Greška

Došlo je do greške.

Editorijal: Priča o serverima (2)

16.12.2008 11:44 | 0 Biznis IT
Editorijal: Priča o serverima (2)

Ako ste se ikada zainteresovali za servere, verovatno ste došli u situaciju da svaki čas pred vas iskaču raznorazni pojmovi, skraćenice i kodna imena. Za neke ste verovatno i znali šta znače, dok za neke niste baš bili sigurni, a svakako da je neki ostao potpuna misterija. Vreme je da rasvetlimo jedan deo tih nedoumica i vratimo vas na pravi put...U prošlom tekstu o serverima smo konstatovali da su oni još uvek itekako potrebni, a da zbog




Bojan Dančuo


Priča o serverima (2)

U prošlom tekstu o serverima smo konstatovali da su oni još uvek itekako potrebni, a da zbog specifičnosti zadataka koji se postavljaju pred njih moraju biti i adekvatno opremljeni da bi se sa njima uhvatili u koštac na odgovarajući način.
 


Ovaj tekst će se baviti nekim od tih specifičnih tehnologija koje iako na prvi pogled umnogome podsećaju na ono što viđamo u prosečnom kućnom računaru, kada zagrebemo ispod površine ispoljavaju mnoge razlike, od suptilnih do vrlo drastičnih. Pozvali smo u pomoć i firmu Desk, koja se već godinama bavi izradom, prodajom i održavanjem serverskih rešenja, pa ćemo pogledati deo njihove ponude namenjen SOHO i SMB klijentima. Pa da krenemo...

Xeon

Intelov Xeon brend je prvi put upotrebljen još 1998. godine i od tada označava procesore namenjene x86 kompatibilnim serverskim rešenjima (ekvivalent AMD-ovom Opteron brendu). Xeon procesori generalno poseduju veću količinu keša od svojih desktop rođaka i podržavaju mogućnost rada u višeprocesorskom okruženju. Novije generacije podržavaju x86-64 set instrukcija koji je AMD prvi uveo, a koji omogućava 64-bitno okruženje dok i dalje zadržava vertikalnu kompatibilnost sa postojećim 16-bitnim i 32-bitnim x86 kodom. Intel ima i poseban 64-bitni set instrukcija uveden sa svojom Itanium familijom serverskih procesora, ali on nikada nije dostigao značajnu zastupljenost jer je zahtevao posebne verzije operativnih sistema i softvera, kao i u vreme kada se pojavio radikalno drugačiju filozofiju programiranja od tada preovlađujuće.
 


Zbog različite namene i donekle različite arhitekture od desktop procesora, Xeon familija je od početka zahtevala posebne čipsetove i veoma često posebne sokete ili slotove u slučaju Pentium II generacije. Uz Xeon modele ćete videti i oznake DP ili MP, gde DP označava dual-processor, tj. procesore predviđene za rad u paru sa još jednim procesorom, a MP multi-processor, tj. procesore predviđene za rad u okruženju sa više od dva prisutna procesora. Ti procesori poseduju tzv. SMP (symmetric multiprocessing) podršku, koja im omogućava da sinhronizuju rad i pristup resursima sa drugim procesorima u sistemu. Ovo ne treba mešati sa višejezgarnim rešenjima, jer u tom slučaju postoji više fizičkih jezgara koja se sistemu prijavljuju kao zasebni procesori, ali i dalje pripadaju istom čipu. Naravno, niko nas ne sprečava da iskoristimo više od jednog višejezgarnog procesora i tako dobijemo 4, 8, 16 ili više jezgara koja su onda na raspolaganju sistemu i programima.
 


Podršku za x86-64 ekstenziju x86 arhitekture, posle lošeg uspeha Itanium-a, Intel je uveo tokom 2004. godine sa Xeon verzijom Pentium 4 (Precott) generacije. Zajedno sa njim lansirani su i E7525, E7520 i E7320 čipsetovi sa podrškom za PCI Express, DDR-II memoriju i Serial ATA diskove. Prvi dvoprocesorski Xeon je predstavljen 10. oktobra 2005., izrađen u 90 nm tehnologiji, sa 4 MB keša (2MB po jezgru). Dalje generacije su pratile napredak tehnologije, gde je serverska verzija nekog procesora predstavljana obično par meseci posle desktop varijante. Tako dolazimo do trenutno aktuelne generacije Xeon procesora zasnovane na Core tehnologiji.
 


