Dok čekamo nove procesore izrađene u 45 nm proizvodnom procesu, odlučili smo da nekoliko specifičnih modela iz niže, srednje i najviše klase prikažemo u formi uporednog testa kako bi čitaoci mogli da znaju kolike performanse mogu da očekuju u određenom cenovnom razredu...
Marko Vezmar
Uporedni test Intel procesora Q1, 2008
Kao trenutni lider u proizvodnji mikroprocesora, kompanija Intel već više od osamnaest meseci apsolutno dominira u High End segmentu. Nekada uspešna i dominantna, AMD K8 arhitektura je jedno vreme zaista bila simbol za proizvode bez konkurencije, odjednom je spuštena u niži i srednji segment u koji ih je veoma brzo smestio izvanredni Intel Core 2 Duo. Međutim, ako bismo morali da sumiramo sve što se događalo malo više od jedne decenije na sceni mikro procesora onda je jasno da tri glavna proizvoda ubedljivo nose najviše inovacija . Među prvima je svakako serija Intel Pentium procesora koja je u to vreme, pored izuzetno napredne arhitekture uvela i specifične pakete instrukcija kao pokušaj da se laganim korakom raskrsti sa ”standardnim” i387 instrukcijama FPU jedinice. Svakako, takav način tj. pravac kojim je Intel išao predstavlja pravu putanju, čemu može da posvedoči i Core 2 arhitektura koja je mnogo profitirala od poboljšanja efikasnosti izvršenja upravo takvih, specifičnih setova instrukcija.
 |
Sledeći po značaju period je vreme dominacije Athlon 64 procesora. Pre svega, AMD je uspeo da ostvari ideju o 64-bitnim operativnim sistema kako u server tako i u desktop okruženju. Međutim, ono oko čega bi mogli da polemišemo je da li je ta ideja zaživela. No bilo kako bilo, neosporno je i to da je nakon AMD-a i sam Intel pod pritiskom morao da prihvati realnost i implementira 64-bitne instrukcije. Vršeći konstantan pritisak na Intel, AMD je pored AMD64 instrukcijskog seta, doneo i integrisani memorijski kontroler koji je u radu sa memorijom još uvek neprevaziđen. Realno gledano prošla je skoro jedna decenija i Intel se nekako izvukao iz ”NetBurst pogibije”. NetBurst arhitektura bi gotovo mogla da se okarakteriše kao najveći promašaj u istoriji mikroprocesora, pa je srećom, konačno poslata u penziju i bez ustručavanja možemo da konstatujemo da svi njeni nedostaci koštali dosta upravo sam Intel. Koliko je bolna situacija bila po Chipzillu može da posvedoči i činjenica da je AMD K8 procesore u to vreme prodavao u dovoljnim količinama da je Intel prosto bio primoran da načini drastičan potez. I kako to uvek biva kada si u problemu, tako je i Intel uspeo da predstavi u najboljem svetlu dugo najavljivani Core 2 mikroprocesor koji ujedno i predstavlja njihov aktuelni proizvod koji još uvek nema adekvatnu konkurenciju, pogotovo u višim klasama.
 |