Greška

Došlo je do greške.

Igranje na tabletima: Tegra 2 i Android

26.10.2011 14:59 | 0 Games
Igranje na tabletima: Tegra 2 i Android

Sa PC-a i konzola igre su se rapidno proširile na mobilne telefone, a sa pojavom iPad-a (kao začetnika novog segmenta) vrlo brzo i na tablet uređaje koji su postali deo naše svakodnevnice, samo godinu dana od pojavljivanja. Da igranje igara “bez dugmića” ne samo da je moguće, već je i vrlo popularno, svedoče na stotine jednostavnih igara (i njihova prodaja) koje su prilagođe ovim uređajima sa kojima “komuniciramo” is

Milan Jović

 

Tegra 2 platforma je, može se reći, jedina kojoj su igre primarna stvar, što i ne čudi, imajući u vidu da dolazi od kompanije Nvidia, kojoj gejming nije stran i koja je već godina poznata po GeForce grafičkim kartama, pa proširivanje poslovanja na ovaj novi segment deluje sasvim prirodno. Ovaj mali i štedljiv čip druge generacije nalazi se i u Asus Transformer uređaju sa kojim smo bili u prilici da se poigramo. U pitanju je pravi “transformers”, odnosno neka vrsta Honeycomb (Android 3.0) "netbook-a", čiji je ekran zapravo tablet koji se vrlo jednostavno odvaja od baze sa tastaturom.
 


 

Tegra (2) platformu ne čini samo mali, štedljiv i moćan čip, već i Tegra Zone servis, odnosno Android aplikacija koja omogućava brzo i lako pronalaženje i preuzimanje igara optimizovanih za ovaj čip. Iako je Tegra ekskluziva i dalje malo, tu su neke Android i App Store igre koje su portovane, ali i unapređene i prilagođene Tegra 2 platformi.
 

 

SHADOWGUN
 


 

U pitanju je pucačina iz trećeg lica u Gears of War stilu, koja na telefonima izgleda fantastično, a na Tegra 2 spravi još impresivnije. U pitanju je naslov koji je na “mobile“ igračkoj sceni napravio pomamu kao Crysis pre par godina na PC-u. Madfinger Games je sa ovom igrom želeo da iskustvo sa konzola prenese na iOS i Android uređaje, a  tome je definitivno uspeo, naravno, u meri u kojoj je to moguće na ovim spravama.
 


 

Igrač je u ulozi Džona Slejda, ozloglašenog lovca na ucenjene glave iz ništa manje ozloglašene SHADOWGUN grupe. Na samom početku Džon dobija zadatak od gigantske korporacije da pronađe i ulovi genija koji je stvorio armije robota, droida i getetski unapređenih vojnika. Naravno, potraga za njim podrazumeva uništavanje navedenih kreacija  u pravom Gears of War stilu. Mehanika se svodi na hvatanje zaklona (od kojih neki mogu biti uništeni) i roštiljanje svega što je iza njega. Kontrole su prilično jednostavne i solidno utegnute. Džek će sam zauzeti zaklon kada mu se približi, odakle možete nišaniti i raspaljivati po neprijateljima kada će vaš plaćenik sam progviriti kako bi neprijatelje zasuo olovom. Dakle, u pitanju je pojednostavnjena i “automatizovana“  GoW formula koja funkcioniše prilično dobro. Ipak, često na se dešavalo da nam palčevi pobegnu iz uglova ekrana, što se u napetim situacijama često završavalo fatalno.
 


 

SHADOWRUN je masivna igra. Tvorci tvrde da je za prelaženje kampanje potrebno barem 5-6 sati (što nismo mogli da potvrdimo), koja je propraćena cut-scenama, dijalozima i, naravno, žestokim napucavanjem. Neprijatelji se obično pojavljuju iznenada i u grupama na mestima na kojima ih i očekujete, a koja ćete prepoznati po gomili razbacanih predmeta koji mogu poslužiti kao zaklon.

