Greška

Došlo je do greške.

Gejming hardver u 2017. godini!

28.12.2017 12:11 | 0 Games
Gejming hardver u 2017. godini!

Godina za nama je donela puno uzbuđenje u svim IT segmentima, što i nije čudno imajući u vidu tempo razvoja. Sasvim je logično da je jedan od najdinamičnijih sektora bio gejming, koji je i dalje veliki pokretač razvoja brojnih sfera IT-ja. U ovom tekstu ćemo se baviti gejming hardverom, njegovim razvojem i glavnim trendovima u godini koja je za nama, a dotaći ćemo se i drugih srodnih tema. Stoga, da krenemo...

Filip Majkić

Ukoliko je iko sumnjao u potencijal i kapacitet gejming tržišta, naročito kada je hardver u pitanju, definitivno je 2017. godina pokazala da toj sumnji nema mesta. Verovatno najvažniji trend u godini koja je za nama je upravo to da se pokazalo da je u IT sferi gejming sektor jedan od najprofitabilnijih. To je važilo ne samo za softver (to jest, igre), već i za hardver, pošto se ispostavilo da su na tržištu najbolje prolazili ponuđači gejming opreme, gejming periferija, gejming laptopova, na kraju krajeva - gejming hardvera uopšte. Vladala je prava jagma za ulaskom u ovo tržište, i mnoštvo raznih imena, od kojih neka nikada nisu bila vezivana za gejming se odlučilo da uđe u tu priču.

uvodnagaming.jpg

Tako smo odjednom videli sponzorisanja raznih takmičenja od kompanija koje se gotovo nikada nisu vezivale za gejming, nove manifestacije posvećene gejming kulturi, nikad veći izbor gejming monitora, periferija (miševa, tastatura, slušalica...) i druge opreme. Razloga za to je puno, ali se svode na jedan - profitabilnost! Kada su se malo odmakli od kriterijuma kojima se rukovode najveća imena PC tržišta, brojni proizvođači su shvatili da je mnogo bolje prodati jedan uređaj koji donosi solidan profit nego pet uređaja koji se prodaju tu negde oko nule ili sa vrlo malom dobiti. Kako ostvariti profit? Tako što će se kupcima ponuditi nešto drugačije, nešto što žele i što će im doneti dodatnu vrednost. Ni u jednom sektoru to ne važi i nigde korisnici nisu spremni da to plate tako kao u - gejming sektoru.

Krenućemo ipak od stvari koje su vezane za naš delokrug u užem smislu. Koji su trendovi važili u segmentu PC hardvera okrenutog gejmingu? Usput ćemo vam, dok budemo govorili o određenoj kategoriji, reći koji nas je to hardver/uređaj naročito impresionirao, više onako neobavezno nego što bismo ga striktno rangirali.


Od ploča, preko procesora, do grafika i RAMa

Zanimljivo je da je očigledna neraskidiva veza između višeg segmenta PC industrije i gejminga. Ma koliko se uporno trudili da nam dokažu da se „možemo igrati i na jeftinom hardveru“, i ma koliko ta činjenica možda važila u Srbiji više nego na razvijenim tržištima, ipak high end hardver jeste najvažnija stavka za razvoj gejminga, a gejming jeste jedan od glavnih motivatora rasta i razvoja PC hardvera, tako da definitivno postoji direktna veza za koju će neki reći da je vrzino kolo, drugi da je pravi lavirint, ali jedno je sigurno - kvalitetniji hardver znači i kvalitetnije igranje, a važi i obrnuto.

ryzengame.jpg

Godina za nama je donela veliki „poremećaj“ i razmrdala učmalost hardverskih platformi u užem smislu. Naime, AMD je predstavio svoje Ryzen procesore, oživljavajući u dobroj meri konkurenciju i prinuđujući Intel da odgovara na sebi nesvojstven način - užurbano. AMD platforma se pokazala odličnim izborom, donoseći igračima pristupačniju platformu. Sa druge strane, zbog velikog broja jezgara, Ryzen se pokazao veoma dobrim za sve primene u kojima je bitna velika procesorska snaga, a sve to je upotpunjeno AMD Ryzen Threadripper serijom procesora namenjenim ultra-zahtevnim korisnicima.

