Greška

Došlo je do greške.

Test: Intel Core i5 4690

28.05.2014 20:45 | 0 Hardver
Test: Intel Core i5 4690

Sa predstavljanjem “nove” generacije kontrolerske logike (Z97 i H97) Intel je morao dodatno da “začini” priču, pa su i na procesorskoj strani došle novine. Kao i kad je u pitanju kontrolerska logika, pravog pomaka kakvom se mnogi entuzijasti nadaju nema. Stoga su novi procesori zapravo samo osveženje dosadašnje ponude, a i nazvani su “Haswell refresh”, što dovoljno govori o onome što treba da očekujemo od njih

Intel Core i5 4690

Zoran Petrović

U startu Intel je predstavio 7 desktop modela Core serije, čak 12 low power verzija sa “S” (65 W) i “T” (35-45 W) sufiksima, 5 Pentium/Celeron-a i njihove 3 dodatne low power verzije. Naravno, Haswell refresh obuhvata i veliki broj novih mobilnih procesora, ali o tome neki drugi put. Dakle, jasno je da je ovo Intel-ov način da vam zavuče ruku u džep, bez pravog razloga. Odlični Haswell procesori su tu tek godinu dana, a potreba za boljim performansama apsolutno nema. Stvar je prosta, trebalo je dve generacije procesora (nekoliko godina) da kupci shvate da su i Sandy Bridge procesori odlični i da i dalje bez ikakvih problema izlaze i sa najzahtevnijim aplikacijama današnjice.
 


Da nema potrebe sa svakom novom generacijom Intel procesora kupovati nove modele i dobijati marginalne razlike u performansama. To se odrazilo i na prodaju Haswell procesora, koja očigledno ne ide onoliko dobro kao što se Intel nadao, pa je Haswell refresh dodatno osveženje koje bi trebalo da dodatno zakomplikuje stvari, a samim tim i podigne prodaju.
 


Ako vam do sada nije bilo jasno, Haswell refresh su identični procesori kao i Haswell pandani, a jedina razlika se ogleda u podignutim taktovima, i to uglavnom po 100 MHz. Novi modeli su tu da zamene stare, a Haswell refresh za sada nema nijedan otključani (K) procesor (kodno ime Devil’s Canyon), jer se njihovo lansiranje očekuje kasnije ove godine, taman pred predstavljanje nove Broadwell arhitekture. Čisto da bismo vam plastično prikazali, novi procesori će se nazivno razlikovati po trećoj cifri numeričke oznake. U perspektivi ovo znači da će novi Core i7 4790 menjati 4770 i imati po 100 MHz više taktove (bazne i Turbo). Umesto Core i5 4670 dolazi 4690, umesto Core i5 4570 dolazi 4590, a umesto Core i5 4440 naslednik - 4460…


Mi smo na test dobili Core i5 4690, a kako se pokazao na testu možete pročitati u redovima ispod. Međutim, prvo ćemo se podsetiti Haswell mikroarhitekture i svega što ona donosi.


Haswell od A do Š

Kada je nomenklatura u pitanju, Intel je nastavio praksu koju je utemeljio kod Sandy Bridge, pa prvi deo numeričke oznake obeležava generaciju - ovoga puta četvrtu, ostala tri broja predstavljaju "klasno pozicioniranje". Ovo znači da će modeli 46xx po pravilu biti jači od 45xx ili 44xx, naravno tu su i poznati sufiksi: "K" za modele sa otključanim množiocem, "S" i "T" za low power modele orjentisane ka performansama, odnosno potrošnji. Tu su i novi "R" procesori koji će označavati modele sa najjačim GPU-om u sebi (GT3e). Naravno, treba očekivati i "P" modele koji će biti uskraćeni za GPU deo. Sa mobilne strane postoji gruba podela na CPU-ove namenjene Ultrabook računarima - "U", SoC (System on Chip) koji poseduje novu Intel "Iris" grafiku i "Y", SoC sa najmanjom potrošnjom, i CPU-ove namenjene "regularnim" laptop računarima dual i quad core "M" i quad core "H" modele sa "Iris Pro" grafikom.

