Greška

Došlo je do greške.

10 godina Benchmark sajta

29.10.2009 12:30 | 0 Info
10 godina Benchmark sajta

Može li deset godina da proleti? Neki kažu da može, neki smatraju da je to jako dug period. Vreme neumitno teče i mi se, nakon 10 godina osećamo stariji, sa ponekom sedom u kosi. Pa ipak, na kraju bivamo zadovoljniji, iskusniji, uspešniji - bogatiji znanjem i uspomenama. Kao pokretač sajta koji je u proteklih 10 godina posetilo mnogo miliona ljudi, sajta koji je za mnoge od nas postao virtuelni „dom“ kao i početna i krajnja stanica na svakodnevnom putovanju internetom, ne mogu da ne osetim zadovoljstvo time što je urađeno...

Može li 10 godina da proleti? Neki kažu da može, neki smatraju da je to jako dug period... no vreme neumitno teče i mi se nakon 10 godina osećamo stariji, da ne kažem propaliji, sa ponekom (i nekom više) sedom u kosi. Pa ipak, na kraju krajeva bivamo zadovoljniji, iskusniji, uspešniji, bogatiji znanjem i uspomenama. Kao pokretač sajta koji je u proteklih 10 godina posetilo mnogo miliona ljudi, sajta koji je za mnoge od nas postao virtuelni „dom“ kao i početna i krajnja stanica na svakodnevnom putovanju internetom, ne mogu da ne osetim zadovoljstvo time što je dosta toga napravljeno...

Teško je sumirati deset godina u jednom jedinom tekstu; bilo je tu dosta dešavanja, na sreću mnogo više lepih nego ružnih stvari. No svestan sam da su ovo dani kada se treba obratiti zajednici koja eto danas broji nekoliko desetina hiljada članova, da ne računamo tu one koji samo „voajerišu“ a ne žele da kažu da su i oni tu :) Iako sam se par godina unazad i nosio mišlju da napišem članak koji bi na kraju ispao poveliki, kao roman čak, abecedu Benchmarka od „A do Š“ – rezultat toga bi ipak bio jedan dosadan roman, koji većinu ne bi uopšte zanimao. Pisati toliko a da neko pročita samo uvod i komentar „testa“ bilo bi ipak uzaludan posao, stoga ću se ovog puta ipak koncentrisati na neke najsnažnije utiske stečene u prethodnih 10 godina.
 


Ne znam koliko je među čitaocima ove „odiseje“ ljudi koji su uspeli da naprave uspešan websajt: verujem da ima i daleko uspešnijih od nas, kao i onih malo manje. Želim da naglasim da je priča Benchmarka jedna potpuno custom varijanta websajta, u svakom pogledu: od početka, razvoja, napretka, preživljavanja – van svakog klišea. Ništa u slučaju Benchmarka nije rađeno po uobičajenim pravilima, sve se radilo na osećaj i mnogima naš recept za uspeh iz današnje perspektive deluje potpuno neverovatno. Ne postoji stopostotni recept da bi se napravio uspešan websajt, ma koliko da ste sredstava spremni da u njega uložite. Ono što je neophodno a toga treba da bude u abnormalnim količinama, jeste volja, naročito ako to želite da uradite u zemlji Srbiji. Kada su svi radili, mi smo radili, kada su svi spavali, mi smo radili. Već tri hiljade šesto pedeset dana se budim tako da mi je Benchmark ideja broj 2 u glavi, na prvom mestu su svakako najmiliji a odmah nakon toga sajt koji je sa ove visoke pozicije uspeo čak da potisne i Partizan, što je u mom slučaju prosto neverovatno :)

Ideja

Ponekad čujem u prolazu, “na jedno uvo”, posrećilo mu (im) se, prvi su počeli. Da, jesmo, ali u vreme kada se cela ideja činila potpunom utopijom, u vreme kada su časopisi žarili, palili i mlatili pare, neko se odvažio da krene sa sajtom pred kojim je dalek put a cilj neizvestan. Već u to vreme sam postao napredni korisnik gladan informacija svih vrsta, razočaran u količinu i kvalitet informacija dobijenih u lokalnim medijima. Previše zalud potrošenih para na hardver koji nije bio vredan toga, a sve na osnovu informacija dobijenih u tadašnjim časopisima. Par godina kasnije, prilikom nejasnih rezultata dobijenih pri testiranju, pokušao sam da razmenim iskustva sa jednim od autora, budući da je njegov članak već izašao u časopisu; ma ja to nisam ni testirao, “onako” sam napisao...

Sve više informacija sam tražio na stranim sajtovima, posećujući ih stalno; u toj meri da sam shvatio da sam postao apsolutno navučen na priču vezanu za hardver. Nadajući se da će konačno neko to uraditi u lokalu a desilo se na kraju nije, nakon nekog vremena ostalo mi je da to pokušam sam...tako se i rodila ideja danas uobličena u imenu Benchmarka. Nikoga nisam poznavao u firmama, nisam imao saradnike, nisam znao kako se postavlja niti pravi sajt a istini za volju, informacije o svemu tome su u ono vreme bile mnogo teže dostupne nego što je to danas slučaj. Sklepan je dizajn za koji mi je jako žao što ga sačuvao nisam, jer bi mi danas sjajno poslužio da razgalim srce i dušu u nekim lošim trenucima. Oni koji su danas još uvek tu, recimo Saša Uzelac, znaju dobro o čemu pričam :) Uglavnom, nakon samo par meseci, dobar deo ekipe koja je obitavala u ono vreme na yu.comp.hardver newsgrupi, počela je da posećuje Benchmark, a nedugo zatim i postaju stalni deo ekipe na Bench forumu...

