Greška

Došlo je do greške.

How to: Konverzija videa u H.264

25.04.2012 14:05 | 0 Software/Web
How to: Konverzija videa u H.264

MPEG-4 AVC (Advanced Video Coding), široj publici poznat kao H.264, jedan je od najkorišćenijih video kodeka današnjice. Prisutan je svuda – od Blu-ray diskova, preko HD televizije, YouTube i sličnih servisa, pa do kopija filmova i serija koje se mogu naći po Internetu. Hardversko dekodiranje H.264 videa podržavaju brojni uređaji, od aktuelnih grafičkih kartica pa do novijih ARM procesora koji se mogu sresti u HD televizorima i tablet ra

Ivan Todorović

Pre nego što se pozabavimo konverzijom videa, razjasnimo razliku između pojmova H.264 i x264 sa kojima mnogi računarski korisnici nisu načisto. H.264 je standard, odnosno specifikacija koju neki video stream mora da ispoštuje da bi moglo da se kaže da je u pitanju H.264 stream. x264 je jedna implementacija ovog kodeka, to jest program koji kao rezultat svog rada daje video stream po H.264 specifikaciji. Da povučemo paralelu sa još uvek popularnim DivX-ovima: MPEG-4 ASP (Advanced Simple Profile) je specifikacija formata, a DivX i Xvid su dve softverske implementacije koje proizvode MPEG-4 ASP-kompatibilne video streamove.

Pored softverskih, postoje i hardverske implementacije kao što su razni akceleratorski čipovi i slično, koji na sebe preuzimaju kodiranje i dekodiranje odgovarajućih video streamova. H.264 nije ograničen na video visoke definicije, ali je daleko efikasniji što se tiče kvaliteta pri visokom bitrejtu u poređenju sa ranijim MPEG-4 standardima, tako da se sada najčešće i koristi za HD kompresiju.



Takođe je bitno znati razliku između kontejnerskih fajlova i video streamova napravljenog nekim enkoderom. MKV i MP4 nisu kodeci već kontejnerski fajlovi koji, kako im ime kaže, sadrže (contain) jedan ili više audio i video streamova. H.264 ne mora obavezno biti upakovan u MKV ili MP4 kontejner, niti su MKV i MP4 ograničeni na H.264 video u sebi, ali je najčešći slučaj da se H.264 video distribuira baš u ovim kontejnerskim formatima tako da nije ni čudo što su kod mnogih računarskih korisnika oni postali sinonimi za H.264 video.



x264 ni slučajno nije jedina softverska implementacija H.264 standarda, ali se može pohvaliti enormnim brojem opcija i naprednijim psihovizuelnim algoritmima zbog kojih su video streamovi koje proizvodi među najkvalitetnijima. Druge softverske implementacije koje su u manjoj ili većoj meri siromašnije su enkoderi koje potpisuju MainConcept, Nero, Elecard i drugi. Hardverski enkoderi (u koje ubrajamo i akcelerisano enkodovanje koje nude NVIDIA, AMD i Intel grafički čipovi) po pravilu gađaju brzinu umesto kvalitet, pa rezultati zaostaju za onim što daje x264. Sa druge strane, drastično su brži, pa su korisni ako kvalitet nije naročito bitan a postoji potreba za prebacivanjem videa u realnom vremenu ili brže.

Ovaj vodič će vam opisati kako da na jednostavan način prebacite neki video klip u H.264. Pre nego što pređemo na same programe, pozabavimo se zaštićenim videom koji nije moguće tek tako otvoriti za editovanje. Na prvom mestu mislimo na Blu-ray i DVD diskove koji su šifrovani odgovarajućim ključevima, i prethodno je video sadržaj sa njih potrebno dešifrovati na hard disk. Za to će vam odlično poslužiti program DVDFab koji postoji i u ograničenoj besplatnoj varijanti. Kroz ovaj program samo „provucite“ vaš Blu-ray ili DVD disk i na hard disku ćete dobiti fajlove koje potom možete dalje otvarati u programima za editovanje.

Ako se pitate zašto biste DVD video prebacivali u H.264 a ne u, primera radi Xvid što je već godinama uobičajeno, vredi znati da je H.264 čak i u nižim rezolucijama daje bolji kvalitet slike u poređenju sa Xvid-om pri istom bitrejtu. HD video u visokom bitrejtu (nekoliko hiljada kb/s) ne vredi ni porediti – MPEG-4 ASP prosto nije predviđen za tako visok bitrejt i njegovo povećavanje ne doprinosi kvalitetu slike u odgovarajućoj srazmeri, dok H.264 upravo tu briljira.



