Greška

Došlo je do greške.

Izbor Custom ROM-a: CyanogenMod vs Paranoid Android

15.04.2013 06:59 | 0 Mobile
Izbor Custom ROM-a: CyanogenMod vs Paranoid Android

Koliko su Custom ROM-ovi bitni u svetu Android uređaja svedoči njihova ogromna popularnost i zastupljenost. Mnogi žele da zaobiđu nedostatke i loše strane zvaničnih (Stock) ROM-ova, ili jednostavno žele redovniju podršku za svoj Android uređaj, tako da je njihovo korišćenje savršeno razumljivo. Danas se osvrćemo na ubedljivo najpoznatije ime u ovom polju - CyanogenMod - i poredimo ga sa sve popularnijim i veoma zanimljivi


Dragoljub Radovanović

Izbor Custom ROM-a: CyanogenMod vs Paranoid Android

Jedna od mnogih privilegija posedovanja Android uređaja je pristup obilju takozvanih Custom ROM-ova. Niste sigurni šta je Custom ROM i gde ih možete pronaći? Savetujemo vam da pročitate naš tekst, koji je vezan za ovu materiju. Ovde postoji jedno nepisano pravilo a to je - što je uređaj popularniji, veća je verovatnoća da će imati veći broj developera koji za njega razvijaju, a samim tim i bolju nezvaničnu podršku. Izbor nekada može biti dosta otežan, jer za neki model postoji toliko ROM-ova od strane iskusnih i poznatih developera, ali dobrim delom i onih koji nisu toliko dobri koliko smatraju da jesu - što podrazumeva i veći broj bagova i neoptimizovanost. Zbog ovoga su Custom ROM-ovi jednim delom i na lošem glasu, ali čak i kod onih najpoznatijih postoji određen broj bagova, tačnije nijedan nije savršen. Generalno gledano, mi smatramo da Custom ROM-ovi donose mnogo više koristi nego štete.



Zašto staviti Custom ROM koji je razvijen od strane zajednice umesto "proverenog" ROM-a od proizvođača? Odgovor na ovo pitanje nije uvek prost, i u zavisnosti od modela, postoji više razloga. Jedan od češćih je neredovno osvežavanje verzije Androida od strane proizvođača, tako da mnogi pribegavaju korišćenju nezvaničnih ali svežijih verzija za njihove telefone ili tablete. Drugi i takođe bitan razlog je mnogo veći nivo raznih customizacija, tačnije veće prilagođavanje potrebama i ukusima korisnika. Postoji još dosta razloga kao što su bolje performanse uređaja usled izostavljanja mnogih nepotrebnih "bloatware" aplikacija dodatih od strane proizvođaća ili drastičnijoj promeni celokupnog korisničkog interfejsa. Ne volite Samsungov TouchWiz ili HTC-ov Sense UI? Potražite Custom ROM koji je baziran na Android Stock korisničkom interfejsu. To može biti upravo jedan od ROM-ova kojim se bavimo danas.




Hteli bi ukratko da pomenemo još nekoliko prednosti korišćenja nezvaničnog ROM-a u poređenju sa oficijalnim. Flešovanjem ovakvog tipa softvera se u velikom broju slučajeva otključava pun potencijal uređaja. Jedna od takvih stvari je zaobilaženje limita unutrašnje memorije ili overklokovanje procesora zarad povećavanja njegovih performansi. Još jedna stvar, ovaj nezvaničan firmware koji ubacujete u telefon gotovo uvek dolazi sa Root-om, tako da je proces dobijanja administrativnih privilegija nad Android sistemom olakšan. Moramo vas upozoriti na rizik gubljenja garancije ili čak do kvara telefona ako ne znate šta tačno radite - što je danas sa detaljnim uputstvima malo verovatno. Još jedan rizik ako vam se cela ova priča oko Custom ROM-ova dopada je da postanete zavisni od svakodnevnog flešovanja i isprobavanja novih verzija - nemojte da kažete da vas nismo upozorili...



