Greška

Došlo je do greške.

Gde smo, šta smo - gaming danas

17.06.2013 10:12 | 0 Games
Gde smo, šta smo - gaming danas

Zahuktava se rat na relaciji Microsoft-Sony-PC industrija. Xbox One, Playstation 4, postojeće Xbox 360 i Playstation 3 konzole, razne misterije i "misterije" su razjašnjene i pojašnjene, mnoštvo igara je prikazano...Ukupno gledano, prošlonedeljni E3 nam je dao vrlo dobar uvid u ono što nas čeka kada je "igranje sledeće generacije" u pitanju. Šta to sa druge strane znači za korisnike, koliko će se nove igre razlikovati od starih

Filip Majkić i Ivan Todorović

Reč urednika: Uvek pravo vreme za igranje

Ko kaže da se igranje ne menja? Iako E3 sajam više nije ono što je bio, specifičnost ovogodišnjeg sajma jeste što nam dolazi u trenutku kada se spremaju velike promene na konzolnom tržištu, koje - dopadalo se to nama u Srbiji ili ne - čini preko 80% igračkog tržišta u ovom trenutku.  PC sa druge strane ide svojim standardnim koracima i pomacima, koji su najčešće "inkrementalno-postepeni", dok konzole neminovno, zbog svoje prirode zatvorenih sistema, moraju da prave povremene velike skokove kako bi uhvatile priključak sa savremenim tehnologijama.



Jedan takav skok će se desiti krajem godine, kada će se pojaviti Xbox One i Playstation 4, tokom novembra i decembra. Ne treba očekivati značajne promene u tom smislu, niti misliti da će se konzolni rat nove generacije rešiti u prvim nedeljama ili mesecima. Obe kompanije će lako prodati milion ili dva miliona primeraka, a pravo pitanje jeste ko će biti u stanju da istrči maraton, a ne inicijalni sprint. U međuvremenu, mnogobrojna su dešavanja i na drugim poljima...


Nintendo već ispao iz konkurencije?

U prethodnoj generaciji, Nintendo Wii konzola je došla, reklo bi se, tiho i bez mnogo pompe i otišla pravo u legendu. Značajno natprodavši oba konkurenta, Wii je bio konzola za stare i mlade, za sve od 7 do 77. Istina, i dalje se vode debate da li je Wii zapravo uopšte bio konkurencija za Playstation 4 i Xbox 360, ali činjenica je da je Wii uveo koncept casual igranja koji je na jednostavan način implementirao senzore i kontrolu pokretom. Međutim, Wii je doživeo staru boljku Nintendo sistema: 3rd party podrška je u značajnoj meri izostala.



Sada Nintendo ima Wii U, konzolu koja je daleko komplikovanija za korišćenje, a nije baš sasvim jasno zbog čega se odlučio na takav potez. Takođe, nova konzola se ispostavila prilično zahtevnom po pitanju cene koju za nju treba platiti. To više nije jednostavna sprava sa jednostavnim igrama koje se igraju tako što se maše okolo kontrolerom, već komplikovana kombinacija gamepada, kontrolera sa (dodatnim) ekranom, puno dugmića, i sveukupno puno potencijala.



Nažalost, sve je na tome i ostalo. Da bi se u punoj meri koristile konzole potrebno je osmisliti gejmplej ispočetka tako da sve te inovacije budu smislene. Potrebno je i da korisnici budu voljni da se naviknu na takve izmene. Sve to se nije dogodilo i Wii U je razočarao sa prodajama, do te mere da je pokrenut talas 3rd party proizvođača koji odbijaju da nastave sa pravljenjem igara za Wii U. Među njima su i neka od najznačajnijih imena, poput Ubisofta. Izgleda da je ova generacija nepovratno izgubljena za Nintendo, i da će Wii U ostati konzola za igranje Nintendo igara, tj. 1st party igara, tokom celog svog životnog ciklusa.


Tableti i smartfoni kao konkurenti?

Ne, nikako. Mobilno igranje, kao i igranje preko društvenih mreža jeste prisutno, i svakako postoji ogromna količina novca koja se vrti u tom svetu, ali to prosto nije dovoljno. Ne postoji koherentnost, niti dovoljna informisanost širih slojeva igrača po tom pitanju. Ako bismo u jednoj reči opisali ovu scenu, ta reč bi verovatno bila "spam". U krajnjoj liniji, to nisu igre koje možete da u punoj meri naplatite, niti je novac koji se u tim tokovima vrti u stanju, čast izuzecima, da marketinški prodre do najširih slojeva. Mobilni gejming se u dobroj meri zasniva na nekoliko ekstremno uspešnih primera, koji zasenjuju sve ostalo. Segmentacija je ogromna, i ne postoji jasna podrška industrije.



