Greška

Došlo je do greške.

Editorijal: Projektori i njihove karakteristike

11.08.2015 08:30 | 0 Multimedija
Editorijal: Projektori i njihove karakteristike

U prethodnoj priči o projektorima smo naveli o kakvim se uređajima radi, kako se mogu podeliti i koje su karakteristike, prednosti i mane svake od tehnologija na kojima su bazirani. Problem sa chicken wire-om, koji se odnosi na vidljivu mrežu piksela kod jeftinijih, pa čak i nekih malo skupljih LCD baziranih modela možda mnogima neće smetati. DLP modeli imaju problem sa efektom duge, koji se ogleda u tome da se preko cele slike mogu primetiti kratkotrajne linije...

Branko Maksimović

Najbitnija karakteristika projektora je njihova prenosivost - projektor ćete lako poneti kod prijatelja da gledate utakmicu ili igrate igre, ali LCDTV ili plazmu i ne baš, zar ne? Tu je i mogućnost da kreirate dijagonalu po želji i uslovima koji vladaju na mestu na kom se projekcija odvija. Ipak, potrebno je zapamtiti zlatno pravilo, a to je da je slika bolja što je prostorija više zatamnjena. Problem sa chicken wire-om, koji se odnosi na vidljivu mrežu piksela kod jeftinijih, pa čak i nekih malo skupljih LCD baziranih modela možda mnogima neće smetati. DLP modeli imaju problem sa efektom duge, koji se ogleda u tome da se preko cele slike mogu primetiti kratkotrajne linije boja koje potiču od nesinhronizovanog tajminga između colour wheel-a i mikro-ogledala unutar projektora. Screenburn efekat je sličan burn-in efektu kod “plazma” TV modela, ali nismo sigurni da predstavlja realnu opasnost, baš kao što je to slučaj i kod HDTV modela baziranih na plasma tehnologiji. O projektorima ćemo još dosta pisati (vodič za kupovinu, o čemu je potrebno obratiti pažnju itd.), ali za sada ćemo dati nekoliko saveta.

I u prethodnoj priči o Ako imate malo novca, bolje je da se odlučite za HDTV uređaj. Ako već kupujete entry-level model, insistirajte na što većem kontrastu. Čak i kontrast od 2000 : 1 znači da će vam, u praksi, za iole kontrastnu projekciju biti potrebna potpuno zamračena soba. Nemojte da podcenite to koliko je bitna uloga projekcionog platna. Platna koštaju od par desetina evra, sve do čak 1000 evra, a razlika između slika projektovanih na njih može da bude „nebo i zemlja“. Čak i beli, savršeno gladak zid će smanjiti kvalitet prikaza za 30-40% u odnosu na najjeftinije projekciono platno. Lampe projektora su skupe i koštaju skoro kao polovina jeftinijih modela, a nekad i više. One imaju i ograničen vek trajanja, pa nemojte ostaviti projektor uključen, čisto da radi u pozadini, kao da se radi o HDTV uređaju.

Podela, poslovna ili kućna primena

U prethodnom tekstu smo pričali o tome kako se projektori mogu podeliti po tehnologiji na kojoj su bazirani (LCD, DLP, D-ILA i SXRD). LCD i D-ILA projektori su jako dugo bili iza DLP modela po kvalitetu i “performansama”, najpre zato što su se bolje snalazili sa reprodukcijom boja i dinamikom, a onda i zato što su davali ubedljiviju crnu i reprodukovali više detalja u senci (tj. u tamnijim i svetlijim delovima sive). Sa poboljšanjem “auto i dynamic iris” tehnologije kod LCD modela projektora. Ova opcija je kompleksna u svojoj izvedbi, iako je prilično jednostavna kao ideja. Donekle, čak, podseća na backlight dimming tehnologiju kod LCD monitora. Naime, sistem koji propušta svetlost do prednjeg dela objektiva (stakla) sada dinamički može da poveća ili smanji okvir kroz koji ta svetlost prolazi. Tako je u tamnijim scenama iris zatvoreniji, a u svetlijim otvoren. Na novijim generacijama projektora, uz dynamic iris elektroniku, koja mora biti brza i precizna, dolazi i poseban čip koji dodatno kontroliše sliku i na softverskom/video nivou, kako bi čitav prikaz bio još efikasniji. Prve generacije dynamic iris sistema su imale slične probleme kao i LED dimming kod prvih generacija edge-lit LED LCD TV uređaja, a koji se ogleda u tome da sistem kasni u odnosu na dinamičku promenu scene, ali i na to da je sama promena previše očigledna, što rezultuje da slika na momente bude previše svetla ili tamna. Novije serije projektora, od 2007-2008. godine na ovamo, uglavnom nemaju takvih problema. Štaviše, usavršavanje ovih tehnologija je učinilo da LCD i D-ILA projektori dostignu DLP modele kada je u pitanju reprodukcija crne i kontrast generalno. U klasi projektora koji koštaju više hiljada evra, LCD i D-ILA modeli čak i nadmašuju DLP-ove, ali ako govorimo o modelima čije se cene kreću od 600-700 do 2000 evra, to uglavnom baš i nije slučaj.


