Greška

Došlo je do greške.

Kriptovalute i BitCoin

22.07.2013 20:52 | 13733 Software/Web
Kriptovalute i BitCoin

Nastavljamo editorijal o elektronskom plaćanju, i nakon opšteg uvoda bacamo se na ono zbog čega je ovaj editorijal i nastao – kriptovalute. Pored generalne priče o elektronskom novcu i kriptovalutama, proći ćemo i kroz najosnovnije pojmove iz kriptografije koje je poželjno znati zbog razumevanja funkcionisanja elektronskog novca, ali i kroz decentralizovane kriptovalute kao što je Bitcoin. Potrudili smo se da opise osnovnih koncepata prikaž

Kriptovalute i BitCoin

Ivan Todorović

Da bismo razumeli šta je elektronski novac, moramo prvo imati jasnu sliku o tome šta je uobičajeni novac koji svakodnevno koristimo. Novac je na prvom mestu roba, i to se često kaže da se radi o robi nad robama, koja u „prikrivenom stanju“ u sebi sadrži sve druge robe. Novac je takođe i dogovor, koji može biti dobrovoljan ili prisilan, svestan ili nesvestan, može fluktuirati u vremenu ili biti fiksan.

Sama novčanica predstavlja ugovor, najtvrđu obligaciju kojom se država ili drugi izdavalac obavezuje da donosiocu isporuči robu ili drugu valutu. Novčanica sadrži sve elemente ugovora, kao što su potpis, broj ugovora (to jest broj novčanice), itd. Neke od osnovnih funkcija novca su da služi kao sredstvo za obračun, da predstavlja zajedničku meru vrednosti i jedinicu za razmenu, sredstvo plaćanja, likvidnu imovinu, okvir za tržišnu razmenu, uzročni faktor ekonomije, kontrolor ekonomije itd.


Uopšteno, šta je elektronski novac?

Suština elektronskog novca je da se novac iz fizičke forme pretvori u elektronsku informaciju. U prošlom tekstu pomenuli smo probleme sa fizičkim novcem: proizvodnja, prenos, skladištenje i obezbeđivanje predstavljaju vrlo primetan trošak za banke i finansijske institucije, vreme fizičkog prenosa i cena rada zaposlenih koji nije zanemarivo, i slično.

Elektronski novac se u najširem smislu može definisati kao novac koji se kreće kroz elektronske komunikacione kanale, i to van uobičajenih kanala plaćanja koje banke tradicionalno podržavaju. Banka može da emituje elektronski novac u vidu „brojeva“ koji nose određenu vrednost, ali korisnik u takvom scenariju mora imati račun sa koga će se povlačiti stvarni novac, kao i odgovarajući softver na računaru za komunikaciju sa bankom (makar to bio i običan web browser koji podržava šifrovanu komunikaciju). U slučaju kriptovaluta, kod njih ne postoji centralno telo, odnosno banka koja ih emituje i kontroliše, što je svojevrstan eksperiment koji se do sada pokazao solidno uspešnim.

 

Prednosti elektronskog novca su očigledne: umesto papira, vrednosti se smeštaju u nizove bajtova; e-novac je lako prenosiv kroz mrežu i samim tim ne poznaje granice; može se „programirati“, pratiti i ograničavati, a gubici se nadomešćuju jednostavnom zamenom. Naravno, postoje neki zahtevi koji se moraju ispuniti: mora postojati sigurnost od krađe i falsifikata, e-novac mora biti univerzalno prihvatljiv i naslediti sve dobre osobine tradicionalnog novca, mora biti prenosiv i garantovati privatnost i anonimnost, i naposletku, mora imati neograničeno trajanje i omogućavati denominaciju – plaćanje u razlomljenim iznosima (recimo 125,75 dinara) i sa više novčanica (recimo 1000 dinara kao deset novčanica po sto dinara).

Neki od ovih parametara su u konfliktu: proverljivost i neporecivost se „sudaraju“ sa privatnošću i anonimnošću, dok fizički novac garantuje anonimnost i zato se naročito praktikuje kod poslova „na crno“. Potpunu privatnost jako je teško ostvariti, a i kada bi se ostvarila, postalo bi praktično nemoguće sprečiti „pranje“ novca.