 

 

Polje na kome igra briljira je grafika koja se može meriti sa onom iz prvih igara za aktuelnu generaciju konzola. Detaljne teksture, osvetljenje, blagi cel-shade efekti i upotrebe shader-a ovu igru stavljaju rame uz rame sa Infinity Blade hitom koji koristi Unreal 3 endžin. Lepa vest je da će SHADOWGUN uskoro dobiti zakrpu koja će doneti multiplayer mod, kada će replay vrednost ovog visokobudžetnog naslova verovatno biti daleko veća.

Strana 2

Sprinkle
 


 

Sprinkle je Tegra 2 ekskluziva, u kojoj je je glavna atrakcija voda i njeno realistično ponašanje. Na početku svakog nivoa pojaviće se simpatičan mali vatrogasni kamion u levom uglu ekrana. Zadatak igrača je da njegov kran podiže, spušta i menja ugao vodenog topa na vrhu, kako bi usmeravao mlaz vode u željenom smeru, odnosno pod željenim uglom. Vodu ispaljujete i dozirate pritiskom na crveno dugme u donjem desnom uglu ekrana, dok pritom pazite na zalihe vode prezentovane plavom skalom u uglu ekrana (pored crvenog dugmeta). Očekivano, cilj je da ugasite požare koji bukte po nepristupačnom terenu, a koji prete da progutaju kolibe preplašenih plavih želatinastih stanovnika koje takođe pokušavate da spasite.
 


 

Početni nivo zahtevaju samo prskanje vode u pravom smeru, dok kasniji postaju izazovniji i staviće na test vaše vijuge i reflekse. Tako možete da očekujete nivoe sa objektima i mehanizmima kojima morate da manipulišete kako bi preusmerili tok vode ili zapušili rupu u zemlji i omogućili nesmetani priliv vode do vatre. Ipak, i one nakompleksnije zagonetke zahtevaju više preciznost i reflekse nego zamaranje vijuga osmišljavanjem kako ih rešiti, pa ne očekujte neke preterano zahtevne mozgalice.
 


 

Prelaženje nivoa ne znači nužno i automatsko otključavanje sledećeg, jer se ovde sve svodi na štednju vode. Sa više vode u rezervoaru nakon gašenja požara, igra vas nagrađuje sa više “kapljica“ koje služe za otključavanje sledećeg. Problem je u tome što vas igra o ovome ni na koji način ne informiše, što nas je dugo zbunjivalo, jer nam se neki kasniji nivoi nisu otključavali iako smo uspešno ugasili sve požare u prethodnom. Zato je štednja vode ključ napredovanja, pa je neophodno da od samog početka povedete računa o njoj, jer kasnije možda nećete biti u prilici da otklučate treći ili četvrti svet sa novim nivoima.

 

 

Ono gde Sprinkle blista je zaraznost i realistično ponašanje vode koja se vrlo prirodno sliva i odbija od predmeta, nosi ih i preliva se preko njih. Iako ne koristi PhysX tehnologiju za proračunavanje fizike (za razliku od nekih drugih Tegra igara kod kojih ovi efekti nisu primetni), voda u igri izgleda podjednako impresivno i pravo je uživanje samo posmatrati vodu kako se sliva niz razne površine. Simpatična 2D grafika je takođe veoma prijatna za oči, sa lepim pozadinama i opuštajućim koloritom.

 

Riptide GP
 


 

Trke na vodi nije žanr koji se često sreće u video igrama, a Riptide GP je upravo jedna takva. I ovo je Tegra 2 ekskluziva, što znači da bi trebalo da iskoristi pun potencijal ovog čipa, što upravo i čini. U pitanju je prelepa igra sa bogatom grafikom i vodenim stazama koje prolaze kroz neke impresivne lokacije. Tako ćete skuterima juriti kroz futurističke gradove i industrijske lokacije, na ukupno 12 različitih staza (plus dodatnih 6 koje možete otključati).
 