Značaj ove vrste igara je u nečemu drugom. Mobilni gejming je doneo nekoliko vrlo zanimljivih i uspešnih modela biznisa, od kojih je najznačajniji "Free 2 Play, Pay 2 Win" koncept. Ovakav koncept sve više zaživljava na najbitnijim igračkim platformama (konzole, PC) i u tome svakako mobilni gejming jeste preokrenuo mnoge stvari i tokove. Međutim, dokle god se uspeh zasniva na pojedinačnim izletima i bumovima, i dokle god ne dođe do određene standardizacije, kako hardvera, tako i očekivanja, te jasnog profilisanja mobilnih igara među širom publikom na način na koji se to čini sa "hardkor" naslovima, ne verujemo da je to ekosistem koji može da parira klasičnom gejmingu.



U krajnjoj liniji, najbolji pokazatelj za ove konstatacije jeste činjenica da mnogima koji su nikli niotkuda i zabeležili sjajan uspeh u nekom trenutku već naredna igra nije ni približno uspela, što je pokazatelj da tržište mobilnih igara i dalje traži sebe. Dokle god ovakve igre ne budu bile u stanju da nam drže pažnju duže od sat-dva u proseku, one ne mogu biti osnova daljeg napretka industrije, jer ne nude ni sigurnost niti osnovu za tako nešto. Videćemo kako će se stvari na ovom polju nadalje razvijati. Ne tvrdimo da ovo neće biti budućnost, ali za sada nije ništa više osim ekser u kovčegu ručnih konzola. Za nešto više će morati da se sačeka...


Igre, obične i neobične


Casual i motion gaming?

Još jedan opravdani znak pitanja u našem podnaslovu. Quo vadis, motion gaming? Pre dve godine su svima puna usta bila motion gaminga. Microsoft je izbacio Kinnect uz prateće priče o tome kako će to poroditi novu generaciju ultra-zanimljivih igara, a Sony je takođe puno polagao u svoj Move kontroler. Međutim, sve te priče su sada potpuno utihnule. O tome više niko ne priča. Iako je Sony demonstrirao neke zanimljive mogućnosti koje nudi Move, sve je ostalo samo na tim demonstracijama. Igre koje su se pojavile su bile u najboljem slučaju prosečnog ili ispodprosečnog kvaliteta, a u svakom slučaju nisu bile ništa zanimljivije od klasičnih igara, osim da se kaže "evo, to može i na ovakav način".



Verovatno je najviše izneverio Microsoft, što nije čudno, imajući u vidu ogromna obećanja i masovnu promociju Kinnecta. Jednostavno, nema dobrih igara gde se kontrole pokretom koriste na pravi način i tu je početak i kraj svake priče. Na kraju će ispasti da je cela fama bila oko toga da možete da izdajete određene komande pokretom dela tela, i što ćete imati tu priliku da vas NSA ili neka slična agencija ima u svojoj bazi podataka. O svemu tome uskoro detaljnije...



Što se casual igara tiče, stiče se utisak, makar na osnovu E3 sajma, da one neće ostaviti jači uticaj na klasično tržište igara. Osnovni problem je u samom konceptu - lepo je to što je igra nezahtevna i nehajna, ali upravo je to razlog što joj nećemo posvetiti vremena. Isprobaćemo poneku takvu igru povremeno, i to je to. Nikakav dodatni motiv, nikakav podsticaj da se nastavi sa igranjem, i na kraju krajeva, nikakva zarada za industriju. Iako svakako ima velikih i značajnih izleta u ovom smeru, to su više fenomeni, uspesi koji su izuzetak od pravila.

Trendovi su takvi da su ljudi željni kvalitetnih, "hardkor" naslova, dobrih igara koje će uzbuditi mase. Casual gaming je interesantan, i bio je zanimljiv sa uspehom Wii konzole, ali po svemu sudeći ljudi nisu spremni da ga dobro plate. Za razliku od onih koji igraju hardkor naslove, dabome. Naravno, na tržištu ima mesta za sve. Casual igre će itekako biti prisutne. Međutim, neće više imati toliki uticaj na klasično tržište - šta su do sada uradile i kakve su inovacije unele - to je to. Čak je i Microsoft sa svojim okretanjem "običnom korisniku" otišao u sferu multimedije, odmakavši taj profil korisnika od igranja, dok se casual igre i ne spominju. Može biti da grešimo, ali takvo je naše mišljenje po tom pitanju, potvrđeno onim što smo pratili kada je E3 sajam u pitanju.


Igre?

Igre! Poenta kompletne priče za svakog od nas. Na E3 sajmu smo mogli videti demonstracije brda igara. Zapravo, njih je toliko da ih je teško sve i spomenuti, ali ćemo svakako spomenuti neke koje su ostavile najsnažniji utisak. No, ovde želimo više da se bavimo filozofijom igranja i rasporedom igara u narednoj generaciji gejming okršaja, makar na samom početku.