Kao što smo rekli, izbor ROM-ova u zavisnosti od modela može biti veliki, ali najveći otisak u Android svetu definitivno je ostavio CyanogenMod tim. Sa preko 170 zvanično podržanih modela smartfona i tableta, i još nekih 60 nezvaničnih, ovaj ROM je ubedljivo najzastupljeniji i najrasprostranjeniji na Android uređajima. Drugi učesnik u ovom poređenju nosi interesantan naziv Paranoid Android. On trenutno nije toliko široko rasprostranjen kao CyanogenMod, ali cifra od 46 podržanih modela svakako nije mala. Krenimo najzad sa izlaganjem prednosti ova dva svakako popularna ROM-a.



CyanogenMod


CyanogenMod

Počnimo prvo od dosta starijeg, a samim tim i zastupljenijeg CyanogenMod-a. Istorija ovog imena datira unazad do avgusta 2009-e godine, kada je projekat developera JesusFreke preuzeo i dodatno unapredio Steve Kondik - alias Cyanogen - otuda i ovo ime. Reč je o poboljšanoj open source distribuciji i alternativi originalnim verzijama Android operativnog sistema koji proizvođači koriste na smartfonima i tabletima. On je zapravo baziran na kodu AOSP-a (Android Open Source Project) koji Google ubrzo nakon predstavljanja objavi javno. Ovaj kod se može koristiti slobodno, i pomoću njega CyanogenMod tim ga takoreći "portuje" na razne modele telefona. Glavna stvar je u tome što portovanje koda zahteva i njegovu optimizaciju za hardver određenog modela, a uz sve to, donosi nove funkcije koje prvobitno nisu postojale u zvaničnom Stock ROM-u proizvođača.



CyanogenMod je zapravo baziran na verzijama Android-a koje se nalaze na Google-ovim Nexus uređajima. Ovo znači da faktički svaki od podržanih modela može barem softverski postati Nexus, jer je njegov firmware portovan na vaš model telefona. Dobra stvar je to što uz CyanogenMod dobijate neke nove funkcije koje čak ni originalni Google Nexus model ne poseduje. Ovaj ROM je počeo sa razvijanjem još od Froyo 2.2 verzije Android-a, tačnije verzije CyanogenMod 6, dok je danas dogurao i do verzije 10.1, koja je bazirana na najnovijem Android 4.2 Jelly Bean-u. Jedna od mnogih stvari koja se nama dopada kod ovog ROM-a je to prisustvo Android Stock korisničkog interfejsa - korišćenje onako kako je to Google zamislio. Poslednja verzija koju smo mi preuzeli za Samsung Galaxy S3 je CM-10.1 2013-04-14 - 4.2.2 verzija Jelly Bean-a.



Dobra stvar kod CyanogenMod-a je to što se ROM-ovi izbacuju na dnevnom nivou - tačnije svake večeri - poznate kao Nightly verzije. Sve ove verzije su takoreći nezvanične, ali su itekako stabilne i mogu se koristiti kao svakodnevni ROM bez problema. CM takođe ima i zvaničnija mesečna izdanja, označena slovom M kao Monthly.

Pomenuli smo da je korisnički interfejs CyanogenMod-a baziran na Stock korisničkom interfejsu, ali tu su i brojne dodatne funkcije koje ga čine upotrebljivijim. Dakle, ovaj ROM nema Stock launcher, već Trebuchet koji je vizualno sličan njemu, ali je bogatiji opcijama. U podešavanjima postoje četiri sekcije - Homescreen, Drawer, Dock i General. Počevši od Homescreen-a dobijamo opciju da podešavamo broj redova i kolona, broj početnih ekrana, podrazumevani ekran, opciju da zakačimo Search Bar u vrhu, na kojem god se ekranu nalazili. Od ostatka opcija možemo sakriti tekst ispod ikonica, dobiti širok izbor efekata pri tranziciji sa ekrana na ekran, opciju da se pozadina skroluje zajedno sa ekranima, zatim hack koji povećava pozadina, koliko će ekrana biti široka pozadina. Tu je i efekat bledenja ivica ekrana pri skrolovanju između ekrana, prikazivanja ivica ekrana pri skrolovanju, indikator stranica i pozicija indikatora.



