Greška

Došlo je do greške.

Opis igre: Alan Wake

20.02.2012 15:30 | 1 Games
Opis igre: Alan Wake

Alan Wake je igra koja je zagolicala maštu igrača još davne 2005. godine. Remedy je obećao PC ekskluzivu sa originalnom pričom, prožetetom fikcijom, misterijom i akcijom. Kombinacija koja je svrstala u istinski psiho-triler žanr, koji u ovoj formi nismo viđali u igrama, što je upravo ono što je privuklo pažnju igrača. Na žalost, usledila su brojna odlaganja, a kao jedan od izgovora bila je implementacija DirectX 10 podrške zbog koje je igra trebala da bude Windows Vista ekskluziva. Već ovde je bilo očigledno da je sudbina igre dobrim delom u rukama Microsoft-a, koji se ubrzo predomislio

Milan Jović

Tako je početkom 2010. godine usledio hladan tuš, kada je ovaj gigant objavio da je PC verzija skliznula sa litice i da će biti reinkarnirana kao X360 ekskluziva, sa obrazloženjem da je neke igre jednostavno udobnije igrati  iz fotelje, a da je Alan Wake upravo jedna takva. Na svu sreću, krajem prošle godine iz Remedy-a je stigla vest da se Alan vraća onde se prvobitno uputio pre nego je skrenuo s kursa – na PC.
 


 

Igrač je u ulozi Alan Wake-a, popularnog autora nekoliko bestseler romana fikcije, na koga se slava odrazila negativno, ubivšu u njemu inspiraciju i kreativnost, zbog čega već dve godine nije u stanju da stavi ni jednu reč na papir. Zato je odlučio da se sa lepšom polovinom skloni u prirodu u nadi da će napuniti baterije. Kao destinaciju odabrali su Bright Falls - mali, izolovan gradić na obali jezera, smešten u podnožju planina prekrivenim četinarima, koji neodoljivo podseća na okruženje iz serije Twin Peaks. Varoš sa konzervativnim stanovnicima u kojoj svako poznaje svakog, a koja na prvi pogled izgleda kao idealno mesto za duhovnu rehabilitaciju.
 


 

Alan je i ovde naširoko poznat i odmoh po dolasku su ga dočekali fanovi i meštani koji sa nestrpljenjem iščekuju početak tradicionalnog lokalnog kranvela. Ipak, Bright Falls nije obična varoš. Po samom dolasku Alana počinju da progone noćne more koje su stvarnije nego što bi želeo da budu, a koje ubrzo na dno jezera odvlače i njegovu ženu Alis. Umesto u krevetu, Alam se budi u prevrnutom automobilu sa povredom glave, zbunjen, dezorjentisan i sam u mraku, da bi ubrzo saznao da je njegova žena zaista nestala, a da ostrvce i kućica u koju su se tek uselili ne postoje već nekoliko decenija. Ono što sledi su konfuzna dešavanja za koje često nećete znati da li su Alanovi snovi, noćne more, stanja transa, stvarnost ili možda nešto između.
 


 

Očekivano, Alan kreće u potragu za njom, a na putu će mu stati paranormalne sile nalik onima iz popularnih serija, kao što su X-Files i slične. Da serije nisu bile samo inspiracija za priču, govori i sam koncept igre čija su poglavlja zapravo prave epizode prožete misterijom, obrtima, humorom, akcijom i cut-scenama, a koje se završavaju baš onda kada se dešavanja zahuhtaju, odnosno kada emocije, napetost i iščekivanja dostignu vrhunac. Svi ovi elementi se naizmenično smenjuju, čineći igru pravim interaktivnim psihološkim trilerom. Osećaju da učestvujete u odmotavanju TV serije doprinose i iznenadni završetci koji su propraćeni nekom od odličnih numera sa bogate soundtrack liste. Početak nove epizode počinje “previously on Alan Wake“ uvodnom špicom, odnosno kratkom rekapitulacijom dešavanja iz prethodne, što samo pokazuje koliko se Remedy trudio da isprati ovaj koncept. Za razliku od serije, u igri (na svu sreću) ne morate da čekate nedelju dana kako bi odgledali, pardon, odigrali sledeću epizodu.
 


