Greška

Došlo je do greške.

Intervju: Milovan Matijević, vodeći analitičar srpskog IT tržišta

19.04.2011 02:52 | 0 Biznis IT
Intervju: Milovan Matijević, vodeći analitičar srpskog IT tržišta

Benchmark ima priliku i zadovoljstvo da vam predstavi gospodina Milovana Matijevića, vlasnika kompanije Mineco Computers i vodećeg analitičara domaćeg IT tržišta. Reč je o gospodinu koga kompanije zovu kada im je potrebna informacija o tržišnom udelu, prognozi kretanja budućih tokova, koji budno i pomno prati tokove i zbivanja. Zadovoljstvo nam je da ga po prvi put predstavimo publici Benchmark sajta i najavimo DATUM 2011, manifestaciju ko



Filip Majkić

Intervju: Milovan Matijević, vodeći analitičar srpskog IT tržišta

Puno je pojedinaca koji se prave važnim, a pravi profesionalci daju najveći doprinos i rade u tišini. Gospodin Matijević jeste itekako važna osoba domaćeg IT-ja, a njegovo znanje, studioznost i analitičarske osobine imaju za cilj da nam pomognu da jednoga dana dostignemo nivo u kome ćemo moći da kažemo – da, Srbija ima uređeno IT društvo. Put je dalek, gotovo nedostižan iz sadašnje perspektive, rad gospodina Matijevića na njemu predstavlja petrolejku koja nam osvetljava izuzetno mračan tunel, koja nam ne dozvoljava da tumaramo po mraku. Nadamo se da ćemo i u budućnosti imati prilike da našim čitaocima predstavimo „preseke“ stanja u domaćem IT-ju zahvaljujući našem uvaženom sagovorniku. Intervjue za Benchmark sajt do sada su davale mnoge važne osobe domaćeg, ali i globalnog IT-ja; iako forma intervjua često nije previše privlačna za čitaoce, ovog puta ćemo reći – ovo je prava osoba, ovo je „taj“ intervju!
 



Benchmark: Za početak da odgovorimo na pitanje koje će većina ljudi sigurno postaviti, tim pre što se po prvi put pojavljujete na Benchmark sajtu – ko je u stvari Milovan Matijević i koja je njegova uloga u srpskom IT-ju?

U najkraćem, analitičar sam srpskog IT tržišta, pratim dešavanja i tehnološka kretanja u IT sferi u Srbiji od 2004. godine. To je jedini posao koji radim kao vlasnik kompanije Mineco. Radio sam taj posao dve godine kao direktor i rukovodilac lokalne kancelarije IDC-a, jedne od vodećih svetskih analitičkih kuća za koju su, siguran sam, mnogi čuli i van ove branše. Od 2005. do 2007. godine sam bio njihov direktor za Srbiju i Crnu Goru, a od tada sam prisutan sa punim kapacitetima svoje firme Mineco za podršku vodećim igračima na IT tržištu Srbije.

U IT-ju radim još od 1990. godine, kada sam i osnovao svoju kompaniju Mineco, a narednih 14 godina sve do 2004. sam proveo na jakim pozicijama u tada vodećim IT firmama u Srbiji – Coresu od 1998. do 2004. i Adacom u periodu od 1992. do 1997. godine. Dakle, slobodno se može reći da sam u branši već decenijama. Uspeo sam da ostvarim direktni i lični kontakt sa praktično svim vodećim igračima, odnosno firmama koje imaju ključne uloge na domaćem IT tržištu. Sve to je od ogromne važnosti za ovaj posao kojim se bavim.

Benchmark: Ovde bismo se osvrnuli na vaš period u IDC-u, prvenstveno zbog percepcije koju ljudi imaju vezano za strane firme – svi bi voleli da rade za inostrane plate i firme, a Vi niste bili zadovoljni. Šta je bilo u pitanju i šta Vas je prelomilo da krenete samostalno?

Kada sam započeo analitički posao 2004. godine, računao sam na veliki potencijal srpskog tržišta i posao je dobro i brzo krenuo, na osnovu direktnih kontakata na srpskoj IT sceni. Njima je odgovaralo da se neko bavi time i postojao je visok stepen poverenja, može se reći da je ceo posao zasnovan na atipičnom resursu za srpske uslove – to nije ni novac, niti neko materijalno dobro, već  - poverenje.

