Greška

Došlo je do greške.

Besplatne Office alternative

26.02.2013 13:08 | 0 Software/Web
Besplatne Office alternative

U više navrata pisali smo o paketima kancelarijskih programa koji, diskretno ili direktno, pretenduju na tržište kojem vlada Microsoft Office. Ovo pretendovanje ne treba gledati u negativnom svetlu – MS Office nije cenovno pristupačan ogromnom broju računarskih korisnika, a pritom najveći broj njegovih mogućnosti korisnici uopšte ne konstatuju. Zato jeftinije i besplatne zamene i te kako imaju smisla, a ove druge i te kako služe svrsi i

Ivan Todorović

Kao što znamo, Microsoft Office je de fakto standard kada se govori o ovakvom tipu softverskih paketa. Međutim, ono što se ispostavilo kao najveći problem pri korišćenju drugih paketa ovog tipa nije njihova funkcionalnost (koja je odavno na izuzetno visokom nivou), već kompatibilnost sa MS Office u smislu očuvanja identičnog formatiranja i svih elemenata prilikom otvaranja dokumenata u vlasničkim Office formatima, kao što su DOC, XLS, PPT i njihovi moderniji pandani sa sufiksom X (npr. DOCX, XLSX i drugi.

Naravno, Microsoft ne bi bio Microsoft kada se ne bi trudio da sačuva monopolistički položaj. Tako je, umesto da prihvati Open Document Format (inače zvaničan ISO standard za tekstualne dokumente, tabele, prezentacije i slično) kao podrazumevani format u novijim verzijama Office-a, Microsoft razvio upravo pomenute formate sa sufiksom X koji imaju vrlo sličnu strukturu kao Open Document Format (što će reći, kompresovane ZIP arhive sa strukturom dokumenta opisanom u XLS fajlu), ali nisu potpuno kompatibilni i jedino ih, gle čuda, Microsoft Office programi u potpunosti interpretiraju kako treba.

Takođe moramo kritikovati praksu da se u poslovnoj korespondenciji i dalje najčešće razmenjuju DOC i DOCX fajlovi, iako prijemna strana najčešće nema nikakve potrebe da edituje dobijeni fajl, već prosto treba da ga pregleda i odštampa. Umesto da se u ovakve svrhe koristi PDF kao univerzalni format, koji je u ovu svrhu i izmišljen (a svi office paketi danas imaju izvoženje u PDF), danas najčešće priloge uz poslovne e-mail poruke i dalje čine Word dokumenti. Ovo svakako otežava prelaske na druge pakete koji možda neće otvoriti složen Word dokument zadržavši identično formatiranje. Ipak, tužna je istina da većina poslovnih korisnika Office programa uopšte ni ne zna šta znači vlasnički format dokumenta, niti šta predstavlja omraženi termin “vendor lock-in” koji je nehotice i njih obuhvatio. Jer, “svi imaju Office”...

Iako bi programeri najviše voleli (a njihovi šefovi još više) da mušterije plaćaju svako otkucano slovo programskog koda, u praksi se komercijalni softverski paketi kupuju tek kada prosta računica kaže da predstavljaju značajan izvor profita u firmi. Zato ćemo se u ovom tekstu pozabaviti isključivo besplatnim pandanima paketu Microsoft Office, jer nam se čini da za njih postoji najbrojnija publika (od kućnih korisnika, đaka i studenata pa do pravnih lica kojima paket kancelarijskih programa predstavlja manje značajnu pomoćnu alatku, a ne glavno sredstvo privređivanja).

Besplatne zamene naročito dobijaju na težini kada znamo da je Microsoft pooštrio politiku licenciranja najnovijeg Officea 2013, pa se licence vezuju za konkretne računare i nema prenošenja na druge u slučaju hardverskog otkaza i slično. Takođe, koncentrisali smo se na “offline” rešenja, dakle ne na cloud servise kao što je Google Docs.

LibreOffice

LibreOffice 4.0

Mnogi su upoznati sa pričom kako je nastao LibreOffice, ali za one koji su se kasnije uključili u program, napravićemo kratku retrospektivu. Pre tri godine, Oracle je kupio kompaniju Sun, poznatu po brojnim doprinosima računarskom svetu – između ostalog, razvili su programski jezik Java i mrežni fajlsistem NFS. Pod Sun-ovom kapom do tada su bili i operativni sistem Solaris, kao i paket kancelarijskih programa OpenOffice.org.

