Greška

Došlo je do greške.

How To: Ubrzajte svakodnevni rad u Windowsu, 1. deo

09.10.2012 09:29 | 0 Software/Web
How To: Ubrzajte svakodnevni rad u Windowsu, 1. deo

Nakon mnoštva edukativnih tekstova na razne teme, stičemo utisak da smo u prethodnom periodu ipak podelili premalo konkretnih saveta. Kako bismo se iskupili, donosimo vam pregled jasnih i konkretnih saveta namenjenih ubrzanju operativnih sistema familije Windows. Pogledajte na koje sve načine možete doprineti ubrzanju operativnog sistema, ili održavanju istog u stanju bliskom optimalnom. Pokrićemo samo neke stavke, ali ćemo akcenat baciti na one koje su pre

Ivan Todorović

Načina za ubrzavanje Windowsa i uopšte rada u Windows okruženju ima mnogo. Neki su dobro poznati našoj publici, a pogotovo iskusnijim korisnicima. Međutim, verujemo da će i među njima biti onih koji će u našim savetima pronaći nešto korisno za naučiti, ili da će makar obnoviti gradivo. Najveći deo stvari o kojima ćemo govoriti su univerzalne metode i funkcionisaće kako pod aktuelnim Windowsom 7, tako i pod dolazećim operativnim sistemom Windows 8 čiji se zvanični izlazak uskoro očekuje. Principi su suštinski isti. Takođe, obratite pažnju da se neke stvari oslanjaju na znanje korisnika - recimo, nemojte čačkati Windows servise, iako je to jedan od najefikasnijih metoda ubrzavanja OS-a, ako niste sigurni šta rade i koje bi mogle biti posledice zaustavljanja određenih servisa. Bez daljeg okolišanja, pogledajmo kako ubrzati rad u Windowsu.



Najskuplji i najefikasniji način: kupite SSD - radi se o jednom od najprostijih saveta, ali svakako je dobro uvek ga imati u vidu. Cene SSD-ova su sve pristupačnije, naročito gledano u ceni po gigabajtu prostora. Osim što imaju daleko veće brzine transfera u odnosu na mehaničke hard diskove (200-550 MB/s naspram 80-120 MB/s), za svakodnevni rad u Windowsu daleko je bitnije strahovito malo vreme pristupa od svega 0,1 ms ili manje, nasuprot 15-20 ms kod hard diskova. Naposletku, nemaju pokretnih delova i ne habaju se na isti način pošto nema mehanike. U praksi, instaliranjem operativnog sistema na SSD ili makar kupovinom SSDa i upotrebom sistema SSD keširanja (o čemu mnogo više detalja možete saznati u ovom našem članku) kompletan OS postaje neuporedivo brži i odzivniji, aplikacije prosto "lete" bez obzira da li ih gasite ili ne, pa se ulaganje i te kako isplati.



Šta je zapravo SSD? Gledano spolja, to je kutija u koju smeštate svoje podatke, poput hard diska, samo što se koriste elektronske memorije.  Šta je mana ovakvog pristupa? Pa, ovde se ne radi o softverskoj caki, alatki koja vam može pomoći da pročistite sistem ili bilo čemu sličnom, već o kupovini jednog parčeta hardvera. Dakle, trebate da izdvojite određenu sumu novca, koja u našim uslovima nije baš tako mala. Sa druge strane, možda je baš zbog toga ovaj metod najdelotvorniji i najefikasniji. Uvek ga imajte na umu, budući da SSD ponajviše utiče na realni rad i osećaj brzine u Windowsu, eliminišući problem sa tradicionalnim uskim grlom računara - diskovnim podsistemom, koji se doskora oslanjao samo na hard diskove...


