Greška

Došlo je do greške.

How To: Povezivanje kućnih računara na Internet

22.09.2011 00:17 | 1 Hardver
How To: Povezivanje kućnih računara na Internet

Uveli ste brz Internet i spremni ste da uronite u more informacija i multimedije koje vas čeka tamo, podigli ste opremu od provajdera, doneli je kući i... šta sad? Ljudi koji se ne bave računarima često se u ovom scenariju nađu u nebranom grožđu i onda sledi kupusanje uputstva koje su dobili, što nekada urodi plodom, a nekada i ne. Naravno, poziv tehničkoj službi i u krajnjem slučaju pomoć tehničkog lica ili prijatelja r


Bojan Dančuo

How To: Povezivanje kućnih računara na Internet

Ovaj tekst je namenjen početnicima i u njemu nećemo duboko zalaziti u to kako tačno funkcionišu neke stvari, ali nam je cilj da vam pružimo osnovno predznanje sa kojim uz malo pomoći iz konkretnog uputstva uređaja koji dobijete, možete sami da izađete na kraj sa ovom situacijom. Tokom teksta ćemo koristiti i video tutorijal koji nam je velikodušno ustupila firma ASUS, a u kojem se vide osnovni koraci podešavanja kućnih mrežnih uređaja.

Najčešći načini brze veze sa Internetom su kod nas trenutno ADSL i kablovski net, pa ćemo se njima i baviti ovde. Takođe, pošto je odavno sasvim normalno posedovati više uređaja (računara, telefona, tableta...) koji traže vezu sa Internetom, pretpostavićemo da ste nabavili ili od provajdera ili u sopstvenoj režiji neki ruter sa ugrađenim Wi-Fi-em za bežično povezivanje.



Za početak, moramo da prođemo kroz neke osnovne pojmove vezane za funkcionisanje Interneta i kućnih mrežnih uređaja.

Internet, u svojoj osnovi, funkcioniše vrlo nalik na poštanski sistem. Svaki uređaj na Internetu ima svoju IP (Internet Protocol) adresu, koja ga jedinstveno definiše. Svi podaci koji se razmenjuju putem Interneta putuju između računara uz pomoć tog istog Internet Protocol-a, koji funkcioniše tako što podatke deli u pakete, koji sadrže adrese pošiljaoca i primaoca, kako bi uspešno pronašli svoj put i stigli tamo gde treba. IP adresa je upravo to što pomaže tom Internet "poštaru" da zakuca baš na vaša vrata i isporuči vam tekst, sliku ili YouTube video.



"Put" kojim taj poštar mora da prođe, krcat je "raskrsnicama", tj. ruterima, koji usmeravaju poštara gde treba dalje da ide da bi stigao do svog odredišta. Ta mreža rutera, sa računarima i drugim mrežnim uređajima na krajevima saobraćajne mreže, zapravo čini Internet.



IP adresa, u trenutno i dalje aktuelnoj verziji 4 Internet protokola, sastoji se od četiri grupe brojeva (0-255), koji su odvojeni tačkama i zajedno čine jedinstvenu adresu jednog mrežnog uređaja. Tako recimo validna IP adresa može biti 79.175.65.20 i mora biti jedinstvena na celom Internetu (postoje organizacije koje se bave time i staraju se da do dupliranja ne dođe).


Kućna mreža i veza sa Internetom

Sada na scenu stupa vaš kućni ruter. Ako zadržimo analogiju između IP adresa i poštanskog sistema, vaš ruter će dobiti adresu koja je analog adresi zgrade, dok će vaši računari u kućnoj mreži zatim imati svoje sopstvene adrese, koje dođu nešto kao adrese pojedinačnih stanova.

Na slici ispod možete videti kako izgleda kućna mreža bazirana na bežičnom ADSL ruteru. Ako imate kablovski Internet, jedina razlika bi bila u tome što je neophodno da se kablovski modem nalazi između Interneta i rutera.



Primetićete WAN i LAN pojmove, gde WAN (Wide Area Network) predstavlja spoljni mrežni interfejs rutera, dok LAN (Local Area Network) predstavlja unutrašnji mrežni interfejs rutera, okrenut kućnoj mreži.

WAN IP adresa, koja je u našem primeru 79.175.65.20, predstavlja onu jedinstvenu Internet adresu o kojoj smo pričali i koju je ruter dobio onog momenta kada se povezao sa Internetom. LAN adresa je unutrašnja adresa rutera, preko koje će ga videti ostali uređaji u kućnoj mreži. LAN opseg IP adresa je određen standardom i prva dva broja su uvek 192 i 168, dok su druga dva broja promenljiva.

LAN adresa rutera je fabrički podešena mada se naravno može menjati, a u našem primeru je 192.168.0.1, dok ostali računari u mreži dobijaju svoje adrese od rutera i to uglavnom u rastućem nizu, gde postoje posebni opsezi brojeva za žično i bežično povezane uređaje. Taj proces dodele IP adresa se obavlja automatski posredstvom tzv. DHCP servera, koji dolazi integrisan u svaki ruter, tako da vi ne morate da brinete uopšte o tome.

LAN adrese nisu direktno dostupne sa Interneta i "poštar" ih ne može sam pronaći, već prvo mora da konsultuje ruter, do kojeg ume da dođe, pa ga on onda prosledi dalje gde treba, pošto zna koji od lokalnih računara je pre toga poslao zahtev za nekom informacijom.



Još samo jednu stvar moramo pomenuti, a to je podešavanje bezbednosti bežične mreže.

