AMD A10-6800K

Richland, kodno ime iza koga se kriju novi APU-ovi, će imati logičnu nomenklaturu koja se nadovezuje na prethodne modele. Nakon 5000 serije, sada ćemo imati 6000, a prva dva modela koja su stigla do nas su A10 6800K i 6700. Osim primeraka čija oznaka počinje sa A10, tu su A8 i A6, a svaki od njih je prilagođen potrebama korisnika uz šta naravno ide i očekivana cena. Osim što se razlikuju po soketu, APU-ovi se segmentiraju prema performansama ispod FX procesora, koji su namenjeni korisnicima koji žele maksimum performansi i planiraju kupovinu neke od snažnijih diskretnih grafičkih karti.
 

APU-ovi su prema mišljenju proizvođača idealni za konfiguracije srednje klase. Osim što poseduju solidnu procesorsku snagu, APU-ovi su veoma nezavisni u smislu da za igranje sa najsnažnijim modelom nemate potrebu za diskretnom grafičkom kartom. Takođe, ukoliko u sistem kasnije dodate i neki od jeftinijih grafičkih karti, dobijate sjajno skaliranje zahvaljujući Dual-Graphics tehnologiji koja predstavlja CrossfireX s tim da se "sabira" snaga integrisanog i diskretnog GPU-a.
 

Krenimo od početka. Šta je novo, a šta staro? Richland ne donosi ništa novo u pogledu samog temelja prethodne generacije APU-a. Novi modeli su izrađeni u 32-nanometarskom High-K Metal Gate proizvodnom procesu. Dva najsnažnija APU-a iz nove postave poseduju po četiri Piledriver jezgra, tako da se vode kao četvorojezgarni CPU-ovi. Svaki od njih poseduje po 128 KB prvostepene keš memorije, a tu je i 4 MB L2 keša. Kako je reč o Piledriver arhitekturi, kao i do sada, po jedna FPU jedinice je deljena između dva Integera.
 

Na polju grafičke sekcije novih APU-a takođe nije gotovo ništa menjano. I dalje su gorepomenuti CPU-ovi upareni sa grafičkim jedinicama zasnovanim na Radeon Cores 2.0 arhitekturi. Iza ovog naziva se krije VLIW 4 arhitektura koju smo po prvi put videli kod Cayman čipa. Potonji se nalazio na HD 6900 seriji, tako da ova arhitektura nije nimalo nova. Nije samo arhitektura ono što ovi GPU-ovi dele. Većina drugih elemenata je ostala neizmenjena. To znači da dva APU-a iz vrha i dalje raspolažu GPU-om sa 384 Stream procesora, 4 ROP i 20 teksturnih jedinica. Ipak, AMD smatrao da i najmanje izmene zaslužuju promenu nomenklature, pa ćemo kod novih APU-ova videti HD 8000D serriju, ali nemojte dozvoliti da vas to previše privuče. Prave Radeone HD 8000 ćemo videti tek kada budu predstavljeni za diskretno tržište.

Šta je onda zaista novo? Pa, kao što smo već rekli ne previše, ali izgleda da je to trenutni trend i u 2013. godini, barem za sada, svaka nova generacija nekog proizvoda je bila blaga izmena prethodne. Što se noviteta koji karakterišu Richland tiče, glavni adut za bolje performanse u praksi su zapravo blago povećani taktovi. Prosto, AMD nije imao drugačiji način da sa istim specifikacijama nađe način za bolje rezultate u testovima.
 

Sa druge strane, neke novine su uvedene u Turbo Core tehnologiju. Dok je kod Trinitija bio implementiran Turbo Core 3.0, Richland je dobio modifikovanu verziju koja detaljnije prati stanje CPU-a i GPU-a i na osnovu toga prilagođava frekvencije kako bi iskorišćenost bila maksimalna. Kako CPU i GPU dele isti rashladni sistem, kada jedan od ovih elemenata troši više energije, drugi mora da smanji potrošnju kako bi napravio balans. Ipak, novi mehanizam je unapređen tako da detektuje situacije kada je nekom od ovih elemenata zaista neophodna dodatna snaga, kako ne bi bez razloga rasipao energiju i time eventualno "izgladnjivao" CPU odnosno GPU.

Hibridni "boost" sistem meri potrošnju i temperaturu i uz to izvršava kalkulacije na osnovu pretpostavki o kuleru i okolnim uslovima. Na ovaj način podešavanje napona, taktova i ostalih ključnih stavki se izvršava finije i u realnom svetu omogućava bolje rezultate, barem prema onome što AMD navodi. U praksi, verujemo da unapređena tehnologija zaista radi kako treba, ali su ovo unapređenja na najsitnijim detaljiima koja ne mogu doneti velike razlike prilikom merenja. Sa druge strane, činjenica da je AMD spreman da se posveti maksimalnom iskorišćenju svojih proizvoda čak i unapređenju na najsitnijim detaljima je svakako stvar za pohvalu.

 

A10-6800K

Reč je o najsnažnijem APU-u u gami. Praktično je identičan svom prethodniku u pogledu specifikacija uz tek nekoliko raziika. Izrađen je u 32-nanometarskoj litografiji, a koristi četiri Piledriver jezgra. To znači da ima dva modula i četiri jezgra, s tim da je FP jedinica deljena između dva integera. Dakle, ništa nije promenjeno, ali je dobitak u pogledu performansi ostvaren na nivou frekvencije. Nominalna sada iznosi 4100 MHz, dok turbo dozvoljava maksimalnih 4400 MHz kada za to ima prostora u okvirima zadate temperature i potrošnje. U odnosu na A10-5800K, to je 300-ak MHz veća frekvencija što je nešto manje od 10% razlike.
 

Procesor raspolaže sa ukupno 128 KB keš memorije, a u drugom nivou se nalazi 4 MB razdvojenog na pola za svaki od modula. L3 keš kao i do sada izostaje kako AMD ne bi ugrozio svoju FX seriju, ali to je samo jedan od razloga. Drugi je to što L3 keša obično ima u većoj količini i da odnosi dobar deo ukupne površine čipa, a utiče i na njegov TDP u povećoj meri, a 6800K je već deklarisan na prilično visokih 100W. Ovaj APU radi na naponu od oko 1.2V, a interesantno je da nam je CPU konstantno radio u turbo modu, tako da nominalnih 4.1 GHz praktično nismo ni videli.
 

Grafički procesor, koji je esencijalni deo APU-a, zasnovan je na VLIW4 arhitekturi i poseduje 384 Stream procesora. Kako ni u ovom pogledu nije izvršena promena u odnosu na 5800K, radni takt je povećan sa 800 na 844 MHz kako bismo dobili bolje rezultate u testovima. Ipak, AMD dobro zna da i dalje nema pretnju od konkurencije na ovom polju, pa je verovatno samo zbog toga odlučio da sačeka sa predstavljanjem evolucije na polju arhitekture. Novi GPU je dobio naziv Radeon HD 8670D, ali to je učinjeno samo iz marketinških razloga.