Trenutno postoje tri soketa koje aktuelni Xeon procesori koriste, od toga je samo LGA 775 poznat u desktop okruženjima, dok su LGA 771 i socket 604 ekskluzivno namenjeni serverima.

Tipovi serverskih procesora

Serija 3000

Intel seriju 3000 Xeon procesora deklariše kao entry rešenje za jednoprocesorske servere za mala preduzeća i kao tipične uloge za njih sugeriše e-mail i file/print servere. Zasnovani su na Core 2 tehnologiji i koriste LGA 775 soket. Trenutno aktuelan 3200 čipset za njih podržava 1333 MHz FSB i do 8 GB ECC DDR2 memorije. Sami procesori podržavaju Enhanced Intel Speedstep tehnologiju, Intel Virtualization tehnologiju, ali ne i HyperThreading koji svoj povratak doživljava tek sa aktuelnom Core i7 arhitekturom.

„Conroe“ serija Dual Core Xeona, izrađena u 65nm
 


Model

Brzina (GHz)

L2 Cache (MB)

FSB (MHz)

TDP (W)

3040

1.86

2

1066

65

3050

2.13

2

1066

65

3060

2.4

4

1066

65

3065

2.33

4

1333

65

3070

2.66

4

1066

65

3075

2.66

4

1333

65

3085

3.00

4

1333

65


„Wolfdale“ serija Dual Core Xeona, izrađena u 45nm
 


Model

Brzina (GHz)

L2 Cache (MB)

FSB (MHz)

TDP (W)

E3110

3.00

6

1333

65

E3120

3.16

6

1333

65


„Kentsfield“ serija Quad Core Xeona, izrađena u 65nm
 


Model

Brzina (GHz)

L2 Cache (MB)

FSB (MHz)

TDP (W)

X3210

2.13

2x4

1066

100/105

X3220

2.40

2x4

1066

100/105

X3230

2.66

2x4

1066

100


„Yorkfield“ serija Quad Core Xeona, izrađena u 45nm
 


Model

Brzina (GHz)

L2 Cache (MB)

FSB (MHz)

TDP (W)

X3320*

2.50

2x3

1333

95

X3350

2.66

2x6

1333

95

X3360

2.83

2x6

1333

95

X3370

3.00

2x6

1333

95


Serija 5000

Seriju 5000 Xeon procesora Intel svrstava u klasu servera za veća opterećenja, predviđenu da pruža usluge e-mail, database ili web servera. Platforma podrazumeva dvoprocesorske sisteme, zasnovana je na Core 2 tehnologiji i koristi LGA 771 soket. Trenutno aktuelni čipseti 5000P, 5000V, 5000X, 5100 i 5200 poseduju dualne magistrale i podržavaju 1333 MHz FSB i do 64 GB ECC FB-DIMM DDR2 memorije, dok novi 5400 čipset dodaje 1600 MHz FSB, dual PCIe 2.0 x16 slotove i do 128 GB memorije.

„Woodcrest“ serija Dual Core Xeona, izrađena u 65nm
(5128, 5138 i 5148 su modeli sa smanjenom potrošnjom)

 


Model

Brzina (GHz)

L2 Cache (MB)

FSB (MHz)

TDP (W)

5110

1.60

4

1066

65

5120

1.83

4

1066

65

5128

1.83

4

1066

40

5130

2.0

4

1333

65

5138

2.13

4

1066

35

5140

2.33

4

1333

65

5148

2.33

4

1333

40

5150

2.66

4

1333

65

5160

3

4

1333

80


„Wolfdale DP“ serija Dual Core Xeona, izrađena u 45nm
 


Model

Brzina (GHz)

L2 Cache (MB)

