Benchmark Redakcija
Nebojša Todorović
Onog momenta kada je prvi put objavljena vest o tome da Nvidia pravi sopstvenu prenosnu konzolu, mnogi su odmah iskoristili priliku da predvide sudbinu ovog koncepta. Naravno, spektar je pokrivao sve: od optimista koji su u Shieldu videli budućnost prenosnog gejminga, pa sve do onih koji su lako zaključili kako će Shield biti zastareo čim se pojavi u prvoj prodavnici. Sve u svemu, malo ko je očekivao da će Nvidia “gurati nos” tamo gde vladaju kompanije kao što su Sony i Nintendo već dugi niz godina. Uostalom, čak ni gigant poput Microsofta nije želeo da se petlja u tu priču.
Uz sve to, “handheld” tržište je samo po sebi ugroženo, jer sve veći broj mobilnih uređaja uveliko prevazilazi hardverske mogućnosti jedne PS Vite, a da ne pominjemo skromni Nintendo 3DS. Njihovo uporište, posebno kod 3DS-a, ostaje gotovo isključivo na činjenici da imaju veliki broj ekskluziva. Uz sve to, ni sam Sony nije zadovoljan uspehom PS Vite. Pritom nije teško razumeti korisnike koji trebaju da se odluče na ulaganje u još jedan gedžet. Mala biblioteka igara u kombinaciji sa svega nekoliko ekskluzivnih naslova čine da je sudbina ove konzole i pored snažnog hardvera itekako pod velikim znakom pitanja.
Prosto, moderni pametni telefoni jedu sve veći deo tržišnog kolača prenosnih konzola. Uz to, i sami korisnici se okreću takozvanom “casual” gejmingu. Da problem za Nvidiu bude veći, kompanija je odabrala da sama pripremi konzolu, a ne da neko drugi to završi za njih. Logično, to otežava plasman na tržištu. Prosto, ovo je prvi pokušaj proizvođača u domenu prenosnih konzola. U skladu sa tim ne čudi što i posle prilično dugog perioda Shield i dalje nije dostupan nigde drugde osim SAD-a.
Kada se sve prethodno navede izvan konteksta, stvari ne deluju toliko sjajno za Shield, zar ne? Reklo bi se da momenat nije toliko povoljan, kao ni interesovanje za ovakav projekat. Da se ne lažemo, reč je o nezahvalnom tržištu gde i najveći igrači ne prolaze sa prevelikim uspehom, a koje je u sve većoj meri ugroženo od strane pametnih telefona. Na svu sreću Shield ima niz aduta koji mu omogućavaju da i pored svega bude ekstremno interesantan i da ima slamku za koju može da se uhvati.Krenimo od hardvera koji se krije u Shieldu. Sasvim logično, proizvođač se odlučio na SoC koji dolazi iz sopstvene “kuhinje”. Osnovu konzole čini Tegra 4, SoC koji se sastoji od procesora sa četiri Cortex A15 jezgara. U ovom scenariju procesor radi na maksimalnih 1900 MHz što je zaista impresivna frekvencija. Realno gledano, iako su sada već dostupni mobilni procesori sa čitavih osam jezgara, Tegra 4 je u ovom aspektu izuzetno snažna, posebno kada uzmemo u obzir ekstremno visok radni takt.
Grafička akceleracija se vrši putem GeForce ULP rešenja koje poseduje 72 CUDA jezgra. Novi GPU koji se nalazi u Tegri 4 je znatno snažniji od prethodnika, jer je zbog sitnijeg proizvodnog procesa broj CUDA jezgara skočio sa 12 (Tegra 3) na čitavih 72 (Tegra 4). Uz kompleksniji GPU i poboljšanu efikasnost, tu je i niz implemeniranih noviteta u pogledu podržanih funkcija GPU-a kao što su MultiSample AA, PCF filtering, HW Geometry Instancing itd… Na kraju, tu je i činjenica da GeForce ULP ima punu podršku za OpenGL ES 3.0.