Početak

Niko nam nije davao šanse za uspeh i svi su verovali da gledaju jednu od sekvenci filma “Igrala sam jedno leto”. Iskren da budem, ni sam u ono vreme nisam mogao da pretpostavim da od Benchmarka može postati pokret, da možemo postati nešto što jesmo postali. I možda se nekome učini prejakom konstatacija da je Benchmark postao jedan od srpskih internet brendova, da ne kažem možda i jedini. Kada to prvi put čuješ, zaigra ti brk i trudiš se da ostaneš (ne lažno) skroman, drugi, peti, dvadeseti, sto pedeseti – počinješ da veruješ i shvataš da je napravljeno to nešto što se može nazvati NEŠTO. Brend koji nije nastao jer je Bogom dan i zato što ga je svemogući stvorio jednog od čuvenih dana, već brend koji su svojim bivstvovanjem stvorili silverglider, Simpson, bogda, driver i ostali, brend koji su na drugi način stvarali Max, Nedjo, Bane ili Peca.
 



Benchmark, 2000. godina


U ono vreme, rast interneta u Srbalja bio je ekvivalentan uzgoju malina u Sahari, potpuno neplodno tle, u svakom pogledu. Tle u kome je mogao da izdrži samo surovi mazohista rešen da od sebe napravi nešto, makar iz pukog inata: ako dečački snovi uobličeni u klizanje na kolenima i trk ka navijačkoj tribini nisu ostvareni, onda moram priznati da mi je ono brzometno okretanje countera poseta na sajtu pružalo fantastičnu satisfakciju i znak da se golovi ne daju samo na stadionu. Ni dizajn koji je bio sve samo ne dizajn, ni disfunkcionalnost osnovnih mogućnosti sajta, ni iščekivanje nevernih Toma da mi prekipi i shvatim da je Sizif stvarno zalud radio a da sam njegov verni sledbenik. I nije bilo lako zakucati na brojna vrata, dokazivati se nečim potpuno drugačijim, reći nešto na šta niko nije navikao da sme da se kaže – ovo valja, a ovo Boga mi ne! I kada smo se prvi “usudili” da klokujemo, i kada smo javno objavili šemu i uputstvo za “filigranski Cartier rad” lakom za nokte na Duron procesoru, i kada je poznata domaća firma interno poslala mail da se Benchmarku ne daje ništa na test jer postojanje Benchmarka ne odgovara njihovom radu, jer Benchmark uči posetioce kako da spaljuju komponente. Tada mi je bilo jasno da smo na pravom putu...a te firme danas više nema ili je možda tu negde, na marginama, jer je godinama plasirala najgoru boraniju od kompjutera, začinjenu zaprškom od odvratno primitivne srpske marketing priče koja je mogla da prođe samo u halo oglasima...

Internet i drugi mediji

Šta je nas razlikovalo u odnosu na druge IT medije u Srbiji? U prvom redu, pristup materiji i odgovornost za ono što ćemo izreći. Iako sam već godinama ne pišem kao što sam to nekada činio, drago mi je što i do dan danas pokušavamo da u svakom testu, prikazu, kažemo sve što nam je palo na pamet, što smo primetili – dobre i loše strane koje delimo sa našim posetiocima. Ježio sam se u nekoliko navrata kada su autori iz časopisa poželeli da pišu za Benchmark: a koliko je to karaktera koje treba da napišem? Benchmark testove ne čini broj karaktera, želiš da napišeš kako treba ili ne pišeš. Ta svedenost me je oduvek užasavala, na internetu ne radiš na normu, radiš da bi bio kompletan, da pokažeš šta i koliko umeš... Ima i kod nas na forumu pisama podrške i pokude, ali nismo slatki da bi se i dalje primali na izjave “Draga redakcijo, najbolji ste i najlepši, nadam se da moje pismo neće završiti u košu...imam jedno pitanje”. Šta je sa onima koji zaista završavaju u košu, niko ih ne objavljuje?

Svaki test na sajtu za nas je neka vrsta ispita: pismenog dela koji objavljujemo, i onog usmenog pred našim posetiocima u diskusijama na forumu. Za razliku od vremena u kome smo otpočeli sve ovo čime se bavimo, danas je znanje našeg prosečnog posetioca na mnogo, mnogo višem nivou; neki od njih su se već dočepali određenog komada hardvera pre nego što mi po NDA pravilima smemo sadržaj da objavimo! Ne možeš prevariti čitaoca ako želiš da ti i dalje veruje: da, postoji pravo na grešku, ali i mogućnost da u diskusiji ipak odbraniš svoj rad budući da znaš da si materiji prišao sa prave strane i testiranje sproveo na adekvatan način. Greške su se dešavale, biće ih (trudimo se što manje) i ubuduće, na njima se uči: ukoliko autor nije na visini zadatka, zna se...

Rekoh “gore” da smo i dan danas “alternativa” za neke koji internet ne razumeju: ovu alternativu svakog dana poseti 15 - 20 hiljada ljudi, što je čini čitanijom od bilo kog drugog IT medija u ovoj zemlji, da ne kažem nešto krupnije. Doneli smo neke trendove, principe testiranja hardvera i pristupa temi koje možda osim nas samih primenjuje još samo Digital! – budući da sam i sam radio svojevremeno na tim principima, drago mi je kada vidim-čujem da su ostali na snazi i do dana današnjeg.
 