FSB (MHz)

TDP (W)

E5205

1.86

6

1066

65

E5220

2.33

6

1333

65

L5238

2.66

6

1333

35

X5260

3.33

6

1333

80

X5270

3.50

6

1333

80

X5272

3.40

6

1600

80


„Clovertown“ serija Quad Core Xeona, izrađena u 65nm
 


Model

Brzina (GHz)

L2 Cache (MB)

FSB (MHz)

TDP (W)

E5310

1.60

2x4

1066

80

L5310

1.60

2x4

1066

50

E5320

1.83

2x4

1066

80

L5320

1.83

2x4

1066

50

E5335

2.00

2x4

1333

80

L5335

2.00

2x4

1333

50

E5345

2.33

2x4

1333

80

X5355

2.66

2x4

1333

120

X5365

3.00

2x4

1333

120


„Harpertown“ serija Quad Core Xeona, izrađena u 45nm
 


Model

Brzina (GHz)

L2 Cache (MB)

FSB (MHz)

TDP (W)

E5405

2.00

2x6

1333

80

E5410

2.33

2x6

1333

80

L5410

2.33

2x6

1333

50

E5420

2.50

2x6

1333

80

L5420

2.50

2x6

1333

50

L5430

2.66

2x6

1333

50

E5430

2.66

2x6

1333

80

E5440

2.83

2x6

1333

80

E5450

3.00

2x6

1333

80

X5450

3.00

2x6

1333

120

X5460

3.16

2x6

1333

120

E5462

2.80

2x6

1600

80

E5472

3.00

2x6

1600

80

X5470

3.33

2x6

1333

120

X5472

3.00

2x6

1600

120

X5482

3.20

2x6

1600

150

X5492

3.40

2x6

1600

150


Serija 7000

Serija 7000 predstavlja Xeon procesore koje je Intel predvideo za servere vrhunskih performansi, sa posebnim naglaskom na virtuelizacione tehnologije, gde više virtuelnih servera može da se izvršava na jednom fizičkom. Paltforma podrazumeva od 4 do 32 procesora, zasnovana je na Core tehnologiji i koristi Socket 604. Trenutno aktuelni 7300 čipset podržava do 4 procesora, 1066 MHz FSB Dedicated High-Speed Interconnects (DHSI) tehnologiju, koja omogućava direktnu vezu između bilo kojeg od četiri procesora u sistemu i čipseta, kao i do 256 GB ECC FB-DIMM DDR2 memorije. Moguće je napraviti i veće sisteme korišćenjem recimo IBM X4 čipseta koji dozvoljava do 32 procesora i 512 GB memorije.

„Tigerton-DC“ serija Dual Core Xeona, izrađena u 65nm
(ovo je ustvari Tigerton Quad Core čip, sa isključena dva jezgra)

 


Model

Brzina (GHz)

L2 Cache (MB)

FSB (MHz)

TDP (W)

E7210

2.40

2x4

1066

80

E7220

2.93

2x4

1066

81


„Tigerton“ serija Quad Core Xeona, izrađena u 65nm
 


Model

Brzina (GHz)

L2 Cache (MB)

FSB (MHz)

TDP (W)

E7310

1.60

2x2

1066

80

E7320

2.13

2x2

1066

80

E7330

2.40

2x3

1066

80

E7340

2.40

2x4

1066

80

L7345

1.86

2x4

1066

50

X7350

2.93

2x4

1066

130


„Dunnington“ serija Multi Core Xeona, izrađena u 45nm
 


Model

Brzina (GHz)

L3 Cache (MB)

FSB (MHz)

TDP (W)

Broj jezgara

X7460

2.66

16

1066

130

6

E7450

2.40

12

1066

90

6

E7440

2.40

16

1066

90

4

E7430

2.13

12

1066

90

4

E7420

2.13

8

1066

90

4

L7455

2.13

12

1066

65

6

L7445

2.13

12

1066

50

4

 

 


Dunnington je trenutno perjanica Intelove ponude i prvi Intelov čip koji sadrži više jezgara u jednom čipu (native multi-core). Sva prethodna Quad Core rešenja su zapravo bila realizovana stavljanjem dva Dual Core procesora na jedno procesorsko podnožje. Sledeći korak će biti uvođenje Nehalem arhitekture u svet servera, ali o tome u nekom drugom tekstu.