Stoga, Intel je morao da reaguje i na tržište je, pomalo užurbano, stigla Coffee Lake serija procesora zajedno sa Z370 čipsetom. Očito je AMD uhvatio Intela na spavanju, pošto je isforsirana nekompletna platforma sa samo jednim čipsetom, koji će uskoro biti zamenjen (!), a pristupačniji čipsetovi će upotpuniti ponudu, kako bi se odgovorilo na X370, B350 i A320 čipsetove AMD-a za Ryzen platformu. No, Intel ne bi bio Intel kada ne bi imao adute, pa se tako pokazalo da su za gejming zapravo Core i5 8400 ili neki od Core i7 modela bolji od praktično bilo kog Ryzen-a, što ide na račun izostanka multithread optimizacija u samim igrama, ali i slabijim single thread performansama Ryzen-a.

intelcpu.jpg

Uskoro sledi drugi deo obračuna - Intel sprema nove procesore, ali i pre svega nove čipsetove koji će doneti novu platformu i u pristupačnije segmente. AMD, sa druge strane, uskoro izbacuje nadograđenu verziju Ryzen platforme. Pojaviće se novi čipsetovi (X470, B450, A420), kao i Zen+/Ryzen 2000, 12-nanometarska nadogradnja Zen čipa. Odlično za kupce, rekli bismo, i jedva čekamo da probamo nove platforme!

Evo još nekih zanimljivih prikaza i videa koje smo objavljivali na našem sajtu iz ovog domena.


Test: AMD Ryzen Threadripper 1950X (video)

 

Test: Intel Coffee Lake - Core i7 8700K i Core i5 8600K


Test: AMD Ryzen 5 1600X

 


Test: Asus Prime X370-Pro


Test: Gigabyte AB350-Gaming 3


Test: GIGABYTE Z370 AORUS Ultra Gaming (VIDEO)



Test: Asus ROG Zenith Extreme


MSI B350 Gaming Plus

 

 

 

Grafika i RAM

 

Pre nego što nastavimo, želimo da skrenemo pažnju na trend koji se definitivno nametnuo u prethodnoj godini - LED, LED i LED! Sve mora imati LED osvetljenje. To više nisu samo kućišta, odnosno kuleri na njima, već i gotovo svi modeli iole bitnijeg hardvera moraju imati mnoštvo LE dioda, i to u RGB stilu, da im se može kontrolisati osvetljenje. Tako sada imamo ne samo kulere, već i grafičke karte, matične ploče, pa i DDR memorije načičkane osvetljenjem.

ledgaming.jpg

Da li vam se to dopada ili ne, tek, definitivno je LED ušao u žestoku modu! Da li se to plaća? U nekom ishodištu, naravno, ali ko može reći šta je prava cena za hardver visoke klase? Očito je da potrošači to žele i to upravo i dobijaju.

Test: NZXT H700i

 


Grafika

Grafičke karte su po mnogim pitanjima razočarale u 2017. godini. U suštinskom smislu, imamo užasno nezdrav uticaj majninga na ovo tržište, zbog koga su cene otišle u nebo, budući da se grafike masovno koriste za “rudarenje”. To važi ne samo za AMD grafike, koje su tradicionalno prvenstveni izbor za poklonike kriptovaluta, već i za Nvidia grafike, koje su se ispostavile veoma dobrim rešenjem, a sa porastom popularnosti altcoin-a je stvorena situacija da se pomoću Nvidia karti zapravo fantastično mogu kopati alternativne valute, koje se potom na onlajn berzama mogu pretvoriti u najpopularnije valute, prvenstveno BitCoin i Ethereum.

giga1080ti.jpg

Sve u svemu, cene iole boljih grafičkih karti su otišle u nebo. Dok GTX 1050(Ti) i Radeon RX 460/560 još možete naći po pristojnim cenama, već GTX 1060 i RX 470/570 koštaju izuzetno puno, a kamoli GTX 1070/1080 ili RX 580. Veoma je teško pomiriti se sa činjenicom da jednostavno nema puno mogućnosti za nabavku karti koje su u gotovo stalnim nestašicama, tek sporadično dolazeći do ranji, a kamoli po iole povoljnijim cenama. Nema sumnje da kriptovalute doživljavaju pravi procvat, ali igrači jednostavno trpe zbog toga.