Benchmark, 2002. godina

Ono što karakteriše medije u Srbiji jeste da su svi odreda u teškoj situaciji: pravi primer srpske gluposti i straha da se postavi “škakljivo pitanje”. To nas je i dovelo do situacije da stranu reklame u IT časopisu u Srbiji možete platiti trostruko jeftinije nego u bilo kojoj drugoj zemlji u okruženju; skidanje gaća preti da obesmisli naš rad i bilo kakav napredak u radu dovodi u sferu naučne fantastike. Navikli smo da skupljamo mrvice, nismo radili na svom kvalitetu da bi postali neizostavan faktor, srozali smo profesiju do najnižih granica, obično činimo samo prateći dekor na prezentacijama jer smo sami sebe doveli u takvu situaciju. Moja malenkost ponekad iskoči iz klišea; rezultat koji dobijem jeste tapšanje po ramenu od strane onih koji to apsolutno ne zaslužuju jer nemaju “....” za tako nešto, a uz to ide i novi gratis animozitet kod vendora kod kojih postajem persona non grata. U toj meri da je u jednoj od takvih firmi zaposlenom sugerisano da više ne dolazi u Benchmark majici na posao. Srozavanje profesije se bliži vrhuncu i često kažem da i novinari dnevnih novina smeju da pišu o kriminalcima a mi samo hvalimo, kao da smo u Diznilendu...

Ljudi...

Svaku firmu čine ljudi i od njihovog kvaliteta zavisi njen prosperitet. Od samog nastanka priče nekako spontano nam se pripojila ekipa ljudi puna entuzijazma i željna dokazivanja – valjda je to takvo vreme bilo, značajno drugačije od ovog sadašnjeg. Igralo se samo za aplauz...

Počelo je od Branka Maksimovića, tada realno (ne)običnog klinca (nadam se da mi neće zameriti) čije sam znanje zapazio u diskusijama na tada jako popularnom exxtreme3d sajtu: u svojoj dilemi da li se prikloniti megapopularnom 3dfx-u ili perspektivnoj nvidii, momak je odlučio da za Uskrs dva jajeta oslika obeležjima ovih kompanija – pa kom obojci :). Sve dalje je istorija, jaje 3dfx-a ne samo da je puklo već je nvidia nedugo zatim i bukvalno pojela 3dfx; Max je nastavio da piše i to uspešno čini već punih deset godina. Danas je hardverski urednik Benchmarka i sigurno jedan od najboljih autora na internetu kada je reč o testovima grafičkih kartica...

Osoba broj dva – Aleksandar Božović, mnogima poznatiji kao Boža bench, čovek koji je zajedno sa mnom gradio Benchmark neko vreme, dok ga obaveze nisu odvukle na drugu stranu. Sjajan autor i osoba za čije znanje i način približavanja materije čitaocu ću uvek imati samo reči hvale. Jedan od retkih entuzijasta koji zna kako treba i u kojoj meri.

Nedeljko Kovačević u mom srcu ima posebno mesto iako za Benchmark nije dugo pisao. Njegovo znanje mi je uvek imponovalo i drago mi je što sam ga svojevremeno, tokom kratkog perioda uređivanja časopisa Digital, povukao sa sobom kao deo tima. Neđo je i dan danas važan šraf Bench foruma, a imali smo pre nešto više mesec dana i priliku da nam se u Bench House-u obrati kao predstavnik kompanije AMD. Njegova glad za informacijama, interesovanje za tehnologijama i nakon mnogih godina je za mene prosto fascinantna.
 



Benchmark, 2004. godina


Miodrag Vidanović – ne znam da li bi ga stavio hronološki na četvrto, na prvo ili nulto mesto. Ovo ime mnogima verovatno ne znači puno, ali ako pomislite na sliku Hemfrija Bogarta na forumu iza koga stoji administrator Silverglider, biće vam puno jasnije. Šta reći...jedna od onih osoba koje vam u životu ostave najjači utisak: svojim ponašanjem, znanjem, stavom, dobrom voljom, pristupom, odnosom prema ljudima – jedna potpuno fascinantna osoba. Imam tu privilegiju da ga poznajem i ponosan sam zbog toga; jako mi je žao što živi i radi u inostranstvu jer mislim da bi sa takvim čovekom kao stalnim delom tima, Benchmark danas bio kudikamo veći i sadržajniji. Čovek za koga računarske tajne ne postoje, koji je uvek tu, u backgroundu, koji nas čuva od svih, vrlo brojnih pokušaja upada. Dugujemo mu ogromnu zahvalnost za sve što je za nas učinio...

Tamara Marković, najlepši deo Benchmarka :) Ako se dobri i kvalitetni ljudi nekim postupcima u životu zaslužuju, onda sam je ja izgleda nečim zaslužio da se nađe u našem timu. Naša savest, profesionalnost, odmerenost i glas razuma, pametno i čestito stvorenje. Sve dalje bi bilo suvišno...10.