Zamršenost današnjih igara se možda najbolje ogleda u zavrzlamama na relaciji konzole-PC, kao i unutar konzolnog tržišta. Verovatno je dovoljno da pomenemo koje su sve kombinacije platforma u opticaju. Ukoliko se razvija i za konzole i za PC, to je lako - igra je multiplatformska. Ukoliko se razvija samo za PC, ili samo za neku od konzola, to je takođe lako - u pitanju je ekskluziva. Međutim, tu nije kraj, pa imamo igre koje izlaze za PC i samo jednu konzolu (recimo, Xbox 360), ili igre koje se pojave samo na konzolama, ali PC ih nikada neće ugledati (recimo, novi Metal Gear). Zatim imamo raznorazne indy naslove i "male igre", karakteristične za Steam, Xbox Live ili PSN, koje mogu, ali i ne moraju da se pojave na više platformi. Konačno, vrhunac zavrzlame nastaje dodavanjem Playstation 4 i Xbox One konzola u celu ovu jednačinu i  PC-XB360-PS3 relacije, za koje opet može važiti sve rečeno gore. Zanimljivo, zar ne? Cela ta naizgled ogromna zbrka se lako rešava simultanim igranjem (naravno, ne nužno istih igara) na PC računaru i (barem jednoj) igračkoj konzoli. The best of both worlds, rečnikom Star Treka.

Pre svega, znajte da nas ove godine čeka poplava dobrih igara. Jedan od bitnijih razloga tome jeste što izlazak nove generacije konzola tera izdavače i razvojne timove da "ispucaju" igre za postojeću generaciju uređaja, pre nego što dotična izgubi zamah i cela stvar se prešaltuje na "next gen". PC je ovakvom uticaju u principu manje izložen, budući da je napredak hardvera konstantan i stalan, ali i ta platforma, budući da je danas gro naslova multiplatformski, dobija određene benefite od ovakvog razvoja situacije.



Hardkor gejming je retko imao toliko lepih prilika za demonstraciju kao sada. Sa osnaženim konzolama koje su u stanju da prikazuju visok nivo detalja, to je istovremeno i lepa prilika da se "odlepimo" od casual gejminga. Jednostavno, vidimo E3 kao veliki "kambek" za velike naslove, za koje smo možda pomislili da polako posustaju. Videli smo mnoštvo igara, od kojih su nam neke tek zagolicale maštu. Neke igre smo već pominjali u prethodnim tekstovima, a apsolutno smo bili oboreni sa nogu svime što je prikazano vezano za Metal Gear Solid V: The Phantom Pain naslov. Metal Gear goes open world, slogan je kojim je Hideo Kodžima, tvorac ovih igara, opisao u jednoj reči šta će biti najznačajniji pomak.



Dark Souls 2, Battlefield 4, Call of Duty: Ghosts, ali i nastavci akcionih igara koje su bile vrlo zanimljive na prethodnoj generaciji konzola (Dead Rising 3, Lost Planet 3...) samo su neke od zanimljivosti prikazanih na E3. Xbox One će dobiti jedan, ako ne inovativan, a onda svakako dosta promovisan naslov kao što je Titanfall, SF pucačina sa elementima Mecha borbe. Tu je i Destiny, veliki projekat kompanije Bungie poznate po Halo serijalu, koji teži da postavi nove standarde za open world pucačine. Međutim, nećemo se zadržavati na E3. Neke od najznačajnijih franšiza nisu bile prisutne, kao što je Grand Theft Auto, čiji se peti nastavak željno iščekuje. Sve u svemu, pred nama je vrlo zanimljiv period, u kome ćemo, imamo utisak, poprilično uživati, zahvaljujući svoj raskoši izbora.


Premium i indy igre


Premium naslovi

Stiče se utisak da su premium naslovi u potpunom fokusu. Iako smo možda očekivali da se u nekom trenutku posustane, izgleda da nikad dosta novih megahitova. Za svakoga ko posustane, tu je nekoliko novih da zauzmu njegovo mesto. Za svakog izdavača to je ozbiljan izazov da u svoje najbitnije naslove inkorporiše sve ono dobro (ili što se makar proceni kao dobro) što se kao takvo pokazalo u konkurentskim proizvodima.



Ključ je u sledećem - igre su postale ogromni poslovni projekti, na kojima radi hiljade ljudi, i u čiji se razvoj ulažu desetine miliona dolara. Naravno, ne ulaže se sve u samu igru, puno toga odlazi na "glasove glumaca", na marketing, na poliranje onih delova igre koji su možda najmanje bitni za same igrače...ali je to tako. Danas, nažalost, igre moraju da ostvaruju ogromne prodajne rezultate da bi bile okarakterisane uspešnim, a to se posebno odnosi na premium naslove.