Podesite startup - nažalost ili na sreću, mnogi korisnici brzinu operativnog sistema tumače kao vreme startovanja istog. Po našem mišljenju, radi se o pogrešnom gledištu, jer je bitno kako sistem radi kada se podigne, a ne koliko će se brzo podići, kao da će par (desetina) sekundi gore ili dole nekakav reprezent iskustva u celodnevnom radu pod Windowsom. No, zaista može nastati problem ako se prilikom startovanja Windowsa nakupi gomila raznog softvera koji se pokrene i nadalje usporava rad operativnog sistema po svim pitanjima. Osim primetnog usporenja na slabijim računarima, to može rezultovati i pomalo haotičnim opštim stanjem sistema, te je svakako poželjno podesiti ovaj aspekat rada računara.



Šta učiniti? Najlakši metod je otići u Start meni i otkucati “msconfig”, te pritisnuti Enter. Otvara vam se alatka gde možete podešavati razne komponente Windowsa, a za ovu priču je najvažnija kartica Startup. Kliknite na njega i dobićete spisak svih programa koji vam se otvaraju sa startovanjem Windowsa, sa opcijom da (de)štiklirate programe za koje (ne) želite da se pokreću odmah nakon podizanja sistema. Uvek je dobro s vremena na vreme proveriti šta se sve ovde "uvuče". Naravno, uklanjanje raznih elemenata odavde nije uvek garancija da će OS “živnuti”, pošto to zavisi od mnogo faktora.


Kontrolišite servise - priznajemo, za ovo je potrebna relativno solidna količina znanja. Za mnoge servise će vam biti dovoljan i pridruženi opis istih koji donosi bazična objašnjenja o funkciji, ali i pregled zavisnosti, koji ukazuje na to da li od rada trenutno označenog servisa zavisi rad nekog drugog servisa.

Ovde nema jednoznačnog saveta, jer niko ne može znati šta vam je zapravo neophodno. Često imamo situaciju da u zavisnosti od hardvera neki servisi mogu usporavati, odnosno ubrzavati svakodnevni rad. Setimo se samo da smo svi isključivali servis za keširanje diskova pre pojave SSD-ova jer su hard diskovi često “drljali u prazno”, da bi sa dolaskom SSD-ova isključivanje ove opcije postalo bespredmetno, a zahvaljujući keširanju pretraga i pristup fajlovima donose sasvim drugačije i prijatnije iskustvo u svakodnevnom radu.



Servisi su zapravo softver osmišljen da radi sistemske poslove u pozadini, bez ikakve interakcije sa krajnjim korisnikom. Pokreću se zajedno sa OS-om i pokrivaju različite aspekte računara. U zavisnosti od korišćenja i karakteristika, neće vam svi biti potrebni. Na primer, servis Windows Update koristan je ako vršite redovni apdejt, ali ako ne vršite, nema potrebe da radi, zauzima RAM i troši procesorsko vreme. Slično tome, Bluetooth servis nema poentu ako ne koristite Bluetooth vezu.

Servisima najlakše pristupate kucanjem “services” u search, te klikom na odgovarajući ikonicu. Iz spiska možete videti karakteristike servisa, čemu služe, detaljne opcije, zavisnosti od drugih pokrenutih servisa, možete ih pokrenuti, zaustaviti, ukinuti, startovati ih u određenim periodima i tako dalje. Kao što smo rekli, ovde nema jedinstvenog saveta šta ugasiti a šta ostaviti i moraćete malo da eksperimentišete kako biste dobili zadovoljavajuće rezultate. Podešavanju Windows servisa ćemo uskoro posvetiti poseban tekst...

 

Analiza

Kupite RAM memoriju - koliko vam memorije zapravo treba? Novi operativni sistemi imaju odličan memorijski menadžment, ali svakako je tačno da veća količina memorije uvek dobro dođe. Dosta zavisi od vaših potreba, prohteva, želja, te aplikacija koje koristite. Ukoliko se ne igrate i ne koristite naročito zahtevne programe, 4 GB je više nego dovoljno da vam "sve leti". Ako se igrate novijih igara, ne bi bilo loše imati 8 GB, a ukoliko imate nekih posebnih prohteva, recimo radite puno u Photoshop-u sa ogromnim posterima, onda važi što više, to bolje - ali vam isto tako sigurno ne trebaju saveti ovog tipa.