Nisu samo gore navedeni ljudi zaslužni za status i slavu Benchmarka, kako ne pomenuti Branka Lukića, Branka Mitića, Delimira Tasića, Miloša Stamenkovića, Filipa Majkića, Jovu Arežinu, Nešu Akšića, Marka Vezmara, Bojana Dančua i mnoge druge koji su ostavili neizbrisiv trag na Benchmark sajtu tokom proteklih deset godina. Hvala im na entuzijazmu i želji da zajedno napravimo nešto neobično i drugačije od drugih...

Forum

Nekima Bench forum predstavlja Benchmark, nekima je zvanični deo sajta bitniji jer donosi konkretnije sadržaje, za mene lično je te dve stvari jako teško da odvojim. Jedno bez drugog ne bi imalo nekog naročitog smisla i jasno je da dobar deo snage sajta dugujemo upravo forumu; priča Benchmarka u celini bila bi nezamisliva bez mesta na kome posetioci mogu međusobno da komuniciraju.

Nekima je možda i nepoznato, ali Bench forum je prvi pravi forum za koji je iko uspeo da izdejstvuje dozvolu za hostovanje na domaćim serverima, davne 2000 godine. Beše to vreme kada su se provajderi plašili bilo kakvih naprednih komandi na svojim serverima, i osim par .cgi skripti (uglavnom za counter na sajtu), teško da ste išta drugo mogli da hostujete osim čistog html-a. Pojedini sajtovi imali su nazovi forume, EZ board ili tako nešto beše na stranim serverima – na dial up-u je bila prava agonija čekati da se sve te reklame učitaju samo da bi videli nečiji post. Tada najpopularniji, možda u ono vreme i jedini pravi forum – UBB, bio je moja velika želja. Bench je tada bio hostovan na Eunetu i nakon niza sastanaka, molbi, preklinjanja, konačno sam uspeo da ubedim adminstratora, sjajnog čoveka, Nikolu Kljukovnicu, da zažmuri i lično nam na serveru podigne prvo legendarni „žuti“ forum (ima onih koji ga se sećaju, svakako), a kada je shvatio da server zbog toga ipak pasti neće (lol), onda i pravi UBB.
 



Benchmark forum


To je bio momenat kada je Benchmark praktično počeo da se druži sa svojim posetiocima i kada je počeo da biva to što danas jeste – najveći hw community na ovim prostorima. Budući da je mnogima ovo u stvari bio prvi pravi vid komunikacije sa drugim ljudima na netu (osim donekle icq-a i MS meetinga, tada naročito popularnog), nastala je prava invazija na Bench forum. Već nakon par meseci izdeferencirala se grupa aktivnih usera i donosimo odluku da oformimo moderatorsku grupu koja je sebi odabrala za cilj da Benchmark forum održi pravim mestom za kompjuterske entuzijaste. To beše vreme kada su rane od ratova i nezamislivih vremena još uvek bile sveže: vrlo brzo smo doneli smernice da ne dozvolimo da se „naš forum“ pretvori u mesto gde će se pričati prazne priče a naročito stroga pravila smo doneli po pitanju politike, piraterije i ostalih neželjenih sadržaja (prvi smo u Srbiji licencu za forum platili). Mogli smo da pustimo da se stvari otrgnu kontroli i da se danas razmećemo verovatno najvećim forumom u Srbiji – sve preduslove za to smo imali. Nismo želeli, hteli smo koristan forum sa sadržajima do kojih će biti jednostavno doći – sadržajima vezanim za računare i njihovu upotrebu. Mnogi su tokom godina imali primedbe zašto na Bench forumu nije dozvoljeno ono što jeste na nekim drugim; valjda zato što Bench forum jeste ono što drugi forumi nisu!

Te negativne navike donešene „sa strane“ su umele da nam naprave brojne probleme; pa ipak, moderatorski tim i dan – danas uspeva sa time da izađe na kraj, radeći isključivo prema svojoj savesti, u želji da ovo mesto zaštiti od onih koji pokušavaju da nam predstave da Bench forum vole više od nas samih. Benchmark forum danas je važan i neizostavni deo IT javnosti Srbije, vox populi kako je to sada moderno da se kaže. Kolekcija informacija kakvu ne možete nigde da pronađete, skup mnogobrojnih iskustava na jednom mestu, kolaž korisnih informacija, saveta i preporuka. Nekima smeta, mnogi ga se plaše, ali lepo je znati da ga svi, makar iz prikrajka posmatraju...

Ta fluktuacija korisnika na forumu je veoma zanimljiva; uvek se pojave neki novi članovi, neki novi zaljubljenici u materiju. Nemoguće je očekivati da će vam bilo šta na ovom svetu niz godina jednako držati pažnju, stoga su brojni korisnici jednostavno nestali, otišavši svojim putem – računari više nisu centar njihovih interesovanja, životne obaveze i tempo današnjeg života ostavljaju sve manje vremena za zabavu, neki su nas i prerasli. No dolaze novi, koje je opet potrebno usmeriti, navići na saživot sa starijim i iskusnijim članovima, i to je jedan krug koji se eto, već godinama vrti. Uspeh bench foruma je i danas veliki obzirom da je sam forum kao kategorija prethodnih godina , kao mesto okupljanja, na velikom udaru od strane raznih fejsbukova, majspejsova, twitera i ostalih sredstava moderne komunikacije između korisnika. Nema trenutka od 9 ujutru do posle ponoći a da na Bench forumu nema makar 300 korisnika online – to ipak znači da je tema računara i IT tehnologija i dalje materija koja interesuje i okupira ogroman broj ljudi...