Mnogi su se iznenadili kada su čuli da je Tomb Raider "razočarenje" za izdavače nakon što se prodao u "samo" 4 miliona primeraka...4 miliona, puta 30 dolara, 120 miliona dolara - je nedovoljno, tj. nije donelo očekivani profit? Realnost je takva da prodaja danas mora da priđe brojci od 10 miliona, ili da je pređe, kako bi igra bila okarakterisana uspešnom. Ne sporeći da je cilj svake industrije, pa samim tim i gejming industrije, da se zaradi novac, stičemo utisak da je - ne samo po ovom pitanju, već i po drugim pitanjima kao što su pokušaji zabrane prodaje polovnih igara ili insistiranje na žestokom DRM-u - industrija možda počela da gubi dodir sa svojom bazom...



Sa druge strane, neki bi pomislili da je sve više igara multiplatformsko. To i jeste slučaj, upravo zbog potrebe da se bude profitabilan u onoj meri u kojoj izdavači to traže, a što smo rekli u prethodnim pasusima. Prosto morate da ciljate sva tri velika tržišta - oba konzolna ekosistema a neretko i PC ekosistem da biste prodali naslov u dovoljno velikom broju primeraka. Utisak se dodatno podstiče činjenicom da će novi Xbox One i Playstation 4 biti u suštini blago modifikovani x86 PC računari. Pre nego što pomislite da je to znak pobede za PC, odmah da vas razuverimo i eksplicitno ustvrdimo da to neće biti tako, a i ako se desi, to neće biti uzrok trijumfu ili velikom kambeku PC-ja kao igračke platforme. Jednostavno, u pitanju je lakoća programiranja i široka dostupnost arhitekture. Prosto, PC hardver je postao tako jeftin, da se ne isplati insistiranje na sopstvenim, posebnim hardverskim rešenjima kao nekada. No, ni izdaleka to ne znači trijumf PCja samo po sebi, jer će se i dalje raditi o odvojenim ekosistemima.

Zapravo, stiče se utisak da smo, nakon inicijalne zanesenosti pričom o multiplatformi, dobili jednu sasvim novu situaciju. Veliki igrači su shvatili da neće imati čime da se diferenciraju, i krenuli su u lov na ekskluzive. Sony i Microsoft uveliko najavljuju da će za njihovu konzolu postojati brojne ekskluzive koje će igračima "pomoći" da odaberu baš tu platformu. Microsoft navodi kako će investirati milijardu dolara u svoje ekskluzive (bez eksplicitnih planova, doduše). Sa druge strane, Sony najavljuje 20 ekskluziva za svoj Playstation 4 samo u prvoj godini! Dodajte tome da će 40-ak multiplatformskih igara imati neku formu ekskluzivnog sadržaja na PS4, i dobijamo zaista impozantan spisak. Čisto poređenja radi, nekada je broj ovakvih ekskluziva u prvoj godini iznosio 4-8. Svakako ovakvo uvećanje sugeriše da ipak nećemo imati čiste multiplatformske situacije u kojima je svejedno koju konzolu imate...


Indy naslovi

Indy naslovi doživljavaju neopisiv bum! Iako u indy igrama ima dosta škarta, kvalitet uvek nekako nađe način da ispliva na površinu. Bez obzira da li je platforma konzolna (Xbox Live, PSN) ili PC, indy igre su toliko uznapredovale da su neke od njih danas u takvom stanju da budžetom ne samo pariraju, već i nadmašuju ono što 3rd party imena nude! Minecraft je klasičan primer narečenog, a svakako je zanimljiv podatak da je ovaj megapopularni naslov Microsoft obezbedio kao svoju ekskluzivu (u konzolnom svetu, da se PC ljubitelji ne prepadnu) za sledeću generaciju konzola, odnosno za svoj Xbox One.



Pogrešno bi bilo, međutim, misliti da će Microsoft zbog novca biti u prednosti. Sony je i ovde dominirao nad gigantom iz Redmonda, dozvolivši self-publishing, što će biti izuzetno bitna stvar za prihvatanje indy igara na Playstation platformi i izuzetno dobra vest za sve male timove i izdavače. Nalik na Apple Store, da se poslužimo banalnim primerom, izdavači će moći sami da prodaju svoje igre preko PSNa po unapred postavljenim i preciziranim uslovima. Očekuje se veliki razvoj ove scene, koji će dodatno podstaknuti razvoj fantastičnih naslova koji nam iz dana u dan demonstriraju da nije sve u novcu, već da puno toga ima i u idejama, zdravim idejama malih razvojnih timova, ili čak pojedinaca.