Uvek je dobro imati više RAM memorije. Posebno nema razloga da posebno štedite na njoj sa ovakvim cenama. Cene nikada nisu bile niže, i ostaće takve, po svemu sudeći, još dugo vremena. Stoga svima preporučujemo da se opskrbe sa barem 4-8 GB RAM memorije, a posebno da prilikom eventualne kupovine laptopa dodate još memorije u iste, naročito ako uzimate pristupačne modele. Uvek dobro dođe, a nije nepoznanica ni da integrisani grafički adapter radi nešto brže sa dva memorijska modula koja funkcionišu u dual-channel režimu.

Noviji operativni sistemi imaju dosta bolji menadžment memorija u odnosu na nekadašnji, a slično važi i za aplikacije, koje se pišu sa više pažnje, premda je ipak najbolja predostrožnost - imati veliku količinu RAM-a. Koji je najprepoznatljiviji simptom da vam fali RAM memorije? Pa, recimo da će i laik prepoznati da mu hard disk “krklja” dok radi, ili da mu se nivoi u igrama dugo učitavaju, uz istu pojavu. To znači da operativni sistem gubi vreme prebacujući manje prioritetne aktivne aplikacije iz RAM-a u swap fajl na hard disku, kako bi oslobodio prostor u RAM-u za aplikaciju koja je trenutno u fokusu. Ako vam se ovo često dešava, a sistem inače ispravno radi i nemate drugih problema (pogledajte sledeći savet; i on se odnosi na situaciju sa “drljanjem” diska) – definitivno dokupite RAM memoriju.


Defragmentišite disk - ukoliko imate hard diskove sa velikim brojem fajlova i često kopirate, prebacujete, preslažete stvari, vremenom dolazi do sve izraženije fragmentacije. Radi se o pojavi da operativni sistem smešta fajlove u fizički razdvojene jedinice prostora na disku, pa onda dolazi do "rasparčavanja" fajlova svuda po zapremini diskova, naročito ako često punite disk. Tada magnetna igla mora puno da "šeta" po disku kako bi pristupila odgovarajućim podacima. Lek za ovo jeste defragmentacija, koja se vrši ili iz Windows alatke (kucajte "defrag" u Search i odmah ćete je pronaći) ili preko nekog dodatnog programa.



Ovoj pojavi smo posvetili dosta pažnje na sajtu, pa tako možemo da vam preporučimo vodič za defragmentaciju diska, u kome smo čitav postupak opisali korak po korak, te dali nekoliko preporuka za alatke koje vam u tom smislu mogu koristiti. Osim alatke integrisane u Windows, postoji nekoliko izvanrednih programa koji vam mogu poslužiti kako za analizu situacije, tako i za defragmentaciju diska. Sve to možete pronaći na gornjem linku.



Šta postižete defragmentacijom? Ona reorganizuje fajlove upisane na hard disku kako podaci ne bi bili rasparčani i kako bi čitanje fajla moglo da se vrši kontinualno, bez potrebe da magnetna igla skače po različitim pločama i cilindrima na disku, što opet rezultuje bržim i odzivnijim radom bez puno čekanja. Defragmentaciju ne morate obavljati često (čak nije ni preporučljivo), ali je poželjno pokrenuti je jednom u nekoliko meseci kako bi stvari bile pod kontrolom.


Analizirajte stvari i kontrolišite organizaciju podataka - ovaj savet pre spada u preventivu nego u recept kako ubrzati rad u Windowsu, ali je svakako dobro spomenuti ga. Stvar je relativno prosta - ako možete da vizuelizijete svoje podatke, lakše je proceniti šta vam je potrebno, a šta nije. Na taj način možete i da olakšate odluku šta je potrebno obrisati, ili pak videti da negde imate uskladišteno nešto čega se niste setili mesecima ili godinama, niti tome pristupili.