Poslovna ili kućna namena? Ili obe?

Projektori se, grubo, mogu podeliti i prema nameni. Naravno, tu su oni za kućne korisnike, tj. za ljude koji će ga koristiti za pregled video signala sa TV tjunera, DVD ili Blu-ray plejera ili konzola za igranje, a s druge strane, tu su i oni koji su namenjeni za poslovne korisnike. S obzirom na to da su jeftiniji modeli obično koncipirani za business upotrebu, mnogi kupci koji bi ih koristili u kućnom bioskopu pazare upravo ovakve modele koji baš i nisu pogodni za video, već pre za grafiku i prezentacije. Pre svega, projektori za prezentacije imaju sliku koja je podešena tako da joj je brightness najbitnija stavka, jer se prezentacije ne mogu održavati na idealno zamračenim prostorijama. Velika osvetljenost, na uštrb kontrasta pokušava da nadomesti ovakve scenarije i baš zbog toga, ovakvi projektori imaju loš kontrast i loš prikaz tamnih nijansi koji su potrebni za uživanje u filmovima. Osim toga što su nešto bučniji i obično nude nižu rezoluciju, oni često i danas stižu sa video čipom koji ima prirodnu rezoluciju sa odnosom stranica od 4 : 3 (1024 x 768, 1280 x 960 itd.), a to znači da se ogroman broj piksela gubi pri prikazu filmova. Na kraju, biznis projektori najčešće imaju samo legacy konektore – D-Sub, S-Video i kompozitni, a ponekad i DVI. Za Home theater upotrebu je mnogo bitnije da se tu nađe HDMI priključak (zapravo, više njih bi bilo sjajno), da odnos stranica prirodne rezolucije bude 16 : 9, da kontrast bude visok, a osvetljenje da ga samo “isprati”.

Projektori koji su namenjeni za kućni bioskop, po pravilu koštaju iznad 1200 evra, a bolji od njih, koji podržavaju i rezoluciju 1080p (Full HD), koštaju više od 2000 evra. U 2010. godini, modeli koji pristižu retko kada podržavaju samo 720p mod (koji je zadržan kod low-end HDTV uređaja), već se sve više ide na punih 1920 x 1080 piksela. To je i potpuno logično, jer je slika koja se projektuje na zid mnogo veće dijagonale u odnosu na one koje važe u svetu Flat Panel uređaja. Ono što je još jako bitno za priču o kućnoj multimediji, odnosno o kućnom bioskopu vezano je za podešavanje geometrije. Svaki projektor ima čuvenu keystone opciju. Jeftiniji modeli imaju digitalni keystone correction, dok kvalitetniji to rade „optički“ (slično situaciji kod digitalnih fotoaparata od pre nekoliko godina, dok je još bilo modela bez optičkog zuma tj. uvećanja). Naravno, kod onih koji to rade digitalno, dolazi do degradacije kvaliteta slike, što je i razumljivo. Kvalitetan sistem objektiva unutar projektora koji imaju vertikalno (a neki i horizontalno pomeranje sočiva (lens shift)) ne degradira kvalitet slike, mada je pravilo takvo da je bolje da se keystone koristi u što manjoj meri. Svakako, projektor bi trebalo skloniti iz centra dnevne sobe, ali je bolje da stoji što bliže centralnom delu sobe, nego na plafonu. Ukoliko to nije praktično, lepo je znati da optički keystone ne kvari prikaz slike ili to radi toliko minimalno, da je golim okom nemoguće uočiti bilo kakve anomalije u geometriji slike.