ECC, Registered / Unbuffered memorije

ECC memorija

Ako ste ikada bili u situaciji da učestvujete u sklapanju ili nabavci nekog servera, sigurno ste u prvom trenutku bili zatečeni pojavom neke nove, vama nepoznate memorije, koja spolja izgleda skoro isto, ali je nažalost uvek primetno skuplja od one „normalne“. Šta je zapravo ECC memorija i u čemu se razlikuje od one koja se koristi naizgled bez ikakvih problema u desktop konfiguracijama širom sveta.

ECC je skraćenica od Error Checking and Correction. Kao što naziv sugeriše, ECC memorija omogućava detekciju i ispravljanje tzv. soft grešaka do kojih može da dođe u memoriji tokom rada računara. Hard greške su greške koje nastaju zbog nekog fizičkog defekta u memorijskom modulu i onda je jedini način da se ona eliminiše zamena neispravnog modula. Za razliku od hard grešaka, soft greške se ne mogu reprodukovati i zapravo su u normalnim situacijama izuzetno retke. Uzroci za pojavljivanje soft tipa greške mogu biti smetnje koje proizvodi neka komponenta u kućištu, ponekada i smetnje uzrokovane nekom komponentom slabijeg kvaliteta u okviru memorijskog modula, smetnje na električnoj mreži, kao i kosmičko zračenje – alfa čestice, pogotovo u slučaju erupcije na Suncu.
 


Kako ECC funkcioniše? ECC memorijski čipovi za svakih 8 bitova podataka poseduju još jedan dodatni bit u kome se čuva podatak za proveru parnosti. Kada se upisuje i čita iz memorije, taj dodatni bit putuje zajedno sa podacima i na osnovu njega memorijski kontroler može da detektuje grešku i ako je u pitanju samo jedan pogrešan bit da je automatski ispravi. Takođe, prilikom svakog refresh-a memorije koje se događa više puta u sekundi, vrši se provera sadržaja memorije. Ovo zahteva drugačiju konstrukciju memorijskog kontrolera, kao i nešto veću količinu podataka koja se mora preneti.

Da li vam je ECC potreban? Ako ste prosečan kućni korisnik, definitivno nije. Računarske komponente su danas dovoljno pouzdane da će vam se u normalnim uslovima ovakav tip greške desiti možda jednom godišnje ili čak i ređe. Ipak, u serverima koji barataju bitnim informacijama i na kritičnim su funkcijama, gde svaki pogrešan bit može potencijalno da predstavlja veliki rizik ili gubitak, ECC memorija se itekako isplati.


Registered/Buffered memorija

Registrovana ili baferovana memorija se zove tako zbog dodatne komponente-registra koji služi kao bafer između memorijskog kontrolera i memorije. Taj bafer zadržava podatke i čeka sledeći sistemski ciklus pre nego što ih prosledi dalje, pa tako donekle obara performanse memorije, ali zauzvrat povećava otpornost na smetnje, pa sama komunikacija zahteva manje struje i omogućava veću stabilnost i skalabilnost memorijskog sistema. Serveri koji omogućavaju velike količine radne memorije uglavnom zahtevaju i buffered memoriju da bi funkcionisali, pa treba to imati u vidu.

Tipovi RAID-a, SAS kontroleri

RAID

RAID je skraćenica od Redundant Array of Inexpensive Disks. Nevezano za implementaciju, RAID koncept se zasniva na principu korišćenja dva ili više hard diskova uz specifični hardver ili softver da bi se postigla veća sigurnost podataka ili veća brzina čitanja i pisanja na disk. RAID je do pre par godina bio prilično retka stvar u desktop okruženju, mada to sada više nije slučaj i većina novih ploča omogućava osnovne RAID modove, a čak i sam windows u serverskoj varijanti može softverski da ih implementira. Ipak, čak iako ploče navodno podržavaju u hardveru te mogućnosti, najčešće procesor i dalje odrađuje lavovski deo posla. Pravi hardverski RAID kontroleri na sebi sadrže zaseban procesor i memoriju i nisu uopšte jeftini, a najčešće ih srećemo, pogađate, u serverima.