 

Jednom kada sunce zađe iza planine, Alana čekaju mučni košmari, koji su sve samo ne nestvarni. On počinje da preživljava svoj roman za koji se ne seća da ga je napisao, a u kome centralno mesto pripada “Mračnom Prisustvu“ (Dark Presence), zlom entitetu nalik senci koje hara ovim krajevima, njegove stanovnike pretvara u utvare i destruktivnim metodama menja okruženje Bright Falls-a, čupajući drveće i bacajuću predmete poput igračaka. Način pripovedanja priče je ovde prilično raznolik, maštovit i zanimljiv. Alan u svojoj mračnoj avanturi prikuplja stranice skripte svog romana koje otkrivaju detalje o pređašnjim, ali pre svega o događajima koji ga tek čekaju. Roman koji je u stanju paranormalno projektuje u stvarni svet izvan Alanove realnosti, zbog čega zla sila konstantno pokušava da ga obmane ne bi li svoje poslednje delo priveo kraju.
 

Naracija, lokacije i borba

Ono što se dešava u Alanovoj glavi igra u kontinuitetu prezentuje njegovim razmišljanjem naglas, što na odličan način doprinosi atmosferi i dočarava kompleksnost njegovog lika, emotivna stanja, šokove i mentalne slomove kroz koje prolazi. Tu su i radio i TV uređaji koje nalazite po napuštenim kolibama koji pružaju mnogo zanimljivih informacija o priči i svetu igre, pa predlažemo da ih odgledate, odnosno odslušate kada god možete. Očigledno je da se sve navedeno poklapa sa karakterističnim stilom Remedy tima, koji pamtimo još od prve Max Payne igre. Još interesantnije je to da je igra prožeta raznim audio-vizuelnim referncama na pomenuti serijal, ali i filmove kao što su Isijavanje i Gospodar prstenova na primer.
 


 

Same lokacije i okruženja su fantastično oživljena i dočarana zahvaljujući brojnim sitnim detaljima. Prosto je neverovatno koliko pažnje je Remedy uložio u stvaranje sveta koji izgleda tako živo i uverljivo. Periferni, planinski delovi Bright Falls-a kriju neke davno napuštene lokacije kao što su strugare, rudnici, skladišta i farme, koji su povezani linearnim dizajnom nivoa, odnosno putevima, mostovima i puteljcima koji uglavnom vode kroz mračnu i jezivu šumu. Čini se da svaki pedalj krije neku davno zaboravljenu misteriju koja se po svemu sudeći  probudila i sada progoni Alana. Naš pisac će se često nalaziti u situaciji u kojoj na horizontu vidi tračak svetlosti kao tračak nade za spas, ali ono što ga čeka je mračan i trnovit put kroz maglovitu divljinu koja će učiniti sve da ga u tome spreči.
 


 

Ovo su deonice u kojima je Dark Preseance sveprisutno, kada svet oko Alana počinje da se deformiše i "isparava“ u tamu, a iza stabala i žbunja sa svih strana počnu da iskaču utvare, odnosno farmeri i drvoseče obuzeti paranormalnim entitetom. Zlo koje ga okružuje ima samo jednu slabost – svetlost. Zato su revolver, sačmara i lovačka puška beskorisni bez baterijske lampe. Alan snopom svetlost prvo mora da uništi tamu u njima (što je propraćeno bljeskom svetlosti), a zatim ih dokrajči sa par preciznih hitaca koji će završiti onde gde je Alan uperio baterijsku lampu, što u praksi izgleda i funkcioniše odlično, ali zahteva određeno vreme za privikavanje.  Fokusiranje snopa svetlosti brzo crpi bateriju, ali i daleko brže i efikasnije, uz blještave varnice, uništava tamu u “inficiranima“ i ostavlja ih ranjive na konvencijalne metode prašenja. Neprijatelji su uglavnom naoružani noževima, sekirama i srpovima, a i prilično su brzi i smrtonosni kada vas njima gađaju, pa bežanje često nema smisla, osim ako se u neposrednoj blizine ne nalazi neko osvetljeno mesto.
 


 

Perspektiva trećeg lica je nešto drugačija nego što smo navikli kod sličnih igara i moguće je prebacivati je sa levog na desno rame kako bi imali bolji pregled okruženja. Ovo dodatno doprinosi napetosti, naročito u situacijama kada vas opkole (što će raditi često) ili iskoče iza vaših leđa, primoravajući vas da se konstantno osvrćete. U ovakvim situacijama, kamera se povremeno udaljava od Alana, kako bi vam ukazala iz kog pravca dolazi neprijatelj koji nije u njegovom vidokrugu, dajući vam taman dovoljno vremena da ga snopom svetlosti zaustavite u naletu. Jednom kada vas sustignu, imate samo trenutak da pritisnete Shift taster kako bi izbegli napad uz interesantne slow-motion efekte i neke prelepe animacije.
 


