Greška

Došlo je do greške.

CentOS Linux - besplatan Red Hat Enterprise klon

13.08.2012 09:54 | 7 Software/Web
CentOS Linux - besplatan Red Hat Enterprise klon

Verovatno ste već mnogo puta čuli kako se Linux ne može pohvaliti velikim procentom upotrebe na globalnom nivou kada su u pitanju kućni i kancelarijski računari, ali zato dominira na serverskom tržištu. Čak dve trećine svetskih sajtova i ostale softverske web infrastrukture „vrti se“ na Linuxu i sličnim Unix klonovima, uključujući tu i ogromnu mrežu računara koji pogone Googleove servise. Naravno, to ne znači da je Windows Server neupotrebljiv i za bacanje, pošto je u prethodnim verzijama doživeo krupna kvalitativna unapređenja, ali Linux ima čvrstu poziciju koja teško da će biti poljuljanja u doglednoj budućnosti.

Ivan Todorović

Popularnost Linuxa u serverskim vodama nije izgrađena na „lepe oči“. Na prvom mestu, tu je otvorenost platforme. Tako softver (uključujući i jezgro operativnog sistema), osim određene kompanije u slučaju komercijalnih distribucija, može da proverava i popravlja korisnička zajednica zahvaljujući tome što je izvorni kod sistema svima dostupan. Kritične sigurnosne „rupe“ zbog toga se često mnogo brže zakrpe nego u slučaju Windowsa, koji mora da prođe opsežnu proceduru jer je sistem zatvoren i na njemu radi manji broj ljudi.

Isto tako, Unix (po čijem je uzoru pravljen Linux i od koga je „prepisao“ mnoge koncepte) od starta je pravljen za rad mnogo korisnika sa mnogo procesa koji se istovremeno izvršavaju, pa je mnogo truda uloženo u bezbednosne mehanizme, dok to Windows nastao kao sistem za jednog korisnika na jednom računaru, a sigurnosni mehanizmi i mogućnosti neophodne za rad u mreži ubacivane su naknadno (i ne tako jednostavno).



Dosta hvalospeva - okrenimo se jednom konkretnom rešenju. Američka firma Red Hat dugo je bila sinonim za Linux u računarskim krugovima, pa i šire. Ova kompanija napravila je milijarde na razvijanju usluga zasnovanih na open-source rešenjima – korisnici su na raspolaganju imali Red Hat Linux koji su mogli da preuzmu i koriste besplatno, a Red Hat je (za novac) pružao usluge tehničke podrške, konsaltinga, projektovanja i sličnog. Pre skoro deset godina, Red Hat je i u potpunosti prešao u komercijalne vode – besplatni Red Hat Linux je postao Red Hat Enterprise Linux (RHEL) koji se kupuje, a open-source zajednica preuzela je razvoj Fedora Linuxa, zasnovanog na sličnom izvornom kodu kao RHEL, uz sponzorstvo samog Red Hat-a (mali kuriozitet: reč “fedora” na engleskom takođe označava vrstu šešira).

Naravno, kompanija je i te kako ima koristi od sponzorstva – Fedora, iako prijateljski nastrojena Linux distribucija, nezvanično predstavlja test poligon za novotarije koje, jednog dana kada postanu dovoljno stabilne i ispolirane, postaju sastavni deo RHEL-a. Zato Fedora nije najpogodnija za neki ozbiljniji rad, ali entuzijasti širom sveta svejedno imaju besplatan operativni sistem za igranje i eksperimentisanje.

Iako je RHEL komercijalni operativni sistem, zasnovan je u najvećoj meri na softveru otvorenog koda, odnosno pod GPL licencom. Ova licenca ne obavezuje autore da svoj rad distribuiraju besplatno (što Red Hat i te kako koristi), ali ih svakako obavezuje da izvorni kod bude svima dostupan. Upravo na ovaj način nastao je CentOS – Community Enterprise Operating System. CentOS je gotovo stoprocentno “izbildovan” iz izvornog koda RHEL-a, uz razlike koje se svode na drugačiji brending i grafičke elemente (pošto je, logično, Red Hat svoje trgovačke marke zaštitio).



CentOS jeste gotovo identičan besplatni klon RHEL-a, ali tu postoji i očigledna “kvaka” – ako vam zatreba tehnička podrška, možete je dobiti samo preko interneta, bilo guglanjem ili preko CentOS-ovog foruma, mejling liste i IRC chat soba. Srećom, ovaj operativni sistem je toliko ispeglan i stabilan da najčešća primena, poput dizanja i održavanja web ili nekakvog drugog servera prolazi bez ijednog problema (ako administrator takvog servera iole zna šta radi). Istovremeno, CentOS je toliko rasprostranjen u serverskim vodama da postoji velika verovatnoća da je neko već naleteo na problem koji ste iskusili i da rešenje postoji na CentOS forumu.