Pogledajmo sada malo detaljnije šta su zapravo RAID modovi i šta se kojim od njih dobija.

RAID 0 ili Striping mod se zasniva na osnovnoj ideji da je najsporiji deo hard disk podsistema sama mehanika diska. Kontroler i magistrala imaju mogućnost da isporuče ili obrade podatke mnogo brže od mehaničkog dela, pa veći deo vremena zapravo čekaju da se završi upisivanje ili čitanje bloka podataka ne radeći ništa. Zašto onda ne bismo uzeli dva identična diska i umesto da upisujemo podatke samo na jedan disk, upisivaćemo ih na oba istovremeno. Pri tome, podaci se dele na identične blokove i svaki neparni se upisuje na jedan, a svaki parni na drugi disk. Tako teorijski postižemo dvostruko bolje performanse jer dve mehanike istovremeno opslužuju elektroniku. U praksi, dobitak zavisi od prirode zadatka, gde su dobici najveći kod čitanja i upisivanja velikih fajlova, dok je najmanji kod slučajnog pristupa većem broju malih fajlova. Nedostatak ovog moda je umanjena sigurnost podataka, jer u slučaju otkaza bilo kog od dva diska, svi podaci se gube. Moguće je napraviti RAID 0 i sa više od dva diska, ali su dobici na performansama manji. Minimalan zahtev za RAID 0 su dva hard diska.

RAID 1 ili Mirroring mod polazi od potpuno suprotne ideje, slučaja kada nam je najviši prioritet sigurnost podataka, a ne brzina. U toj situaciji sistem od dva diska možemo iskoristiti za postizanje redundanse u vidu upisa istih podataka na oba diska istovremeno. Tako u slučaju otkaza jednog diska, drugi disk automatski preuzima funkciju i sistem nastavlja sa normalnim radom jer poseduje identičnu kopiju svega. Onda je moguće zameniti prvi disk i prilikom reinicijalizacije RAID niza podaci će automatski biti ponovo preslikani i na novi disk. To praktično znači da čak iako jedan od diskova prestane da funkcioniše, korisnik neće primetiti da se nešto događa, a administrator će samo dobiti obaveštenje da treba zameniti jedan od diskova. Nedostatak ovog moda je očigledno činjenica da umesto da se kapaciteti diskova sabiraju, imamo na raspolaganju kapacitet jednak prostoru na jednom disku. Što se performansi tiče, upis je nešto sporiji zato što se isti podaci moraju upisati na dva mesta, mada je čitanje brže zato što je opet moguće vući podatke sa dva mesta istovremeno (dobitak u brzini čitanja dosta zavisi od načina implementacije Mirror moda na konkretnom kontroleru). Moguće je koristiti više od dva diska u RAID 1 nizu, mada efekat možda nije onaj koji bismo očekivali jer svaki novi disk u RAID 1 nizu zapravo predstavlja kopiju svih ostalih tako da nećemo dobiti na kapacitetu, a diskutabilno je koliko je bitan dobitak na sigurnosti. Minimalan zahtev za RAID 1 su dva hard diska.
 


RAID 2 mod koristi striping na nivou bita umesto u blokovima i koristi tzv. Humming code za korekcije grešaka na nivou bita. Zahteva dodatni disk za čuvanje parity podataka, a diskovi moraju biti veoma precizno sinhronizovani od strane kontrolera. Trenutno ne postoji komercijalna implementacija ovog RAID moda. Minimalan zahtev za RAID 2 su tri hard diska.