Na kraju, najveći problem sa kojim se GPU u Tegri suočavao je mali memorijski protok, a sa dva 32-bitna kanala i DDR3L memorijom, čak je i ovaj problem rešen. Pored “široke” memorijske magistrale, tu je i sjajnih 2 GB RAM-a. Ovo je bila velika briga mnogih, jer kao konzola sa cenom od 300 dolara (230 evra), postojale su šanse da se proizvođač odluči na 1 GB kako bi načinio bitnu uštedu. Na svu sreću, tu se nije dogodilo.
Dok nema nikakve 3G ili 4G podrške, zbog činjenice da Shield nema SIM modul niti je to bilo u planu, implementirano je sjajno WiFi rešenje. Naime, upotrebljen je dvokanalni WiFi modul koji omogućava podršku za bežične mreže od 5 GHz. Štaviše, zbog mogućnosti da se streamuju PC igre, Nvidia preporučuje da imate odgovarajući dual-band ruter kako biste imali zadovoljavajuće performanse.
Za smeštanje podataka tu je ukupno 16 GB lokalne memorije, što je u skladu sa mnogim prenosnim uređajima. Naravno, to nije sve, jer na je korisnicima na raspolaganju i microSD slot. S obzirom na to da su podržane memorijske kartice maksimalnog kapaciteta od 64 GB, može se reći da nema brige, čak i da želite da koristite Shield za više od igranja igara (filmovi, serije, muzika…). Pored slota za memorijsku karticu, na zadnjoj strani se nalaze i HDMI, miniUSB i 3.5mm audio konektor. Treba napomenuti da HDMI podržava 4K rezoluciju u nativnom obliku što je za svaku pohvalu.
Za jedan uređaj čije kućište ne nudi posebno više prostora od pametnog telefona, a pritom ima veoma snažan hardver, rashladni sistem je morao da se implementira. Prosto, Shield je dizajniran za duge igračke sesije, a i sami znate koliko vam se zagreju ruke kada više pola sata koristite čak i običan smartphone za igranje. Zbog toga, tu je čak i aktivni element. Minijaturna turbina, nalik onom iz laptopova služi da vazduh prolazi kroz unutrašnjost Shielda, a dobra vest je da buka nije primetna. Da jeste, smatramo da bi Shield imao velikih problema da opravda svoj dizajn.
Dolazimo i do baterije koja je u najmanju ruku impresivna, posebno kada se uporedi sa uređajima koji poseduju ekran dijagonale 5 inča. Shield se napaja iz troćelijske baterije kapaciteta 7350 mAh što je zaista sjajno. Tokom korišćenja, došli smo do zaključka da je autonomija daleko bolja od PS Vite koju takođe imamo prilike da koritimo, pa se može reći da je Shield probio barijere u pogledu trajanja baterije kada su prenosne konzole u pitanju.
Dakle, kada se sve uzme u obzir, Shield ima karakteristike veoma snažnog telefona ili tableta, a u odnosu na Vitu ili 3DS je u osetnoj prednosti. Poređenje je neophodno zbog Android operativnog sistema, a iako je trenutno to možda čak i prednost, problem nastaje zbog učestalosti predstavljanja novih modela Android uređaja. Prosto, dok sledeću PS Vitu ili 3DS nećemo videti još nekoliko godina, Shield će već za pola godine izgledati “zastarelo” u odnosu na najnoviji smartphone ili tablet. Nažalost, ovo je potencijalni problem sa kojim će konzola morati da se nosi. Naravno, postoji i mogućnost da sama Nvidia izbacuje nove konzole u kraćim intervalima, ali verujemo da bi to moglo da se negativno vrati od strane korisnika koji definitivo ne žele da menjaju ručnu konzolu često koliko i telefon.Možda je Shield u hardverskoj prednosti u odnosu na konkurentske ručne konzole, ali u domenu ergonomije bukvalno zadaje domaći zadatak. Nvidia se odlučila na preklopni dizajn koji je odličan izbor iz dva razloga. Pre svega, smanjuje efektivne dimenzije što je ekstremno bitno zbog toga što Shield sa svojih 158 x 135 x 57 mm nikako ne spada u domen posebno prenosivih konzola. Drugi razlog je očigledan, a to je zaštita velikog ekrana koji će biti sačuvan ukoliko Shield samo ubacite u ranac ili torbu. Pre nekoliko godina, Shield ne bi dobro prošao zbog velikih dimenzija. Ipak, danas je trend da sve raste, pa dok je PS Vita sama po sebi velika, 3DS je dobio XL verziju pre par godina, a pametni telefoni sve više liče na tablete.