Međutim, nakon kupovine Oracle je obustavio dalji razvoj Solarisa, a slična budućnost mogla se nagovestiti i za OpenOffice. U strahu da projekat ne ostane napušten zbog nove korporativne politike, nekoliko članova OpenOffice tima osnovalo je sopstvenu organizaciju “The Document Foundation” i kreiralo novu granu projekta zvanu LibreOffice, zasnovanu na kodu paketa OpenOffice. Podsetimo, OpenOffice je bio projekat pod open-source GPL licencom (iako je u kompanijskom vlasništvu),  pa je programski kod bio dostupan i nova ekipa mogla je da ga preuzme i nastavi razvoj (takođe uz obavezu da izvorni kod LibreOffice-a bude javno dostupan).

Ubrzo je u “The Document Foundation” prešao ogroman broj programera koji su do tada doprinosili projektu OpenOffice, pa je alternativni paket počeo da se razvija punom parom. Već u septembru 2010. pojavila se verzija 3.3, a potom su usledila još tri velika izdanja (3.4, 3.5 i 3.6) da bi se početkom ove godine pojavila verzija 4.0, donoseći neke bitne izmene.

Pre nego što se osvrnemo na tehnikalije, podsetimo šta LibreOffice uključuje. Tu su sledeće komponente koje predstavljaju direktne pandane aplikacijama iz Microsoft Officea: tekst procesor (Writer, pandan Wordu), program za tabelarne proračune (Calc, pandan Excelu), program za kreiranje prezentacija u vidu slajd-šoua (Impress, pandan PowerPointu) i database management sistem (Base, pandan Accessu). Osim njih, postoje još dve komponente – “Draw”, softver za obradu vektorske grafike, po funkcionalnosti između Microsoft Visia i starijih verzija CorelDRAW-a, kao i “Math”, aplikacija za pripremu matematičkih formula koje se potom mogu ubacivati u dokumente, kao što to Microsoft Office nudi kada se instalira dodatak Microsof Equation Editor, ili Microsoft Mathematics koji je novijeg datuma. Dakle, na papiru LibreOffice pokriva mnogo širi spektar aktivnosti od onoga što se podrazumeva pod kancelarijskim poslovima.

LibreOffice 4.0 doneo je veliki “code cleanup”, što teško da će zanimati većinu korisnika koje interesuje čista funkcionalnost paketa, ali je ipak značajno iz stanovišta daljeg razvoja i budućih verzija. LibreOffice 3.3-3.6 direktno su zasnovani na kodu OpenOffice i predstavljaju čistu nadogradnju i implementaciju novih funkcija. Ipak, OpenOffice star je više od deset godina i vrlo verovatno su u programskom kodu postojali brojni konstrukti i “repovi” za koje je bilo krajnje vreme da se napišu iznova ili potpuno uklone. Zato su programeri LibreOfficea zavrnuli rukave, a rezultat je nešto brži i nešto stabilniji programski kod, koji se možda ne oseti direktno, ali je svakako značajan za uspešno dalje nadograđivanje paketa.

 

Apachee OpenOffice

Od izmena koje su uočljive golim okom, tu je podrška za Firefoxove “persone”, odnosno skinove kojim se može obojiti korisnički interfejs. Interesantno, autori kažu da su im ovako nešto tražili poslovni korisnici kojima je izgleda dosadilo da gledaju u bezličan sivi interfejs tokom celodnevnog rada. S obzirom LibreOffice ne podržava komandne ribone već i dalje koristi klasične menije i toolbarove, ovakav fejslifting svakako je dobro došao.

Što se tiče praktičnih unapređenja, unapređeno je otvaranje DOCX dokumenata sa složenim formatiranjem i ne tako često korišćenim umetnutim objektima, kao i RTF dokumenata (Rich Text Format) sa grafikom u egzotičnoj anotaciji, sa čime se doduše verovatno nikad nećete sresti. Grafikoni iz Calc-a napokon se mogu zvanično eksportovati kao slike, a implementiran je i napredni filter za uvoz Visio dokumenata zaključno sa formatom koji se koristi u Office 2013. Korporativnim korisnicima biće od značaja podrška za CMIS, apstraktni sloj za integraciju različitih content management sistema kao što su Alfresco, SharePoint 2010 i drugi.