Za razliku od povezivanja kablom, bežični pristup se ostvaruje vazduhom, koji je otvoren medijum za prenos informacija i svako sa odgovarajućim uređajem može da snimi ono što njime putuje. Tu na scenu stupaju mehanizmi za obezbeđivanje i šifrovanje tog saobraćaja, pa tako jedan od obaveznih koraka u podešavanju bežičnog rutera mora biti i aktiviranje bezbednosnog protokola i definisanje lozinke. Bez odgovarajuće lozinke, niko neće moći da pristupi vašoj mreži, a protokol se sam brine da su svi podaci koji putuju od rutera ili ka njemu bežičnim putem, šifrovani i bezbedni od prisluškivanja.

Trenutno aktuelni protokoli koji se koriste za šifrovanje kućnih bežičnih mreža se zovu WPA i WPA 2 (gde je WPA 2 naravno noviji i poželjniji), dok je vremešni WEP protokol i dalje podržan zbog starijih uređaja koji rade samo sa njim, ali nije preporučljiv, jer odavno više nije bezbedan.

Ovo bi bilo dosta što se tiče neke teorijske priče, a sada ćemo preći na primer povezivanja računara na Internet putem ADSL rutera, korak po korak.


Povezivanje na Internet


Povezivanje na Internet

Za primer operacije povezivanja na Internet, koristićemo ASUS DSL-N10 bežični ruter sa ugrađenim ADSL modemom. U pitanju je uređaj nove generacije koji poseduje wireless adapter koji radi po novijem N standardu i omogućava veće brzine, a softver koji je integrisan u njega omogućava izuzetno jednostavno podešavanje.



Pred sobom dakle imamo ruter (sa leve strane) i jedan računar, u ovom slučaju laptop, koji poseduje i LAN konektor, kao i wireless adapter za bežičnu vezu sa ovim ruterom. Prvi korak je naravno uključivanje rutera u struju adapterom koji se dobija uz njega.




Sledeći korak je povezivanje telefonskog kabla sa ruterom, kako bismo omogućili ADSL modemu u njemu da dobije vezu sa telefonskom centralom. Obratite pažnju na to da na nekoj tački pre nego što dovedete telefonski kabl do rutera, morate povezati splitter (koji dobijate od provajdera), da biste razdvojili frekvence koje koristi ADSL od onih koje koristi telefon koji se nalazi na istoj žici.

U slučaju kablovskog Interneta, ovde biste povezali LAN kabl koji izlazi iz kablovskog modema sa ruterom.



Sada je potrebno preći na sledeći korak, koji podrazumeva podešavanje rutera. Za ovo je potrebno da povežete ruter i računar LAN kablom (obratite pažnju na to da je kod nekih rutera koji se dobijaju od provajdera bitno u koji port ćete ubosti LAN kabl). Posle toga naravno uključite ruter i računar, ako nisu već uključeni.




Zatim je potrebno pokrenuti neki Internet pretraživač koji imate instaliran na vašem računaru (to ne mora biti obavezno Internet Explorer).



ASUS ruter je vrlo pametan, pa će automatski prepoznati potrebna podešavanja za ADSL, a pošto je detektovao da ga još uvek niste podesili, preusmeriće Internet pretraživač na stranu na kojoj možete obaviti podešavanja.

U slučaju "glupljeg" rutera, adresu ćete u browser-u morati da otkucate sami, a saznaćete tačno koja je iz uputstva koje se dobija uz ruter (u našem slučaju je to bila 192.168.1.1 adresa). Takođe, možda će biti potrebno da podesite i neke parametre ADSL pristupa, koje ćete dobiti od provajdera.

Ako je kablovski Internet u pitanju, uglavnom će Internet proraditi odmah čim sve povežete, ali je i dalje potrebno da odete na stranu za podešavanje rutera, kako biste podesili sigurnost bežične mreže.




U ovom trenutku ruter već ima vezu sa Internetom i svi računari vezani na njega kablom će je takođe imati. Naravno, mi želimo da omogućimo pristup i uređajima koji koriste bežičnu vezu, pa ćemo nastaviti dalje sa podešavanjem.

ASUS ruter će nas automatski provesti kroz ovaj sledeći korak i ponudiće nam izbor između vrsta enkripcije (izaberite WPA 2 Personal), a zatim možemo podesiti lozinku za pristup bežičnoj mreži, kao i promeniti ime bežične mreže (ovo je vrlo poželjno, jer podrazumevano ime može već da postoji u blizini vaše mreže, pa to može biti zbunjujuće).

Ako posedujete "gluplji" ruter, moraćete ručno da odete u deo interfejsa u kojem se podešava bežična mreža i podesite iste ove parametre. Podešavanje tipa enkripcije, lozinke i naziva mreže važi naravno i u slučaju kablovskog Interneta.





Kada ste završili ovaj deo podešavanja, možete slobodno otkačiti LAN kabl koji povezuje laptop i ruter, jer više nije neophodan (naravno, za desktop računar jeste). Zatim u operativnom sistemu odaberite vašu bežičnu mrežu iz spiska detektovanih i upišite lozinku koju ste upravo podesili.





To bi bilo to! Sada je vaš ruter povezan sa Internetom, a preko njega svi računari vezani kablom, kao i svi drugi uređaji (laptopovi, tableti, mobilni telefoni...) koji se vezuju bežičnim putem.



Ceo ovaj postupak možete pogledati i u video obliku, sa već pomenutim ASUS ruterom kao primerom.





Zahvaljujemo se kompaniji ASUS na materijalu koji je korišćen za ovaj tekst.

Komentari

0 Dodaj komentar

Test: HP ProCurve 1810G-8

Test: D-Link Le Petit 3.75G Router (DWR-510)

  • Povezane teme:
10203
10205
10206
10207
10208
10209