GB prostora

Igrano na:

OS: Windows 7 x64
CPU: Intel Core i5 2500k na 4.2 GHz
Video karta: NVIDIA GeForce GTX 460 1GB
RAM: 4 GB DDR3
Konekcija: Cable, 6 Mbit / 384 Kbit

Komentari

0 Dodaj komentar

Opis igre: Rage

Opis igre: PAYDAY The Heist

  • Povezane teme:
10404
10405
10406
10407
10408
10409