U Drawer sekciji možete da birate orijentaciju da li skrolujete vertikalno ili horizontalno u App Drawer-u, opciju sakrivanja aplikacija, efekat tranzicije sa ekrana na ekran, bledenje ivica strana, pokazivanje indikatora stranica, bledenje indkatora nakon promene i pozicije indikatora. Dock sekcija sadrži opciju promene broja stranica u dock-u, podrazumevanu stranicu, broj ikona u dock-u, skalu tačnije veličinu ikonica i opciju prikazivanja linije koja deli Dock i Homescreen. U General sekciji imamo opciju auto rotacije ekrana i opciju kojom sakrivate status bar, kako bi dobili punu površinu ekrana.

Od zanimljivih opcija u Lock Screen podešavanjima, tačnije Screen security sekciji istakli bi otljučavanje pritiskom meni ili home dugmeta i vibriranje nakon zaključavanja. CyanogenMod ima svoj takozvani cLock widget, koji prikazuje sat, alarm i događaje sa kalendara. Za razliku od AOSP verzije, u ovom ROM-u možete podešavati prečice na ekranu za zaključavanje. Na raspolaganju su vam četiri mesta na koje možete postaviti prečicu za bilo koju aplikaciju koju odaberete. Tu su takođe i neki gestovi recimo za dugi pritisak Back, Home ili Menu dugmeta. Opcije uključuju menjanje pesama, pauziranje muzike, uključivanje silent režima, ili uključivanje blica koji služi kao baterijska lampa.



U podešavanjima sistema nalazi se opcija Status Bar, u kojoj menjate stil indikatora baterije ili signala. Za bateriju možete odabrati ikonicu, procenat, krug, krug sa procentom ili da potpuno sakrijete indikator. Podešavanja indikatora jačine signala uključuju opciju ikonice, teksta ili sakrivanje indikatora. Još jedna zanimljiva stvar je opcija prikazivanja broja notifikacija u status bar-u.

U notification drawer sekciji možete ubaciti i Power widget u kojem imate ogroman broj raznih toggle opcija, ima ih toliko da ne bismo ulazili pojedinačno u svaku. Power Menu sekcija sadrži više opcija nego obično, uključujići i Screenshot dugme, Expanded desktop, kao i Reboot meni. CyanogenMod dozvoljava veći broj podešavanja za notifikacionu lampicu. Možete joj menjati boju u zavisnosti od tipa notifikacije, bilo da je to propušten poziv, poruka govorne možete ili notifikacija određene aplikacije. Tu je takođe i podešavanje notifikacije za bateriju. Ona može pulsirati kada je pri kraju, ili imati razne boje kada je na niskom kapacitetu, kada se puni ili kada je skroz napunjena.



Zanimljiva opcija unutar podešavanja u CyanogenMod ROM-u je i Profiles. Možete imati određene scenarije za Home, Night, Silent i Work profile. Pomoću njih jednim klikom dugmeta, ili skeniranjem NFC pločice možete bukvalno "u crevca" podesiti šta će biti uključeno od opcija na telefonu a šta uključeno. Možete podesiti podešavanja za prenos podataka, bluetooth, GPS, Wi-Fi, Data Sync, Portable Wi-Fi Hotspot, za alarm, media, ringtone, notifikacije, režim zvona, airplane režim. Tu su takođe i podešavanja za Calendar, Gmail, SMS; Email i Phone.



Od aplikacija koje možete pronaći ovde tu su Apollo muzički plejer i CyanogenMod File Manager. Opcija unutar CyanogenMod ROM-a ima zaista pregršt i možete veoma detaljno podesiti sve kako baš vama odgovara. Obzirom na to da je reč o Jelly Bean ROM-u koji je baziran na Stock-u, njegove performanse su fenomenalne, između ostalog zahvaljujući i projektu Butter. CyanogenMod je odličan ROM koji iz dana postaje sve bolji i bolji, dok se peglaju poslednji bagovi koji su prisutni. On postoji za prilično širok dijapazon modela, i samim tim je jedan od najpopularnijih romova koji postoje. Sada nam ostaje da vidimo šta je to šta ParanoidAndroid ima da ponudi i da li je vredan protivnik.