Dok je autor ovih redova proklinjao Vitu zbog nezgodnog oblika koji izuzetno umara šake posle kratkog vremena, sa Shieldom nije bilo sličnih problema. Zapravo, zbog oblika koji uzima najbolje od DualShock i XBox-ovog kontrolera, udobnost je podignuta na kompletno novi nivo. Jednostavno, osećaj je kao da držite fantastičan konzolaški kontroler sa prikačenim ekranom od 5 inča. Čak i nakon par sati igranja nema nikakvih znakova zamora ukoliko ste udobno smešteni u nekoj fotelji ili barem na stolici. Naime, problem ume da se javi kada nemate oslonac za ruke, jer je Shield prilično masivan. Čitavih 539 grama u efektivnom smislu progresivno raste kako vreme prolazi. Ukoliko biste se igrali dok stojite u redu, nadajte se da taj red nije preterano dugačak.
Fantastična ergonomija je uklopljena sa kvalitetnim izborom materijala. Iako postoje sjajne površine koje nam nisu omiljene, svaki deo Shielda je napravljan od plastike fenomenalnog kvaliteta. Površine su prijatne na dodir, a tasteri imaju odličan odziv. Dva analogna kontrolera su precizna i liče na onaj sa XBox 360 džojpeda. Ipak, nalaze se na sredini i simetrično su postavljeni, kao što je to slučaj kod DualShocka. Digitalni osmosmerni D-Pad je jedan od najboljih sa kojim smo se susreli, a tu su i standardna četiri A, B, X, Y prekidača. Na sredini je smešteno još pet tastera koji su tu da olakšaju kontrolu u igrama, ali i Android OS-u.
Posebno nam se dopadaju takozvani “shoulder” tasteri kojih ima ukupno četiri, po dva na svakoj strani. Dok je jedan klasičan prekidač, drugi je analognog tipa i služi odlično kao gas, odnosno kočnica u trkama. Dakle, Shield je praktično pravi pravcati kontroler kakav bismo poželeli ne samo za ručnu, već i za klasičnu konzolu.
Dok Vita i 3DS imaju izuzetno slabe zvučnike na koje su se mnogi žalili, Shield i na ovom polju pruža fantastično iskustvo. Stereo sistem podrazumeva dva zvučnika koji su simetrično postavljeni, a smešteni su u dovoljno akustični prostor radi boljeg zvučnog prikaza. Verovali ili ne, zvučnici u ovoj konzoli su toliko znažni da u tihom okruženju korisnik često ima potrebu da prepolovi intenzitet. Pritom, niski i srednji tonovi su veoma dobro razdvojeni, tako da je ovo jedina ručna konzola za koju se može reći da poseduje pristojan bas. Da sve bude još bolje, Realtek AL5639 osigurava i solidan kvalitet na 3.5mm izlazu, tako da je i Shield jako dobar i za slušanje muzike.