Najveći broj novih modela projektora za kućnu multimediju poseduje i HDMI konektore verzije 1.3 koji su kompatibilni sa Deep Color i x.v.Color specifikacijom. Naravno, to podrazumeva da vaš plejer ili igračka konzola podržava HDMI 1.3, što recimo Sony PlayStation 3 podržava, dok Microsoft Xbox 360 nema ovaj standard u spisku stavki unutar svoje specifikacije.

Kao što smo rekli, Dynamic iris tehnologija i njena izvedba dosta utiču na kvalitet prikaza, baš kao što je pozadinsko osvetljenje utiče na kvalitet prikaza kod LCD TV uređaja. Zbog napretka ove opcije, LCD i D-ILA modeli su praktično dostigli kontrast i prikaz crne koji su do skoro mogli da prikažu samo DLP bazirani modeli. Osim o kontrastu i osvetljenju, bitno je znati koliko video processing tehnologija podržava projektor koji vas zanima. Kao i HDTV uređaji, i projektori koji su namenjeni kućnoj multimediji (bioskopu) moraju da podržavaju neke od tehnologija za procesiranje slika. Svakako, Blu-ray uređaj će uraditi de-interlacing ili osnovne pulldown algoritme, ali ako one dolaze sa broadcast izvora, 1080i signal će morati da bude “raspleten” i prikazan u celosti, zar ne? Ako su tu i sistemi za upscaling, ­­de-noise, de-blocking i sl., tim je situacija bolja.

Video tehnike

Tehnike koje su implementirane za sprečavanje pojave motion blur-a pri prikazu scena u kojima je isti suvišan i smatra se artifaktom najčešće se baziraju na nekoj vrsti interpolacije pokreta (motion interpolation). Pošto se ekran osvežava dva puta brže, potrebno je između dva “frejma” ubaciti dodatni, pa video procesor unutar modernih projektora namenjenih kućnom bioskopu generiše interpolirani “frejm” koji se kreira na osnovu dva susedna. Zbog kašnjenja signala (prikaz se emituje sa malim zakašnjenjem, što je sasvim i logično), javlja se i input-lag – kod nekih uređaja u većoj meri, a kod nekih u manjoj, a sve u zavisnosti od brzine i efikasnosti video procesora. Kao što smo već pisali, motion interpolation je “zaslužan” i za dodavanje “video look-a” celovečernjim filmovima, odnosno materijalu koji je snimljen sa 24 frejma u sekundi.

Filmovi se najčešće snimaju u 24 sličice (frejma) po sekundi, dok je televizija vezana za standarde koji imaju osvežavanje od 25 / 50 ili 30 / 60 fps (PAL i NTSC). Kada se, tako, prikazuje sadržaj čiji frejmrejt nije deljiv (a da je rezultat ceo broj) sa osvežavanjem sa kojim radi sam displej, svakih nekoliko sličica filma biva prikazano u duplom broju frejmova. Recimo, četiri frejma filma se poklapa sa svakim osveženjem „prikaza“ na ekranu, dok se peti frejm prikazuje u narednom, ali i u još jednom „ciklusu“, kako bi se uklopio „tajming“. Ovo rezultuje efektom preskakanja tj. loše fluidnosti slike, što se posebno vidi u brzim scenama. Da bi se ovaj efekat umanjio, ali i eliminisao “video look”, primenjuju se različite pulldown tehnike ujednačavanja frejmrejta, kako bi se isti uskladio sa osvežavanjem ekrana. Filmovi snimani za standardnih 24 frejma po sekundi se prilikom digitalizacije za izdanja na laserskim diskovima (DVD ili Blu-Ray) konvertuju upotrebom 3:2 pulldown tehnike, koja koristi četiri frejma za generisanje petog, koji se „ubacuje“ između. Međutim, ovo stvara probleme sa novijom generacijom video uređaja (projektora i HDTV displeja), koji imaju “muke” sa prikazom ovako pripremljenog materijala, zbog neparnog broja prikazanih frejmova koji se dobija od odnosa uz standardno procesiranje slike (motion interpolation). Zbog toga, moderniji projektori, baš kao i HDTV uređaji poseduju 5:5 pulldown algoritam, koji se naziva i Real Cinema 24p.

Često proveravajte novine unutar Benchmark Home Cinema sekcije, jer sledi još tekstova na temu projektora i drugih uređaja iz kategorije kućnog bioskopa...

Test: Asus B1M Wireless LED projektor

Na prvi pogled: Sony VPL-VW500ES 4K projektor

  • Povezane teme:
10304
10305
10306
10307
10308
10309