U to ime, zaključujemo ovaj segment preporukama za sjajne indy naslove, bez obzira na žanr, ili platformu na kojoj se pojavljuju. Svako ko je u poslednje vreme probao igre kao što su Unepic, Don't Starve, Mark of the Ninja, FTL, Space Pirates and Zombies, Trine, The Swapper, Gunpoint, ima vrlo jasnu predstavu o ogromnom potencijalu nezavisnih (independent, sa nadimkom indy) naslova! Tu ima igara koje se prelaze brzo i lako, ili pak open world naslova koji se u suštini ni ne prelaze, i mogu se igrati mesecima i(li) godinama! U svakom slučaju, potrošili smo novca na ove naslove barem onoliko koliko i na premium hitove, makar kada je naš Steam nalog u pitanju...a to preporučujemo i vama! Dobru ideju i kvalitetne ljude uvek vredi podržati.


Gubitnik i dobitnik


Veliki gubitnik E3 sajma - Microsoft Xbox One

Greške u koracima Microsofta je teško i objediniti, a kamoli ih razložno objasniti ili pokušati dati predloge za njihovo ispravljanje. Neke od tih boljki, koje se danas smatraju greškama, će se možda pokazati dobitnim adutima dugoročno, ali u ovom trenutku predstavljaju ako ne problem, a onda svakako veliku kontroverzu. Od toga da konzola ima izuzetno (pre)naglašen multimedijalni karakter, preko skandala sa kinect kamerom, do inferiornog hardvera, bloatovanog OS-a u najavi, region lock-ovima, pa sve do skandaloznog sistema za ograničavanje korišćenja polovnih igara. Prosto, ne znamo gde je Microsoft više grešaka napravio - makar su takvi inicijalni utisci. Dosta naših primedbi se, istina, može otkloniti softverskom intervencijom u roku od 5 minuta. Međutim, ako je dogovor sa izdavačima takav da, recimo, nema igranja polovnih igara - to je to.



Microsoft ima ogroman problem u komunikaciji. Na E3 sajmu je u potpunosti podbacio, ne uspevši da objasni čemu određeni potezi. Konzola će raditi u Always On stanju i moraće biti povezana na net često, ali šta to znači? Koja je prednost za korisnika? Da li će moći da upali ili ugasi svoj uređaj pokretom ruke ili glasovnom komandom? Da li stalna povezanost na internet predstavlja problem ili smetnju (na primer, da li posle 3 dana bez internet komunikacije konzola opominje korisnika ili gasi određene funkcije?) ili samo predstavlja dobar način za permanentno apdejtovanje softvera? Ne znamo. Ograničenja polovnih igara su već postala noćna mora - da biste sa nekim podelili igru, on mora da bude vaš prijatelj najmanje mesec dana u listi, te da (po svemu sudeći) doplatite za tu uslugu...

Najzad, šta ako NSA ili neka njoj srodna vladina bezbednosna agencija zatraži snimke kinecta, pristup domovima korisnika, bez nekog odobrenja ili znanja? Svedoci smo skandala koji ovih dana poprima planetarne razmere. Ne možemo a da se ne prisetimo Orvelovog remek dela 1984, u kome su samo viši članovi partije imali tu privilegiju da isključe TV ekran preko koga su konstantno emitovane propagandne poruke. Barem su oni to mogli, a ovde ne znamo. Da ne spominjemo da se Kinect igre ili makar igre koje koriste opciju upravljanja pokretima više nigde ne spominju...



Očajnoj komunikaciji doprineli su i funkcioneri Microsofta skandaloznim izjavama koje su se graničile sa bahatošću, mada smo skloniji da verujemo da se radilo o situacionom nesnalaženju i nerazumevanju igrača i igračkog tržišta. "Ukoliko hoćete offline konzolu, uzmite Xbox 360" je samo jedan od brojnih primera nekoherentne i nerazumljive poruke.

Tu je i problem sa ekskluzivama, koji se dodaje na problem sa cenom. Skuplja konzola od 500 dolara neće dobiti svoje udarne ekskluzive pre 2014. godine, stoga - zašto bi je iko kupio u startu? Microsoft kao da ponavlja greške Sony-ja sa lansiranja PS3 konzole.  Vraćamo se i na stavku sa prethodne stranice - Microsoft će uložiti milijardu dolara u ekskluzive. Međutim, šta to znači? Da li ćemo dobiti 5 ultra-mega-turbo hitova u koje je na silu upucana ogromna količina novca, ili više (desetina) igara raznorodnih žanrova? I kakav je vremenski plan, hoće li ta milijarda biti potrošena (i igre izbačene) već u prvih godinu-dve, bez nekog ozbiljnijeg plana za dalje?