Paranoid Android


Paraonoid Android

Paranoid Android je zapravo takođe baziran na AOSP verziji Androida, tačnije njegova osnova je početno bila ROM Samsung Galaxy Nexus modela. On pruža nešto čistije Google iskustvo u poređenju sa CyanogenMod-om, ali tu su i dalje neke funkcije koje ga čine upotrebljivijim u poređenju sa originalnom Stock verzijom. U njemu su između ostalog i stvari koje nikada do sada nisu bile upotrebljivane na nekom ROM-u, što ga čini unikatnim i prilično zanimljivim, tako da je dobio šansu da stane rame uz rame uz CyanogenMod. Opet napominjemo da Paranoid Android nema taj nivo rasprostranjenosti kao pomenuti, ali da je spisak od 46 podržanih uređaja ipak veoma pristojna cifra.



Šta je zapravo to što je ljudima zapalo za oko, pruživši ovom ROM-u veliku popularanost i šansu da se takmiči sa najboljima? To bi svakako bio takozvani Hibridni režim. Šta on predstavlja? To je zapravo ključna funkcija ovog ROM-a koja dozvoljava korišćenje tablet ili phablet korisničkog interfejsa na smartfonu. Naravno, kako bi ovako nešto imalo smisla, potreban je telefon sa minimum 1280 x 720 rezolucijom i dijagonalom ekrana koja je veća od 4.5 inča. Samsung Galaxy S3 na kojem smo testirali Paranoid Android svakako zadovoljava ove "uslove".



Nešto detaljnija priča oko Paranoid Android-a uklučuje da pored korišćenja tablet korisničkog intefejsa, možete menjati i DPI vrednosti određenim aplikacijama. Čak i sa podrazumevanim podešavanjima, jasno je da Paranoid Android donosi stvari koje možete da vidite na tabletu, a to je podeljen interfejs sa kategorijama sa leve strane i odmah vidljivim opcijama sa desneIdemo redom. Unutar Settings menija u sekciji Customizatiion nalazi se Hybrid properties opcija u kojoj se dešava cela magija koju ovaj ROM donosi.. To su zapravo Paranoid Android podešavanja, koja su podeljena u četiri sekcije - Launch, Interface, Apps i Tools.



Prva opcija unutar Launch sekcije nosi naziv PA Colors, što je u stvari skup unapred postavljenih boja za nekoliko aplikacija. Ovim podešavanjem se boji nekoliko aplikacija, uključujući Launcher, Google Play Store (crven), Messaging (zelen), Google Talk (narandžast) i Google Search (svetlo plav). Ovo je samo preset, boje koje se vama dopadaju možete podesiti u Apps sekciji, ali o tome nešto kasnije.



Druga opcija u Launch sekciji je Stock UI, kojom vraćate klasičan 320 DPI/360p Phone korisnički interfejs. Phablet UI je zapravo korisnički interfejs kakav možete sresti na Nexus 7 tabletu. U njemu dobijate tri softverska dugmeta za navigaciju u dnu ekrana i nešto sitnija 225 DPI/600p veličinu interfejsa. Panel sa notifikacijama se prevlači sa leve strane odozgo ka dole, dok se toggle meni poziva prevlačenjem sa desne strane ekrana.



Tablet UI je nama zapravo i najzanimljiviji. On koristi 192 DPI/1000p podešanja i smešta sitne navigacione tastere u donji levi ugao. Status bar u vrhu više zapravo ne postoji, jer je on premešten dole, kao što je to slučaj na 10-inčnom Jelly Bean tabletu. Ikonice za jačinu signala mobilne i WiFi mreže i sat smešteni su u donjem desnom uglu ekrana. Pritiskom u donji desni ugao, poziva se notifikacioni panel, koji još jednim klikom postaje Toggle panel. Tablet UI takođe postoji i u još dva podešavanja, sa nešto krupnijim 220DPI/1000p i 250DPI/1000p podešavanjima.