Uz sve to, logično je i da ekran bude jednako dobar. Dok mu je rezolucija nešto niža i iznosi 1280×720, na dijagonali od pet inča se može reći da je kvalitet prikaza sasvim dobar. Nije impresivan, ali snažno pozadinsko osvetljenje i odlični uglovi gledanja koje nudi IPS panel nadoknađuju nedostatak FullHD rezolucije. Sa druge strane, na ovaj način se Nvidia obezbedila da i buduće igre izgledaju i rade besprekorno, jer bi sa 1080p ekranom hardver mnogo brže gubio korak sa vremenom. Takođe, strimovanje PC igara je zahtevno, tako da bi verovatno bilo više poteškoća na putu do fluidnog rada. Osim niže rezolucije, ekran koji je ugrađen u Shield je veoma dobar. Odziv je odličan, a kolorit, uglovi gledanja i osvetljenje veoma dobri.
Dolazimo i do veoma kontroverznog dela priče vezanog za ovu konzolu, a reč je o odabranom operativnom sistemu. Nvidia se po logici stvari odlučila na Android. Pre svega, takva odluka je donela najmanje potrebnih intervencija. Razvijanje sopstvenog OS-a bi bilo isuviše skupo i verovatno bi trajalo izuzetno dugo, obzirom na to da proizvođač nema osnovu od koje bi pošao, kao što to imaju Sony i Nintendo.
Android je zahtevao samo malo prilagođavanja i za čas je dobijeno funkcionalno rešenje. Nažalost, funkcionalno ne znači isto što i savršeno. Prosto, Shield zbog ovog “kompromisa” sa sobom nosi nekoliko problema. Pre svega, ekskluzive su nešto što može da se zaboravi, osim ukoliko Nvidia ne uloži novac u neki razvojni tim koji bi razvio igru samo za Shield Store u šta zaista ne verujemo. Posebne optimizacije za Tegru su odavno uobičajene, ali verujemo je to najviše što možemo da vidimo. Takođe, tu je i mali procenat “hard core” igara, a Nvidia vidi upravo ciljnu grupu u hard core igračima koji ne žele da prave kompromis čak ni kada su u pokretu.
Pritom, razvojni timovi po prirodi prilagođavaju svoje naslove za touchscreen, a ne za fizičke kontrole koje poseduje džojped. Nažalost, to je problem koji će Nvidia morati na neki način da premosti, a dodatnu motivaciju treba da nađe u činjenici da je Shield za igranje putem ekrana kompletno neupotrebljiv. Svaki put kada smo pokušali da igramo igre koje zahtevaju kontrolu putem ekrana doživeli smo avanturu u agoniju i neuspeh.
Pre svega, bilo kakvo držanje konzole za ekran je besmisleno, iako Shield može da postavi ekran pod uglom od 180 stepeni. Jednostavno, konzola nije prilagođena za ovaj vid korišćenja i tu je priči kraj. Povrh svega, Shield ima dodatne probleme sa igrama kao što je Temple Run koji mora da se igra sa vertikalnom orijentacijom slike. Sve igre ovog tipa će vas naterati u plač i vrlo brzo odustajanje.
Dakle, ukoliko uzmemo sve ove faktore u obzir, činjenica da se Shield oslanja na Android ima svoje prednosti i mane. Što se verzije Androida tiče, zatekli smo JellyBean verzije 4.2.2, a verujemo da će se proizvođač potruditi da ponudi i update kada izađe nova verzija. Uostalom, hardverski gledano, sasvim je sigurno da Shield ima snage da glatko radi sa barem dva ili tri velika update-a.
Krenimo od interfejsa sa kojim se korisnik prvo susreće. Instalirani Android je u potpunosti prilagođen radu sa konzolom, tako nećete biti primorani da koristite touchscreen. Posebnu pomoć u tome predstavlja desni analogni stik koji menja miša, pa pomoću kursora može da se pristupi svakoj opciji. Naravno, kontrola putem ekrana je direktnija i praktičnija za svakog ko je ikad koristio pametni telefon novije generacije. Ipak, za ljubitelje hardverskih tastera poput nas, nije bilo teško privići se na malo sporiju varijantu putem tastera.
