Greška

Došlo je do greške.

Industrija GPS uređaja

06.10.2008 14:32 | 0 Mobile
Industrija GPS uređaja

Nakon dužeg perioda rasta, došlo je vreme za nova dešavanja u industriji navigacionih uređaja. Iako će povećana potreba za ovakvim uređajima i ubuduće biti izražena, za očekivati je da ćemo videti značajne promene u načinu poslovanja i ko će najbolje iskoristiti dalju segmentaciju ovog tržišta. U narednom tekstu smo pokušali da analiziramo trenutno stanje stvari kada su u pitanju GPS uređaji iz kl



Branko Mitić

Industrija GPS uređaja

Da bi se sagledalo stanje industrije navigacija, ne može se gledati iz perspektive posmatrača zemlje u razvoju kao što je Srbija. To iz razloga što će se steći pogrešna slika o situaciji, ali i zato što će sagledavanje nekih budućih kretanja i poteza biti veoma ograničeno. S toga komentatorsku poziciju moramo da postavimo na lokalitet Zapadne Evrope, Severne Amerike ili Dalekog istoka - na mestima gde je civilna navigacija prva počela, gde se najdalje razvila i gde će se prvo desiti sve buduće promene. Krajem 2008. godine industrija navigacija nalazi se u veoma zanimljivom i prilično izazovnom periodu. Posle značajnog rasta, koji je trajao gotovo 4-5 godina, najviše u rangu ličnih navigacionih uređaja (PND), gde smo svedoci stanja od preko 100 različitih uređaja i desetine vendora. Opšti razvoj industrije uslovio je mnogostruko veći obim proizvodnje i prodaje navigacionih uređaja. Sa povećanjem obima dolazi do smanjivanja cena i to je ono što se uvek pozitivno odražava na kupce, ali ne i na kompanije. Erozija cena, pogotovo u poslednjih 18 meseci, bez obzira na opšti rast industrije, uslovila je već sada da se određeni vendori povlače iz posla, kako sa nekih regionalnih tržišta, tako i na globalnom planu.

Kada kažemo "određeni", mislimo na one manje i male. Dva najveća imena u poslu - TomTom i Garmin - uvećali su svoje poslovanje na račun malih vendora, kojima je preostalo da se bore sa večnim izazovom koji se stručno zove "ekonomija obima". Mali vendori, takođe, bore sa problemom da svoje uređaje uopšte "doguraju" do rafova prodavnica, kao i da svoje ime uvećaju u očima potencijalnih kupaca i da sa njima ostvare prisniji kontakt. Činjenica je da se će većina potencijalnih kupaca u prodavnicama raspitivati prvo za ona poznata imena i to je još jedan od problema sa kojima mali proizvođači moraju da se suoče. Sledeći momenat u industriji (pored PND) jesu mobilni telefoni (ili drugi višenamenski uređaji) sa GPS čipom u sebi. I na ovom planu se značajna prekretnica desila u poslednjih 18 meseci. Danas oko trećina "pametnih" telefona u sebi ima GPS navigacioni čip. Kada se na to doda da je glavna osobina smart telefona prilagodljivost i mogućnost korišćenja različitih aplikacija, jasno je zašto je stavljanje GPS čipa u takav uređaj veoma bitna stvar. U svakom slučaju, dobra stvar za industriju generalno, ali još jedna stavka o kojoj treba brinu vendori na PND tržištu. Nokia kao lider smartphone tržišta je ranije za svoje navigaciono rešenje (Nokia Maps) nudila besplatan period korišćenja od svega 3 dana, ali se sada taj period povećao na 30 dana ili čak 6 meseci, što je doprinelo povećanju broja aktivacija navigacionog softvera i procenjuje se da taj broj iznosi 20-30% od broja prodatih mobilnih telefona. To je još jedan od razloga zašto industrija generalno raste, ali se iz ugla svih vendora zapravo GPS oaza suši i postaje sve nezgodnije mesto, jer se sve veći broj faktora pojavljuje u poslovanju.