RAID 3 mod koristi striping na nivou bajta i koristi parity podatke tako da pruža sličnu sigurnost kao RAID 5. Razlika je u tome što koristi poseban disk samo za čuvanje tih parity podataka. Svako čitanje podataka zahteva aktivnost svih diskova, pa ovaj mod ne može da opsluži više zahteva istovremeno. Pozitivno je to što u slučaju da parity disk otkaže, ostatak niza nastavlja da funkcioniše bez ikakvog pada performansi. RAID 3 mod se retko sreće u praksi. Minimalan zahtev za RAID 3 su tri hard diska.
 


RAID 4 mod koristi striping na nivou blokova i posvećeni parity disk. U slučaju da kontroler to podržava i da se podaci koji su traženi nalaze na fizički različitim diskovima, može da opsluži više zahteva istovremeno. Inače je identičan sa RAID 3 modom. Minimalan zahtev za RAID 4 su tri diska.
 


RAID 5 mod se posle RAID 0 i 1 modova najčešće sreće u praksi. RAID 5 pravi kompromis i pruža sigurnost podataka sa manjim gubitkom prostora od RAID-a 1. Koristi striping mod na nivou blokova, a parity podatke na osnovu kojih se originali sa diska koji otkaže mogu rekonstruisati čuva ravnopravno na svim diskovima u nizu. U ovakvoj situaciji, ako imamo recimo 4 diska od po 1 TB, imaćemo 3 TB upotrebljivog prostora, dok će 1 TB ostati rezervisan za parity podatke. RAID 5 niz je moguće uvećavati praktično neograničeno. Minimalan zahtev za RAID 5 su tri diska.
 


RAID 6 mod je jako sličan RAID 5 modu. Jedina razlika je u tome što koristi dvostruku količinu parity podataka, pa je ceo niz otporan na otkaz čak dva diska što može biti veoma bitno kada niz poraste na znatan broj diskova. Minimalan zahtev za RAID 6 su četiri diska.
 


Ovo su bili osnovni, standardizovani RAID modovi. Postoji još nestandardnih modova, ali oni zavise od konkretnog implementatora. Moguće je recimo naići na pominjanje RAID 10 i RAID 50 modova, ali oni zapravo nisu ništa drugo do kombinacija RAID 1 i RAID 0 ili RAID 5 i RAID 0 modova, respektivno.


SAS kontroleri i diskovi

Serial Attached SCSI (SAS) je standard koji iako umnogome podseća na SATA, zapravo predstavlja duhovnog naslednika omatorelog SCSI-ja koji se već odavno koristi u serverima i pruža superiorne performanse u odnosu na PATA standard kao njegovog savremenika uz naravno očekivano veću cenu. Ipak, SAS ima dovoljno prednosti nad njim, pa je došlo vreme da se uvede nova generacija. SAS kontroleri imaju jednu zanimljivu osobinu, a to je da sasvim regularno sarađuju sa SATA diskovima, čak im je i osnovna verzija konektora identična. Obrnuto ne važi, a SAS diskovi imaju i jedno ispupčenje više na konektoru koje onemogućava povezivanje sa SATA kontrolerom da ne bi došlo da zabune. Postoji više karakteristika koje izdvajaju SAS diskove od njihovih SATA rođaka (ne računajući cenu):

- SAS koristi veću voltažu od SATA, prvenstveno zbog mogućnosti korišćenja dužih kablova (do 8m) pa se onda diskovi mogu čuvati u posebnim kućištima.

- SAS teoretski podržava do 16384 uređaja preko ekstendera.

- SAS diskovi omogućavaju povezivanje preko više linija, tako da u slučaju otkaza jedne mogu da nastave funkcionisanje ili mogu da koriste obe i rade load balancing.

- SAS diskovi rade često na 10000 ili 15000 rpm, što garantuje bolje performanse, mada su često SAS diskovi zbog toga manjeg kapaciteta.


S obzirom na to da su hard diskovi i dalje najuže grlo u računaru, sasvim je opravdano uložiti u brze SAS diskove u bilo kom ozbiljnom serveru.