 

Pre trke možete odabrati neki od brojnih skutera čije karakteristike su podeljene na – Grip, Acceleration i Speed – a razlike su osetne u na vodi (u praksi). Kao i kod prethodne i u ovoj igri voda igra veliku ulogu, pa se ponaša baš onako kako očekujete, dok skačete po talasima ili padate sa velike visine nakon skoka sa rampe. Skokovi su ujedno prilika da izvodite neke akrobacije kada procenite da imate dovoljno vremena u vazduhu da zadnjicu vratite na sedište pre nego padnete u vodu. Akrobacije izvodite jednostavnim prevlačenje prsta po ekranu (levo ili desno).

 

 

Prvih pola sata provedenih u igri mogu biti blago iritirajući zbog nešto duže krive učenja, jer je neophodno savladati kontrole, odnosno obuzdati motor na vodi naginjanjem tableta levo i desno, pa ćete u početku konstantno “ljubiti“ zidove. Ipak, jedno kada ih savladate dočekaće vas neverovatno zabavna, adrenalinska trka na vodi, gde pored krivina i drugih takmičara, morate voditi računa i na realistično ponašanje prelepe vode. Jedinu manu koju možemo uputiti igri je to što se u multiplayer režimu ne možete trkati sa drugim igračima, pa se sve svodi na postizanje što kraćeg vremena.

 

Samurai II: Vengeance THD
 


 

Iako nije Tegra 2 ekskluziva, Samurai II: Vengeance THD je unapređena verzija iOS igre, koja je obogaćena detaljnijim likovima (sa više poligona), detaljnijim teksturama i bogatijim efektima i scenografijom. Ovo znači da je već prelepa igra dodatno našminkana, pa na Tegra 2 hardveru izgleda fantastično. I pored svega navedenog, prema rečima Nvidia-e, igra uspeva da održi konstantnih 60 frejmova u sekundi, što je zaista impresivan podatak. Ovo u praksi nismo mogli da proverimo, ali ni da osporimo, jer definitivno nismo iskusili nikakva usporavanja.
 


 

Očekivano, igrač je u ulozi samuraja čiji se zadatak svodi na masakriranje neprijatelja u pravom hack & slash stilu. Ovo činite iz top-down perspektive koja se dinamično približava ili udaljava od vašeg lika, dok ga virtualnim džojstikom navodite po linearnim nivoima. Pored kretanja, na raspolaganju imate još tri (naravno, takođe virtualna) dugmeta od kojih dva služe za teži i lakši napad, dok je treći zadužen za bacanje u stranu kako bi ga izbegli. Ova kontrolna šema funkcioniše sasvim dobro, a sama makljaža je prilično zadovoljavajuća i zarazna, pre svega zahvaljujući izuzetno brutalnim egzekucijama. Kombinovanjem napada možete izvesti neke fantastične završnice koje postaju sve impresivnije i brutalnije kako napredujete.

 

 

Tako smo često uživali u usporenim scenama sa mnogo krvi u kojima naš samuraj neprijatelje bukvalno seče na pola (po visini) ili im sabljom skida glave sa ramena. Nivo su podeljeni na manje deonice koje je neophodno počistiti od neprijatelja, kako bi se otvorio prolaz ka sledećoj. U pauzama između okršaja, aktiviraćete razne mehanizme i sprave koje možete iskoristiti u svoju korist za čišćenje (drobljenje, seckanje,...) neprijatelja. Blaga repetativnost je verovatno jedina  zamerka koju možemo uputiti ovoj igri.

Strana 3

Galaxy on Fire 2™ THD
 


 

U pitanju je još jedan port sa druge (iOS) platforme koji je u tehničkom pogledu obogaćen dovoljno da zasluži THD etiketu. GoF 2 THD je svemirska simulacija vrlo slična Freelancer hitu iz 2003. godine. Zapravo, može se reći da je u pitanju pravi klon, što znači da je i podjednako kompleksna. Svoju pustolovinu počinjete nakon napada, gde se vaš lik budi na drugoj strani galaksije, bez “dinara“ u džepu. Kako bi sebi pribavili opremu i sredstva da se vratiti u željeni kutak svemira, morate da obavljate razne zadatke za brojne likove iz igre. Ovi zadaci se svode na prikupljanje rude sa obližnjih asteroida i okršaje sa svemirskim banditima i piratima. Zarađene kredite trošite za kupovinu i unapređivanje svojih brodova gomilom oružja i opreme.
 