S obzirom da LibreOffice vuče korene iz Sun-ovog kancelarijskog paketa, a Sun je smislio Javu, bilo je logično da je forsira u svim svojim rešenjima pa je nemali broj funkcija OpenOfficea koristio Java Runtime Environment instaliran na računaru. Autori LibreOfficea svojski se trude da minimizuju učešće Jave u funkcionalnosti svog paketa, pa je većina koda zamenjena nativnom verzijom, ili implementirana preko Python skripti. Uglavnom, LibreOffice ne traži Javu kao obaveznu na računaru, a i ako je već imate instaliranu, preporučujemo da u opcijama paketa isključite njeno korišćenje (čime ćete istovremeno smanjiti i broj potencijalnih sigurnosnih propusta), jer će vam ta nekolicina preostalih funkcija teško nedostajati.

Instalacioni paket LibreOffice 4.0 je, zajedno sa dodatkom priručne pomoći, velik ispod 200 MB, pa nema razloga da ga ne isprobate. Kompletan spisak noviteta u izdanju 4.0 može se naći na https://www.libreoffice.org/download/4-0-new-features-and-fixes.


Apache OpenOffice 3.4.1

Kako sad Apache? Zar OpenOffice nije u vlasništvu Oraclea? E pa, čudni su putevi IT biznisa. Ne znamo koje su sve kombinacije bile u igri, ali pretpostavljamo da je Oracle krajem 2010. godine zaključio da će teško profitirati na OpenOffice-u (a ni reakcija tržišta nije bila sjajna), pa je razvoj prepustio Apache fondaciji koju znamo po raznim softverskim projektima kao što je široko korišćeni Apache HTTP Server. Uglavnom, OpenOffice sada se zvanično zove Apache OpenOffice i više ne nosi nezgrapnu ekstenziju “.org” kao da se radi o web sajtu a ne softverskom paketu, a pritom ga ponovo razvija open-source zajednica, mada ovoga puta ne ona koja stoji iza LibreOfficea.

Dok je LibreOffice u prethodne dve godine razvijan punom parom, preostali ljudi iza OpenOfficea bavili su se licencama i autorskim pravima. To, kao i “odliv mozgova”, glavni su razlozi zašto je pod novom upravom OpenOffice doživeo tek dve nove verzije (3.4.0 i 3.4.1). U njima su uglavnom ispravljani najčešće prijavljivani problemi u vezi sa stabilnošću i performansama, uz minimalna unapređenja kompatibilnosti prilikom otvaranja Microsoft Office dokumenata.

Zato postoje interesantne situacije da se pojedini složeniji Office fajlovi pravilnije prikazuju u OpenOffice, ali se tu otprilike završava sva prednost u odnosu na LibreOffice. Prosto, autori “mlađeg brata” trudili su se da implementiraju što više noviteta i naprave prostor za bolju produktivnost krajnjih korisnika, umesto da jure za (nikad dostižnom) stoprocentom kompatibilnošću sa Microsoftovim softverom.

Zbog toga, a naročito nakon izlaska LibreOffice 4.0, nema mnogo smisla i dalje birati OpenOffice, naročito kada su u pitanju novi korisnici. Ovde smo ga pomenuli više radi kompletnosti, kao i za čitaoce koji nisu pratili razvoj događaja poslednjih godina.

 

Kingsoft Office

Kingsoft Office

Ovaj paket deluje kao vizuelna kopija Microsoft Officea, što je, jasno, planski rađeno kako bi se privukli novi korisnici na kartu što jednostavnijeg privikavanja na novi softver. Kingsoft Office nije open-source rešenje, već se radi o vlasničkom softveru koji se, interesantno, razvija više od 20 godina u Kini, gde se i dalje prodaje kao WPS Office. Kingsoft Office koji ovde pominjemo predstavlja verziju za vankinesko tržište.

Kingsoft Office koji postoji u jednom besplatnom i dva plaćena izdanja. U svim izdanjima tri programa (Writer, Spreadsheets i Presentation, direktni pandani Wordu, Excelu i PowerPointu). Besplatna verzija, sa stanovišta kućnih korisnika, nije previše obogaljena. Nedostaje joj podrška za skriptovanje koristeći jezik nalik Visual Basicu; nije moguće koristiti interfejs sa ribonima, već samo klasične menije i toolbarove, čime dosta liči na Office 2003, ali i dalje “utegnutije” i modernije; na kraju, Writer ne nudi podrazumevano odvojeno formatiranje za početnu stranicu već korisnici to moraju sami da rešavaju.