Što tiče izbora igara, na raspolaganju vam je Shield Store kao primarna varijanta. Odatle možete preuzeti igre koje su posebno optimizovane za konzolu i za koje možete računati da će raditi besprekorno putem klasičnih kontrola. Nažalost njihov broj je daleko od impresivnog i broji svega četrdesetak naslova. Da stvar bude gora, uglavnom je reč o FPS igrama koje definitivno ne ističu sve prednosti konzole. Prosto, od svih konzolaških igara na FPS-ove je relativno teško da se igrač prilagodi, jer ih je najprirodnije igrati na mišu i tastaturi.
Ipak, ima tu zanimljivih igara i može se naći ponešto za svakoga. Od 2D platformi kao što je nekoliko verzija Sonica, preko sjajnih trka kao što su Asphalt, Riptide i sl., pa sve do rimejkova klasika poput Max Payne-a, GTA 3 i Bard’s Tale-a. Čak i u slučaju da želite da igrate neku od jednostavnijih igara, tu su Zen i Star Wars pinball koji će vam ponuditi sjajno iskustvo flipera. Ipak, verujemo da će Nvidia morati mnogo da poradi na dodavanju novih naslova u Shield store zbog popularizacije konzole, jer nakon pola godine oko 40 naslova zaista nije nešto čime mogu da se pohvale. Sa druge strane, igranje optimizovanih igara putem kontrolera je posebno iskustvo.
Svaki konzolaš će se osećati “100%” na domaćem terenu. Uostalom i mi smatramo da je fizička kontrola nezamenjiva i da je touchscreen dobar samo za igre kao što su Angry Birds i Temple Run. Pritom, ono što je posebno bitno istaknuti, jeste činjenica da je ergonomija i udobnost koju Shield pruža znatno ispred PS Vite i Nintendo 3DS-a. Jednostavno, svi koji su navikli na džojped će uživati u fizičkim tasterima, odlično odzivu i sjajnom dizajnu Shielda. Uostalom, ispod se nalazi video klip koji prikazuje kako izgleda igranje nekoliko popularnih žanrova igara.
U teoriji, Nvidia nudi mogućnost igranja klasičnih igara sa Play Store-a. Nažalost, to je teoretska mogućnost koje će prihvatiti samo oni koji su uporni i vole da eksperimentišu. Konkretno, neke igre će raditi sa kontrolerom dok ćete samo kroz recimo glavni meni morati da se krećete putem ekrana. Sa druge strane, negde će raditi 80% kontrola, ali će tih 20% kojih nedostaje učiniti da naslov bude neigriv. Verujemo da će čak i najuporniji u nekom momentu doživeti frustraciju zbog toga. Sa druge strane, kao što smo već pomenuli, zbog fiksne orijentacije i nepraktičnog držanja, Shield zaista niko neće želeti da igre putem ekrana.
Treća varijanta je tu da bi donela dodatnu funkcionalnost konzoli, ali i impresionirala svojim tehnološkim mogućnostima. Konkretno, radi se o streamovanju PC igara putem lokalne mreže. Konkretno, ideja je da se Shield umrežite sa vašim PC-em putem dual-band WiFi rutera. Dual-band ruter nije obavezan, ali ga proizvođač toplo preporučuje radi glatkog iskustva. Ideja je da sve što možete da igrate na PC-u, možete da odigrate i na ručnoj konzoli zavaljeni na krevet ili fotelju. Generalno, vrlo zanimljiv koncept koji je još uvek u razvojnoj fazi. Spisak podržanih naslova je ograničen, ali dovoljno veliki, jer se sastoji od aktuelnih naslova. Trenutno je podržano oko 30 igara među kojima se nalaze Just Cause 2, Tomb Raider, TES: Skyrim, Resident Evil 6, Borderlands 2, Batman: Arkham City i dr. Kao što možete videti ima krajnje atraktivnih i kvalitetnih igara, a to je samo deo od kompletnog spiska. Iako se nalazi u Beta fazi, ova tehnologija je tokom našeg testiranja radila brutalno dobro. Kvalitet igara ne trpi i ekvivalentan je onom koji je podešen na vašem PC-u.