Pre nego što se pozabavimo konkretnim desktop modelom, evo i malo informacija o samoj Haswell mikroarhitekturi. Dobar deo informacija bio je poznat i pre nego što smo mi na test dobili procesor, ali nije zgoreg da se osvrnemo malo na poboljšanja o kojima Intel govori.



U samom startu Intel se ogradio kada je najavljivao Haswell kada su CPU performanse u pitanju. Naime, rečeno nam je da ne očekujemo revolucionarni korak na ovom polju, naravno, unapređenja uvek ima, u velikom broju, ali da će ovoga puta fokus biti na dve stvari - potrošnji i GPU delu.

Sa CPU strane postoji nekoliko bitnih promena, ali nema svrhe sve ih nabrajati već ćemo se fokusirati na najbitnije. Pre svega sa organizacione strane izvršena je optimizacija. Kao i svaki put, prediktor grananja (Branch predictor) i hardverski prefetcher (deo koji učitava informacije iz memorije unapred) su dobili svoje revidirane algoritme rada, pa sada sve operacije izvršavaju brže i efikasnije, što je jako bitno kada su performanse u pitanju jer se radi o možda dva najbitnija dela procesora.

Prevedeno na "narodni jezik" optimizacija ove dve komponente direktno podiže IPC (broj instrukcija koje se mogu obraditi po jednom "kloku"), a samim tim direktno i performanse. Kao i svaki put teži se povećanju internih bafera, pa su ovoga puta proširenje memorije dobili OoO (Out of Order), Store (čuvanje) i Load (učitavanje) baferi. Logičan korak prilikom povećavanja pomenutih bafera je i povećavanje registara za rad sa celobrojnim i vrednostima sa pokretnim zarezom (floating point).

Sva ova unapređenja omogućila su jednostavniju implementaciju nove generacije AVX instrukcija (AVX2). AVX je predstavljen kod Sandy Bridge arhitekture, a u suštini se radi o FMA jedinicama koje su zadužene za proste operacije (sabiranje i množenje). Ako za trenutak obratimo pažnju na arhitekturu procesora, kod koga se svi zadaci u suštini i "razbijaju" do prostih operacija, onda ova priča ima veću težinu. Same FMA (Fused Multiple Add) jedinice omogućavaju izvršavanje operacija sabiranja i množenja u jednom koraku, pa se broj ciklusa potreban za obavljanje ovih operacija smanjuje.

Da podsetimo FPU jedinica kod AMD procesora već od Bulldozer generacije ima FMA4 instrukcijski set, a hardverski FMA3 koji sad viđamo kod Haswell generacije postoji implementiran u Piledriver jezgrima. Osnovna razlika između FMA4 i FMA3 je u broju operanada. Naime FMA ima formu: d = a + b x c. Kod FMA4 je moguće da se svaki operand nalazi u zasebnom registru, dok FMA3 zahteva da "d" bude u jednom od registara koji sadrži "a", "b" ili "c". Sa tri operanda izvršni kod je kraći i hardverska implementacija je jednostavnija, što znači i veću efikasnost, a samim tim i bolje performanse.



Još jedna bitna stvar koju je Intel promenio kod Haswell generacije je razdvajanje keša unificirane frekvencije koji je predstavljen kod Ivy Bridge generacije. Sa ove tačke gledišta razvojni tok keš memorije možemo posmatrati kao slepo crevo iliti neuspeli pokušaj, jer se sa Haswell arhitekturom pokazalo da je jedinstvena keš frekvencija efikasnija i bolji od verzija sa različitim taktovima. Nakon neuspešnog eksperimenta Intel se vratio na postavke vrlo uspešne Nehalem arhitekture i predstavio novi CPU sa kešom za CPU, GPU i L3, koji ima jedinstvenu frekvenciju. Naravno da je nova reorganizacija dovela do manje potrošnje, veće efikasnosti, boljih performansi…

Komentari

0 Dodaj komentar

Overkloking: Vodič za početnike

Zašto APU?

10203
10205
10206
10207
10208
10209