Sa druge strane, spisak podržanih funkcija u besplatnoj verziji krajnje je impresivan, uzevši da se radi o vlasničkom softveru i “reklami” za plaćena izdanja. Tu je ugrađeni spel-ček, šifrovanje dokumenata, veliki broj šablona za prezentacije, tabele i stilove, pa i ugrađeni eksport u PDF format. Zanimljivo, interfejs nudi editovanje dokumenata u jedinstvenom prozoru koristeći sistem tabova kao u web browserima, dok ostali office paketi mahom koriste odvojene prozore za dokumente.

Ono što Kingsoft Office ipak nema jeste mogućnost snimanja u X formate novijih Office programa, iako ih uredno otvara. Moguće je snimanje samo u formate pre-2007 verzija Officea, kao i u formate nativne za Kingsoft Office.

Iako Kingsoft Office kaska za open-source rešenjima po pitanju funkcionalnosti, bez dileme ih tuče kada je u pitanju interfejs, jer je pravljen nativno za Windows i brzo ćete se osetiti kao kod kuće. Sam paket je inače vrlo stabilan i odzivan, a finansijsku injekciju autori su nedavno dobili i od kineskih vlasti, kojima je u interesu da imaju “domaći” paket za internu upotrebu.

 

Zaključak

Zaključak

Prikazana rešenja definitivno nisu brojna, ali srećom, kvaliteta ne nedostaje. Ono što će nekome zasmetati je činjenica da nijedan od opisanih paketa ne sadrži e-mail program kojim bi se zaokružila kancelarijska funkcionalnost. Sa druge strane, besplatni e-mail klijent Thunderbird i njegov dodatak Lightning za kalendarske funkcije predstavlja više nego dobar personal information manager, uz jedinu konkretnu manu što vizualno nije tako tesno ”integrisan” sa ostalim office programima, kao što je Outlook integrisan sa ostatkom MS Office paketa.

Ono o čemu ne treba polemisati jeste funkcionalnost za svakodnevne poslove, jer to ne nedostaje nijednom od pomenutih paketa. Naročito nam je drago što je eksport u PDF postao sasvim normalna opcija čak i kod manje poznatih rešenja. Pobednik je svakako LibreOffice koji je zaista daleko dogurao, naročito sada kada su implementirane stvari koje su godinama predstavljale slabu tačku, kao što je pomenuto uvoženje Visio dokumenata koje poslovni korisnici naročito vole.

Jedini konkretan problem predstavlja nesrećna kompatibilnost sa MS Office programima. Koliko god se autori drugih rešenja trudili da poboljšaju čitanje Microsoftovih vlasničkih formata, uvek će se pojaviti neko iz mase, noseći glomazni dokument dopisivan dugi niz godina koji će se raspasti u paramparčad pri editovanju u drugim paketima, tako da su pokušaji da se kompatibilnost sa MS Office predstavi kao nešto što se može izmeriti izgubilo smisao tokom prethodnih godina.

Dakle, ako vam posao jako zavisi od podrške za Microsoftove formate, onda vam nema druge nego da se otvorite za MS Office i ne brinete brigu. Međutim, ne okreće se ceo svet oko poslovne korenspodencije. Ako imate potrebu da održavate sopstvenu evidenciju troškova, pišete knjige, kreirate prezentacije za predavanja, održavate bazu podataka i slično, LibreOffice biće prepuna kapa. Eksportovani PDF će svuda izgledati istovetno tako da nećete imati problema prilikom štampanja i pregledanja na računarima koji nemaju instaliran LibreOffice, pa vam preostaje samo detaljno upoznavanje sa svim mogućnostima koje ovaj paket nudi.

Kingsoft Office deluje kao dobro rešenje za korisnike koji koriste minimum funkcija MS Office (a takvih je najviše) i pritom im je bitno da se osećaju kao da zaista rade u Microsoftovom paketu, dok  je OpenOffice sada jako teško preporučiti, pošto ga je LibreOffice debelo prešišao. Uglavnom, sva rešenja se mogu instalirati paralelno sa MS Office, možete napraviti presek želja i potreba i utvrditi da li treba preći na nešto drugo ili ne.

Dropbox vs Google Drive vs Box

Google objavljuje rat lozinkama

  • Povezane teme:
10504
10505
10506
10507
10508
10509