U Apps sekciji Paranoid Android podešavanja možete podešavati kako će se apllikacija prikazivati, tačnije koja će biti njena ukupna veličina, tačnije koliki će biti njen DPI i Layout, njene boje i tako dalje. Ovom opcijom možete namestiti aplikacije kako to najviše vama odgovara, tačnije da li želite da one budu krupnije, sitnije, obojene u neku boju i slične stvari. Ovde takođe birate detaljnije boje za Navigation Bar, Navigation button, Navigation glow, boju status bar-a i boju ikonica na njemu.



Unutar Tools sekcije podešavanja, nalazi se pet podešavanja. Prva je Expert režim za iskusnije korisnike koi dozvoljava dublje kontrole za promenu ukupnog DPI-a i UI-a i još neka dodatna podešavanja po aplikaciji. Ostale opcije su resetovanje podešavanja, backup podešavanja i restore prethodnih podešavanja, kao i brisanje backup-a.

Još jedna odlična stvar po čemu je Paranoid Android poznat je takozvana Pie Controls opcija. Reč je o opciji koja dozvoljava korisnicima da se reše softverskih dugmića i status bar-a i notifikacionog panela, i da se umesto njih koristi poseban radijalni meni. Pošto ovaj meni ne zauzima nikakav prostor na ekranu dok nije pozvan, na ovaj način se iskorišćava celokupna površina ekrana. Standardna pozicija pozivanja ovog Pie menija je sa donje strane, ali možete podesiti da ga pozivate sa koje god strane ekrana želite.



Dakle, unutar ovog radijalnog menija, imamo Back, Home, Task Switch, Search i Meni dugmiće. Tu je takođe i časovnik, datum, WiFi mreža, indikator napunjenosti baterije, a takođe imate i deo u kojem se pokazuju notifikacije. Sve što vam treba na dohvat prsta, sve u jednoj "piti"- veoma zanimljiv koncept i dobar način da se iskoristi cela površina ekrana. Samo ostaje pitanje navikavanja na nov način upravljanja telefonom.

Od ostalih stvari koje se nalaze u Paranoid Androidu tu je takođe CyanogenMod File Manager, DSP Manager za zvuk, GooManager za romove. Što se tiče performansi, ona su baš kao i kod CyanogenMod-a fantastične, s obzirom na to da oba ROM-a imaju istu osnovu. Podešavanje tipa i veličine korisničkog interfejsa, njegovo bojenje, i Pie Controls su stvari zbog kojih bi se između ostalog trebalo odlučiti za njegovo korišćenje.



Zaključak

Odluka koji ROM odabrati od ova dva i dalje nekako ostaje na samom korisniku. Mi vam možemo samo skrenuti pažnju na njihove funkcije i dati naše utiske tokom njihovog korišćenja. Oba ROM-a koja smo koristili na Samsung Galaxy S3 smartfonu su delovala prilično stabilno i njihove performanse su u oba slučaja bile jako dobre. Kod CyanogenMod-a prednosti su svakako njegov launcher Trebuchet sa gomilom opcija, Power widget u notifikacionom panelu, podešavanje LED lampica, profili i slično. Zaista možete podesiti dosta stvari sa njim.



Sa druge strane, Paranoid Android poseduje jako zanimljiv Hibridni režim koji dozvoljava korišćenje phablet i tablet korisničkog interfejsa, menjanje DPI-a i boja elemenata ekrana u zavisnosti u kojoj ste aplikaciji, tačnije dobijate dosta mogućnosti da podesite sve kako vama odgovara. Nikako ne smemo zaboraviti ni Pie Controls, koji menja način na koji vršimo navigaciju i interaktujemo sa telefonom. Oba ROM-a su veoma dobra, brza i stabilna, koji god da izaberete za vaš smartfon, nikako nećete pogrešiti. Koji vi ROM koristite od ova dva i zašto? Ostavite odgovore u komentarima ispod teksta.


 

Smartfoni, kompjuteri budućnosti

Fitnes tehnologija: ponovni procvat

  • Povezane teme:
10104
10105
10106
10107
10108
10109