Pored proizvođača telefona i mobilnih uređaja direktno, u priči su i mobilni operateri koji imaju praksu da pod svojom robnom markom prodaju mobilne telefone, među kojima, naravno, i pametne telefone sa GPS čipom. Procenjuje se, ipak, da je broj aktivacija u ovim slučajevima veoma mali i iznosi tek negde oko 1%, za šta se može naći objašnjenje da operateri još uvek visoko drže cene (čak 10 evra mesečno) za GPS mogućnost. Još jedan podatak u celoj priči jeste blagi konflikt između proizvođača telefona i operatera, jer Nokia (kao najveći snabdevač pametnih telefona) sa svojim telefonima isporučuje Nokia Maps softver, dok pojedini operateri žele da ponude "treći" softver bilo pod originalnim ili ri-brendiranim imenom. I dok mobilni operateri sa svojim GPS telefonima još uvek nisu veliki faktor (mada se to može promeniti svakog trenutka), dotle svakako treba obratiti pažnju na nezahtevne korisnike kojima je dovoljan osnovni (da ne kažemo bilo kakav) GPS softver, a koji se obično nalazi kao Google Maps (ili sve veći broj drugih besplatnih mapa i softvera) koji je moguće smestiti na sve veći broj mobilnih uređaja. Procenjuje se da će ovakav način navigacije u budućnosti biti u još široj primeni.

PND tržište u krizi - trenutno ili dugoročno?

PND tržište u krizi - trenutno ili dugoročno?

Što se tiče dva najveća imena Garmin i TomTom koji su prethodnom periodu uvećali svoju dobit za 35% moglo bi se reći da nema zime. Makar na prvi pogled. Procenjuje se da će se u naredne dve godine boriti da ostvare i značajno manju dobit, ali se isto tako procenjuje da će njihovo poslovanje biti stabilno i pozitivno. Kada je reč o malim vendorima, kao što smo već spomenuli, već danas se nalaze u nimalo zgodnoj situaciji i njihova dobit uopšte stavlja se pod znak pitanja. Dok je očekivano da veliki vuku tehnologiju, procenjuje se da se oni neće odlučiti na bilo kakve rizične poteze sve dok ne vide da su mali vendori načinili značajan pomak na nekom polju. Mali proizvođači moraće u relativno kratkom periodu da primene diferencijaciju svoje ponude, sve kako bi svoje proizvode učinili atraktivnijim. Ipak, ne očekujte da će Garnim i TomTom baš u potpunosti sedeti skrštenih ruku, jer je neminovno da diferencijacija proizvoda ključ opstanka i razvoja kako za male, tako i za velike proizvođače. Stvar koja jeste primenjiva od strane malih imena u poslu jeste obaranje cena i pokušaj ostvarivanja boljih finansijskih rezultata na bazi veće količine prodatih jedinica. Ipak, postavlja se pitanje efikasnosti te ideje jer ne treba zaboraviti još jedan bitan faktor u lancu prodaje, a to su dileri. Svakako da je jeftiniji proizvod primamljiv čak i na onim bogatim tržištima, ali činjenica je da dileri (kao što smo ranije i napomenuli) više vole da forsiraju uređaje zvučnih brendova kako iz razloga pozitivnog "zračenja" tih uređaja na kupce, tako i iz prostog razloga da skuplji proizvod sa sobom nosi i veći rabat. S toga ideja o veoma malim cenama i veoma velikim obimima ne deluje efikasno u očima malih vendora, što nas vraća na potrebu diferencijacije uređaja.
 




Iako je to rešenje, daleko od toga da je taj posao jednostavan. Teško je naći vendore inovatore, ali nekih pozitivnih naznaka ipak ima. Uzmimo za primer NAVIGON sa svojim Fresh Mapama ili TomTom sa Traffic sistemom. U budućnosti treba očekivati poboljšanja na nivou vizuelnog prikaza mapa, a pod time se misli poboljšanje prikaza linija kolovoza, unapređenje trodimenzionalnog prikaza mapa pa i realističnog prikaza.

Kako (gde) da prežive mali vendori?

