Greška

Došlo je do greške.

Kriptovalute i BitCoin

22.07.2013 20:52 | 14212 Software/Web
Kriptovalute i BitCoin

Nastavljamo editorijal o elektronskom plaćanju, i nakon opšteg uvoda bacamo se na ono zbog čega je ovaj editorijal i nastao – kriptovalute. Pored generalne priče o elektronskom novcu i kriptovalutama, proći ćemo i kroz najosnovnije pojmove iz kriptografije koje je poželjno znati zbog razumevanja funkcionisanja elektronskog novca, ali i kroz decentralizovane kriptovalute kao što je Bitcoin. Potrudili smo se da opise osnovnih koncepata prikaž

Kriptovalute i BitCoin

Ivan Todorović

Da bismo razumeli šta je elektronski novac, moramo prvo imati jasnu sliku o tome šta je uobičajeni novac koji svakodnevno koristimo. Novac je na prvom mestu roba, i to se često kaže da se radi o robi nad robama, koja u „prikrivenom stanju“ u sebi sadrži sve druge robe. Novac je takođe i dogovor, koji može biti dobrovoljan ili prisilan, svestan ili nesvestan, može fluktuirati u vremenu ili biti fiksan.

Sama novčanica predstavlja ugovor, najtvrđu obligaciju kojom se država ili drugi izdavalac obavezuje da donosiocu isporuči robu ili drugu valutu. Novčanica sadrži sve elemente ugovora, kao što su potpis, broj ugovora (to jest broj novčanice), itd. Neke od osnovnih funkcija novca su da služi kao sredstvo za obračun, da predstavlja zajedničku meru vrednosti i jedinicu za razmenu, sredstvo plaćanja, likvidnu imovinu, okvir za tržišnu razmenu, uzročni faktor ekonomije, kontrolor ekonomije itd.


Uopšteno, šta je elektronski novac?

Suština elektronskog novca je da se novac iz fizičke forme pretvori u elektronsku informaciju. U prošlom tekstu pomenuli smo probleme sa fizičkim novcem: proizvodnja, prenos, skladištenje i obezbeđivanje predstavljaju vrlo primetan trošak za banke i finansijske institucije, vreme fizičkog prenosa i cena rada zaposlenih koji nije zanemarivo, i slično.

Elektronski novac se u najširem smislu može definisati kao novac koji se kreće kroz elektronske komunikacione kanale, i to van uobičajenih kanala plaćanja koje banke tradicionalno podržavaju. Banka može da emituje elektronski novac u vidu „brojeva“ koji nose određenu vrednost, ali korisnik u takvom scenariju mora imati račun sa koga će se povlačiti stvarni novac, kao i odgovarajući softver na računaru za komunikaciju sa bankom (makar to bio i običan web browser koji podržava šifrovanu komunikaciju). U slučaju kriptovaluta, kod njih ne postoji centralno telo, odnosno banka koja ih emituje i kontroliše, što je svojevrstan eksperiment koji se do sada pokazao solidno uspešnim.

 

Prednosti elektronskog novca su očigledne: umesto papira, vrednosti se smeštaju u nizove bajtova; e-novac je lako prenosiv kroz mrežu i samim tim ne poznaje granice; može se „programirati“, pratiti i ograničavati, a gubici se nadomešćuju jednostavnom zamenom. Naravno, postoje neki zahtevi koji se moraju ispuniti: mora postojati sigurnost od krađe i falsifikata, e-novac mora biti univerzalno prihvatljiv i naslediti sve dobre osobine tradicionalnog novca, mora biti prenosiv i garantovati privatnost i anonimnost, i naposletku, mora imati neograničeno trajanje i omogućavati denominaciju – plaćanje u razlomljenim iznosima (recimo 125,75 dinara) i sa više novčanica (recimo 1000 dinara kao deset novčanica po sto dinara).

Neki od ovih parametara su u konfliktu: proverljivost i neporecivost se „sudaraju“ sa privatnošću i anonimnošću, dok fizički novac garantuje anonimnost i zato se naročito praktikuje kod poslova „na crno“. Potpunu privatnost jako je teško ostvariti, a i kada bi se ostvarila, postalo bi praktično nemoguće sprečiti „pranje“ novca.


Uticaj elektronskog novca na ekonomiju

Elektronski novac može napraviti jako velik uticaj na ekonomije zemalja. Kada bi se ponašao kao klasičan novac, ne bi bilo problema po državu jer bi ga kontrolisala centralna banka. Međutim, ako se zbog uspešnosti proširi preko granice, koje su posledice? Takođe, ako je privatno emitovan, kako ga učiniti kredibilnim u očima javnosti? Konkurencija banaka može dovesti do toga banka emitent elektronskog novca krene loše da posluje, i tada će svi pokušati da se oslobode njene elektronske valute, što neminovno dovodi do bankrotstva eminenta. Ako već postoji veliki broj korisnika takve elektronske valute, kako u tom slučaju sprečiti paniku?

Svakako, velika efikasnost elektronskog novca dovodi do povećanja rizika monetarne nestabilnosti. Pitanje je da li elektronski novac može biti nezavistan od države. Digitalne kriptovalute koje su danas u upotrebi (recimo Bitcoin) nisu emitovane od strane centralnih banaka i ne predstavljaju prostu digitalnu apstrakciju fizičkog novca (odnosno, plaćanjem kriptovalutama se ne vrši automatsko povlačenje realnih sredstava sa nečijeg računa), zbog čega nemaju čvrstu „zaleđinu“ u vidu nacionalnih valute. Ovo je jedan od razloga njihovih velikih oscilacija vrednosti.

 

ljubomir993 Novi član postova: 28
Slazem se, bas zato i govorim clanu gold. Ni ja ne goorim nista, svi iznosimo svoja misljenja
Babic Novi član postova: 96
Ne treba uzmati nista zdravo za gotovo
Svi imamo svoje misljenje i prognozu a niko nema krristalnu kuglu,sve je nagadjanje moze a ne mora da bude
ljubomir993 Novi član postova: 28
Nema golda da kazem da je BTC pao
investitor Novi član postova: 33
Citiram korisnika: zhex84Ja cu samo ovoliko....ajde majke ti prebaci mi iz srbistana za usd momentalno sa racuna na racun...ili za japan....kinu....nemacku...koja to banka radi instant uplate ka inostranstvu?Sent from my SM-G920F using Tapatalk
Ovo ni u Srbiji ne radi momentalno u dinarima sa računa na račun kod različitih banaka, nego nekoliko puta u toku dana (mislim tri puta) postoji kliring ... tako da ako npr. u 9h preko jedne banke daš nalog za plaćanje na račun u drugoj banci pare će u drugu leći najranije posle prvog kliringa (mislim da je u 12h).
goldi Član postova: 7493
Sta je rec gdje je ti 5000$, doce nekad, ali ne sad kao sto sam i rekao prije ce dole pa tek iza forka moguce ti 5000, ali prvo dole bice tu sad negativni vijesti.

Osnove elektronskog plaćanja

Internet ne zaboravlja: Kako se igrati politike u dobu savremenih tehnologija?

  • Povezane teme:
10504
10505
10506
10507
10508
10509