 

Interesantno je kako borba postepeno  evoluira i ne postaje repetativna iako kroz celu igru srećete jedne te iste neprijatelje. Za ovo je pre svega zaslužan arsenal prilično neuobičajnog oružja među kojima su najubojitija ona od kojih to najmanje očekujete. Tako ćete se daleko više obradovati kada u sanduku ili na polici pronađete signalni pištolj ili flashbang granatu, nego sačmaru na primer. Baklja je idealno sredstvo da utvare držite podalje od sebe na destak sekundi, a možete je uvek baciti na zemlju kako bi kupili vreme da pobegnete ispod svetla ulične rasvete. Svaki izvor svetlosti je prilika da brzo povratite energiju i dođete do daha, a obično su negde u blizini i uvek dobrodošle zalihe. Signalna raketa je odlična za prženje jata opsednutih vrana nalik onim iz Hičkokovog filma, dok će sa bljeskom zaslepljujuće svetlost flashbang granate ispariti i svi neprijatelji u blizini.
 


 

Alanov problem su često i predmeti koje Dark Presence baca na njega, a koji se kreću od buradi i kontejnera, preko automobila, pa do čitavih lokomotiva i brodova. Sve njih je potrebno “spržiti“ snopom svetlosti, dokle god ne nestanu u bljesku. Povremno, tama će kontrolisati i neke mašine kao što su bageri, buldožeri i kombajni, koji predstavljaju neku vrstu bossova u igri, pa se i ovde sve svodi na naizmenično izbegavanje naleta i napade svime što isijava svetlost. Od velike pomoći mogu biti eksplozivne plinske boce i stacionarni reflektori koji povremeno predstavljaju i jedinu šansu da živi izvučete glavu. Čest manjak municije vas može baciti u dilemu da li da se upuštate u istraživanje mračnog okoliša ili da požurite ka malom, osvetljenom, ali bezbednom parčetu zemlje.
 

Likovi, tehnikalije i zaključak

Ono malo deonica po danu predstavljaju pravi psihički odmor, kako za Alana, tako i za igrača. Tada ćete se bolje upoznati brojnim interesantnim likovima koji uvek imaju da kažu nešto zanimljivo. Jedan od njih je u Beri, Alanov agenti i verni prijatelj koji celu ovu zbrku posmatra iz malo drugačijeg ugla, pa će vas često nasmejati svojim komentarima. Tu su još i lokalni šerif(i), nervozni FBI agent koji vam je za petama, otkačena braća lokalnog rokerskog benda u penziji, naporna konobarica i vaš veliki fan i poznati psihijatar za umetnike  koji ima velelepnu ustanovu na obližnjem proplanku, sa fantastičnim pogledom na jezero. Neki od njih kriju neke prljave tajne, dok su drugi pod uticajem paranormalnog.
 


 

Povremeno, tu su i deonice u kojima ćete putovati automobilom do sledećeg checkpoint-a, dok farovima i točkovima vršite “egzorcizam“ svim stvorovima koji vam stanu na putu. Ove deonice dođu kao poželjno osveženje, ali nisu ni približno tako napete i atmosferične kao one na nogama, jer se u automobilu osećate prilično bezbedno. Ovo je idealna prilika za divljenje prelepim pejzažima kojima svet igre obiluje.
 


 

Alan Wake je apsolutno prelepa igra. PC verzija je značajno unapređena u grafičkom smislu, pa ćete u opcijama naći brojne stavke za podešavanje prikaza, uključujući i Field of View skalu. Ono gde igra briljira su pre svega osvetljenje i neki atmosferski efekti poput izmaglice i svetlosti koja se probija kroz nju, a koji značajno doprinose fantastičnoj i konstantno jezivoj atmosferi. Jarko crvena svetlost i gust dim koji izlaze iz baklje oko Alana stvara neke impresivne efekte koji su prava kontrost tami i senkama koji vas okružuju.
 


 

Verovatno najuočljiviji napredak u odnosu na X360 verziju ogleda su u daleko detaljnijim teksturama, što u kombinaciji sa AA filterom igru čini pravim remek delom (čemu ide u prilog i prilično statična scenografija) i pored nekih upadljivih nedostataka kao što je sveprisutan manjak poligona i po neka katastrofalno isprana tekstura (zarđale školjke automobila na primer). Zamerku bi uputili i animacijama lica koje su jednostavno loše, što je naročito upadljivo u prerenderovanim cut-scenama za koje kao da je korišćena primetno starija verzija endžina.
 