Okruženje

Kada kreneš da radiš nešto novo, različito od drugih, shvatiš da si avangarda i to breme moraš poneti na plećima: moraš biti spreman na sve, jesi ili nisi... Ali ako nakon deset godina rada shvatiš da te dobar deo njih i dalje smatra za alternativni pravac a pri tome je svet otišao ne godinama već dekadama unapred, onda ti ostaje da skapiraš da je tvoj problem mutirao...te da ćemo i sledećih nekoliko godina raditi na čudotvornoj vakcini koja će naš status na kraju uspešno pelcovati. Da li će...genetske promene nastale u toj našoj mutaciji da postanemo ono što nismo i što očigledno biti nećemo jer u svom tom neznanju izgleda kao da ne želimo, poprimile su degenerativne oblike...

Jer internet je u našoj zemlji fantastično nerazvijen: pogledajte i sami uostalom koliko je uspešnih sajtova sa realnim sadržajem na dnevnom nivou a da iza njih ne stoje medijski magnati? Krećem od naše priče...počeli smo sa core komponentama, pa prešli na notebookove, gotove računare, mobilne telefone, digitalne foto aparate, GPS-ove, od nas traže testove televizora i šta sve još. Zašto? Zato što nema drugih sajtova, a nema ih zato što smo još uvek daleko od mogućnosti da takvi sajtovi opstanu i budu ekonomski isplativi. A naši su čitaoci to od nas tražili. Da bi radili na nekom tematskom sajtu potrebno je mnogo volje i raspoloživog vremena – i jedno i drugo traje do momenta kada shvatite da nema ko da vas isprati na vašem putu, da se od „slave“ ne živi, te da morate od nečega da prehranite sebe, porodicu.
 



Benchmark, 2006. godina


Interesantan je podatak da je u Velikoj Britaniji prethodne godine količina novca potrošenog za advertajzing na internetu jednaka potrošenom novcu za reklamu na TV-u!!! Takav odnos u ovoj zemlji je prema nekoj slobodnoj proceni otprilike 50 na prema 1 u korist TV-a. Jasno je da internet u ovoj zemlji nije ni na približnom nivou kao na zapadu, ali tretman koji imamo svi mi koji pokušavamo nešto da uradimo je ponižavajuć. Prvo je nemoguća misija ubediti nekoga da za količinu novca koja je ekvivalentna hiljadu petoj po redu reklami od par sekundi na TV- u kasnim večernjim časovima može dobiti centralnu poziciju na IT sajtu broj jedan u Srbiji. Drugo je zid zvani media buying agencije u kojima sede lažni mediokriteti koji svoje poznavanje računarske tematike zasnivaju na diplomi za položen kurs iz worda, excela i internet eksplorera. S kime ja tamo da pričam? Na kraju priče gde shvatite da pričate na Svahiliju, a oni na Engleskom, ostane vam da rezignirano slegnete ramenima i da im skrušeno priznate kako bi prekratili sopstvene muke: da, u pravu ste, bilbord broj 127 na Petlovom brdu je za vašu kompaniju ipak mnogo bolje rešenje. Hvala, zbogom...

Sa pet godina sam naučio da čitam i bistrio novine k’o mator, pokušavao preko ćaletovog ramena da vidim jučerašnje rezultate. Dan mi je počinjao sa „Politikom“ iako su me drugari ubeđivali da su Večernje novosti mnogo bolje zbog strana za nepismene – sa slikama obnaženih gospođica :) Novine su bile meni, a verovatno i svima vama, nezaobilazni deo života, dan nam je tako započinjao. Danas, otvorim novine jer se eto, nadju u kući a i dobre su uz jutarnju kafu – i ustanovim da sam sve to ja još juče ili sinoć saznao na nekom od sajtova. I sa kim god da pričam iz okruženja, svi isto kažu – evo primera radi, pre neko veče čitam vest na B92 a sutradan se ista našla na poslednjoj strani Blica, od slova do slova, sve potpuno isto! Dakle, koristimo taj internet ipak...i koristi ga baš ta inteligencija zemlje Srbije, makar nas onoliko koliko nas je ostalo i misli da je deo nje.

Pre nekoliko meseci je neki od ministara iz vlade izrekao genijalnu misao: Srbija će potražiti svoju budućnost na internetu i u narednim godinama očekujemo da će par hiljada ljudi biti zaposleno baš na internetu! Sjajno...kakva floskula, kakav vrhunac gluposti, kako se to ljudi zapošljavaju na internetu? Gde je plan, daj da ga čujemo, dajte, otvorite nam oči... Rastrčimo se svi po forumima i fejsbukovima i krenimo da mlatimo lovu. Vlada nam je rekla da se tu krije budućnost... Brižni mama i tata čuju za to, krenu svom mezimcu u najbliži diskont po računar sa sve monitorom od 1x.999 dinara na 48 rata, kupe mu produžni kabl i pozovu „kablovsku“, čekajući da budućnost i lova sa njom, stignu. Aha, važi...

Marketing

Šta je uopšte marketing? Moje laičko poimanje ove definicije govori da je to sredstvo koje je potrebno da svoj proizvod plasiram kupcu – ni manje ni više od toga. A od čega zarađuju IT firme? Od novih tehnologija...ko nije u stanju da plasira tehnologije može neko vreme da se nada preživljavanju, ali samo neko vreme. Da bih uspeo u svojoj nameri da prodam tehnološki napredak svoje kompanije, potrebno je da to dopre do krajnjeg korisnika, bio to pojedinac ili velika kompanija. Ovde dolazimo do ključne reči – edukacija!