Osim što se može koristiti za dekriptovanje zaštićenih video diskova, DVDFab može poslužiti i za prebacivanje Blu-ray ili DVD videa u brojne formate, uključujući H.264. DVDFab ne nudi detaljna podešavanja osim broja prolaza (jednoprolazno ili dvoprolazno enkodovanje – o tome više u nastavku teksta), tako da nije od koristi ako tražite maksimalni kvalitet. Ono u čemu DVDFab briljira jeste „brzinsko“ prebacivanje u H.264, jer podržava akcelerisano enkodovanje ako posedujete Intel ili NVIDIA grafički čip.

Bitno je da to izaberete u opcijama (klik na zeleni krug u gornjem desnom uglu glavnog prozora, pa A/V Codec i polje “Video Encoder”), a onda prilikom prebacivanja videa na hard disk odaberete jednoprolaznu obradu. Hardversko enkodovanje biće aktivirano i prebacićete Blu-ray ili DVD film u H.264 brže nego što vremenski traje sam film. DVDFab čak nudi i mogućnost da „zalepi“ titlove na sliku, tako da se ne morate brinuti o njihovom naknadnom učitavanju u hardverskim plejerima.



Avidemux

O programu Avidemux već smo pisali, ali ćemo se sada koncentrisati na njegovu H.264 podršku. Avidemux je linearni video editor koji liči na legendarni (i zastareli) VirtualDub, a kao enkoder upotrebljava x264 tako da je maksimalan kvalitet lako dostupan. „Jedino“ što treba znati jeste koje opcije izabrati zavisno od rezolucije i tipa materijala koji nameravate da kompresujete.

Po startovanju programa, pozovite komandu File -> Open. Ako vas dočeka informacija da se radi o MPEG fajlu i pitanje da li ga treba indeksirati, odgovorite potvrdno. Takođe, ako pri otvaranju postojećeg H.264 videa dobijete poruku da Avidemux može da koristi bezbedniji režim po cenu gubitka mogućnosti skakanja na svaki pojedinačan frejm u videu, i to potvrdite. Najzad, ako obrađujete DVD video, verovatno imate rasparčane VOB fajlove, tako da je dovoljno da otvorite prvi i potvrdno odgovorite na pitanje da li želite automatski da učitate ostale delove. Pre nego što krenete bilo šta dalje, u levom delu prozora, pod stavkom „Format“, izaberite MKV. Radi se o najfleksibilnijem kontejnerskom formatu tako da nećete imati brige šta sve u njega možete da upakujete.



Ako izvorni fajl u sebi sadrži više audio staza (recimo, različiti jezici u nekom filmu), treba podesiti koji će se audio koristiti (komanda Audio -> Main Track). Tu možete navesti i audio iz eksternog fajla. Nije loše pogledati karakteristike izvornog fajla kako bi znali šta tačno obrađujete (File -> Properties). Ovo je bitno zbog zvučne komponente – ako ste otvorili fajl koji u sebi ima šestokanalni zvuk, a to biste da prebacite u stereo MP3 ili AAC, morate eksplicitno navesti da hoćete downmix u stereo.

Levo od preview-a postoji Audio odeljak. Ako nećete da dirate zvuk, ostavite podešavanje na „Copy“. U protivnom, iz liste izaberite željeni kodek (npr. MP3). Na taster „Configure“ podešavate bitrejt i kvalitet, dok sa „Filters“ možete odabrati pomenuti downmix koji će se izvršiti pre konverzije (u slučaju AAC i MP3 izaberite Stereo). Takođe, ako se radi o izvornom zvuku visokog sempl rejta, preporuka je da na istom mestu izaberete downsampling na 48 kHz.



Sada fokus ovog teksta – video konverzija. Sa leve strane, u listi Video izaberite MPEG-4 AVC. Ako hoćete da izvršite neke korekcije nad videom pre kompresije, to ćete učiniti putem tastera Filters, gde možete uraditi resize, deinterlace, crop (radi uklanjanja crnih ivica) i slično. Ako radite resize, preporuka je da dimenzije budu deljive sa 16, a od algoritama koristite bicubic ili lanzcos (koji daje nešto bolje rezultate, ali proizvodi „razlivanje“ detalja u retkim situacijama).

