Benchmark

Najlepši besplatni “apgrejd” je svakako vezan za instalaciju novih grafičkih drajvera. Kako smo Radeon HD4890 testirali više puta, odlučili smo da vam pokažemo koliko su napredovale performanse ove kartice sa aktuelnom verzijom drajvera i da odlučimo, sada kada ova kartica košta isto koliko i GeForce GTX260 Core 216, da li je u ovoj klasi bolji izbor NVIDIA ili ATI…






Branko Maksimović

VTX Radeon HD4890

Radeon HD4890 kartice su sve jeftinije, a brend koji premijerno prikazujemo i na “stranicama” Benchmark sajta – VTX, na testu je bio prisutan upravo sa ovom atraktivnom “igračkom”. S obzirom na to da smo ovu karticu već testirali i da ona nije novost, zanimalo nas je koliko su njene performanse napredovale kroz same drajvere i da li je, i koliko, GeForce GTX260 Core 216 bolja ili lošija kupovina od pomenutog AMD-ATI akceleratora. Pre nego što počnemo, podsetićemo se i koje su razlike između GPU-a HD4890 modela u odnosu na ostatak Radeon HD4800 familije. Prvi pogled na specifikaciju RV790 procesora bi mogao da vas prevari da je ovo jezgro, koje koriste Radeon HD4890 kartice, samo „probrani primerak“  RV770 (HD4870, HD4850, HD4830) GPU-a, koji može da radi na višim frekvencijama. Međutim, tajna je upravo u tome kako su iskorištena dodatna tri miliona tranzistora unutar novog, 22 kvadratna milimetra većeg grafičkog čipa. Prvo, sa novim GPU-om su postigli dve stvari – omogućili su mu da stabilno radi na frekvencijama od 850 – 950 MHz, a istovremeno su mu smanjili potrošnju u odnosu na prethodnika, kada radi u idle režimu. Naime, čitava arhitektura je manje ili više revidirana i tu najpre mislimo na interne tajminge, kao i dodatne mikro-optimizacije. Nekoliko novih trikova, implementiranih na manjim, novijim GPU-ovima (RV730, npr.) su dodate i kod RV790 (poboljšani burst read kod memorijskog kontrolera, npr.). Najbitnija novina je, ipak Decap Ring (ono „cap“ je od capacitor) koji je dodat oko samog GPU-a, tj. na njegovim rubovima. Zadatak ovog dodatka je poboljšanje kvaliteta, odnosno čistine signala. Ovo se postiže smanjenjem šuma, koji se bitno povećava sa povećanjem radne frekvencije čipa. Iako je prvi put dokumentovano unutar zvanične marketinške dokumentacije, dodavanje ovakvih „tranzistorskih slojeva“ ili „niti“ je poznat trik i primenjuje se već duži niz godina kod centralnih i grafičkih procesora. RV790, dakle, poseduje 959 miliona tranzistora, a poseduje 800 stream jedinica organizovanih u okviru 10 SIMD klastera, te 40 teksturnih jedinica, 16 render back-end unit-a itd. Čitaoci kojima RV770 arhitektura nije poznata, neka pogledaju neki od narednih testova na ovoj ili ovoj lokaciji. Ipak, RV790 ima nešto više snage od prethodnika i trenutno je najjači Radeon akcelerator sa jednim grafičkim čipom i nudi čak 160 GigaFLOPS-a sirove snage više u odnosu na HD4870 kartice (1.36 prema 1.2 TeraFLOPS-a). Osim gore preporučena dva testa, predlažemo da pogledate i naše prethodne testove Radeon HD4800 familije (dodatni link - 1, 2, 3), a posebno Radeon HD4870X2 akceleratora, u kome je cela priča o RV770 dopunjena i osvežena.
Kao što ćemo kasnije videti, PCB koji koristi Radeon HD4890 ipak nije identičan onom kod HD4890 kartica, najviše u domenu naponske jedinice, a i sam kuler je pretrpeo blage izmene. Decap Ring zaista radi posao kao što je “reklamirano”, jer su i najbolji primerci Radeona HD4870, bez hardverskih modifikacija, najčešće stajali na 830-850 MHz, što su “default” frekvencije za referentne Radeone HD4890. Štaviše, AMD je zvanično lansirao overklokovanu verziju Radeona HD4890 i AIB partnerima nudi probrane primerke RV790 čipa, koji rade na bar 900 MHz, a postoje i fabrički volt-modovane verzije sa posebnim hlađenjem koje rade na 1000 MHz za GPU! Ovo su vrlo impresivne radne frekvencije i jedva čekamo operativni sistem i veću količinu softvera koji će moći da ravnopravno koriste resurse centralnog i grafičkog procesora. Ako je RV770LE bio HD4870 sa jednim shader klasterom manje, novi GPU koji je nastao daljom revizijom RV770 ima punu funkcionalnost ovog čipa, uz isti broj operativnih jedinica i više radne učestanosti.

DX10.1 u budućnosti?

I kada uskoro AMD predstavi svoje prve DirectX 11 akceleratore, to nikako neće značiti da će RV7xx arhitektura prestati da se eksploatiše. Tržišna potreba jedne kompanije da kreira i ponudi najbrži 3D akcelerator, dovela je do pojave ne-ekonomičnih, mega velikih GPU-ova, za koje se novac uložen u R&D obično isplaćuje tek nakon što se kreiraju derivati za performance i mainstream segment. Tako je još pre nekoliko godina, kreiran prvi GPU koji po kompleksnosti i sirovoj teorijskoj snazi prevazilazi najjače centralne procesore namenjene istom desktop PC tržištu. Kao što smo već pisali, AMD je strategiju podelio na korake, brižljivo planirao i svaki put 100% ispunio cilj. Nakon što su kreirali moćan i ne preterano glomazan GPU namenjen performance tržištu, kreirali su i konfiguracije za modele za više i niže klase. Za više je namenjeno dual-GPU, odnosno Single-board-Crossfire rešenje, a za nižu derivati sa istim feature-set-om ali manje mišića. Kada i rešenje srednje klase dobije naslednika, AMD će i najjači GPU prebaciti u sitniji proizvodni proces, ali će ga podariti sa još više “mišića”. Tako će, uz dosta manja R&D ulaganja, RV790 možda biti shrinkovan na još sitniji 40-nm proces, što će biti odlično rešenja za nekakvu Radeon HD5600 seriju, osim ako AMD u startu ne bude insistirao da cela HD5xxx familija bude DirectX 11 kompatibilna.