Zamisao idealnog Benchmarka svakako je daleko od stvarnosti u kojoj se nalazimo: zato što edukativni deo priče nije zastupljen u meri u kojoj bi svi mi to želeli. To bi bio jedan od novih metoda da se većem broju ljudi približe nova saznanja, nova iskustva, sve to na jednostavan i lako razumljiv način. Da daleko veći broj posetilaca približimo naprednoj upotrebi računara, objasnimo im na praktičnom primeru kako i zašto mogu svoj posao učiniti efikasnijim, dati im “know how”. Za to na žalost nema prostora prvo kod onih kojima je u direktnom interesu da prodaju i zarade na novim tehnologijama. Ne pitajte me zašto, jer pravi odgovor na to ni sam nemam, nerviram se godinama već u nastojanju da ga pronađem. Kažu, Srbija je poor market, tržište na kome se prodaju samo jeftine stvari; u biti i jeste tako jer se ovde sve svelo samo na cenu. Samo profesionalci i entuzijasti u ovoj zemlji hoće da daju novac i shvataju zašto ga daju. Uloga marketinga bi u idealnoj situaciji bila da premosti taj jaz, otvori prostor u kome će od neupućenih klijenata dobili ozbiljne kupce koji zaista znaju šta žele.

Ovako, dolazimo u situaciju da pojedine firme koje postave baner na sajt ili reklamu u novinama, očekuju da im dovedemo kupca na noge. Ni da li me je baner zaintrigirao da kliknem na njega, da li je pogodio ono što želim, ni kakav me je sajt nakon toga dočekao (dobar, konfuzan, loš, lep, (ne)pregledan, ružan), da li me je “pogodio” sa ponudom, ni da li je dobra cena toga što mi se nudi, ni da li je ta firma prepoznatljiva kao pouzdana i kvalitetna, ni kakvu podršku pruža – ništa nije bitno. Samo je bitno da im dovedeš kupca u radnju, makar ga i za ruku doveo...

Čast svima onima sa kojima je bilo lepo sarađivati godinama i koji u potpunosti razumeju ono o čemu ovde pišem. Zahvaljujući takvim firmama, odnosno pojedincima u tim firmama koji se i interno bore za Benchmark i druge medije, mi smo i posle deset godina još uvek tu. U Srbiji, i to je uspeh, ali zašto se večito zadovoljavati pukim bitisanjem, zašto ne grabiti napred?
 



Benchmark, 2008. godina


Jasno je da Benchmark živi samo od novca koji zaradi: imamo respektabilan medij, imamo izuzetno brojnu publiku koja se multiplicira u smislu da je svaki od naših posetilaca opinion maker u sopstvenom okruženju. Verujem da 90 procenata naših čitalaca predstavljaju tehnološke lidere u svom okruženju, društvu, porodici, na poslu, u komšiluku. Njihova edukacija predstavlja edukaciju srpskog IT društva: međutim, mnogi ne haju za to. Razumem da je Srbija malo tržište za velike apetite multinacionalnih kompanija, ali saznanje da marketing novca tek sutra neće biti jer odlazi gde mu mesto nije, prosto užasava. I sa pravom ćemo se svi mi predstavnici medija u ovoj zemlji zapitati: kako dalje? Budućnost IT medija je ozbiljno uzdrmana, naročito pojavom svetske ekonomske krize i mene samog zanima: ko će im za godinu, dve, tri, pisati o njihovim high end procesorima, svemogućim video kartama, memorijama n-te generacije? Verovatno dnevne novine ili trgovci u radnjama... I večito se žale zašto se u Srbiji traže samo jeftine stvari; zato što nije dovoljno uloženo u edukaciju. I zašto se na svakih 100 P45 ploča i jođ osakaćenijih derivata proda plafon jedna P55, i zašto srpsko tržište seče vene za novim količinama Celerona, Atoma i Athlona a ne za quad core procesorima.

Jasno je da se mora zaraditi, ali glavni problem IT industrije jeste što su trgovci u skupim odelima i sa zlatnim gold karticama smestili R&D timove u podrume: hrane se njihovim znanjem i naplaćuju ga, ne uspeju li u tome – ispadaju iz igre i dolazi sledeći na njihovo mesto. U suludoj trci za novcem, oni koji se šatro pozivaju na tehnološku prednost na kraju ispadaju samo puki trgovci i to je nešto što IT biznis ozbiljno nagriza. Važnost tehnologija se pominje do momenta kada treba izvaditi evro iz džepa: usudite li se da postavite to pitanje automatski postajete nepoželjan partner; nastaviće da rade sa onima koji puze za mrvicama ili sa onima koji ih još nisu provalili...

Prethodne nedelje smo imali jedan u nizu uzaludnih sastanaka sa PR agencijom poznatog svetskog proizvođača. Ukratko, objašnjeno mi je vrlo „stručno“ da ja, tj. Benchmark prikazom njihovih uređaja dobijam(o) na čitanosti. Sa takvim rejtingom, preporučeno nam je da napadnemo velike oglašivače (a šta su onda oni) i da od njih tražimo novac: Coca Cola, Ariel, Garnier, Nivea... Možete li da zamislite Benchmark sajt sa reklamom za Durex kondome čijem ćemo mkt staffu predočiti da su naši informatičari zablentavljeni i da se često zaborave kada to rade, te da su oni prava Durex target grupa? Ili zamislite Oskara kako vam se smeška sa centralnog banera i preti: sve ću žvake da vam požvaćem! Pravi recept za propast sajta koji bi za tri dana ostao bez posetilaca jer ih je izdao.