 

Špartenje svemirom i borba se odvijaju u realnom vremenu, sa pogledom iz trećeg lica. Okršaji i navigacija su često prilično konfuzni i naporni, zbog jednostavno loših kontrola. Tako nam je trebalo dosta vremena da obuzdamo brod i naciljamo neprijatelja, što nije ni malo lako i nakon dužeg vremena provedenog u igri. Bilo da za upravljanje brodom koristite akcelerometar ili virtualnu palicu, iskustvo neće biti dovoljno ugodno. Zato borba sa oružjem koje nema “lock on“ funkciju često predstavlja veliki problem i prava je šteta što kontrole nisu dodatno utegnute. Na sreću (ili nesreću) mnoge okršaje ćete moći da izbegnete odabirom misija koje to ne zahtevaju, kada možete da se posvetite rudarsko-kurirskim poslovima, unapređivanju svog broda u hangaru i trgovini. Prosto je neverovatno koliko sadržaja su tvorci igre uspeli da ukomponuju, jer tu je i diplomatija, desetine solarnih sistema i gomila svemirskih stanica i likova koje možete posetiti u potrazi za poslovima ili razmene dobara. Sa svime navedenim igra će vas postepeno upoznavati detaljnim tekstualnim porukama, pa verujemo da nećete imati problema sa uhodavanjem, bez obzira na njenu kompleksnost.
 


 

Deonice u svemiru su one u kojima ćete se diviti fantastičnoj grafici i brojnim sitnim detaljima kojima igra obiluje. Odlično modelovani brodovi su prenatrpani detaljima, dok su svemirski pejzaži apsolutno fantastični, sa planetama, sazvežđima i gigantskim oblacima prašine koji se vide u daljini. Tako smo često uhvatili sebe kako pauziramo akciju i rotiramo kameru oko svog broda, samo da bi se divili lepotama svemira na malom HD ekranu. Na žalost, igra često ne uspeva da zadrži prihvatljive performanse, pa scene sa mnogo eksplozija i gomilom brodova i asteroida na trenutke mogu drastično da obore broj frejmova. Situacija se nije dovoljno popravila ni kada smo isključili neke efekte u grafičkim podešavanjima.

 

 

Na kraju, prava je šteta što malo više truda nije uloženo u peglanje kontrola, što je još tužnije kada se ima u vidu da gotovo svi drugi elementi funkcionišu skoro savršeno. Tu je i problem sa performansama koji samo pogoršava prethodni u situacijama u kojima je to najmanje potrebno. Bez obzira na sve mane, ovo je igra koju morate probati ako ste ljubitelj kompleksnih svemirskih avantura.

 

Bang Bang Racing THD
 


 

Bang Bang Racing THD je još jedna igra optimizovana za Tegra 2 hardver, u kojoj se sve svodi na trkanje malim automobilima iz poluptičje perspektive. Ono što će vam prvo upasti u oko su dizajn i grafika. Modeli automobila neodoljivo podsećaju na one iz Cars animiranih filmova i izgledaju vrlo simpatično. Grafika je takođe vrlo simpatična, sa mnogo detalja na i oko staze, animiranom publikom koja poskakuje i efektima dima koji ostaje iza guma ili izlazi iz oštećenog motora. Prva igra koje smo se setili kada smo krenuli sa igranjem bila je old school vožnja Ignition. Automobili se uglavnom svode na varijacije američkih muscle modela i neodoljivo podsećaju na Mustang i Dodge modele.
 