Ovo bi mogao biti izuzetno jak adut za mnoge korisnike, jer vam omogućava da ne sedite ispred kompjutera dok se igrate. Naravno, tu je i druga strana medalje, a to je činjenica da ste vezani za kuću i da pomenute igre morate imati instalirane na računaru, kao i to da je neophodno da vam se u konfiguraciji nalazi GeForce GTX 650 ili bolja grafička karta. To znači da je vlasnicima Radeona, PC strimovanje automatski oduzeto. Dok se igrate na ovaj način, PC će vam praktično biti neupotrebljiv, jer će se igra paralelno “vrteti” i na njemu. U posebnoj temi ćemo se pozabaviti igranju PC igara putem Shielda, tako da očekujte ubrzo još jedan tekst na ovu temu. Bićemo detaljni sa snimcima, kao i kratkim vodičem koji će vas sprovesti kroz proces pripreme za Stream PC igara. Sumiranje utisaka je bilo veoma teško kada je Shield u pitanju. Razlog za to je činjenica da vrednujemo njegove prednosti iz prostog razloga što to što radi, radi izuzetno dobro. Prvi kontakt sa njim će kod svakog igrača konzola izazvati instant pozitivan stav, jer je ergonomija i kvalitet izrade na nekoliko stepenika iznad svakog drugog uređaja koji nudi mogućnost igranja u pokretu. Čak i zvučnici, pa i ekran imaju visok kvalitet koji kompletiraju iskustvo.
Igre sa Shield Store-a rade besprekorno i doneće vam sate zabave, a nećete zbog njih žrtvovati zglobove u šakama i prstima. Jednostavno, pravo, udobno i prijatno gejming iskustvo. Igranje putem PC-a na minijaturnoj konzoli će svakako imati svoju draž, a uz malo truda broj podržanih naslova će verovatno rasti s vremena na vreme. Ova mogućnost je izuzetno zanimljiva, pa ćemo joj posvetiti posebnu temu gde ćemo se detaljno pozabaviti ovim načinom igranja. Na kraju dolazimo i do negativne strane, a to je broj “native” podržanih naslova. Shield Store i dalje deluje “praznjikavo”, dok je igranje naslova sa Google Play servisa čista lutrija. Nažalost, na ovoj lutriji ćete daleko češće gubiti i šanse nikako nisu u korist vlasnika, barem je to naše iskustvo.
Kada se sve sabere, možemo reći da smo srećni što Shield nije još uvek stigao na domaće tržište. Iako to znači da moramo da čekamo, možda je to upravo najbolja stvar. Ukoliko konačno i stigne do Evropskog tržišta, sve su šanse da će stići kao sazreo proizvod, kome su svi aspekti kompletirani. Zapravo ne svi, Shieldu fali jedna stavka da postane ozbiljan faktor na tržištu prenosnih konzola, a to je biblioteka igara. Nažalost, svedoci smo da je slab izbor naslova “ubijao” mnoge sjajne koncepte, pa se nadamo da Nvidia ima to u vidu. Zanemarimo li nedostatke u prethodne dve rečenice, Shield bi instant dobio čistu peticu.
Prednosti:
– Ergonomija i dizajn – Kvalitet izrade – Snažni zvučnici – Ekran – Strimovanje PC igara – Snažan hardver – mHDMI izlaz podržava rezolucije do 4K – Baterija – Cena (Uslovno, u SAD 300 dolara)
Nedostaci: – Skroman broj naslova u Shield store-u – Neizvesna budućnost