Za sam kraj ovog segmenta koji se otegao, veliko finale - Xbox One će biti zaključan po regionima (ponovo, bez preciznijeg određivanja šta to znači) i biće dostupan samo u 21 zemlji, makar u svojim prvim mesecima postojanja. U ovom trenutku zaista ne znamo da li će konzola raditi u Srbiji - potvrđeno je već da će se prodavati, ali u kojoj meri će biti funkcionalna, to ne znamo. Baš kao što se zna/nagađa da će Xbox One biti nuđen po manjoj ceni uz pretplatu od strane raznih pružaoca telekomunikacionih usluga (internet provajderi) i multimedijalnih sadržaja (digitalna televizija i slično). To bi moglo da bude veoma dobro za Microsoft. Šteta što ponovo nismo sigurni šta će to sve značiti za igrače (da ne govorimo što toga u Srbiji skoro sigurno biti neće).


Veliki pobednik E3 sajma - Sony Playstation 4

Sa ovolikim greškama Microsofta, nije ni čudno što je bilo dovoljno da Džek Treton, prvi čovek Sony America odeljenja, jednostavno izađe, postavi iza sebe slajd da "Sony neće ograničavati igrače i igranje polovnih igara", i pobere ovacije! Sony je, takav je utisak, daleko naklonjeniji igračima i igračkoj zajednici. To ne znači da Microsoft sa svojom taktikom okretanja "običnim ljudima" kada su multimedijalne mogućnosti konzole u pitanju neće ostvariti dobre rezultate, ali se stiče utisak da je Playstation 4 bolji izbor za igrače. Konzola je hardverski snažnija, najavljeni su novi servisi, od kojih će neki startovati sa konzolom, a neki biti naknadno dodati, a tu je i Playstation Plus servis koji odlično služi korisnicima, što i mnogi naši čitaoci dobro znaju



Da nije zlato sve što sija, pokazuje i jedna greška u koracima koju je napravio Sony, a koja nije preterano buknula među igračima - da biste igrali multiplej bilo koje igre morate biti pretplaćeni na Playstation Plus. Lično, ovakva odluka nam se ne dopada. Sa druge strane, Playstation Plus je veoma dobar servis koji omogućava pristup raznim igrama (vrte se na mesečnom nivou, i radi se o premium naslovima), demoima, betama, ekskluzivnim trejlerima, popusti za razne igre i slično. Sve to po nevelikoj ceni od 5-6 dolara mesečno, zavisno od pretplate. Videćemo...

Veoma bitna stvar je što će se Playstation 4 prodavati za 400 dolara, 100 dolara manje od ljutog konkurenta. Posebno bitna za Srbiju, budući da ovde najverovatnije neće biti nikakvih povezivanja prodaje sa pretplatničkim ugovorima, to jest ovde će se konzole prodavati po punim cenama te opravdano očekujemo da PS4 bude jeftiniji. Ne zaboravimo da Sony nije uslovio igrače nikakvim dodatnim hardverom, ne isporučuje se kamera ili bonus kontroler, nema zahteva za korišćenjem bilo kog dodatka. Sve je opciono.



Uz to, Sony će ponuditi izdavačima da sami određuju politiku plasmana. Da li će igru naplaćivati u punoj ceni, da li po manjoj ceni, da li će igra biti free to play, izbor je na njima. Najzad, utisak je da će Sony ponuditi mnogo raznorodnije naslove. Neće svi biti kvalitetni, ali će biti bolje raspoređeni po žanrovima u odnosu na ono što će nuditi Xbox One. Isto tako, neće biti "amerocentrični", sa fokusom na servise dostupne isključivo u Americi, ili na američke sportove poput (tamošnjeg) "fudbala". Sony je, recimo, objavio da će se na njegovoj konzoli moći igrati Planetside 2, free to play MMOFPS naslov, baš kao i Warframe, MMOTPS, koji bi mogli biti najava situacije u kojoj će Sony privući puno potencijalnih ljubitelja ovakvih žanrova igara. Sve u svemu, Sony je na E3 sajmu nastupio sa jasnom vizijom i koherentnom porukom. Nema garancije da će mu to doneti bolju startnu poziciju, ali japanska kompanija ima osnova da se nada tome...

 

I konzola i PC


Srbija

U tekstu pred E3 sajam smo se osvrnuli na ovu situaciju, ali nije od zgoreg da ponovimo osnovne premise. Uspeh bilo koje konzole u Srbiji će biti usko povezan sa piraterijom - to je dobrim delom uzrokovano nemaštinom, ali jednim delom i time "što nam se može". Za razliku od razvijenijih zapadnih zemalja gde se igre plaćaju, ovde se u najvećoj meri igramo na platformama koje nam omogućavaju piratsko igranje. Nažalost, i PC platforma i njen razvoj trpe zbog toga, ne samo u Srbiji, već širom sveta. Piraterija je, međutim, u Srbiji daleko bitniji faktor nego u razvijenom svetu, i to je aksiom koji kao takav treba usvojiti. Jedan deo odgovornosti svakako snose i uvoznici i domaća predstavništva, koja se uopšte ne bave tematikom promocije konzola.