Ponuda kompanije Desk Computers

Desk serveri

Kompanija Desk se već dugo postoji na ovim prostorima i to iskustvo je između ostalog usmerila na projektovanje svojih serverskih rešenja zasnovanih na Intelovoj tehnologiji. Na osnovu svojih iskustava i Intelovih preporuka izvršili su podelu po kategorijama tako da svako može naći server koji mu odgovara po ceni i performansama. Naravno, moguće su modifikacije u vidu izbora procesora, količine memorija, modela hard diska... i mada je opšte poznato da je našem kupcu nemoguće udovoljiti, verujem da bi ovde morao da se pomuči da bi pronašao zamerku. Pa da krenemo:


Entry-Level segment

U ovoj kategoriji Desk nudi dve konfiguracije:

DESK Quad-Core Xeon Tower DS3200 – Zasnovan na Intelovom S3210 čipsetu, LGA 775 soket je jako zahvalna platforma koja vam čak teoretski omogućava da iskoristite običan Core 2 Duo procesor, pa da ga kasnije nadogradite na Dual ili Quad Core Xeon kada rast poslovanja povuče potrebu za većim performansama. Ploča podržava maksimum od 8 GB ECC rama, ima dve gigabitna mrežna adaptera, tako da može da posluži i kao proxy/firewall, a 6 SATA II konektora sa RAID 1, 0 i 10 podrškom će zadovoljiti potrebe za skladištenim prostorom. Tu su i 1 PCI Express 8x slot sa 16x konektorom, 1 PCI Express 8x slot sa 8x konektorom, dva 64-bitna PCI-X slota i jedan 32-bitni PCI slot.
 


Kućište je Intelov SC5299UP (uni-procesor) model sa šest fiksnih ležišta za hard diskove i napajanjem od 420W. U celoj SC5299 seriji kućišta postoji mogućnost zamene ležišta za hard diskove hot-swap varijantom.
 


Specifikacija konfiguracije:
 


DESK Quad-Core Xeon Tower DS5100 – Zasnovan na Intelovom S5000V čipsetu i LGA 771 soketu, ovaj server je nešto jače, ali i dalje skalabilno rešenje kod koga se može krenuti od jednog procesora i kasnije dodati drugi do maksimuma od dva Quad Core procesora, tj. efektivnih 8 jezgara za aplikacije. S5000VSASATA ploča podržava maksimalno do 16 GB rama, poseduje dva gigabitna mrežna adaptera, 6 SATA II konektora i ATI ES1000 integrisanu grafiku. Od slotova, tu su 2 x PCI Express x4, 1 x PCI-X 64-bit/100 MHz, 1 x PCI-X 64-bit/133 MHz, 1 x PCI 32-bit/33 MHz.
 


Kućište je Intelov SC5299DP model, koji je praktično identičan sa prethodnim, osim što poseduje jače napajanje od 550W, zato što je predviđeno za sisteme sa dva procesora i većom potrošnjom.

Specifikacija konfiguracije:
 


Iako u nazivima i specifikacijama modela može da stoji Dual-Core ili Quad-Core, u svaki je moguće ubaciti i jedan i drugi model procesora, u zavisnosti od potreba kupca.


Economical segment

U ovoj kategoriji Desk nudi tri konfiguracije.

DESK Quad-Core Xeon Tower DS5200 – Zasnovan na Intelovom S5000V čipsetu i LGA 771 soketu u vidu već pomenute S5000VSATA ploče. Osnovna razlika između ovog i DS5100 modela je u predviđenom kućištu, koje može biti već pomenuto SC5299DP, SC5299DRP koje poseduje jače napajanje od 650W i mogućnost dodavanja još jednog redundantnog napajanja, kao i Intel SC5400 Base kućište sa 670W napajanjem i mogućnošću dodavanja reduntantnog napajanja od 830W. SC5400 poseduje 10 ležišta za hard diskove, a moguće je zameniti kaveze za diskove hot-swap varijantama.
 