Što se tiče velikih kompanija sa svojim skupim large-scale projektima velike složenosti, one će se najčešće ionako okrenuti komercijalnoj distribuciji sa plaćenom tehničkom podrškom, sve u cilju minimizacije rizika. Ipak, ono što je najbitnije je da đaci, studenti, neprofitne organizacije i firme manjeg i srednjeg obima na raspolaganju imaju besplatnu Linux distribuciju enterprise kategorije i proverenog kvaliteta, kako za učenje, tako i za vrlo ozbiljne poslove.



CentOS nije jedini besplatni klon RHEL-a. Druga popularna Linux distribucija takođe nastala direktno iz izvornih paketa RHEL-a jeste Scientific Linux, pod pokroviteljstvom nikog drugog do CERN laboratorije iz Švajcarske. Ime je izabrano čisto simbolično – Scientific Linux nije distribucija namenjena strogo za naučnu upotrebu, već su najveći evropski naučni centri poželeli da imaju sopstvenu referentnu Linux distribuciju koja će biti preporučena za upotrebu u tamošnjim krugovima. Sam nivo upotrebljivosti je jednak RHEL-u i CentOS-u, osim što se podrazumevano instalira nešto više softvera za svakodnevni rad na računaru, a manje serverskih paketa.
 

Instalacija, podešavanje

CentOS se preuzima u vidu instalacionih diskova sa nekog od brojnih mirrora koji se mogu naći na zvaničnom sajtu. Da se radi o enterprise Linux distribuciji, vidi se još tokom instalacione procedure – osim instalacije na lokalni disk u računaru, imaćete mogućnost da instalirate sistem na Storage Area mreže. Takođe, pored instalacije na klasične particije možete izabrati i logičke LVM grupe koje omogućavaju da se virtuelne particije protežu na više diskova i u “letu” se rekonfigurisati u pogledu rasporeda i veličine.



Linux odavno podržava instalaciju na LVM, ali ona nije direktno dostupna kod većine “kućnih” distribucija poput Ubuntua i Minta. Štaviše, ako u CentOS-u izaberete podrazumevanu opciju “Use entire disc” i prepustite sistemu da se sam pozabavi particionisanjem, on će sadržaj diska organizovati u LVM grupe umesto u klasične particije.



CentOS nije strogo serverska Linux distribucija, pa nakon instalacije nećete završiti samo sa komandnom linijom odakle ćete pokretati i konfigurisati servise. CentOS uredno stiže sa grafičkim okruženjem (podrazumevano GNOME 2.28 uz apsolutni minimum modifikacija – tu je samo dodatna grafička tema i CentOS ikonice) i brojnim softverom koji se opciono može instalirati sa DVD-a ili Interneta, uključujući programe za obradu grafike, DTP prelom, celokupni LibreOffice paket, okruženje za razvoj softvera, programe za matematičke i naučne proračune i slično.

Tokom same instalacije operativnog sistema, možete izabrati sve što vam je potrebno, a te pakete možete i naknadno instalirati putem menadžera paketa. Inače, podrazumevano je aktivan SELinux (Security-Enhanced Linux), skup mehanizama sa strožijim pravilima oko pristupa resursima računara, što je u serverskom i korporativnom okruženju i te kako značajno.



Iako je jasna orjentacija ka poslovnoj upotrebi i administraciji računarskih sistema i mreža, CentOS se može jednostavno pretvoriti u desktop distribuciju za svakodnevnu upotrebu na kućnom računaru. Istina, neće izgledati naročito lepo niti moderno, ali će raditi stabilno i pouzdano. Na prvom mestu, poželećete da sredite interni fajl menadžer tako da prikazuje nešto više informacija od pukih ikonica fajlova. Rešenje: Edit -> Preferences -> Behavior -> „Always open in browser windows” u File Manageru, i isti je najednom drastično dobio na upotrebljivosti.

Takođe, ako ste sveže prešli sa Ubuntua i sličnih distribucija, zasmetaće vam što su neke tastaturne prečice, poput Ctrl+Alt+T za brzo otvaranje Terminala, isključene. I to je lako rešiti posetom System -> Preferences -> Keyboard Shortcuts, kada se otvara standardni Gnome alat za konfigurisanje tastaturnih prečica.