Kada je reč tehnološkom aspektu postavlja se veliko pitanje da li mali vendori u tome treba da vide ruku spasa. Prvi problem sastoji se u tome što su mali proizvođači slabi sa resursima da bi povukli tehnologiju u pravcu koji im odgovara i koji bi im omogućio veću raspodelu na tržištu. Drugi potencijalni ćorsokak može se pretpostaviti u eventualnom pokušaju da se postojeća tehnologija ponudi nekim drugim kupcima - teško da bi, primera radi, pešaci pazarili neki PND uređaj prerađen i namenjen za pešačku upotrebu. Ako im je to potrebno, pomoć će potražiti u svom mobilnom telefonu i svakako neće pristati na to da nose još jedan uređaj sa sobom. Procenjuje se da mali vendori svoj prodor treba da vide na geografskom, a ne na tehnološkom planu. Ovo je generalno procena i za sve učesnike na tržištu. Određeni broj tržišta se čini veoma primamljivim i na njih se posebna pažnja treba usmeriti. U ovom trenutku tržište koje najviše zaokuplja pažnje u GPS svetu jeste Indija. Indija kao zemlja koja je druga na listi u svetu po broju stanovnika i koja se po tom broju ozbiljno približava Kini, sigurno da je interesantna za mnoge industrije, a ne samo GPS. Kada se na to doda veliki rast srednje klase u Indiji, koja je željna savremenih tehnologija, jasno je zašto je Indija tržište na koje treba obratiti pažnju kada je reč o distribuciji GPS uređaja, pogotovo jer je tamo tržište navigacionih uređaja još uvek slabo. Najbolji dokaz o potencijalu indijskog tržišta jeste skorašnja vest da je Tele Atlas ponudio digitalnu mapu Indije sa 109.000 kilometara detaljnih gradskih ulica i 162.000 kilometara magistralnih i autoputeva. Ovo ujedno i znači da je prevaziđen jedan od najvećih problema mapiranja Indije, obzirom da dobar deo zemlje uopšte nema nazive ulica i brojeve, već se orijentacija obavlja na osnovu usmenih smernica (npr. "drugo skretanje levo od pumpe", "preko puta bolnice"). Jedva od stvari koja se čeka za početak opšte borbe na indijskom tržištu jeste obaranje carina koje direktno pogađaju tržište GPS uređaja.






 

Tržišta koja su još zanimljiva jesu tursko, gde je razvoj mapa dosta dobar, ali generalno korišćenje navigacionih uređaja nije na visokom nivou, što uz veliki broj stanovnika pruža odličan potencijal. Ostala tržišta kojima mogu da se okrenu mali vendori, a gde veliki dvojac još nije probio tržište u potpunosti, jeste Južna Amerika, Istočna Evropa, pojedini delovi Azije, itd. Još jedno zanimljivo tržište je u Rusiji. Rusija sa većinom stanovništva u zapadnom (evropskom) delu Rusije ima kvalitetno urađene mape, ali se javlja drugi problem. On leži u drugačijim navikama poslovanja i poslovnih odnosa u toj meri da se mnoge strane kompanije na tom tržištu prosto nisu snašle i poslovale su suprotno svojim očekivanjima i mogućnostima. Procenjuje se da bolje učenje ruskog tržišta i načina poslovanja u Rusiji može da dovede do veoma primaljivih poslovnih rezultata, čak i uz slabašna ulaganja malih vendora.