Specifikacija konfiguracije:
 


DESK Quad-Core Xeon Tower DS5250 – Takođe zasnovan na  S5000V čipsetu, ali sa tom razlikom što je u ovom slučaju u pitanju S5000VSASCSI ploča koja pored 6 SATA II kanala, ima i Single Channel 64-bit/133 MHz SCSI kontroler za slučaj da vam je potrebna podrška za SCSI diskove u serveru. Ponuđena kućišta su ista kao kod prethodnog modela.

Specifikacija konfiguracije:
 


Desk Quad-Core Xeon Tower DS5270 – 5000V čipset, ali u S5000VSASAS varijanti, koja pored 6 SATA II kanala ima i integrisani SAS kontroler sa 4 kanala koji podržava RAID 0, 1, 10 i opciono RAID 5. Ponuđena kućišta su ista kao kod prethodnog modela.

Specifikacija konfiguracije:
 


Workstation segment

Naziv kategorije „workstation“, može da zazvuči kao kontradikcija sa pojmom servera, ali suština serverske paradigme je i dalje netaknuta. Jedina razlika je u tome što ovi serveri imaju punokrvni 16x PCI Express slot, predviđen za jače grafičke karte, pa zadržavaju i multimedijalne mogućnosti koje su inače svojstvene običnim desktop računarima tako da mogu biti korišćeni u nekim situacijama gde je pored sigurnosti i snage potrebna i kvalitetna prezentacija. Uostalom, s obzirom na napredak grafičkih procesora, nije daleko dan kada će i oni moći da se upregnu i povećaju kapacitete za procesiranje u određenim okolnostima.

U ovoj kategoriji Desk nudi dve konfiguracije.

DESK Quad-Core Xeon Tower DS6100 – Osnova za ovu klasu servera je Intelov S5000X čipset za dvoprocesorske konfiguracije koji za razliku od ostalih iz S5000 familije nudi jedan puni 16x PCI Express slot, uz 2 x PCI Express x4 (x8 konektori), 1 x PCI-X 100/133 MHz i 1 x PCI-X 100 MHz. S5000XVNSATA ploča podržava jedan IDE i 6 SATA II portova, RAID 0, 1, 10 i opcioni RAID 5. Podržana količina memorije je takođe uvećana na 32 GB.
 


Ponuđena kućišta su Intel SC5400, kao i SC5299WS koje se razlikuje od drugih iz serije po dodatnom ventilatoru i jačem napajanju od 670W, jer je predviđeno za konfiguracije sa jakim grafičkim kartama koje dosta troše i proizvode više toplote.

Specifikacija konfiguracije:
 


DESK Quad-Core Xeon Tower DS6150 – Takođe zasnovan na S5000X čipsetu, a od DS6100 se razlikuje po tome što koristi S5000XVNSAS ploču, koja umesto 6 SATA II ima 2 SATA II i 4 SAS porta. Ostale specifikacije su iste, kao i ponuđena kućišta.

Specifikacija konfiguracije:
 

Rezime

Rezime

Ako ste sve s pažnjom ispratili, u ovom tekstu smo naučili koje su specifičnosti Xeon serverskih procesora i pratećih čipsetova, šta je to ECC i buffered memorija, RAID modovi i SAS diskovi i kontroleri. Kada sledeći put budete posetili vašu omiljenu web stranu, setite se da su sa druge strane možda upravo neki procesor i ploča koje smo pomenuli ovde. Videli smo neke konkretne konfiguracije koje je firma Desk profilisala tako da pokriju određene segmente našeg tržišta, od onih najekonomičnih do moćnih serverskih radnih stanica. U narednom tekstu ćemo nastaviti sa edukacijom i uvođenjem u svet servera, a videćemo i kako izgleda ostatak Desk-ove ponude. Zahvaljujemo se firmi Desk na pomoći u realizaciji teksta, a uskoro ćete biti u prilici da čitate i nastavak priče, ponovo u sledećoj epizodi sage o serverima...
 



Zahvaljujemo kompaniji Desk Computers na pomoći koja nam je pružena prilikom realizacije ovog teksta.

Editorijal: Priča o serverima (1)

Editorijal: Priča o serverima (3)

  • Povezane teme:
10604
10605
10606
10607
10608
10609