Tu je i filter za denoise, koji smanjuje šum izvornog videa. Ova opcija je mač sa dve oštrice – ako preterate sa denoise-om, slika će postati previše „plastična“, dok sa druge strane visok stepen šuma i „graina“ otežava kompresiju i potreban je veći bitrejt zarad kvalitetnije slike. Kao što se može videti, prisutan je jako velik broj filtera koji rade svašta korisno, a šta god da izaberete, u dnu prozora sa filterima imate funkcionalan preview, pa možete videti kako će rezultujući video izgledati pre nego što se pošalje na kompresiju.



Konfigurisanje video kodeka vršite preko dugmeta „Configure“ u glavnom prozoru. Sada je pravi trenutak da razjasnimo razlike između jednoprolazne i dvoprolazne kompresije. Kao što joj ime kaže, jednoprolazna kompresija funkcioniše tako što se ulazni video obradi jednim programskim prolazom kroz podatke koje nosi, i nakon toga dobijate izlazni video. Problem ovog pristupa je što će svi delovi vašeg videa imati isti bitrejt (onaj koji ste naveli), bez obzira na njihovu složenost.

Logično je da nisu sve scene iste složenosti i ne traže isti bitrejt, pa ćete jednoprolaznom kompresijom imati situaciju da će brze akcione scene pune eksplozija i pokreta, koje traže veći bitrejt, biti upropašćene, dok će taj isti bitrejt biti protraćen u odjavnoj špici i statičnim scenama, koje bi isto izgledale i u duplo manjem bitrejtu. Zato je smišljena dvoprolazna kompresija – prvi prolaz proći će kroz video i napraviti statistiku složenosti scena, dok će drugi prolaz, na osnovu utvrđene statistike, kompresovati video u promenljivom bitrejtu ali će prosečan bitrejt tokom celog filma biti onaj koji ste naveli. Tako dobijate i bolji kvalitet i željenu veličinu izlaznog fajla – vuk sit i ovce na broju.



Ako vas ne zanima da računate koliki prosečan bitrejt treba navesti kako bi pogodili određenu veličinu fajla, Avidemux ima ugrađen bitrate calculator (Tools -> Calculator). S obzirom da nema MKV-a, izaberite OGM i veličinu izlaznog fajla - recimo CD od 700 MB, odnosno 80 minuta (ne mešajte ovo sa dužinom vašeg videa – radi se o audio minutima, a CD-ovi od 700 MB uobičajeno se obeležavaju kao 80-minutni, jer na njih staje 80 minuta audio CD zvuka). U polju Audio bitrate navedite bitrejt zvučne komponente koji ste ranije izabrali, i ispod ćete dobiti veličinu video streama u fajlu („Video size“). Ako ste izabrali „Video size, two pass“ u podešavanjima za MPEG-4 AVC, to je brojka koju treba da zapamtite.



Ostala podešavanja za H.264 su vrlo brojna, ali podrazumevane vrednosti više nego korektno rade posao i kao rezultat daju video visokog kvaliteta. Ono što bi trebalo korigovati, bez preteranog zalaženja u tehnikalije, jeste isključivanje opcije „fast first pass“ u kartici „General“, uključivanje opcije „4x4“ u „Partition“ i podešavanje uzastopnih B frejmova na 5 u kartici „Frame“. Ko je izrazito zainteresovan za ostale opcije i želi što bolji kvalitet, može konsultovati x264 wiki gde je sve opisano do najsitnijih detalja. Vodite računa da su najkvalitetnija podešavanja veoma zahtevna po pitanju vremena obrade, tako da se rekompresija celovečernjeg filma može odužiti na nekoliko časova čak i na najbržim Core i5 i i7 procesorima.

Kada ste podesili sve po želji, idite u File -> Save Video i sačekajte da se vaš video materijal rekompresuje. Ako ste izabrali dvoprolaznu kompresiju, ne brinite što tokom prvog prolaza piše da ne postoji audio komponenta u izlaznom fajlu – kao što smo rekli, prvi prolaz određuje složenost ulaznog videa, a tek u drugom prolazu radiće se konkretno enkodovanje (kako videa, tako i zvuka).



Handbrake


Handbrake

Ovo nije video editor već program vrlo jasne namene, a to je konverzija videa. Zato nema mnogo opcija u vezi sa naknadnom korekcijom slike, ubacivanjem efekata i slično, ali je program primetno jednostavniji za upotrebu. Jednostavnost se ogleda i u tome što mnoge opcije imaju opisni tool tip, pa kad god vas neka podešavanja zbune, pređite mišem preko istih i dobićete korisnu pomoć sa predloženim vrednostima zavisno od toga da li ciljate na brzinu ili kvalitet konverzije.