 

Pre svake trke možete odabrati konfiguraciju kontrola, odnosno način na koji ćete upravljati sićušnim “kolicima“. Tako automobil može pratiti putanju vašeg prsta (najjednostavniji metod), dok druga opcija otključava po jednu virtualnu strelicu na obe strane ekrana, a koja se pokazala kao najpraktičnije rešenje. Tu je i opcija za punu kontrolu nad vozilom, kada je u levom uglu ekrana smeštene virtuelni džojstik, a u desnom strelice za ubrzavanje i usporavanje. Na žalost, iako jesu jednostavne kontrole su prilično trome, a stvar dodatno pogoršava promena ugla kamere kako ulazite u krivine, zbog čega smo često skretali levo umesto desno (i obrnuto). Čini se da je ovo igru gotovo nemoguće savladati u potpunosti i nakon dužeg igranja, što može odbiti nestrpljive igrače.

 

 

Staze (ukupno 8) su prilično dobro dizajnirane i vizuelno raznolike, pa vam sigurno neće brzo dosaditi. Ono što ćete na njima naći su nasumično razbacane prepreke kao što su gume, klizave naftne bare i eksplozivna burad, koje mogu da vas uspore, zakucaju u zid, oštete i eventualno unište vaš autmobil pre nego stignete do sledećeg kruga (u koji ulazite kao novi). Treba imati u vidu da vas i drugi takmičari mogu baciti u bankinu ili vam naneti štetu pri sudara, pa sve njih treba izbegavati osim ako i sami niste u prilici da napakostite protivniku ispred i preuzmete vođstvo.

 

Arma II: Firing Range THD
 


 

Svi oni koji nisu zaljubljenici u oružja i vojni hardver, mogu odmah da preskoče ovu igru.  Arma II: Firing Range THD nje klasična pucačina, jer u njoj nećete ubijati ni ljude niti bilo koja druga živa stvorenja. Sve se svodi na gađanje pokretnih ili stacionarnih meta na nekoliko različitih poligona. Brojna oružja su verodostojno prenešena u igru, pa tako imaju nekoliko modova paljbe i karakterističnu balistiku. Mnoga oružja možete isprobati sa predefinisanim modifikacijama, poput optike, lasera, prigušivača i drugih dodataka.
 


 

Kontrole funkcionišu sasvim dobro i sve što je potrebno je da vučete prst bilo gde po ekranu, dok ne nanišanite metu, pritisnete dugme za “iron sight“, a zatim preciznije naciljate i povučete okidač. Cilj je da za određeno vreme ostvarite što bolji rezultat koji možete porediti sa drugim igračima. Grafika u igri je zaista fantastična i dovoljno je reći da igra koristi isti endžin kao i PC verzija ArmA II igre. Odlično osvetljenje, detaljni modeli oružja i predmeta na poligonu presvučeni su teksturama visko rezolucije, a jedinu zamerku bi uputili 2D sprajtovima koji iskaču iz cevi umesto nekih naprednijih efekata vatre i dima.

 

 

Arma II: Firing Range THD je pre svega enciklopedija vojnog hardvera u kojoj možete naći sve detalje o svakom komadu oružja, koje možete i isprobati u praksi, na poligonu. Tu su i veoma detaljni 3D modeli koje možete rotirati i zagledati i svih uglova. Čini se da je ova igra samo demonstracija endžina, odnosno onoga što Tegra 2 čip sposoban da renderuje, pa je kao takvu možemo preporučiti samo okorelim ljubiteljima oružja, zbog bogatog propratnog materijala o istom.

 

Za kraj, pogledajte šta nam donosi Kal-El, odnosno prvi Tegra 3 uređaji koji će svetlost dana ugledati pre kraja godine, a čije će mogućnosti će biti još impresivnije, o čemu svedoči i priloženi video.

 

Kratak pogled na BlizzCon 2011

Xbox 360 postaje pravi multimedijalni centar

  • Povezane teme:
10404
10405
10406
10407
10408
10409