Radeći svoj posao shvatao sam postepeno šta kolegama treba, šta bi mogao biti novi proizvod ili usluga i to je služilo kao podrška za domaće firme. Kada je došla ponuda IDC-a, ona je za mene bila izazov jer je dolazila od vodeće internacionalne kompanije koja je bila veliko ime, a i meni je nedostajala neka vrsta internacionalnog iskustva. To je sasvim sigurno bio izazov.

Međutim, u samom startu se pojavio i kamen spoticanja, pošto  je Srbija relativno mali potrošač IT ulaganja i ona su dosta niska. Srbija ulaže svega 10-ak % u IT po glavi stanovnika u odnosu na ulaganja u Evropskoj Uniji. Stoga, IDC nije imao prevelike ambicije, dok sam ja imao veliko interesovanje za lokalne teme. Njihove analize i planovi su više bili posvećeni svetskim trendovima, u okviru kojih smo se mi pojavljivali tako reći poput određene “statističke greške”. Posle dve godine, IDC nije bio spreman da previše investira u razvoj kancelarije u Beogradu, a ono što smo mi mogli da uradimo je prevazilazilo ono što su oni tražili. Stoga smo lako napravili dogovor da za IDC radimo one teme koje njima trebaju, a da teme koje nisu u sukobu interesa radimo samostalno. Odatle se razvio samostalni put, koji je vremenom potpuno prevagnuo.
 


Benchmark: Kako ste uspeli da kod firmi stvorite pozitivnu klimu, kako bi oni izašli sa realnim podacima? Koliko je dugo potrebno ubeđivati ljude da izađu sa, uslovno rečeno, pravim podacima?

Kada sam započeo posao, svi igrači su bili prepoznati, viđeni, i već se u potpunosti formiralo tržište koje više nije bilo “crno”. U takvoj situaciji su se postavljali obrisi naše IT industrije i u takvom okruženju već su i mentori spolja nametali određene standarde komunikacije i saradnje, koje zahtevaju visok stepen transparentnosti, otvorenosti za ustupanje relevantnih podataka, tako da su firme prosto same shvatile potrebu za realnom slikom i mestom gde se nalaze. Neki su možda želeli da kreiraju sliku kakva bi njima odgovarala, ali su vrlo brzo shvatili da od toga u stvari sami imaju najviše štete. Ukupno gledano, relativno smo bezbolno prevazilazili početne faze saradnje i sticali poverenje, koje se dalje uzajamno gradilo, sve to nakon 2004. godine.

Benchmark: Mnogi tu 2004. godinu vide kao prelomnu u srpskoj IT industriji. Možete li za naše čitaoce reći zbog čega?

Tada je tržište počelo ozbiljno da raste. Obim posla je naglo porastao, počelo je da se radi ozbiljnije, nestala je svaka mogućnost, makar kod ozbiljnih firmi, da se posao radi improvizacijom. Bilo je potrebno formirati tržište i dobiti njegovu preciznu sliku, odnosno sliku odnosa na njemu.

Strana 2



Benchmark: Kako u praksi izgleda proces prikupljanja podataka? Koliko je mukotrpno raditi, i radite li po sistemu “od firme do firme”?

Posao je naporan. Mi smo u intenzivnom, “pešačkom” poslu komuniciranja sa firmama. Međutim, to rezultuje stvaranjem određenih odnosa i lepom kvalitativnom slikom, koja se ne svodi na priču “pošaljite mi finansijske izveštaje”, na šta se nažalost analitika danas često svodi. Danas Niš, sutra Kraljevo, prekosutra Čačak, i svuda morate da se zadržite barem jedan dan.  Da je lako, sigurno nije. Srećom, od starta je odnos praktično uvek bio na najvišem nivou.
 

 

Benchmark: Sve je to rezultovalo vašom publikacijom “SITO”. Pretpostavljamo da je motiv, makar jednim delom, došao od “protresti kroz sito”? Ili se radi o skraćenici?