Izvanredna alatka u tom smislu jeste WinDirStat, o kome smo takođe već pisali. Reč je o besplatnom softveru koji se objavljuje pod GNU open-source licencom, te je dostupan za korišćenje apsolutno svakome. Ovaj program vizuelno prikazuje popunjenost vaših diskova. Jednom kada instalirate aplikaciju, ona će skenirati vaše drajvove i prikazati njihov sadržaj u vidu “mape”. Nakon par desetina sekundi do par minuta ove operacije, otvoriće se grafički prikaz koji pruža puno informacija na više načina simultano.



Najlepše od svega jeste što je program interaktivan usled čega vam pruža povratnu informaciju o svakoj “ćeliji” koju vidite na mapi. Ako kliknete na kvadratić na slici, ispisuje vam se šta je tu uskladišteno, koji je fajl tu, možete otvoriti lokaciju direktorijuma u kome je fajl.

Na ovaj način možete vizuelno “ići” po drajvovima i direktno ustanovljavati šta se gde nalazi i o kakvom se fajlu radi. Iznenadićete se koliko programa čuva nekakve rezervne informacije, iskeširane podatke, čak i slike ili video fajlove u svojim poddirektorijumima. To posebno važi za folder C:\Users\vaše_korisničko_ime, gde vam toplo preporučujemo povremenu „posetu.“ Imate sve moguće varijante da se zabavljate sa lociranjem foldera i fajlova koji postoje u vašem sistemu. Istovremeno, ovo je odlična alatka za uočavanje glomaznih fajlova koje treba obrisati, a o kojima možda i ne razmišljate ili nemate predstavu da postoje.

Naravno, ovo nije jedina alatka tog tipa. Međutim, izvanredna je i iskreno preporučujemo svima da je koriste. Kada jednom ustanovite šta vam ne treba, lakše je osloboditi se balasta. Što nas dovodi do narednog saveta...



Čišćenje


Čistite programe i ono što vam ne treba - nemojte se zatrpavati masom aplikacija koja vam nije potrebna. Pored samih fajlova koji mogu sami po sebi stvarati gužvu, očistite Recycle Bin s vremena na vreme kako biste obrisali fajlove zauvek. Naravno, proverite prvo da li su unutra fajlovi koji vam ipak mogu zatrebati, ili makar razvijte naviku da Recycle Bin ne koristite kao lokaciju za privremeno smeštanje fajlova. Kao što prava kanta za đubre nije mesto u kojoj treba držati hranu koji biste kasnije pojeli, ni Recycle Bin nije prostor za držanje bilo kakvih fajlova koji zaista nisu kandidati za trajno brisanje.

Povremeno pogledajte i Disk Cleanup (kucajte te reči u Searchu da biste ga našli...) i brišite Temp fajlove i uopšte zaostale fajlove koje ostavljaju programi, internet i instalacije za sobom.



Naravno, za deinstalaciju programa možete koristiti Add/Remove Programs kome pristupate iz Control Panela. Tu se nalazi i opcija "Windows Features", međutim nemojte odatle isključivati sistemske komponente koje ne koristite, jer one neće biti zaista uklonjene sa diska, već samo onemogućene za korišćenje, do sledećeg vraćanja na isti način.



Uvek se može desiti da vam treba nešto efikasnije, i u toj varijanti najtoplije preporučujemo aplikaciju CCleaner. Ova alatka zahvata “dublje” u odnosu na programe koje dolaze uz Windows i može se skinuti besplatno sa sajta www.piriform.com. Na taj način možete osloboditi brojne gigabajte sa svog diska. Iskreno, preporučujemo da ovaj programčić koristite barem jednom mesečno, budući da je izuzetno efikasan, a nije ništa komplikovaniji za upotrebu od običnih Windows alatki.


Event Viewer za uvid u stanje računara - ponovo, radi se o odličnoj Windowsovoj sistemskoj komponenti koja vam može ukazati na probleme raznih tipova. Da biste joj pristupili, kucajte "event viewer" u Searchu, ili idite u Control Panel -> Administrative Tools.