Razvoj uređaja i potezi vendora u budućem periodu


Razvoj uređaja i potezi vendora u budućem periodu

Pored toga što smo spomenuli potrebu diferencijacije svih učesnika, a pogotovo malih vendora, a u vezi s time dodavanje korisnih informacija kao što tu TomTom Traffic ili poboljšavanje vizuelnog prikaza mapa (bolje definisanje traka na mapama, 3D mape, realistične mape, ili NAVIGON-ov potez sa Fresh Mapama), treba videti neke opšte smernice po kojima će kretati GPS navigacioni uređaji. Iako će se napredniji korisnici GPS uređaja uvek interesovati za neke sitne detalje koje čine navigacioni uređaj specifičan, većini korisnika je ipak najbitnija jednostavnost i brzina korišćenja. Procenjuje se da se utisak o nekom uređaju stiče na osnovu prva tri minuta korišćenja. S toga se očekuje da će vendori razvoj svojih uređaja usmeriti ka što lakšem početnom podešavanju uređaja, kao i ostvarivanju što jednostavnijeg grafičkog interfejsa. I ne samo to, jednostavan grafički interfejs sam po sebi nije dovoljan, ako se stvari ne budu odvijale brzo. Tako da ne treba da začudi ukoliko proizvođači razvoj fokusiraju na softver koji će početne i osnovne funkcije obavljati veoma brzo i jednostavno. Ovo je i bitno ne samo da bi se osvojio potencijalni kupac prilikom biranja uređaja, već vendori u budućnosti pružaju veliku pažnju načinu promocije koji bi mogao da se prevede kao "dobra reč". Procenjuje se da usmeno preneseni utisci o nekim uređajima između običnih korisnika van industrije mogu značajno da uvećaju ili umanje popularnost, pa samim tim i poslovne uspehe, nekog proizvoda. Druga stvar koja treba da bude unapređena u narednom periodu jeste sistem rutiranja. Procenjuje se da je ovo osobina navigacionog uređaja koja po važnosti odmah uz brzinu i jednostavnost korišćenja. Prosto, GPS korisnici ne doživljavaju kao igračku, s toga žele maksimalnu ozbiljnost, sigurnost i efikasnost.
 


Kada je reč o marketingu i promociji ne treba očekivati da se učesnici na GPS tržištu reklamiraju poput Coca Cole. Sigurno da će klasičan nivo propagiranja putem reklame uvek postojati, ali u budućnosti će vendori više pažnje obraćati, pored već spomenutog indirektnog načina putem pravljenja dobrih uređaja o kojima će kružiti "dobra reč", na kanale prodaje po kojima je TomTom neprevaziđen, ali i po čemu su dobri ostali velikani u branši. Pored formiranja i širenja kvalitetnih kanala prodaje, obratiće se pažnja i na ulogu dilera kao finalnog dela kanala prodaje i distribucije. Već smo spomenuli da će dileri radije prodavati proizvod koji je zvučnijeg imena, bez obzira na eventualno niži obim prodaje zbog većih cena, jer će prodaja takvih uređaja ići glatko. Sa druge strane sami vendori će potencirati to da učesnici kanala prodaje i sami dileri treba da nose određenu obavezu propagande, što je opšti trend u celom IT-u, a ne samo na GPS tržištu.

GPS za 3-4 godine - PND, smartphone ili fabrička navigacija u kolima?

Iako situacija u GPS industriji nije sjajna za vendore u ovom trenutku, mogli smo videti da tržište navigacionih uređaja i dalje nije dovoljno probijeno i da u njemu leži veliki potencijal. Prema mišljenju relevatnih institucija za analizu, procenjuje se da će 2011 biti oko 160 miliona uređaja. Iako se prognoze menjaju više puta godišnje, procenjuje se da će i u narednom periodu PND uređaji (zasebni GPS uređaji) voditi glavnu reč na sceni navigacija sa preko 50% učešća. Činjenično je stanje da su vendori PND uređaja dovoljno jaki da u svakom trenutku pojačaju nižu i srednju klasu uređaja i tako povećaju atraktivnost kako bi odbili eventualne napada sa drugih platformi. Ovo procena daje se iz današnjeg ugla gledanja i ne može garantovati ništa šta će se desiti za tri ili četiri godine. Podrazumeva se da može doći do skoka popularnosti navigacija u vidu pametnih telefona, ako se umanje cene i liberalizuje način korišćenja softvera na ovim uređajima. I pored toga, predviđa se udeo smart telefona od oko 30% kroz tri godine, mada ponavljamo da su ovo procene samo iz današnjeg ugla gledanja i da se one menjaju čak više puta godišnje.
 