Prednost Handbrake-a ogleda se i u obradi više fajlova istovremeno. Osim toga što kao ulaz možete navesti celokupan folder koji ćete propustiti kroz ista podešavanja, Handbrake podržava klasične queue listu u koju možete ubacivati različite fajlove koji će biti kompresovani različitim podešavanjima. Idealno za konverziju više fajlova koja se može odužiti preko celog dana.



Handbrake takođe koristi x264 kao video enkoder, ali je ograničen samo na MKV i MP4 kontejnere, što u suštini ne predstavlja problem. Na desnoj strani glavnog prozora naći ćete presete za razne uređaje (uglavnom iz Appleove ponude), a kao “generalni” šablon koristite Normal ili High Profile pa podešavanja naknadno dorađujte.

Nakon što otvorite fajl klikom na dugme “Source” u gornjem levom uglu prozora, sve što vas dalje interesuje nalazi se u donjoj polovini razvrstano po karticama. Rezoluciju birate u prvoj kartici, setovanjem “Anamorphic” na “none” i ručnim unošenjem rezolucije (detaljno objašnjavanje pojma anamorphic prevazilazi obim ovog teksta, ali ćemo samo reći da anamorfna slika u “kompjuterskom” svetu sa kvadratnim pikselima nema smisla tako da je nećemo ni koristiti).

Što se tiče video filtera, eventualno primenite denoise (i to “weak”) ako vam je ulazni video previše “grainy”. U trećoj kartici, podesite framerate na “same as source” i “constant”, a bitrate na “average” i “two-pass encoding”. Nažalost, Handbrake nema bitrate calculator u sebi pa ćete morati da se snalazite ako ciljate baš određenu veličinu izlaznog fajla.



Audio komponenta je naročito pipav deo ovog procesa pošto podešavanja nije tako intuitivno rešena. Skrenućemo pažnju na opcije “Mixdown” i “Sample rate”, odnosno preporučeni stereo 48 kHz enkoding zarad maksimalne kompatibilnosti sa raznim plejerima i uređajima. Naposletku, podešavanja video kodeka na prvu loptu mogu izgledati zastrašujuće, ali tu nastupa priča sa tool tipovima – pređite mišem preko stvakog i pročitajte šta koja opcija radi i koje su preporučene vrednosti.



Nakon što ste sve ovo završili, kliknite na “Add to queue” ili “Start” u vrhu prozora, zavisno da li hoćete da obradite samo trenutni fajl ili biste napravili listu za rekompresiju. Ponovo, ni Handbrake (kao ni Avidemux) ne podržava hardverski akcelerisani enkoding, tako da operacija enkodovanja videa u H.264 potrajati, zavisno od snage računara, složenosti ulaznog videa, njegove dužine itd.


Za kraj

H.264 u poređenju sa Xvid-om ima dosta više podešavanja i traži malo prakse, pa ne očekujte da ćete iz prve dobiti željene rezultate. Osim eksperimentisanja, preporučujemo pomenuti x264 wiki, a potpune početnike u ovim vodama možemo uputiti i na objašnjenje kompresije sa gubitkom kvaliteta, interlaced video zapisa, kao i filmskog šuma koji se u montaži namerno ubacuje zarad stvaranja iluzije povećanja detalja u filmskim scenama. Takođe je bitno da kvalitet izlaznog videa, osim podešavanja u programima, jako zavisi i od kvaliteta ulaznog videa. Ovo je naročito bitno prilikom kompresije videa u HD rezolucijama.



Nije sve u rezoluciji – otud i razlika između HDTV i Blu-ray ripova koji se mogu pronaći na internetu. HDTV materijal se emituje u bitrejtu od nekoliko megabita u sekundi, dok bitrejt videa na Blu-ray diskovima ide i preko 20 megabita, što se i te kako odražava na kvalitet rezultujućeg rekompresovanog videa. Zato ni maksimalna podešavanja kodeka ne mogu u potpunosti nadomestiti slabiji kvalitet ulaznog videa (osim ako niste ekspert u video obradi), pa u takvim slučajevima ne očekujte čuda.


 

How to: Defragmentacija hard diska i korisne alatke

How To: Ubrzajte svakodnevni rad u Windowsu, 1. deo

  • Povezane teme:
10504
10505
10506
10507
10508
10509