Serbian IT Observer – skraćeno SITO. Lokalni srpski IT osmatrač, ali je zaista jedan deo razloga i u tome što ste naveli.

Benchmark: Objasnimo našim čitaocima šta je to SITO.

Radi se o publikaciji namenjenoj prevashodno vendorima, distributerskim kućama i firmama, koja im pomaže da shvate tendencije i trendove i prilagode svoje poslovanje. To je sveobuhvatna publikacija koja obrađuje IT tržište po tri osnovne teme: šta se prodaje, ko kupuje i ko prodaje – IT, naravno. Daje kompleksni uvid u tržište na jednom prilagođenom nivou detaljnosti kako bi korisnici publikacije mogli da steknu lakši uvid.

Bitno je reći da mi to poklanjamo, to nije publikacija koja se naplaćuje. Ona treba da podigne svest o značaju slike gde se trenutno nalazimo i kako treba voditi firmu.Svakoj firmi treba informacija iz neutralnog ugla kakva je, gde je, ko su joj konkurenti, i te informacije može efikasno da iskoristi. Analize su na kvartalnom nivou, a formiramo ih i na godišnjem nivou.

Naravno, u prvom SITO-u, ma koliku podršku da smo dobili, još uvek je bilo nekih “malih teorija zavere”, možda su neki imali određenu rezervisanost. Brzo se, međutim, shvatio značaj ovog analitičkog posla i sve se prevazišlo za godinu-dve. Nedugo zatim smo osetili naš uticaj na okruženje i tržište kroz SITO publikaciju. Mi smo u šali nazivali publikaciju “Ogledalce, ogledalce moje” i firme su shvatile da je njima u interesu da ta slika bude što realnija.Ideja je da cela publikacija na osnovu kvalitetnih i dobrih informacija pospešuje srpsko IT tržište i podstiče njegovo uređenje.

Vremenom se širila i rasla i sama SITO analiza. Danas imamo 12 analiza, od čega su 4 na kvartalnom nivou. Posebno obrađujemo hardverske teme, jer se domaće IT tržište i dalje bazira pretežno na opremi.

Benchmark: Kakav je Vaš utisak, imajući u vidu krizu, da li firme više analiziraju nego ranije gde su grešile, da li posluju po instinktu ili se sve više oslanjaju na dobre i kvalitetne analize? Čak i mi sami smo morali da usled krize sagledamo šta ne valja u našem poslovanju, pretpostavljamo da slično važi i za velike kompanije?

Svakako, mogu samo da potvrdim rečeno. U godinama krize je značaj prave slike je još veći, posebno u odnosu na periode osiguranog rasta, kada je osvajanje novih tržišta bilo u prvom planu. U godinama krize tržište i njegovi igrači sazrevaju,  prave reevaluacije, moraju da shvate gde su grešili.

Prva odlika krize jeste menjanje odnosa među najznačajnijim učesnicima. Prvih 5 igrača neće ostati isti, a u prvih 10 će u vreme krize doći do značajnih pomeranja. Sve to se već odigralo. Druga odlika je promena tehnologije. To što se radilo pre krize nije isto kao ono što se radi nakon krize. Šta se radilo 2008. godine i šta će se raditi 2011. godine se poprilično razlikuje.
 

 

Benchmark: Pitanje svih pitanja – kako stoji stanje IT ulaganja u Srbiji?

Srpska ulaganja u IT po glavi stanovnika su veoma niska. To je oko 60 evra po glavi stanovnika na godišnjem nivou, što je pad u odnosu na 70 i nešto iz 2008. godine, ali je značajno više u odnosu na 33 evra iz 2004. godine. Slovenačka ulaganja u IT su preko 300 evra po glavi stanovnika, mađarska preko 200 evra, i zaostatak je dramatičan. U odnosu na neke  igrače sa kojima smo nekada mogli da se merimo, danas zaostajemo i po tri, četiri puta. To je posledica loše ekonomije. U EU su IT ulaganja preko 800 evra po glavi stanovnika.

Da bismo nekima prišli, naše tržište mora da raste stopom od 25% na godišnjem nivou, što je veoma teško ostvariti u realnosti. To je ogromna stopa rasta sa kojom se u pet godina više nego utrostručava tržište, a unutar dva petogodišnja ciklusa udesetostručavate tržište. To je tempo razvoja koji nam možda treba u idealnom slučaju, ali nije realno očekivati ga. Tom prečicom možemo uhvatiti priključak. Imam jednu uzrečicu – Srbija nezadrživo srlja u progres. No, tempo, organizacija, krize...sve nas to značajno ograničava.  Kriza pogotovo, jer nas je koštala dve godine razvoja, i kako stvari stoje, biće potrebno još barem dve godine da se prevaziđu njene posledice u IT sektoru.

Benchmark: Koliko je srpsko IT tržište vredelo 2008. godine?

Tada je tržište vredelo 545 miliona evra, i prvi put je prešlo pola milijarde, a 2012. smo po tadašnjim lepim očekivanjima trebali da dostignemo milijardu evra. Ta milijarda je bila 40% tržišta Mađarske iz 2005. godine. Dve godine u nizu već imamo pad i 2010. smo završili na 405 miliona, pad od 25%. Ni za ovu godinu se ne očekuje puno bolje, stanje možemo opisati kao tavorenje na relativno niskom nivou.

Strana 3



Benchmark: Koliko se promena odigralo u protekle dve godine među samim igračima na tržištu?

Tokom 2009. godine nije se puno menjalo u partnerskom kanalu. Igrači su bili isti, međusobni odnosi slični i bilo je malih pomeranja. Tek u 2010. su se pokazale pukotine i jači pomeraji među vodećim igračima. Definitivno ova 2011. godina donosi promene u prvih pet u mnogim kategorijama, ali ni ta promena ne mora ništa da garantuje. Oni koji su ostali u poslu mogu ispasti, novi igrači mogu ući. Srpsko IT tržište je izrazito konkurentno, jer u svakoj njegovoj kategoriji ima veoma veliki broj konkurenata. Postoji oko 1700 aktivnih preduzeća sa oko 15,000 zaposlenih. Broj firmi se povećao u odnosu na 1300 od pre nekoliko godina. Ipak, broj novootvorenih firmi je značajno veći od te razlike od 400 firmi, jer je veoma veliki broj firmi propadao, tako da u relativne “novajlije” možemo ubrojati gotovo polovinu firmi koje danas postoje na srpskom IT prostoru.
 

 

Benchmark: Mnoge firme koje su se bavile prodajom su posrnule, otišle u stečaj. Kakva je situacija sa novim firmama, da li one posluju na nekim zdravijim osnovama ili su jednostavno zamenile prethodnike, pa “teraju dok traje”?

Naravno da posluju zdravije. To posebno važi za firme softverskog tržišta, koje se uglavnom stvaraju na bazi privlačenja jednog ili dva posla za stranog klijenta kao osnovu, i odatle dolazi do daljeg širenja. Kada pričamo o zdravlju tog posla, kada posmatramo tržište oko dve trećine posla na našem IT tržištu odlazi na tzv. opremu (hardver) – međutim, dve trećine zarade i kapitala se generiše u softverskim firmama, na uslužnim delatnostima i na softvera. Firme menjaju principe poslovanja, i srpske firme bivaju prepoznate kao sve ozbiljniji i konkurentniji igrači. Pedesetak najvećih autsorsera je napravilo “sirovog koda” u vrednosti od oko 65 miliona evra, što je izvezeno iz Srbije. U neku ruku, Srbija od “izvoznika malina” postaje izvoznik softvera, i to je veoma dobro. To pokazuje koliki je tu potencijal.

Benchmark: Možda malo pretenciozno zvuči, ali da li bismo mogli da napravimo poređenje sa Indijom? Da li možemo na toj priči autsorsovanja da napravimo zdravu perspektivu za budučnost?

Možemo, svakako. Srbija se već pojavljuje kao pouzdan igrač na autsorsing tržištu, ima potencijala, ima i problema sa kapacitetima, jer npr. Rumunija i Ukrajina više pažnje posvećuju autsorsingu i to čine sistemski, ali i ovo što se radi doprinosi sasvim lepo.

Benchmark: Kad spomenusmo Indiju, šta se zbiva sa projektom “naše Indije”, odnosno Inđijom?

Tu se citiralo sa nekakvim megalomanskim prognozama, koje nikada nisu ostvarene. Parametri, površine, broj zaposlenih, o svemu se pričalo u nekim velikim brojkama, ali upućeniji su se u startu zapitali “Ko će tu da radi”. Ideja je bila da se za 5 godina zaposli preko 20 hiljada ljudi, a tih kadrova nema u Srbiji. Da se iščupa sve ono što radi u IT industriji i premesti tamo, ne bi se popunio toliki broj radnih mesta. Čak i kada bi se tako krenulo, od toga bi bila veća šteta nego korist. Jedno je sigurno – nema napretka bez jakih sistemskih poteza, ali sistemski potezi moraju biti zasnovani u realnosti.
 

 

Benchmark: Koji su najveći problemi srpskog IT-ja, a koji su najveći njegovi kvaliteti, prema vašem mišljenju?

Sve potiče od ekonomije – slaba ekonomija, slab je i IT. Kod nas to ide i korak više, pa je ekonomija slaba i zbog slabe, ili možda prenaglašene politike. Nigde u regionu ne postoji tolika direktna zavisnost politike i ekonomskog stanja. Samim tim se stvara puno indirektnih problema. Još jedan veliki problem je što lokal zbog nedovoljnih kapaciteta ne može da se razvije u punoj dimenziji. Kada imate loše klijente, onda ni vi nemate mogućnost razvoja. Tada investirate tek toliko da budete tik ispred očekivanja.

Može se reći da su kapaciteti dobra strana. Srpski informatički sektor i dalje ima veće kapacitete u odnosu na ono što država, društvo, privreda i ekonomija traže od njega. Ulaže se relativno veliki broj kvalitetnih ljudi. Ipak, pitanje je ako bi došao baš veliki obim posla preko značajnih investicija da li bismo mogli da ga radimo.
 

 

Benchmark: Želeli bismo da završimo sa najavom DATUM-a 2011 – Dani Tehnološkog Umeća, manifestacija koju Vi organizujete. 17. maj nam se ubrzano približava, a upravo tada će se ponovo održati manifestacija koja je svima u IT industriji veoma značajna. Šta našoj publici možete reći o njoj?

DATUM datira još iz 1996. godine i pokrenut je od strane kompanije Cores. Skupova je bilo nekoliko do 2004. godine u organizaciji firme Cores. Nakon toga sam ja nasledio tu inicijativu i organizovali smo jedan skup posvećen softverskim rešenjima, da podignemo svest o ERP-u (Enterprise Resource Planning), odnosno svest o potrebi upotrebe informacionih sistema ERP klase koje bi trebale da podignu produktivnost firmi.

Tema skupa je “Poslovna softverska rešenja”. Ideja je da izbacimo na površinu jednu strukturu, odnosno domaću ponudu u tom segmentu i okupićemo desetak firmi koje postoje preko 20 godina i od kojih svaka zapošljava preko 30 ili 40, pa u nekim slučajevima i preko 70 ljudi, tako da se radi o veoma ozbiljnim činiocima na srpskom tržištu. Oni se bave za srpsko tržište vizionarskom temom.

Na redu je drugi DATUM (Dani tehnološkog umeća), 17. maja ćemo organizovati skup, najviše će biti reči o ERP-u, ali i o CRM-u (Customer Relation Management) i  BI-ju (Business Intelligence). Učestvovaće AB Softv, ASV, Digit, Saga i još nekoliko izuzetno značajnih imena, kao i firme koje lokalno implementiraju rešenja, kao što su Microsoft-ov partner Extreme. Mislimo da smo okupili najbolju ponudu u segmentu poslovnih softverskih rešenja. Sada je na nama da obezbedimo adekvatnu publiku, aktivno radimo na tome, pozivamo ljude i očekujemo oko 350 učesnika konferencije.

Benchmark: Gospodine Matijeviću, hvala Vam puno!
 

Intervju: Oven Hjuz, Oracle

Cloud u Srbiji

  • Povezane teme:
10604
10605
10606
10607
10608
10609