Ako imate problem, kompjuter vam se usporava, gasi bez najave i slično, Event Viewer vam može reći šta je uzrok; primera radi, ako vam se disk usporava ili počinje da "škljoca", ovde možete saznati da li se pojavio bad block ili se neki drajver “zabagovao”. Istovremeno, možete videti šta je pokrenuto od servisa, pristupiti različitim stavkama od značaja za performanse i tako dalje.



Problemčić sa Event Viewer-om jeste što je za njegovo korišćenje, naročito u slučaju pojedinih problema, ipak potrebno nešto veće tehničko znanje. No, bez muke nema nauke, pa je ovaj dijagnostički softver prosto nezamenljiv ako želite da saznate "krivca" za usporavanje vašeg Windowsa i uopšte analizu dešavanja unutar operativnog sistema, bez obzira da li se radi o greškama, upozorenjima ili prosto osnovnim informacijama.


Disejblujte Aero - ovo je jedna od potencijalno efikasnijih metoda ukoliko koristite Windows 7 na PC računaru koji je nešto stariji, ili pak ima relativno slabu grafiku/CPU (tipičan primer bi mogli biti najjeftiniji laptopovi i desktopovi kojih u našoj zemlji ima puno i prodaju se za svega 20-30 hiljada dinara). Osim toga, seckanje raznih animacija koje može da se desi u Aeru na slabim mašinama doprinosi lošem osećaju u korišćenju takvih računara, te eliminacija i vraćanje u klasični mod ponekad može doprineti subjektivnom osećaju ubrzanja Windowsa.



Dakle, ako se odlučite da disejblujete Aero, kliknite bilo gde na desktop desnim dugmetom miša, pa odaberite opciju Personalize. Potom imate izbor od nekoliko tema, od kojih su neke Aero teme, a druge Basic and High Contrast teme. To su upravo one koje vam trebaju. Skrolujte do njih i odaberite Windows 7 Basic (ili Classic, ako hoćete da se “vratite” u neka starija vremena).



Postoji još jedna mogućnost koja vam je na raspolaganju, a to je da disejblujete Aero kada pokrećete neku specifičnu aplikaciju - na primer, neku koja koristi puno RAM memorije (na primer, Photoshop prilikom obrade velikih fotografija, ili browser sa mnoštvom dodataka, velikim brojem tabova i u dužim sesijama). Idite do EXE fajla programa, kliknite desnim dugmetom miša, pa na Properties, te potom u Compatibility tab. Tu možete čekirati dugme "Disable desktop composition", i verujemo da mnogi nisu ni razmišljali previše o toj opciji. Ako je označite, tada će se Aero disejblovati dok je pokrenuta određena aplikacija, za koju je ta opcija uključena. Kada ugasite program, Aero će se automatski vratiti.


Zaključak

Toliko od nas za ovaj put. Ovo nipošto nije bilo sve; uskoro ćemo se vratiti sa još saveta i uputstava kako da ubrzate svoj računar, ili ga održavate u dobrom stanju. Verujemo da će mnogim korisnicima ovi saveti biti od velike pomoći u svakodnevnom radu, da su se neki iskusniji korisnici podsetili starih caka, ali i da će mnogi steći jasnu predstavu šta im najviše može značiti prilikom ulaska u avanturu ubrzavanja računara.



Najbitnije je da svemu pristupite polako, strpljivo i pažljivo. Posebno obratite pažnju na ono što piše unutar programa i alatki koje budete koristili kako biste ubrzali svoj Windows. Svakako ne želite da pogrešnim kliktanjem izazovete još veći problem, što nije nemoguće, stoga je važno da prilikom spominjanih operacija postupate koncentrisani. Nemojte se stiditi da pitate šta god vas zanima, jer je to uvek bolje nego da napravite sebi problem. Za sva pitanja i odgovore na raspolaganju vam je, kao i uvek - Benchmark Forum. Do narednog čitanja!


 

How to: Konverzija videa u H.264

How to: Windows servisi

  • Povezane teme:
10504
10505
10506
10507
10508
10509