Kada je reč o fabričkim navigacijama u automobilima, opšti je utisak da je proizvođačima automobila i suviše bitno da što više na njima zarade, nego da se potrude da krajnjim korisnicima ponude kvalitetan uređaj koji je iznad svega koristan. Navigacija se kotira u samom vrhu po ceni na listi dodatne opreme automobila. Pored toga, kvalitet tih navigacija, makar do danas malo je reći da je površan. Što dovodi do zaključka da proizvođači navigaciju u automobilima vide samo kao vrhunski luksuz, koji praktično nema primenu. Za bilo kakve ozbiljne navigacione namene potrebno je kupiti odvojeni uređaj. U ovom trenutku se viđaju određeni pomaci u kvalitetu i upotrebljivosti fabrički ugrađenih navigacionih uređaja u automobilima, ali samo one visoke klase. To je svakako dobra stvar, ali pitanje je da li će obim prodaje visoke klase automobila doprineti bilo kakvom pomeranju udela na tržištu GPS uređaja. Takva je situacija danas, ali kao što smo rekli, ne možemo da znamo da li će proizvođači automobila promeniti svoju politiku po pitanju navigacija, ali je opšte mišljenje i procena svih relevantnih faktora da se i u narednim godinama očekuje raspodela snaga kao i danas (na 1. mestu PND uređaji, na 2. pametni telefoni i na 3. fabričke navigacije u automobilima) uz relativno različite delove kolača, ali svakako bez promene raspodele pozicija.

Srbija i GPS


Srbija i GPS

Situacija sa navigacijom i uređajima u Srbiji danas može da se gleda ugla pesimizma i optimizma - po principu, čaša je polu puna ili polu prazna. Ako se situacija gleda iz pesimističkog ugla, onda se tu nalaze različiti problemi. Prvi je taj, da pored raznih robnih marki navigacionih uređaja, i dalje na tržištu nemamo dobar deo jakih Evro-Atlanskih brendova. Nemaju oni generalno gledano ništa protiv nas, već mnogi od njih nemaju mape za istočni deo Evrope što samo znači da bi njihovo prisustvo na našem tržištu bilo ne samo nepotrebno, nego i suludo. Sigurno da bi kvalitetni brendovi na našem tržištu nudili uređaje višeg cenovnog ranga (u prevodu, manji broj ljudi bi mogao da ih priušti), ali znate li neki primer kada je kvalitetan uređaj u ponudi smetao nekom tržištu? Najveći gubitak jeste svakako to što TomTom nema kvalitetne mape za ovaj deo Evrope i što ga zvanično nema na našem tržištu. Još jedna stvar za koju ćemo sigurno dugo da čekamo jeste sistem informisanja o zakrčenjima u saobraćaju, zatvorenim putevima i ostalim "nezgodama" u saobraćaju koje se dešavaju, a koje na vaš GPS uređaj ne stižu putem satelita, već putem neke druge konekcije. Čak ni najveći optimisti neće se usuditi da prognoziraju kada bi ovaj sistem u Srbiji mogao da proradi, jer praktično slične informacije o stanju u saobraćaju u realnom vremenu nema ni Ministartstvo Saobraćaja niti odeljenja SUP-ova zadužena za saobraćaj.
 

Ako gledamo iz optimističnog ugla, onda možemo da budemo relativno zadovoljni ponudom uređaja, cenama i kvalitetom koji nam ti uređaji pružaju. Kvalitet mapa je dosta dobar, nivo puteve i magistrala na visokom nivou, broj gradova sa detaljnim ulicama jeste sve veći. Naravno, ukoliko imate takav posao (taxi, dostava, pošta...) da GPS uređaj možete da testirate do krajnjih granica preciznosti svakodnevno, sigurni smo da itekako možete da nađete mane koje bilo kog navigacionog uređaja, ali teško je naći osobu koja će za navigacioni uređaj reći bilo šta suprotno od toga da je veoma korisna sprava. Da u Srbiji možemo da koristimo 90-95% čari GPS uređaja sigurno da možemo i to po ni malo većim cenama nego što je to u ostatku Evrope. Ostaje samo taj gorak osećaj da ćemo za bilo koja današnja i buduća unapređenja navigacija (u smislu sporednih, ali opet korisnih i jako privlačnih dodataka) morati ili mnogo da se načekamo ili ih nikada nećemo ni imati, što nas dovodi u situaciju da GPS uređaje možemo da volimo samo ako su nam oni praktično neophodni svakog dana, dok će oni koji samo vole dobro parče tehnike neretko to parče potražiti u nekoj drugoj sferi IT-a.

PND tržište u krizi - trenutno ili dugoročno?

Test: Mio Moov 360

Test: Mio Moov S505

  • Povezane teme:
10104
10105
10106
10107
10108
10109