 

 

Ostavljajući to po strani, nismo zadovoljni ni napretkom kompletnog tržišta. U principu, Nvidia dominira tržištem nudeći izuzetno visok nivop performansi, na šta AMD pokušava da nađe odgovor, ali je pitanje koliko uspeva u tome. Nvidia kao da se poigrava sa konkurencijom, i jednostavno ima veliku prednost u domenu gejminga, tim pre što se pokoja Nvidia još i može naći u prodavnicama, ali gejmeri veoma teško mogu doći do AMD karti. Da se ne lažemo, AMD modeli uglavnom odlaze majnerima, i veliko je pitanje u kojoj meri su zastupljeni u igračkoj populaciji. Neku indikaciju može da nam pruži Steam, u čijim najnovijim podacima vidimo jasnu tendenciju da udeo Intel procesora i Nvidia grafika nastavlja da raste, i to u situaciji koja je već narušena nauštrb AMD-a, odnosno njegovih rešenja.

grafikeodnos_s.jpg

Ipak, jedan trend koji pozdravljamo, i koji je vezan za monitore, jeste otklon od FullHD rezolucije. Iako itekako ima veoma puno monitora te rezolucije, više je nego jasno da su novi ciljevi industrije 1440p i 4K rezolucije, ali i razne widescreen rezolucije, o čemu ćemo više govoriti u segmentu monitora. Na samom kraju ovog poglavlja, moramo da konstatujemo da nas je pomalo razočarao dolazak Vege. Uopšte, mišljenje autora ovih redova jeste da je osnovni problem AMD-a što uporno sustiže konkurenciju. To je u redu povremeno uraditi, ali kada to postane pravilo umesto izuzetka, dođe se dotle da AMD ne uspeva da se nametne.

asus_vega_64_strix.jpg

Prosto rečeno, ukoliko je korisniku potrebno dosta performansi u igrama, uvek može odabrati Nvidia grafiku, koja će pride verovatno biti dostupnija u maloprodajama, bez ikakve bojazni da li će možda pogrešiti jer AMD neće doneti pomak u performansama, i to jednostavno ne valja, ni za korisnika, ni za industriju. Rezultat svega jeste da ove godine nismo videli praktično nikakav napreda u pogledu performansi. Od silnih najavljivanih novih tehnologija Vege, nisu maltene ni dostignute stare Nvidia karte iz prethodne godine. Sve što je Nvidiji bilo potrebno jeste da malo podesi cene i da izbaci GTX 1070 Ti, kako bi odgovorila AMD-u na dolazak Vega 56 modela. Iskreno, nadamo se da će 2018. godina doneti veliko rivalstvo na ovom polju, a itekako priželjkujemo novi pomak, jer je prosto vreme za njega. 2017. godina je podbacila na tom polju.

Test: MSI GTX 1070 Ti GAMING 8G (video)

Test: Gigabyte AORUS GTX 1080 Ti Xtreme Edition 11G

Test: Asus Radeon RX Vega 64 Strix OC 8G

 

RAM

Pomalo smo iznenađeni da se ovo uopšte nametnulo kao tema, ali osećali smo potrebu da kažemo koju reč. Prosto rečeno, cene RAMa su otišle u nebo! Iako se mogu čuti različita opravdanja za ekstremno visoke cene sistemske memorije, pri čemu se kraj tog uspona još uvek ne nazire, jasno je jedno - proizvođači su grdno pogrešili u proceni potražnje i zbog toga jednostavno nije bilo dovoljno memorijskih čipova, a reč je o fabrikama koje kada se jednom prebace u jedan režim rada prosto nije moguće ponovo “ubrzati” u kratkom roku. Nažalost, to je dovelo do nestašice memorija, što je u povećoj meri ograničilo volju za ulaganje u nove hardverske platforme.

gskillddr4.jpg

Sasvim smo sigurni da bi i Ryzen i Coffee Lake platforme bilo još bolje prihvaćene kada cene RAM modula ne bi bile tako skupe. Šteta je veća utoliko što i Intelova i AMDova hardverska platforma imaju itekakvih benefita od bržih memorija. Nadamo se da će DDR4 memorije pojeftiniti u nastupajućoj godini, čime bi se otvorio prostor za prihvatanje novih platformi, tim pre što će se pojaviti i noviteti na tom polju. Ipak, ne očekujemo da se to dogodi početkom godine, možda ni u celoj prvoj polovini, pošto se nova potražnja verovatno neće zahuktati do back-to-school perioda 2018.