Tržište

Tokom prethodne decenije, Benchmark je odrastao uz srpsko tržište, napredujući onoliko koliko je okruženje to dozvoljavalo. Svi znamo kakav je pomak napravljen u prethodnih deset godina; generalno gledano, vrlo veliki – moje intimno mišljenje pak, propuštena je prilika da budemo mnogo bolji. Tačno onoliko koliko je i sama država Srbija mnogo toga propustila u tom periodu. Prošli smo mnogo toga, plaćanje kešom, radnje u garažama i stanovima, sklapanje multimedijalnih sklopova da bi se izbegle dažbine. Zatim je otpočelo postepeno otvaranje, prelazak na “belo” poslovanje, distributivni kanal je bivao sve jači, distributerske firme su beležile fantastičan uspon, čak se otpočelo i sa transparentnim poslovanjem, B2B portalima, realnim količinama na lageru. Počeli smo da kupujemo računare i opremu u blještavim i dobro opremljenim radnjama, sa obaveznim fiskalnim računima i garantnim listovima. Taj neki period između 2003 i recimo 2007, mogao bi se nazvati najboljim periodom srpskog IT tržišta. Gledano iz perspektive tog vremena, zaista se činilo da smo na dobrom putu, da se kockice slažu i stvari polako ležu na svoje mesto.
 



Bench-Market, 2008. godina


Geografski položaj Srbije, odnosno veličina tržišta u odnosu na ostale zemlje bivše Jugoslavije nametnule su Srbiju kao potencijalnog regionalnog lidera kada je IT u pitanju. Mnoge poznate kompanije odlučile su da svoja regionalna predstavništva pozicioniraju upravo u Beogradu: Microsoft, ex Fujitsu Siemens, HP su to uradili još pre nekoliko godina. Ali zato su tu sada i ASUS, AMD, Intel, MSI, Gigabyte, kao i mnoge druge poznate kompanije. Sve je do početka svetske ekonomske krize delovalo kao da ide u najboljem mogućem pravcu. Sa dolaskom SEKE, stvari su krenule da se urušavaju stravičnom brzinom i danas je celo srpsko IT tržište u pitanju. U svojim editorijalima s početka godine pokušao sam da neke stvari objasnim našim čitaocima; bojim se da ćemo pojesti sami sebe. U stvari nećemo, svi rade i muče muku u nadi da će se to desiti nekom drugom pre nego njima samima...

Posao se pretvorio u ono u šta smo se nadali da se neće pretvoriti: klasičan box moving. Trgovci su u većini i važno je samo ispuniti targete, prodati količine. Borba cenama koja vodi u samouništenje, sve se svelo samo i isključivo na cenu. Do juče poznate firme u svoj asortiman ubacuju belu tehniku, red procesora – red klima uređaja i veš mašina, prodaja robe preko sindikata, računari sa cenama ispod granica razuma. Ne radujem se niskim cenama računara, jer za taj novac se može prodati samo tehnološki otpad koji niko neće. No to je naša stvarnost i umesto da stavimo prst na čelo zbog toga, mi se i dalje utrkujemo ko će prodati računar sa što nižim prefiksom ispred legendarnih “zarez 999 dinara”. Nećemo uopšte pominjati reči podrška i servis; da ne otvaram po ko zna koji put Pandorinu kutiju...

Pre mesec dana našao sam se u Londonu u potrazi za notebookom kojeg ovde nema; Tottenhem Court Road, verovatno najbitnija ulica u Evropi kada su računari i zabavna elektronika u pitanju. SVI prodavci do jednog prodaju notebook po identičnoj ceni, ne u funtu, u peni! Marketing budžeti se ne usmeravaju u rat cenama već u edukaciju tržišta da treba da kupi pravu stvar, shodno potrebama a na kraju i mogućnostima. Mnogo me je radovao napredak pojedinih domaćih IT kompanija prethodnih godina, delovalo je da smo na pravom putu. Jeste tu bilo malo šminke ali je bila primetna i nekakva strategija. Ova godina nas je poprilično vratila unazad, ali proći mora...

Šta smo (pametno) uradili?

Iako nikada nisam zadovoljan u potpunosti, svestan balansa mogućnosti i želja, mogu reći slobodno – poprilično. Benchmark sajt je danas jači i značajniji od bilo kog drugog sličnog sajta na Balkanu, ne mislim samo na zemlje ex Jugoslavije, već i na Rumuniju, Bugarsku...

Odgajili smo par generacija računarskih zaljubljenika, i kada pogledam ovaj thread na forumu, srce mi je puno! Kada gomila ljudi iskreno izjavi da pojma s pojmom nisu imali dok nisu ukucali www.benchmark.co.yu u svom browseru, a da danas predstavljaju stručnjake ili barem advanced usere, shvatite da niste radili uzalud i da nekakvi tragovi vašeg rada postoje. U proteklih deset godina na Bench sajtovima objavili smo preko 50 hiljada vesti, oko dve hiljade testova, editorijala, raznih drugih sadržaja. Bench forum danas broji preko 30 hiljada registrovanih članova koji su kao trag za sobom ostavili skoro 150 hiljada tema i blizu dva miliona postova. Sve to čini neverovatno veliku količinu sadržaja: stvorenu sa naše strane, ali i od strane naših posetilaca.