Mogli bismo u beskraj da pričamo o tome, ali - čemu? Nažalost, verovatno će se ponovo ovi uređaji nabavljati iz inostranstva, preko individualnih ili grupnih izleta u Mađarsku, dok će im cena u Srbiji biti držana na višem nivou. Sony predstavništvo je fokusirano na mobilne telefone i televizore i ne razmišlja o konzolama, koje su potpuno drugi segment firme. Slično važi i za Microsoft, koji će vrlo rado pričati o svojoj "1984" kreaciji zvanoj Kinect i promovisati je na raznim sajmovima i prezentacijama, bez da se postara da bilo kakav servis učini dostupnim na teritoriji Srbije. Jedan od razloga zbog kojih sumnjičavo gledamo na sva spominjana ograničenja jeste što zaista želimo da jednog dana budemo u situaciji da ne moramo da se dovijamo, zaobilazimo, razbijamo ili pristupamo izokola - barem mi koji smo voljni da platimo. Učinite da sistem logovanja i plaćanja funkcioniše bez ikakvih trzavica od početka do kraja, da ne moramo da se prijavljujemo na neku stranu zemlju, ili da nalog odbija uplatu usled čega će "rešenje" biti kupovine nekakvih gamecard-ova i slično.



Kao i u prethodnom tekstu, daćemo i konkretan savet. Da je sreće i agilnosti, recimo Microsoft bi pozvao SBB ili Telekom pa napravio dilove, dao korisnicima povlašćene cene konzole uz određenu pretplatničku obavezu, pristup raznim servisima i tome slično. Sa druge strane, SBB ili Telekom bi došli u priliku da steknu nove korisnike, naročito tamo gde nema njihove infrastrukture. Međutim, pretpostavljamo da će za domaće firme ovo biti suviše kompleksan zadatak, a ovakav besplatni poslovni savet će ostati mrtvo slovo na našem papiru. U drugim zemljama, na zdravijim tržištima bi bio zlata vredan. Nažalost, ne i u Srbiji.


I konzola i PC

Jedno od ključnih pitanja sa izlaskom nove generacije hardvera (makar kada je o konzolama reč) jeste - šta ćemo dobiti sa novim hardverom? Da li nas čekaju samo lepše varijante postojećih igara, ili ćemo dobiti nešto ozbiljnije? Utisak je da ćemo dobiti neke zanimljive pomake, ali ne u dovoljnoj meri. Stičemo utisak da će ključna stvar u narednoj generaciji biti open world naslovi. Bez obzira da li će se naplaćivati ili biti free to play, sa doplatom za raznorazne mogućnosti unutar same igre, odnosno dodatne kampanje ili sadržaje, open world naslovi različitih žanrova će biti u samoj srži zbivanja. To se pokazuje u svim udarnim igrama za naredni period. Igračka zajednica je u tom smislu odnela veliku pobedu nad industrijom.



U konzolnoj sferi, više je nego jasno da će Sony startovati sa dosta pozitivnijim odnosom igrača prema njegovoj Playstation 4 konzoli. Sony je dobio prvu bitku, što ne znači da će dobiti i rat. Microsoft ima puno aduta u rukavu, od platežnih sposobnosti, pa sve do usmerenja konzole "ka budućnosti". Danas to možda deluje nebitno za igrača, ali ako se puno desetina miliona Xbox One konzola proda preko internet provajdera ili provajdera digitalnih sadržaja uz povlašćenu cenu, to će biti odlična baza za dalje okretanje ka toj sferi tržišta. Jedino nismo sigurni koliko će to biti igračka konzola. Kada smo zaključivali prethodni tekst, izneli smo ovu konstataciju - Sony je trenutno bliži igračima i onome što nazivamo  "hardkor” igračkom populacijom, dok je Microsoft bliži izdavačima i sistemu gde je središtu vizije akcionar, a ne korisnik. Takav utisak je sada još drastično pojačan.

PC bi mogao biti potajni mogući pobednik naredne generacije, posebno ukoliko se ostvare veliki planovi kompanije Valve. Sjajna Steam platforma im je omogućila ne samo da prodaju ogromnu količinu igara, već da postave platformu i za developere, gde bi se prodavale razne igre, i za korisnike, koji na lak i jednostavan način mogu da dođu do njih.



Ne treba zaboraviti da se u prednosti digitalne distribucije uključi i veoma bitan faktor cene! Retko koja igra na Steamu košta "punih" 60-ak dolara, zar ne? Mnoštvo kvalitetnih igara, mnoštvo indy naslova, iskustvo koje je takvo da se igre igraju i apdejtuju jednim klikom...sve u svemu, u tom pravcu ide budućnost PC igranja i tome treba da se stremi. Ne kažemo da Valve treba da bude sve i svja (uostalom, postoji veliki broj sličnih servisa), ali u tom pravcu svakako treba ići.