Uticaj elektronskog novca na ekonomiju

Elektronski novac može napraviti jako velik uticaj na ekonomije zemalja. Kada bi se ponašao kao klasičan novac, ne bi bilo problema po državu jer bi ga kontrolisala centralna banka. Međutim, ako se zbog uspešnosti proširi preko granice, koje su posledice? Takođe, ako je privatno emitovan, kako ga učiniti kredibilnim u očima javnosti? Konkurencija banaka može dovesti do toga banka emitent elektronskog novca krene loše da posluje, i tada će svi pokušati da se oslobode njene elektronske valute, što neminovno dovodi do bankrotstva eminenta. Ako već postoji veliki broj korisnika takve elektronske valute, kako u tom slučaju sprečiti paniku?

Svakako, velika efikasnost elektronskog novca dovodi do povećanja rizika monetarne nestabilnosti. Pitanje je da li elektronski novac može biti nezavistan od države. Digitalne kriptovalute koje su danas u upotrebi (recimo Bitcoin) nisu emitovane od strane centralnih banaka i ne predstavljaju prostu digitalnu apstrakciju fizičkog novca (odnosno, plaćanjem kriptovalutama se ne vrši automatsko povlačenje realnih sredstava sa nečijeg računa), zbog čega nemaju čvrstu „zaleđinu“ u vidu nacionalnih valute. Ovo je jedan od razloga njihovih velikih oscilacija vrednosti.

 

zeljko Član postova: 9133
--- link ---
zli mineri
zeljko Član postova: 9133
tiltAiM Novi član postova: 6
Citiram korisnika: dzohjel realno da transakcija sa blockchaina na cex.io stoji 3h u mestu.....znaci ni jedna potvrda?
Ako je transakcija emitovana na mrežu sa nedovoljnim fee ili u momentu kada broj transakcija na čekanju naglo raste (zbog sporog nalaženja blokova ili spama transakcijama) ovo je veoma verovatna situacija.Koliko sam primetio Blockchain.info nudi nedovoljan fee posebno ako se želi da transakcija bude instant. Rešenje je da se u advanced opcijama postavi 2 ili 3 puta veći fee od ponuđenog.Koliko transakcija trenutno čeka da se smeste u blokove može se proveriti na sledecim linkovima. --- link --- Grafik levo dole pokazuje promenu broja transakcija na čekanju (samo izaberite iz padajuceg menija Tx count). Kao orjentir neka bude da u jedan blok upada prosečno oko 2k transakcija. Ispod 5k transakcija na čekanju sve ide relativno glatko pa kao ovaj broj raste tako je i potreban veci fee. Rekord je mislim bio blizu 100k a kako globalni broj transakcija raste tako i ovi periodi sa velikim brojem transakcija na čekanju, kada mreža postaje zagušena, bivaju sve česći.Ovaj sajt ima i blockexplorer sa kojem mozete proveriti da li je vaša transakcija uopšte emitovana na mrežu, da li je ubačena u blok i ako jeste koliko ima konfirmacija. --- link --- Ovde je fokus na fee i prikazano je br. transakcija na čekanju razvrstano po veličini fee. Veličina fee se izražava u satoshis/byte iz razloga sto sama transakcija može da bude veoma različita po veličini u zavisnosti od toga koliko ima ulaznih i izlaznih adresa. Što više ovih adresa sadrži samoj transakciji je potrebno više karaktera da se ispiše odnosno zauzimaće više mesta u samom bloku u koji bude uključena.Problem je što će i neko bolje upućen tesko doći do veličine transakcije koja treba da bude emitovana da bi odredio potreban fee. Zato ovaj sajt daje preporuku na osnovu nekih prosečnih vrednosti transakcija.Ako se želi da transakcija bude instant može se slobodno prihvatiti ova preoporuka. Ako se hoće nešto uštedeti na fee može se ići i sa nešto manjim (koliko može se zaključiti iz ovih grafičkih pozkazatelja) i to isto prolazi veoma brzo. --- link --- Slično samo prikaz promene broja transakcija na čekanju razvrstanih po veličini fee u vremenu.
Cipa Novi član postova: 18
Citiram korisnika: saviorDa li neko moze da mi objasni zasto se u ovoj transakcij btc transfered razlikuje od ukupnog iznosa? 65de4e140a1e69351adab826bfb8f679116cfe4223152e70991eae53f6dfb157
Total Input $ 297.11Total Output $ 296.42Fees $ 0.69Ne razumem sta ti nije jasno.
Locos Član postova: 25
Jos jedna tribina na Masincu
--- link ---

Osnove elektronskog plaćanja

Internet ne zaboravlja: Kako se igrati politike u dobu savremenih tehnologija?

  • Povezane teme:
10504
10505
10506
10507
10508
10509