Dalje, treba dodati vlasničke kodeke i Flash plugin kako biste mogli normalno da surfujete internetom i reprodukujete MP3 muziku i filmove, što se ne nalazi u CentOS-ovim zvaničnim repozitorijumima. Srećom, tu su repozitorijumi poput RPForge koji sadrže baš ovakav softver, ELRepo sa brojnim drajverima za uređaje koji nisu direktno podržani, i slično. Dodavanje repozitorijuma može se naći na:

http://wiki.centos.org/AdditionalResources/Repositories/RPMForge
i
http://elrepo.org/tiki/tiki-index.php

Nakon toga će vam biti dostupni novi paketi kako iz „Add/Remove Software”, tako i za ručno instaliranje iz komandne linije koristeći alat yum. Očigledno, CentOS (baš kao Red Hat i svi njegovi derivati) koristi RPM sistem instalacionih paketa, tako da je instalacija dodatnog softvera krajnje jednostavna.

Korišćenje

Ne treba smetnuti sa uma da kućni korisnici nisu primarna meta CentOS-a i da se po udobnosti ovaj operativni sistem ipak ne može takmičiti sa Mintom ili Ubuntuom, koji su zamišljeni da se koriste na kućnom ili kancelarijskom računaru i gde je sve podređeno udobnosti krajnjeg korisnika.



Ono gde ovaj sistem briljira su upravo pouzdanost i stabilnost, tako da pored rada na firminom serveru CentOS predstavlja praktično savršeno okruženje za učenje sistemske i mrežne administracije pod Linuxom.



Što se tiče administratora koji se „lome“ između CentOS-a i Debiana za svoj dedicated server računar, izbor nije jednostavan. Debian je takođe vrlo ozbiljna i stabilna Linux distribucija koja koristi DEB sistem paketa, kod koga je robusnije rešena međuzavisnost paketa i jednostavnije je apdejtovati celokupni operativni sistem kada se za time ukaže potreba. Međutim, Debian je ekstremno orijentisan ka open-source softveru, što u najčešće nije problem sve dok se držite open-source serverskog softvera i dok ne dođete u situaciju da treba da radite sa komercijalnim Linux softverom pisanim i testiranim samo na Red Hat-u. U tom slučaju, ako naletite na bilo kakve probleme, prepušteni ste sami sebi i Internetu.



Sa druge strane, CentOS je jasnije okrenut ka enterprise vodama i ako postoji bilo kakva šansa da ćete u nekom trenutku preći na komercijalni Red Hat ili raditi sa alatima projektovanim baš za Red Hat, onda je bolje da u startu krenete sa CentOS-om radi kasnije jednostavnije migracije.



U svakom slučaju, vrlo je pozitivna sama činjenica da je u serverskom Linux svetu dostupno nekoliko rešenja najvišeg kvaliteta koji se pritom ne moraju plaćati, što je idealno za one koji se tek uče administraciji i još uvek nisu zaradili toliko da bi mogli tek tako da kupe komercijalnu enterprise distribuciju sa plaćenom tehničkom podrškom. Zato, ako ste se tek zainteresovali za sistemsku i mrežnu administraciju i spremni ste da učite i posvetite određeno vreme kako biste ispekli zanat, CentOS je veoma dobra polazna tačka za tako nešto.
 

Stator Vip member postova: 1953
Izadje i RHEL 5.7 Obecali su da ce i CentOS jako brzo, jer imaju sada odvojene timove za 5 i 6 "granu"
--- link ---
Od spektakularnih novina nema nista, samo bug fix-evi i novi drajveri.
Kritika Član postova: 5269
Bez ijedne veće novine, sve se svodi na mala poboljšanja, što je svakako ok
Paradigma Moderators postova: 4891
CentOS oznake verzije su vezane striktno za RHEL oznake verzija, pa je tako i sa verzijom 5.6. Oduvek se sa yum update u okviru major verzije moglo doći do poslednje minor verzije.
salac Vip member postova: 2793
Tesko da ova verzija centosa zasluzuje celu decimalu Pre bi trebalo da je 5.5.1 nego 5.6, a tako se i 'instalira' - naime dovoljan je obican 'yum update' da sa verzije 5.5 centos predje na 5.6
No dobro.... daju nam nesto da se igramo dok se ne pojavi centos 6
laikexpert Član postova: 109
Pozdrav za Stator
P.S.
Long live linux

Ubuntu 12.04, Linux za svakoga

Udahnite novi život starom računaru (uz Linux)

  • Povezane teme:
10504
10505
10506
10507
10508
10509