Benchmark

Procesor na testu – Intel Core 2 Duo E7200

Prethodna generacija dvojezgarnih procesora zasnovana na Conroe jezgru zauzima površinu od 143 kvadratnih mm, dok novo Wolfdale jezgro zahvaljujući 45nm proizvodnji zauzima tek 107 kvadratnih mm. Ovo značajno smanjenje površine ostavlja mogućnost za povećanje kapaciteta keš memorije, što je naravno Intel iskoristio, jer je odavno poznato da je to jedan od omiljenih i pristojno efikasnih načina za povećanje ukupnih performansi procesora. Tako sada E8XXX generacija dvojezgarnih modela poseduje čak 6 MB keša, dakle po 3 MB po jezgru. Logično, ovo povećanje u kapacitetu za 50 procenata dovodi i do sličnog povećanja u broju tranzistora. Tako je ovaj broj kod Woldale jezgra čitavih 410 milona, što je nešto više od 40 procenata veća količina tranzistora u odnosu na Conroe jezgro (291 miliona) i 65nm proizvodni proces. Naravno, sve ovo bi malo teže bilo ostvarivo bez upotrebe nove tehnologije koju Intel naziva High-K. U osnovi, kod High-K tranzistora, polisilicijumski graničnik je zamenjen novom metalnom legurom, dok je stari graničnik između wafera zamenjen novim High-K graničnikom baziranom na hafniumu. Sve ovo omogućava znatno manje „curenje struje“, a samim tim i mogućnost za gušće pakovanje tranzistora, kao i nešto brži rad samih tranzistora, što se opet prevodi u nešto veće performanse novog jezgra „klok za klok“ u odnosu na staro.

Dakle, kako se broj tranzistora se povećao za 40 procenata, a količina keša za 50 procenata, očigledno da je Intel izvršio razne optimizacije u arhitekturi kako bi sve ovo bilo moguće. Optimizacija rada L2 keš memorija je primetna i kod „širine“ pristupa procesora kešu. Conroe serija procesora je imala 16-way asocijativnost, dok novo Wolfdale jezgro sa 6 MB L2 keša poseduje 24-way asocijativnost. Pored toga, Wolfdale poseduje nove Fast Radix-16 jedinice čija je primarna funkcija obavljanje kalkulacija kvadratnog korena i deljenja, a jasno je da su upravo ove operacije vitalne za performanse velike količine softverskih paketa. Na kraju, kompletna Penryn serija procesora poseduje prošireni set SSE istrukcija koji se sada označava kao SSE4.1. Reč je u ukupno 47 novih instrukcija čiji je primarni zadatak ubrzanje kalkulacija vezanih za 3D grafiku, kao i za povećanje performansi pri obradi video materijala. Novije verzija DivX kodeka u određenoj meri već podržavaju novi set instrukcija, pa se već kroz ovu primenu obrade video fajlova može izmeriti rast performansi u odnosu na prethodnu generaciju procesora na istom radnom taktu.

Naravno, kada se sve ovo ponovo svede, dobijamo novi Core 2 Duo E7200 procesor sa finalnim radnim taktom od 2.53 GHz. Sistemska magistrala je 1066 MHz, umesto na „modernih“ 1333 MHz, dok je količina L2 keša smanjena sa 6 MB na 3 MB. Ako pogledamo tabelu osnovnih karakteristika nekoliko generacija Intel dvojezgarnih procesora, jasno se može videti napredak u radnom taktu i količini keš memorije, kao i u određenim dodatnim funkcijama. Tako je Core 2 E7200 pored svih navedenih redukcija izgubio i VT (Virtualization Technology) mogućnosti, kako bi se i po ovom pitanju ova serija procesora odvojila od modela iz serija Core 2 Do E8000 i E6000 koji predstavljaju višu klasu. Ipak, kada se E7200 poredi sa E4700 modelom čiji je direktni naslednik, jasno se može videti da iako E7200 radi za nijansu manjem radnom taktu ovaj procesor nudi mnogo više. Bržu magistralu, više L2 keša, poboljšanu arhitekturi i novi set SSE4.1 instrukcija. Imajući u vidu nominalno istu cenu dotična dva modela, jasno je da Intel ozbiljno računa da nova serija 7 brzo zameni prethodnu lowcost generaciju. Samo fizičko poređenje E7200 procesora sa bilo kojim modelom iz E8000 serije, na poleđini čipa se jasno može videti da E7200 poseduje nešto manje elektrolitskih komponenti, što bi trebalo da bude direktna posledica nekih isključenih mogućnosti i manje L2 keš memorije.