Zaključak

Još jedan generator pozitivnih trendova na PC platformi (makar za sada) je Kickstarter. Ovaj servis je od enormne pomoći imaocima dobrih ideja, kvalitetnim programerima i razvojnim timovima kojima treba budžet. Ova vrsta servisa omogućava stvaranje uzajamne veze između developera i igrača, mnogo intimniji odnos između javnosti i razvojnog tima, i rezultuje odličnim fidbekom koji developerima znači, i pomaže implementaciju karakteristika koje korisnici žele da vide, jer oni - bukvalno - učestvuju u razvoju igre.



Već smo spomenuli određene indy naslove u sekciji posvećenoj tim igrama, ali oni nisu jedini koji dobijaju benefite ovakvih programa. Ovde bismo istakli tri bisera koja je omogućio Kickstarter (ili njemu slični programi). To su Planetary Annihilation, Torment: Tides of Numenera, kao i Star Citizen: Squadron 42. Potonji je "svemirska epika", koja objedinjuje razne elemente borbi u svemiru u vidu avanture koja obiluje ratnim okršajima, trgovinom, i svime što odlikuje takve igre. Star Citizen je dobio preko 10 miliona dolara od korisnika, od toga nešto preko 2 miliona putem Kickstartera.

Torment: Tides of Numenera je još uvek dve godine daleko od kompletiranja, ali to je igra koja je za samo par dana prikupila višemilionske svote na Kickstarteru! Postala je najbrže finansirana igra, sa preko 4 miliona dolara prikupljenih u kratkom vremenskom periodu. Razlog? Stari dobri izometrijski RPG sa 3D likovima u prerenderovanim okruženjima, naslednik legendarnog Planescape: Torment naslova, i Brajan Fargo, čuveno ime u svetu igara, koji je na čelu ovog projekta. Najbolje od svega je što su developeri obećavali sve više i više kako su rasla prikupljana sredstva, što je na kraju dovelo do toga da su i korisnici želeli sve više i više da daju. Sjajan primer obostranog podsticanja ka izuzetnosti, što bi se reklo.



Najzad, Planetary Annihilation je specifična strategija, koja donosi nikada do sada viđenu skalu bojnih polja. Od malenih mapa do kosmisčkih okršaja - pri čemu ovo nije obogaćeni "space rts", već se polazi obrnutim smerom, od detaljnih bojnih polja, koja se menjaju i razaraju, pa sve do planeta, koje se mogu bombardovati, uništiti - strategija na planetarnoj skali...Sve u svemu, fantastično! Ova igra već ima early access, odnosno već se može igrati (premda je pristup nešto skuplji). Od toliko primera, ova tri dočaravaju svo bogatstvo i lepotu igranja na tako ubedljiv način, da prosto nismo mogli da ih ne spomenemo.


Zaključak

Sveukupno, imamo mnoštvo razloga za radovanje kada su nove igre u pitanju, i mnogo razloga da sa puno optimizma dočekujemo igre koje će se pojavljivati u narednom periodu. Tu ima ponešto za svakoga, i čini nam se da nikada nije bilo raskošnije igrati se. Pomalo je problematično gde naći toliko vremena za sve naslove, jer novu generaciju prevashodno odlikuje raznovrsnost, ali ne treba nikako smesti sa uma ni širinu ponude ne samo u smislu raznovrsnih igara, već i po tome šta se nudi unutar jednog naslova.



Naša preporuka jeste da, ukoliko ste u novčanoj mogućnosti, odaberete sebi i konzolu uz PC računar, jer ćete na taj način biti u prilici da iskusite sve najbolje što igranje kao iskustvo može ponuditi bilo kome. Nije ni čudno što je prosečna starost igrača sve veća, jer kako starimo, uvek nađemo načina da se oduševimo nečim novim bez obzira na sve. Da se figurativno izrazimo, igranje možda jeste na raskrsnici, ali nam se čini da će odabrati pravi smer. Vrlo uzbudljiv period je pred nama...samo da bude vremena i para!

Dodatak: U međuvremenu, stigla je informacija da se Playstation 4 može preorderovati kod domaćih distributera po ceni od 45,999 dinara! Da li je naša kritika iz prethodnog, pa i ovog teksta urodila plodom ili se (najverovatnije) uopšte ne radi o tome, tek ovo je vrlo dobra cena koja je sasvim u rangu onoga što se očekuje u Evropi (oko 400 evra). Preorder je već moguć, a do izlaska konzole imamo (u ovom trenutku) još 195 dana!

Vikend u znaku gejminga - ASUS Gaming Challenge 2013

Vodič kroz Steam letnju rasprodaju

  • Povezane teme:
10404
10405
10406
10407
10408
10409