 

Zvučna komponenta ni malo ne kaska za vizuelnom. Krenućemo od glasovne glume koja blago varira, ali koja je većim delom na zaista visokom nivou. Ono što je najvažnije je to da nikada nećete imati utisak da neko sedi i samo čita govor iz skripte. Kada je muzika u pitanju, očekujte zvuke koji budno prate dešavanja na ekranu. Melanholični tonovi se često naglo pretvaraju u jezive zvuke od kojih će vam se lediti krv u želima neposredno pre nego se u mraku pojave jezive crne siluete. Ovo je igra sa verovatno najupečatljivijom listom licenciranih numera koje su nas zaista prijatno iznenadile (ovo je već stvar ukusa), a u kojima smo užavila posle svake epizode.
 


 

Alan Wake nam je pružio nezaboravno iskustvo u formi interaktivne psiho-triler serije koja inteligentnom naracijom uvlači igrača i drži ga zarobljenog u mračnom, jezivom, misterioznom svetu, negde na pola puta između jave i sna, svarnosti i fikcije, ludila i razuma. Ovo je igra sa pričom koju će svaki igrač tumačiti drugačije i terati ga da o njoj razmišlja dugo, što je dovoljan razlog da je svrsta među bisere. Ipak, Alan  Wake je i odlična akciona avantura sa svežim idejama u samom izvođenju, koje se u velikoj meri oslanja na korišćenje svetlosti u borbi protiv tame. Remedy je sve ovo uspeo da podupre fantastičnim dizajnom okruženja koje izgleda tako stvarno, ali i zapanjujućom grafikom, vizuelnim stilom i zvucima od kojih zastaje dah.
 


 

Sa druge strane, Alan Wake je i pravi primer da jedna igra može da izgleda kao ekskluziva na dve različite platforme. U pitanju je skoro savršen port, koji nije protraćio potencijal modernog PC-a, već ga je na pravi način iskoristio. Šta više, ovaj port je superiornija verzija igre i definitivno ona koju treba izabrati ako želite vrhunsko iskustvo. Još lepša vest je da je sa sobom doneo sve ono što se u međuvremenu pojavilo na konzoli - The Signal i The Writer epizode koje su dale odgovore na neka pitanja koja su dugo bila uskraćena igračima koji su je igrali na konzoli. Remedy očigledno želi da se iskupi PC igračima, pa tako ovu verziju igre prodaje po upola nižoj ceni, koja trenutno iznosi nešto preko 20 evra na Steam-u (popust traje još samo par dana) i to za Collector’s Edition izdanje koje dolazi sa bogatim dodatnim sadržajem (144 strane digitalnog materijala, kompletan soundtrack, Developers commentary unutar igre).

Ocena: 95

 

Kvaliteti:

- Kvalitetan, raznolik i zanimljiv način pripovedanja konfuzne, ali ipak odlične priče
- Osećaj da aktivno učestvujete u odmotavanju TV serije
- Neka inovativna oružja i mehanika borbe koja se intenzivno oslanja na korišćenje svetlosti
- Fantastična, jeziva, mistična atmosfera
- Ogromna količina detalja utkana u uverljiv svet igre
- Drastično poboljšana grafika koja na pravi način koristi snagu modernog PC-a
- Fenomenalna zvučna podloga
- Interesantne reference na Max Payne igre i neke legendarne filmove
- Dolazi sa obe epizode koje su se pojavile na konzoli
- Cena i bogat dodatni sadržaj koji dolazi sa Collector’s Edition verzijom

Nedostaci:

- Loše facijalne animacije, naročito u cut-scenama koje su lošeg kvalitet (u tehničkom smislu)
- Kamera i kontrole zahtevaju malo više remena za privikavanje
- Nekim igračima borba može biti repetativna, a neprijatelji jednolični (ne i nama)
- Nedostatak izazovnih zagonetki koje su mogle da prodube iskustvo
- Mala replay vrednost (osim ako ne planirate da jurite achievemente)

Sajt / Steam

Platforma: PC

Minimalni hardverski zahtevi (PC verzija):

OS: Windows XP SP2
CPU: Dual Core na 2.0 GHz
Video karta: sa 512 MB i podrškom za DirectX 10
RAM: 2 GB
HDD: 8 GB prostora

Optimalni hardverski zahtevi (PC verzija):

OS: Windows 7
CPU: Quad Core na 2.66 GHz Intel / 3.2 GHz AMD
Video karta: sa 1 GB i podrškom za DirectX 10
RAM: 4 GB
HDD: 8 GB prostora

Igrano na:

OS: Windows 7 x64
CPU: Intel Core i5 2500k na 4.2 GHz
Video karta: NVIDIA GeForce GTX 460 1GB
RAM: 4 GB
Konekcija: Cable, 6 Mbit / 512 Kbit

Komentari

0 Dodaj komentar

Opis igre: Dota 2 Beta

Opis igre: Syndicate

  • Povezane teme:
10404
10405
10406
10407
10408
10409