Test: G.Skill TridentZ 32 GB 3200 MHz DDR4

 

 

 

Periferije, laptopovi

 

 

Periferije

Verovatno najveći pomak u 2017. godini videli smo u domenu periferija. Sa jedne strane, u to tržište je ušao ogroman broj proizvođača. Tradicionalni kreatori periferija su dobili veliki broj konkurenata, a dosta njih se pojavilo i na srpskom tržištu. Odjednom se valja boriti i protiv pristupačnih proizvođača iz Kine, i protiv podjednako prepoznatljivih konkurenata, ali i novajlija koje nisu obične novajlije. Recimo, kompanije kao što su Asus, Gigabyte i druge su ogromni brendovi koji  su izuzetno prepoznatljivi, tako da njihov ulazak na tržište miševa, tastatura ili slušalica istog trenutka predstavlja zvono za uzbunu za tradicionalne proizvođače, a pri tome takve kompanije imaju i resursa i ekspertize da itekako dobro podmire potrebe igračke populacije.

Razer, Logitech, ASUS, Cooler Master, HP, Sennheiser, Gigabyte, Kingston / HyperX, Redragon, Saitek, Trust, Genius, Roccat, Steelseries, i mnogi, mnogi drugi su doneli mnoštvo najrazličitijih uređaja na tržište ove godine. Sve u svemu, dobili smo velike pobednike u tom smislu. Najzad, pomalo paradoksalno, počelo se i sa ponudom vrlo specifičnih proizvoda, koje ne možemo nazvati uređajima, ali koji itekako utiču na naše gejming iskustvo - to su gejmerske stolice i stolovi! Priznaćete, bez obzira da li ste direktno zainteresovani, prija saznanje da je i takva roba dostupna u prodaji.

Da spomenemo kojim proizvodima smo ostali impresionirani tokom 2017. godine, ne želeći time da kažemo da su to jedini kvalitetni proizvodi. Mnogo toga nismo uspeli da isprobamo, niti je fizički moguće, niti se može sarađivati sa baš svakom kompanijom u takvom moru ponude. Jedno je  sigurno, dobili smo fenomenalne miševe, fantastične slušalice, izvanredne tastature, zaista mislimo da je u ovim segmentima ponuda dostigla izuzetno visok stepen zrelosti.

Naš omiljen miš se pojavio još krajem 2016. godine, ali smo stigli da ga isprobamo tek početkom 2017. To je Logitech G900, koji je potom u drugoj polovini godine dobio blago unapređenje u vidu G903 modela. Reč je o fenomenalnom, gotovo perfektnom mišu, koga podjednako udobno možete koristiti i kao žičnog i kao bežičnog miša. Što se tastatura tiče, naše simpatije je pobrala Cooler Master MasterKeys MK750 mehanička tastatura koja se pojavila na samom kraju godine, verovatno zbog fenomenalne podloge za dlanove od finih materijala. Testirali smo i neka sasvim nova rešenja u domenu slušalica, pri čemu su poseban utisak ostavile ASUS Strix Pro slušalice u višem, ali i Cooler Master MasterPulse MH320 u nižem segmentu, gde se za male pare korisniku pružaju odlične karakteristike. Takođe, Cooler Master MasterSet 120 nas je impresionirao svojim mogućnostima u domenu pristupačnijih kompleta periferija. Najzad, MasterMouse MM520 i MM530 miševi pružaju veoma puno za relativno male novce. Dopao nam se i ulazak Gigabyte-a sa Aorus K7 modelom u domenu mehaničkih tastatura, baš kao i HyperX koji je pokazao sa Alloy Elite tastaturom da može veoma puno da ponudi svakom igraču.


Laptopovi

Moramo reći da smo izuzetno zadovoljni napretkom gejming laptopova, koji su postali izuzetno popularni širom sveta. Pre svega, mnogi korisnici su shvatili da gejming laptopovi isto tako mogu da služe i kao snažni desktop uređaji za bilo kakve namene. Uz atraktivan dizajn, agresivan tržišni nastup i odlično osmišljenu ponudu, neki proizvođači - pre svih ASUS - su pokazali da itekako u ovom segmentu može da se postigne dosta, kako u domenu profita, tako i u pogledu podizanja prosečne prodate cene proizvoda.

No, i ASUS je dobio oštru konkurenciju. Sada uz njegove RoG laptopove na domaćem tržištu imamo Acer Predator modele, Lenovo Y i Legion laptopove, HP Omen seriju, a u Srbiji su se pojavili i laptopovi koji stižu pod legendarnim Alienware brendom, što nas je posebno obradovalo, bez obzira na astronomsku cenu koja ih je pratila. Na svetskom nivou je sve to još dodatno pojačano, a interesantno je da su gejming laptopovi, po rečima nekih naših industrijskih izvora, direktan razlog za preporod kompanije MSI, čije gejming laptopove, nažalost, ne možemo videti na domaćem tržištu.

Neke stvari nam se nisu dopale u protekloj godini, odnosno - očekivali smo više. Pre svega, AMD mora da požuri sa svojim modelima, kako bi korisnici dobili izbor i eventualno pristupačnije modele, kojima je cena trenutno zaista ekstremno visoka. Željno iščekujemo laptopove sa Zen jezgrima i RX Vega grafikama, za koje procenjujemo da će biti veoma popularni među našim kupcima. Sa druge strane, Nvidia je povukla potez koji nam se nimalo nije dopao. Nakon što je obećala da će brzine mobilnih čipova podići na desktop nivo (nekada su se čipovi istog imena dramatično razlikovali u pogledu performansi i specifikacija), Nvidia je povukla kontrapotez sa Max Q inicijativom. Reč je o (ponovnom) razdvajanju čipova po performansama, ovaj put u laptop sferi, gde postoje regularne verzije čipova, uporedive sa desktop varijantom, kao i Max Q čipovi, po peformasama nešto slabije. Nažalost, veoma je teško znati unapred koji čipovi su koji, pošto ih proizvođači ne označavaju. Primera radi, GTX 1080 Max Q grafika je po performansama samo u rangu desktop verzije GTX 1070 grafike...ali kako to znati dok se laptop ne proba? Tja...

 

 

 

Monitori, konzole

 

Monitori

Najzad, monitori su bili veliki pobednici trendova iz protekle godine. Na samom početku, moramo ipak malo da iskritikujemo tržište monitora. Prosto rečeno, nismo videli neki veliki progres. Onako kako je godina počela, tako se i završila, sa sličnim odnosom snaga, bez nekih velikih pomaka po pitanju karakteristika. Sa druge strane, u globalnom smislu smo videli da se usvajaju tehnologije koje nisu nužno novina 2017. godine, ali je svejedno lepo videti napredak po pitanju kako samih tehnologija, tako i prihvatanja istih od strane šire publike.

Test: Asus ROG PG258Q (Video)


O čemu konkretno govorimo? Pre svega, veoma nam je drago da vidimo sve više monitora sa raznim formatima strana, kao i visokim stopama osvežavanja. Došlo je dosta monitora sa osvežavanjem od 100, 144, 165, pa i 240 Hz! Jednom kada sednete za takav monitor, povratak na 60 Hz je zaista težak. Takođe, sve je rasprostranjenija ponuda monitora sa adaptivnim osvežavanjem, odnosno FreeSync i G-Sync tehnologijama koje podržavaju AMD i Nvidia. Nama se ne dopada što su sve ove tehnologije veoma oštro segmentirane i rezultuju visokim cenama, ali očekujemo da 2018. godina upravo to ispravi, a treba napomenuti da AMD i Nvidia stalno unapređuju ove tehnologije. Pored toga, unapređuju se i grafičke karte i konektori, i sada smo uglavnom spremni za dolazak 4K monitora u kombinaciji sa osvežavanjem od 120 Hz. Jedva čekamo!

Test: LG 29UM69G-B (Video)


Najzad, zaista nam se dopada što se odmaklo od 1080p rezolucije i 24” dijagonale. Danas su popularni, ali i pristupačni monitori od 27 ili 32 inča u klasičnom 16:9 formatu, ali i 29, 34 pa i više inča u ultrawidescreen formatu od 21:9. U praksi, to znači da smo dobili 2-u-1 monitore, konfiguraciju za koju smo nekada morali da kupujemo po dva monitora. Danas imamo to zadovoljstvo da koristimo monitore koji nam dramatično unapređuju iskustvo simultanog korišćenja više aplikacija (popularni multitasking), a istovremeno donose veoma specifično iskustvo igranja određenih igara, posebno onih koje se gledaju iz prvog lica (FPS) ili igraju iz kokpita (trke, letačke simulacije).

Test: ASUS RoG PG27VQ (Video)

 

Konačno, na samom kraju godine smo imali priliku da isprobamo Samsungov neverovatni 49-inčni gejming monitor, koji je zaista nešto posebno. 32:9 odnos strana, zakrivljenje koje okružuje korisnika, SuperUltraWide rezolucija od 3840 x 1080 piksela sa FreeSync 2 podrškom. Uostalom, pogledajte i sami!



Nažalost, kao što smo pomenuli, pravi noviteti su odloženi za narednu godinu. Takođe, moramo reći da je stanje sa monitorima u tesnoj vezi sa stanjem u domenu grafika, kojima su cene užasno precenjene, pa to usporava usvajanje celog ekosistema. To se posebno odnosi, recimo, na vlasnike monitora sa adaptivnim osvežavanjem. Recimo da ste rešeni da kupite FreeSync monitor, koji je nešto jeftiniji od G-Sync modela, ali je zato AMD grafika veoma skupa zbog majninga. Razumete i sami šta hoćemo da kažemo - mnogi se prosto odlučuju da preskoče apgrejd, ili pak kupuju nešto pristupačnije...


Konzole

Ne želimo previše da se zadržavamo na konzolama. To je svet odvojenih ekosistema, ali smo želeli da upravo na ovom mestu zajedno sa monitorima ukažemo na jednu ne-baš-sitnicu. Protekla godina je donela usvajanje 4K konzola kompanija Sony i Microsoft, koje su korisnicima ponudile visoku rezoluciju, podstakle PC proizvođače da i oni napreduju u domenu grafike i optimizacija, ali i povećale tražnju za 4K televizorima, kojima je smisao postojanja ipak nekako ostao u zapećku budući da 4K sadržaji nisu tako sveprisutni kao Full HD sadržaji svojevremeno, već je dostupnost materijala i dalje poprilično ograničena.

console.jpg

No, možda i najveći pobednik jeste Nintendo sa svojom Switch konzolom, koja ga je bukvalno vratila iz mrtvih, i čiji je modularni koncept i opcija korišćenja za televizorom ili u rukama ostavila veliki uticaj na tržište. Ono je tokom 2017. godine odlično reagovalo i poklonilo poverenje Switch konzoli, koja je dobila i mnoštvo igara od eksternih studija, što je dosta falilo Nintendu sa konzolama prethodne generacije.

 

 

 

 

 

 

Gubitnici?

Na samom kraju, želeli smo da spomenemo i velike gubitnike prethodne godine. Za početak, nešto manji gubitnik jeste Steam, koji je u 2017. godini poražen na više frontova. Naravno, ne sumnjamo da kompanija beleži megaprofite, ali moramo da skrenemo pažnju na dva faktora. Definitivno su etablirani brojni konkurentski servisi, pa tako GoG (koga posebno pozdravljamo), Uplay, Origin, ali i ostali, uspevaju da svojim rastom i prihodima utiču da Steam ne bude više sinonim za gejming i to je postalo očito tokom prošle godine, iako svi ti servisi postoje dosta duže.

steamachin.jpg

Ipak, želimo da ukažemo na veliki poraz Steama, koji je postao očit i definitivan tokom 2017. godine, iako ste ga možda potisnuli negde duboko. Sećate li se Steam Machine inicijative? Velike najave da će Steam ponuditi korisnicima nešto novo u domenu hardvera? Računare koji su trebali da budu “optimizovani za igranje”, i koji su trebali da dolaze sa Linux sistemom optimizovanim za korišćenje Steama, odnosno za igranje? Da, taj koncept je praktično nestao i zamro. Danas se Steam Machine hardver prodaje u bescenje.

htviv.jpg

Ipak, dolazimo do najvećeg gubitnika 2017. godine, možda ne samo u gejming svetu. Nema razloga kriti, to je VR. Virtuelna realnost je, barem što se gejminga tiče, praktično mrtva. Očito nije bilo dovoljno ono što su učinili Oculus Rift, HTC Vive, ali i neki drugi koji su pošli njihovim stopama. Tržište se nije uzbudilo, kreatori igara nisu našli motiva da prave istinske VR igre, a posebno ne visokobudžetne. Sve je ostalo na nekoj vrsti proširenih demoa, posebno kreiranih igara koje spadaju u odvojen ekosistem, bez uspeha u domenu integracije sa klasičnim gejming žanrovima, izuzev možda vožnje. VR se još jedino dobro prodavao na Sony konzolnoj platformi (Playstation VR), ali je i tu pitanje trenutka kada će se baciti peškir, figurativno rečeno. Začarani krug je učinio svoje. Igre nisu dovoljno dobre, hardver se ne prodaje u dovoljnoj količini da opravda ulaganje u razvoj igara, a bez popularnih igara nema poente kupovati tako specifičan hardver.

oculrift.jpg

To ne znači da se VR koncept neće vratiti. Kada se uspe sa dodatnim smanjivanjem količine žica i veličine kacige, kada cena bude bila pristupačnija, i najvažnije, kada se bude uspelo sa kvalitetnom integracijom u postojeće gejming žanrove i to bez ogromnih posledica po zahtevnost igara, tada će VR biti pravo zadovoljstvo koristiti. Do tada...

 

 

Gejm u gejmingu

Ili, drugim rečima - a igre? To je zaista ogromna i razuđena tema, a mi smo se trudili da se fokusiramo na hardver, koji uostalom i jeste nešto što zapravo omogućava užitak u zabavnom softveru. Ipak, imajući u vidu da članak nije prevashodno njima posvećen, ne možemo a da ne kažemo reč-dve o  dešavanjima na tržištu igara, odnosno o samim igrama. Bilo ih je poprilično, i nažalost, dosta toga negativnog se odvija...

No, da krenemo najpre od pozitivnih stvari. Igre kao što su Divinity Original Sin II, Dead Cells ili Hollow Knight su unele ogromnu dozu svežine, a tu je i dosta igara koje predstavljaju svojevrsni hibrid žanrova. Ne znamo da li delite naš utisak, ali nekako je zaista ove godine akcija bila manje intenzivna nego ranije, a mesto su ustupile razne strateške igre ili bolje rečeno upravljačke mozgalice. Imamo ogroman broj Civilizacija, Stelarisa i drugih Endles naslova, koji su bolji, ispeglaniji i utegnutiji nego ikada.

pubggaming.jpg

No, akcione igre su i dalje omiljene među populacijom, a jedna je zaista ostvarila fenomenalan uspeh. Reč je o igri PlayerUnknown’s Battlegrounds, koja je ostvarila nezamisliv uspeh. Igra ima Battle Royale koncept, gde se do 100 igrača bačenih na veliko ostrvo veličine 8 x 8 kilometara bore da baš oni budu poslednji preživeli i, samim tim, pobednici partije. Igra je ubedljivo najigranija na Steamu iako je tek pre koji dan izašla iz Early Access-a, a u najavi su dve nove mape za jedini mod igre koji trenutno postoji. Pre samo koji dan je dostigla neverovatno brojku od 2.7 miliona ljudi koji su istovremeno igrali igru. Zaista, iznenađenje iz vedra neba koje niko nije očekivao i pokazatelj da mesta za inovacije zaista ima.

wolf2skrin.jpg

Sa druge strane, dešava se nešto što nam se ne dopada previše. To bismo najlakše opisali kao propadanje FPS naslova, makar onih koji su okrenuti režimu za više igrača. Nakon skoro pa perfektnog Dooma, ove godine se ništa posebno nije pojavilo - štaviše, neki nastavci koji su izašli su bili gori od prethodnika (recimo, Call of Duty: WW2 ili Wolfenstein II). Dok cvetaju multiplej-orijentisani FPS naslovi, očito je da bi, ukoliko igra želi da privuče korisnike koji igraju kampanje, mora da bude veoma dobro osmišljena i besprekorno implementirana, a iznad svega - zabavna.

Opis igre: Call of Duty: WW2

No, najgora stvar u protekloj godini jeste nezajažljivost velikih izdavača! Definitivno smo pod utiskom koliko je vodećih naslova (popularno nazvanih AAA igrama) otišlo na tamnu stranu, da se izrazimo rečnikom Star Wars franšize koji je sasvim prikladan budući da je upravo Star Wars: Battlefront II jedan od najeklatantnijih primera tog trenda. Srećom, igrači negativno reaguju u masovnim medijima, i bez obzira na inicijalne marketinške uspehe, ove igre uglavnom ili veoma brzo izgube publiku, ili bivaju modifikovane kako bi zadržale igrače.

O čemu se zapravo radi? Prosto rečeno, izdavači su postali nezajažljivi i razvojnim timovima naređuju da dizajniraju igre tako da igrači potroše što više novca. To se realizuje preko loot boxes sistema, gde igrači kupuju “kutije” iz kojih onda ispadaju određeni dodaci. Mišljenja smo da je sve u redu, dokle god se radi o kozmetičkim dodacima i dok igrači nisu prisiljeni da zbog jednog ili drugog mehanizma kupuju ove dodatke i troše novac tako. Nažalost, nezajažljivost je dostigla neslućene razmere. Više nije postalo dovoljno prodavati kozmetiku, već se zaključavaju pojedini segmenti same igre. Kada ni to više nije bilo dovoljno, omasovila se prodaja stvari koje direktno utiču na progres u igri, pa je tako prilično besmisleno igrati igru u kojoj ćete unapred biti u ogromnom zaostatku u odnosu na igrače koji kupe 50% jaču pušku, 20% brži napad ili prosto bolju opremu. No, ni to nije postalo dovoljno, pa se prešlo na “chance” sistem, gde zapravo sve to što smo spomenuli kupujete sa procentom šanse da se to zapravo dogodi. Da, dobro ste pročitali - vi kupite kutiju, ali ništa vam ne garantuje da će ispasti to što zaista želite, već samo imate određenu šansu da će ispasti neki od 5, 15 ili 25 predmeta iz kutije.

lutbox.jpg

Stvari su išle ka tome već par godina unatrag, nije to specifičan slučaj 2017. godine, ali je očito da je sve kulminiralo u njoj i da smo dobili zaista neverovatne primere koji odlično oslikavaju negativan trend loot box skandala. Konkretno, Star Wars Battlefront II sem mršavog gejmpleja i slabih mapa donosi i “priliku” da za otprilike 5000 dolara kupite sve ono što igra zapravo nudi - ali pazite, to opet nije 100% garancija da ćete sve dobiti, pošto imate samo određeni procenat šanse da iz kutije ispadne ono što želite. Možda još gora stvar stiže u vidu Middle Earth: Shadows of War igre, gde loot boxes koncept biva implementiran u klasičan single player naslov, pa tako morate da kupujete kutije ne biste li smanjili inače veoma naporno grindanje u igri. Umesto da se nalevelujete ubivši 10 hiljada orkova, biće dovoljno da ubijete 700 i - sve će biti sjajno! Sve u svemu - katastrofa!

divinity2skrin.jpg

Tračak nade dolazi otuda što su razne vlade širom sveta zapazile ovo i shvatile da se u suštini radi o kockanju - igrači se podstiču na kupovinu i ulaganje novca kako bi imali šansu da dobiju nešto, dok se izdavači “filuju lovom”. Preduzimaju se određene zakonske mere koje će ovakve aktivnosti i definitivno staviti pod lupu i označiti kockanjem, te takve igre i njihove kreatore tretirati na odgovarajuć način. Nažalost, prekasno, budući da je sve uzelo ogromnog maha, a sasvim sigurno neće biti povratka na staro, već će se, slutimo, naći neki vid eskiviranja neke vrste fer-plej pristupa i bojimo se da je jedini način da se tome stane na kraj - da igrači prestanu da kupuju takve igre. Nemojte kupovati takve igre. Nemojte preorderovati igre. Nemojte kupovati loot box-eve. To je naš savet.


Za kraj

Toliko od nas za ovaj put. Hvala vam što ste izdržali do kraja ovog članka u kome smo vas bombardovali različitim temama za razmišljanje, i hvala vam što ste i ove godine bili uz Benchmark sajt. Naravno, puno toga očekujemo i od naredne godine, kada bi trebalo da se desi puno novih iskoraka na polju gejming hardvera, a uvereni smo, i u svetu igara. Još brži čipovi, nove generacije grafika, monitori ultra-visokih rezolucija sa 120+ Hz osvežavanjem, puno, puno periferija - sve ćemo to isprobati i sa time se družiti. Stoga budite uz nas i tokom 2018. godine i praznike provedite u sreći i društvu virtuelnog AK-47, dvoseklog mača ili besvetog skiptra strahovite propasti! Uostalom, zar to upravo i nije sreća?

Komentari

0 Dodaj komentar

Steam rasprodaja: Naši favoriti cene do 5 evra

10404
10405
10406
10407
10408
10409