Benchmark je u prethodnih deset godina izveštavao svoje posetioce sa brojnih destinacija širom sveta, pokušaću da ih se prisetim: Hanover, Istanbul, Šangaj, Skiatos, Las Vegas, Tenerife, Ajndhoven, Budva, San Francisko, Modena, Prag, Diseldorf, Poreč, Amsterdam, Beč, Drezden, Tunis, Kipar, Kunšan, Tajpej, Frankfurt, Rim, Minhen, Budimpešta, Zagreb, Portorož, Moskva, Firenca, Ibica, Varšava, Saalfelden... Od momenta kada smo prvi put kročili iza kulisa štandova najvećih svetskih proizvođača u Hanoveru, pa preko svih ovih nabrojanih lokacija, znali smo da to što radimo ima smisla i konkretnog značaja. Za nama su ostala brojna prijateljstva sa priznatim ljudima iz velikih kompanija, poznanstva sa kolegama sa raznih strana sveta, puno lepih uspomena...logotipi i nagrade Benchmarka krasili su štandove na Cebitu, web stranice poznatih proizvođača, pronašli svoje mesto na posterima i promotivnim materijalima za najbolje proizvode.

Kad podvučem crtu...

Neko će reći da je nama “grobarima” uvek neko drugi kriv, ali ja zaista vidim paralelu između Duleta Vujoševića i sebe :) Menjamo igrače jer drugi mogu više da plate, druge pokušavaju da nam otmu, postižemo uspehe, ali nema ko to da vidi. Iako sam se pre par godina nosio mišlju da makar u Jadranskoj ligi možemo nešto više, pa čak i da zaigramo u društvu najboljih, sve se svelo na srpsku tramvaj ligu. Pogledate li godinama unazad ko je sve “držao” hardverske rubrike u ostalim medijima, lako dolazite do zaključka da su sve to ljudi koji su upravo ovde ponikli: da su postojali preduslovi da ih sve zadržimo na okupu, verujem da ni osvajanje Evrolige za tim Benchmarka ne bi bio neostvariv cilj...

Ako odlučite da pogledate Alexa servis, jedini servis koji koliko toliko može da pruži sliku ko je ko na web-u, videćete da je Benchmark u ovom momentu 96-ti sajt po čitanosti u Srbiji. Na prvi pogled, pih, i nije neka pozicija. Međutim, ako pažljivo pogledate ovo o čemu govorim i shvatite da od tih 95 koji su ispred nas, 60-70 procenata čine najpoznatiji svetski sajtovi (Google, Yahoo, MSN, Rapidshare, MySpace, facebook, xxx destinacije i sl) te da od zaista srpskih sajtova sa realnim sadržajem stoje samo sajtovi medijskih kuća i nekoliko mesta za “upoznavanje” ili pak različiti mali oglasi – shvatićete koliko toga je Benchmark postigao. Ne zaboravite, ogroman broj korisnika računara uopšte ne zanima šta im se u računaru nalazi niti ih zanima kako se šta tu radi; u konkurenciji sajtova namenjenih širokim narodnim masama mi nemamo šta da tražimo, ali ako sve drugo uzmemo u obzir, napravili smo sasvim solidan posao u ovih deset godina.
 


Namera ovog teksta bila je da se napravi nekakva retrospektiva Benchmarka u proteklih deset godina, nikako lamentiranje nad problemima u kojima se IT nalazi. Jesu se prsti malo oteli kontroli ali svakako sam želeo da napravim osvrt koji je makar malo drugačiji od pukog hvalisanja postignutim. Volim ulogu dežurnog kritičara jer u svojoj duši jesam idealista; nikada i nikako iz loših pobuda, već iz prevelike želje da se ideali i očekivanja svih nas jednog dana i ostvare...

Nadam se da ću 2014. godine imati prilike da vam se ponovo obratim sa ove “govornice” prilikom obeležavanja petnaestogodišnjice. Planove niti najave velikih projekata nećemo praviti; iskustvo govori da je sve relativno i da je mnogo toga potrebno da bi se kockice poklopile onako kako to želimo. Neretko ne zavisi mnogo od nas samih... Nadam se boljim vremenima, boljem uređenju tržišta, većem prostoru za edukaciju, da kvalitet u većoj meri nego danas potisne kvantitet. Nadam se novim generacijama zaljubljenika u sve ovo što nas okuplja i verujem da ćemo se zajedno izboriti za bolje sutra. Benchmark će i dalje biti tu, kao mesto za druženje, razmenu mišljenja: naravno, i dalje ćemo se truditi da budemo bolji nego što smo bili juče, i dalje ćemo se baviti najboljim hardverom, propagirati kvalitet i biti žestoki borci protiv pretvaranja računara u belu tehniku.

Svim posetiocima Benchmarka se zahvaljujemo na prelepom druženju u prethodnih deset godina, vaša pažnja, podrška ali i kritike su nam jako pomogli da Benchmark danas bude ono što jeste.

Petar Gredelj, urednik

Danas je rođendan Benchmarka: “uzimamo petnaestu”

Pobednički tekst nagradnog konkursa: Samsung Galaxy S5

  • Povezane teme: