Greška

Došlo je do greške.

Intervju: Ima li spasa tradicionalnom desktop PC tržištu u Srbiji?

19.09.2013 15:45 | 0 Biznis IT
Intervju: Ima li spasa tradicionalnom desktop PC tržištu u Srbiji?

Bez obzira o kom segmentu IT industrije je reč, Milovan Matijević je prava adresa. Benchmark ponovo ima priliku i zadovoljstvo da vam predstavi gospodina Milovana Matijevića, vlasnika kompanije Mineco Computers i vodećeg analitičara domaćeg IT tržišta. Da li se radi o broju prodatih računara, stanju u sektoru IT usluga, globalnim parametrima vezanim za uticaj IT-ja na ekonomske tokove u Srbiji ili trendovima u poslovnom sektoru, kompanije već


Filip Majkić

Benchmark je sajt koji je tradicionalno orijentisan prema hardveru, a to je uvek interesantna tema, naročito u ovom periodu koji donosi fundamentalne promene na tržištu. Kako se PC nosi sa svim promenama? Da li je zaista tržište u samrtnom ropcu, ili postoji realna šansa za oporavak i vraćanje na stazu uspona? Koliko je realno da se to desi u sadašnjim ekonomskim okolnostima? Kakav je uticaj smart uređaja na PC tržište, koliko se laptopova prodaje, koji je odnos prodatih laptopova i desktopova, koliko ljudi apgrejduju mašine i kojim komponentama?


Kao što vidite, povoda za razgovor ima izuzetno puno. Mogli bismo dane da provedemo u razgovoru sa gospodinom Matijevićem, i sigurno bismo našli nove teme o kojima bismo pričali, i pitanja na koja bismo želeli da čujemo njegov odgovor ili komentar. No, morali smo da se fokusiramo na ono što je, prema našoj proceni, najinteresantnije za naše čitaoce. Ovo nije razgovor koji se vodi napamet ili koji služi da se družimo, ovo je razgovor koji se vodi uz podršku 20 analiza koje gospodin Matijević pravi svakog kvartala već skoro čitavu deceniju, sa bezbroj tabela i grafikona smeštenim u fasciklama, tolikim da je potrebna asistencija prilikom okretanja strana.

Naš fokus je bio na tržištu uređaja i prodaje hardvera i gedžeta, pre nego na uslugama, ne samo iz razloga što nam je ta materija bliža. Same analize gospodina Matijevića pokazuju da je u tom ogranku još uvek preko 60% IT tržišta kod nas...
 


Benchmark: Pre nego što se dotaknemo naše zemlje, možete li nam reći kakvo je stanje u našem okruženju kada je prodaja računara u pitanju?

Milovan Matijević: U Srbiji se prodaju najjeftiniji računari mnogo više nego u drugim zemljama. U tome nismo usamljeni u regionu, ali je pojava kod nas vrlo izražena, zajedno sa još nekim susednim zemljama, kao što su Crna Gora, Makedonija, Bosna i Hercegovina. Kako se ide dalje ka severu i severozapadu, prosečna cena prodatog računara raste. To se vidi ne samo po prosečnoj ceni, već i tehnološkom nivou sprava. Primera radi, kada poredimo koliko je prodato računara sa Core i3, i5, i7 procesorima u odnosu na Pentiume i Celerone, u ovom regionu je taj odnos otprilike pola-pola, a na razvijenijim tržištima se mašine sa slabijim konfiguracijama prodaju ispod 40 odsto.


Benchmark: Koliko ekonomska situacija utiče na prodaju, kako vidite razmišljanje vendora koje se najlakše može opisati kao "sve je pitanje cene" i da li i sami korisnici tako razmišljaju, kako ponuđači tvrde?

Milovan Matijević: Pokazalo se u periodu od 2007-2008. da cena nije u prvom planu, ma koliko to paradoksalno zvučalo, nego način plaćanja. Korisnicima su bile na raspolaganju svestranije finansijske opcije, kvalitetniji krediti, i to se odrazilo na bolju prodaju. Kada su se te stvari malo zategle, onda su se i IT kompanije vratile na staro razmišljanje, da je sve u ceni. Pokazuje se da to razmišljanje ne potiče toliko od krajnjeg kupca, koliko od ponuđača, koji pokušavaju da na taj način ostvare konkurentsku prednost.

Sa tako niskim cenama i gledištem da je sve u količini i u broju prodatih primeraka ne može se poslovati uspešno, i tu je veliki problem za IT. Cilj je preživljavanje do nekog normalnijeg vremena, i sve postaje neka vrsta sporta. Kada je samo količina u fokusu, onda kao u sportskoj igri svi idu na to da "naprave bolji rezultat". Sve to računajući da će neko preživeti, a neko neće.


Benchmark: Kako se uopšte odlučuje o našem tržištu od strane ponuđača? Mi smo mali, da li možda mi služimo da se rastereti lager iz neke veće zemlje (Poljska, Rumunija), pa s tim u vezi i ta orijentacija na količinu, pre nego na profit i održivo poslovanje?

Milovan Matijević: Vendori svakom tržištu prilaze sa istog nivoa i imaju sličan pristup. Ne toliko zbog toga što su zemlje ravnopravne, koliko zbog internog držanja stvari pod kontrolom. Vendor ne može da jednoj zemlji pristupi na jedan način, a susednoj na sasvim drugi način jer to njemu pravi problem u internoj organizaciji i kontroli. Ne vode se različite strategije za Budimpeštu, Beograd i Zagreb. Njemu je najlakše da ima jedinstveni pristup, koji će se onda u lokalu blago razgranati i malo više naginjati onom tržišnom segmentu za koji se proceni da ima najbolju prođu.

Strategija koja je vendorima najbliža je ona sa razvijenijih tržišta, jer je za njih same to najrazumljivije i najlogičnije, i tako se formira struktura kanala. Mi smo nažalost na začelju tehnološke tražnje, i lokalni kanal za to optimizuje svoju ponudu.

 

 

Tržište Srbije


Benchmark: Na osnovu vaših analiza, kako biste opisali - da ne znate ko smo i šta smo - ko su i kakvi su kupci u Srbiji?

Milovan Matijević: Kupac u Srbiji je sve bolje informisan, zato što kupuje svoj najmanje drugi ili treći računar. Sa te strane, nije zamka u neinformisanosti, koliko u tome da svaki kupac ima potrebu da proba nešto novo. U sadašnjoj strukturi, PC isporukama dominiraju laptopovi i ona ukupno gledano pada. Kupci masovno prelaze na laptopove idući logikom da će zadržati svoj stari desktop, kako bi se ušlo u mobilni segment.

Tu su i smart uređaji, za koje se ljudi puno opredeljuju. Nema onoga ko nije uzeo smartfon, a tableti se sve više kupuju, dok je budžet ipak poprilično ograničen. Stoga se odlažu apgrejd ili zamena računara i vreme korišćenja se produžava. Zaključak bi bio - kupac u Srbiji želi da proba neke nove stvari.


Benchmark: Imate li podatak o količinama koje se prodaju na našem tržištu u poslednjih 5 godina, bilo u komadima, bilo u milionima evra?

Milovan Matijević: To se veoma lako pamti. U Srbiji se proda oko 360 do 380 hiljada računara godišnje, odnosno grubo govoreći, oko 1000 komada dnevno. Već duže vreme se stoji na toj brojci, s tim što prosečna vrednost prodatog računara pada, pa je vrednost iz godine u godinu manja. Sve to važi za period od 2008. do 2013. Tu mislim na sve forme računara - desktop, brend i lokalno asembliran, kao i laptop. Tablete ne ubrajam u tu brojku, kao ni druge uređaje koji spadaju u smart kategoriju.

Nivo prodaje se održava na osnovu instalirane baze. U prethodnih pet godina je isporučeno blizu dva miliona računara, a pet godina bi trebalo da bude vreme zamene. Dakle, petogodišnja zamena na instaliranu bazu od dva miliona daje podlogu za elementarne isporuke na nivou od oko 400 hiljada godišnje. Mi smo i ispod tog broja, nažalost, što sugeriše da je životni vek naprava produžen, i da kupci koriste računar do krajnjih granica eksploatacije, produžavajući korišćenje. Stoga je to nekakav stabilan nivo isporuka, ispod koga se teško može ići, ali nije pokazatelj uspeha u smislu da "održavamo isporuke na istom nivou kao i u srećnija vremena".


Benchmark: Utiču li tableti negativno na te trendove?

Milovan Matijević: Tableti su tek ove godine dobili na zamahu. U periodu 2011-2013. njihova prodaja se više nego udvostručava, ali je tek prošle godine prešla 30 hiljada prodatih jedinica. Ove godine se očekuje preko 70 hiljada prodatih tableta u Srbiji. Osim toga, tableti će sada dolaziti sa mnogo jačim hardverom. U ovoj i narednim godinama će se to svakako osetiti, jer sada imaju snažan hardver, kvalitet korišćenja je značajno unapređen.
 



Benchmark: Kakva je vaša procena, koliko tableti utiču ne na prodaju gotovih računara, već na prodaju komponenti za apgrejd? Puno ljudi oko nas se odlučuje da kupi novi Nexus 7 ili iPad Mini umesto nove, brze grafičke karte.

Milovan Matijević: Svakako da utiču. To je jedna od stavki koje svakako pogađaju kompanije koje nude komponente, tim pre što domaći kupci imaju ograničen budžet.  Već smo spomenuli deo odgovora na to pitanje govorivši o prolongiranim rokovima eksploatacije i tendenciji da se ciklus obnavljanja računara sve više produžava. Sa druge strane, teško je dovesti u direktniju korelaciju recimo, broj prodatih grafika ili diskova sa tabletima. Jasno je da se broj smanjuje, ali da bi se izmerio direktan uticaj tableta na svaki segment pojedinačno - koji je u desktop domenu dosta iscepkan - trebaće još neko vreme.

Ono što se sa sigurnošću može reći jeste da srpski kupac, suočen sa problemima u domenu raspoloživog novca i slabijim uslovima kupovine, svakako ne može da priušti mnogo ulaganja u tehnologiju. To se reflektuje ne samo na kvantitet, na količinu, već i na kvalitet.


Grafike - poslednja PC uzdanica

Benchmark: Grafičke karte su nam posebno zanimljive, jer imamo utisak da su one "Poslednji Mohikanac" kada je apgrejd u pitanju. Koliko se grafičkih karti proda godišnje, kako stoje kompanije koje ne nude gotov PC, već su samo u tom ekosistemu?

Milovan Matijević: To je veoma dobro pitanje, ali zahteva malo duži odgovor. Lokalni asembling (desktop PC računari sklapani na domaćem tržištu od komponenti) je poslednjih godina imao sunovrat. Količine pre 5 godina su bile preko 200 hiljada jedinica, a danas su daleko ispod 100 hiljada jedinica. To tržište je palo na trećinu svoje vrednosti. Kod nas je pre 5 godina bilo jače tržište lokalno asembliranih mašina nego na razvijenijim područjima, tako da je pad veliki, i mnogo se više oseća.
 

Lokalni asembling je po količinama pre 5 godina bio podeljen; pola računara su bile low end mašine sa integrisanom grafikom, a pola računara je imalo diskretnu grafičku kartu. Oko 100 hiljada jedinica na obe strane. U ovom trenutku, tržište je palo na trećinu vrednosti, ali se zadržao odnos pola-pola kada govorimo o broju prodatih računara sa i bez diskretne grafike. Mnogi vendori nemaju podatak da je i dalje broj prodatih grafičkih kartica jednak polovini broja prodatih mašina i održava se.

Polovina kartica se proda u ritejlu proda kao samostalna komponenta, dakle kao čist apgrejd. Dakle, grafička karta je ostala poslednja apgrejd komponenta iz vremena kada se apgrejdovalo sve. Nekada smo apgrejdovali sve komponente, od ploče, preko procesora, memorije, grafike, dok se danas većina tih komponenti uglavnom prodaje zajedno sa računarom, dakle u gotovom, asembliranom pakovanju. Grafičke karte se i dalje u solidnim količinama prodaju i van toga, pa se održava nivo polovine isporučenih grafika u odnosu na broj isporučenih asembliranih računara.
 

To je zanimljiva niša za koju se pokazuje da određenom strategijom može da se napravi kvalitetan, profitabilan posao, jer se u Srbiji na 360 hiljada prodatih računara, baš kao i u drugim zemljama, javlja potreba da se na određenom procentu ugrade snažne, brze grafike iz gejming kategorije. To doživljavamo kao gejming mašine. Ukoliko bi takvih računara bilo 5-6%, to znači da postoji tržište od dvadesetak hiljada koje je stabilno, koje neće padati. Sa druge strane, nema 20 hiljada grafika u jakoj specifikaciji, i dosta otpada na entry modele. Kada kažemo na jake specifikacije, mislimo na brže grafike. Cena mašina sa takvim grafikama ide od oko 600 evra pa naviše.


Benchmark: Grafičke karte jakih specifikacija trpe i otuda što se igre danas prave tako da rade na što većem broju platformi kako bi se vratila enormna ulaganja u produkciju i opravdala očekivanja berze, pa se stoga igre optimizuju za najmanji zajednički sadržilac, što su u konkretnom slučaju konzole. Kakav je motiv kupiti vrlo snažnu grafiku danas?

Milovan Matijević: Nema više poente da se skupa igra pravi za mali broj kupaca, jer je došlo do promene tržišta i tehnologija. Ovaj segment će ostati kao niša. Spuštaju se tehnološki trendovi kroz tablete i smartfone. Potreba za zabavom kod širokog broja ljudi će na njima biti zadovoljena. Stoga, imamo dvojak efekat. Jedan deo tržišta nije izgubljen, već se zacementirao, a drugi deo tržišta je nepovratno izgubljen. Makar za određeno, duže vreme i određene strukture IT kanala.

Tehnologija je dovela nove igrače jer je tržište smartfona i tableta daleko veće i potencijalno plodonosnije za kreatore igara. Menjaju se navike, jer tableti i smartfoni omogućavaju da se igramo na drugačiji način nego do sada. Nema potrebe da sednemo za sto, možemo dok ležimo u krevetu ili sedimo u kuhinji. Isto tako, to su multifunkcionalni uređaji, na kojima je igranje jedna od brojnih stvari koje korisnici mogu raditi, pa onda oni to igranje doživljavaju kao neki bonus, i nešto što im dođe samo po sebi, bez potreba za daljim ulaganjima. Grafičke karte jakih specifikacija će kupovati sada samo oni ljudi koji tačno znaju šta kupuju i kako to mogu da iskoriste.
 

Konzola ima 150 miliona u trenutnoj generaciji, a njihov uticaj je posebna priča. No, u Srbiji to nije toliko izražen jer njih u Srbiji nema koliko ih ima u svetu, i navike igranja su drugačije. Ali, to je sasvim posebna tema, o kojoj bismo mogli da pričamo ihahaj, međutim ne na osnovu analiza i tržišnih pokazatelja. Živimo u vremenu globalne krize, ne krize egzistencije već globalne krize profitabilnosti gde svi jure nove profite. Stoga se lako prelazi sa tehnološkog pristupa, koji zahteva razvijanje superiornih tehnologija i samim tim igara, mnogo je lakše "izvući" po dolar od milion ljudi nego po 500 dolara od 2000 ljudi.


Benchmark: Kakva je situacija sa matičnim pločama? Ne govorimo o asembliranim računarima, već o matičnim pločama kao apgrejdu, na ritejl tržištu.

Milovan Matijević: Na količinama koje su, kao što smo rekli, pale ispod 100 hiljada primeraka apsolutno dominiraju najjeftinije ploče, i to ploče koje praktično i nisu preporučene za zadatke koji se postavljaju pred njih kada se sklopi mašina. Na ritejlu su ploče praktično prepolovljene godina za godinu. Grafike su neuporedivo bolje prodavane i mnogo su češći apgrejd. Poslednji Mohikanac u poslu sa komponentama je ostala grafika.

Diskovi su takođe zdrav deo, s tim što smo videli da se zaustavila prodaja eksternih diskova, koja je jedno vreme vukla celu prodaju. To vezujemo sa sve više cloud varijanti, koji smanjuju potrebu za dodatnim diskovima, kao i povećavanjem kapaciteta primarnih diskova, koji postaju dovoljni. Uostalom, ne može se sve držati u cloudu.


Desktop, tehnologije i promocija

Benchmark: Kako vidite perspektivu desktopa?

Milovan Matijević: Sa ovakvim poslovanjem i ovakvom orijentacijom ne samo desktopa već i laptopa, kratkoročna perspektiva je veoma slaba. Cena sa monitorom i periferijama desktopa se izjednačila sa cenom laptopa u proseku. Pošto su sada cene desktopa i laptopa sabijene i izjednačene, nema se više gde. Ono što očekujem da će se desiti je da će zapravo doći do istog efekta kao i na razvijenijim tržištima. Lokalno asemblirani desktop će iskočiti iz ove priče i biće odbačeni oni desktopovi koji cenovno ne mogu da pariraju laptopovima. Dakle, skuplji modeli, sa dosta manjim količinama, ali i dobrim specifikacijama, koje pak laptopovi ne mogu da isprate. Tada će i tržište ozdraviti u priličnoj meri - igrači na njemu će se promeniti, naravno. Desktop tržište će biti očišćeno od ponude koja nije konkurentna.


Benchmark: Gde uopšte odlazi ta ponuda? Ko uopšte kupuje te ultrajeftine desktopove sa zaostalim hardverom? Moramo da priznamo da nam to nikada nije bilo jasno, jer se govori o hiljadama primeraka, ali iz nekog ličnog iskustva stiče se utisak da se malo toga prodaje običnom, krajnjem korisniku. Bio je period kada je to doživelo bum sa prodajom računara po tržnim centrima i megamarketima, ali i taj momenat je prošao...

Milovan Matijević: Ukupna količina isporučenih desktop mašina je manja od 100 hiljada. Oko 40-45 hiljada jesu lokalno asemblirani računari skromnije specifikacije – low end. Tako da je pogrešna predstava da je to dominantna kategorija, to je svega desetak odsto, ako ne i manje, od ukupnog broja računara, koji iznosi 360 do 380 hiljada godišnje. To je opet neka realna cifra za low end, tako da nije baš tačno da se "jeftini desktop računari" prodaju u nekom natprosečnom procentu.


Benchmark: Koliki deo ukupnog tržišta PC-ja otpada na biznis kupce u odnosu na ritejl kod nas?

Milovan Matijević: Oko 40 procenata isporuka već nekoliko godina za redom ode na biznis korisnike, državu, privredu, uopšte biznis sektor. Oko 60 odsto ode u ritejl. To je upravo invertovani odnos u poređenju sa razvijenim tržištima, gde oko 60 odsto isporuka ide u poslovni sektor, a oko 40 odsto u maloprodaju, kako je to u Evropskoj Uniji - naravno, sa drugačijim osnovicama i količinama. Ovde se pokazuje da je svest građana na višem nivou nego kod biznisa, ili pak da su potrebe građana veće nego što su potrebe privrede. Jednostavno rečeno, mi nemamo dovoljno ozbiljnih poslova koji zavise od IT-ja. Stoga poslovni korisnici idu u produženu eksploataciju, dužu od normalnih tri, pa i od percipirano maksimalnih pet godina.
 



Benchmark: Promocija tehnologija je nešto što je nama veoma blisko, ali smatramo da sa time postoji ogroman problem. Kvalitet promocija tehnologija je sve slabiji, kao da je samo bitno izdeklamovati nešto ili ubaciti stavke iz power pointa sa određene prezentacije, ispuniti neku formalnost. Da ne kažemo da sve polako počinje da služi za podsmeh. Kakvo je vaše mišljenje o tome?

Milovan Matijević: To ima veze sa onim o čemu smo maločas diskutovali - na tržište dolaze novi igrači, a sa njima i novi pristupi i nova gledišta na probleme sa kojima se tržište suočava, kao i na promociju tehnologija. Što se ostalih implikacija tiče - nemam komentar.


Benchmark: Da li vidite svetlo na kraju tunela i nadu za domaće tržište? Ima li nam uopšte spasa, povratka...?

Milovan Matijević: Paradoksalno je da stvari nisu toliko loše u IT-ju koliko su u ostatku privrede, kojoj IT treba da bude potpora i oslonac. Rekao bih da postoji klica pozitivne energije i nade. Nadu da će biti bolje daje to što ipak postoji zdrav deo IT-ja, koji može povući ne samo IT, već i šire procese. Takođe, na mikro nivou, nadu u boljitak daje što je to sve ipak ozbiljan posao, o kome neki ljudi ozbiljno misle, i ti ljudi se svakog jutra bude misleći na posao i sa željom da ga unaprede.


Benchmark: Gospodine Matijeviću, hvala Vam puno!

MOA 2012: Koliko mogu nasi overklokeri?

Sajber bezbednost u Srbiji

  • Povezane teme:
10604
10605
10606
10607
10608
10609